Full text of "Deutsch-serbisches Wörterbuch"

See other formats

214 
5 


“желд 
мед 


тате 


«94 


Мик 10р). Жагага. 


доћи, 1872. 
Фти ооп СЧеорорр Соштег & (отр. - 


(Трошком народнијех прилога). 


63 
_ а А ® 


Уба аб 
{с 


Ят Менде беу ше тта Жатабвсрие ср 


їн Эбен, 
#апоўсаўе, бато опетдађе 97. 3. 


5126М 


27М0М 1951 


9, беш Пета ен 9а ае ооп, Жи ©іерђапооіііф Фатаојфијф 
јапбеп іф 9 аіетіа(іеп ди еіпет бепіјгјегбі еп 28биесбисфе оог. Фіеје[беп бе 
апбеп ама еіпзелеп ДеНеп, ашт уреГфђен іе іп бет зейеп Упуаде оед јешбијођ= 

бе јеф- Гаје ти беп #86 етбисђев ет а ецен Об тег ші фу тијед ај ид бех (авени ел. 
| Ибетјевипо миђ бет дгаттаііјфеп Фаіедосіеп, јохоје бег пісі јейеп шиандтећ ен 
{афїбеп (С: ахтипдеп оетзеібпеі їоатеп. оп еіпег #етатбейипд бев 9ёаістіа(8 
тоатеп тшт детїпдє Фритеп оотбапбеп. . 

Фаг @отїйё ит Феганпёдабе без Пета феп сас ае ооп ш Фіерђапооііф 
атай] @{@, ооп бет 9(пїфї амддеђело, бар 01е 9[тбей пісі оетГотеп деђеп јоше, {0 
паше еђ бег дојишиа дебело, баб оеје бе бейтадеп їшетбе, тапфеп ођпе 9:010 
дејфимебегеп 9#(иёбти@ бит еїп оо ит ђез #богї ама беп йеп зи оеготіпг 
деп, беац тавје іф) беп оотђапђепеп ©їо{ зи етет Вие зи оетатбейеп. ит 
апі Пеђе Ф006 еп ипо: апбете ©іибїеп їп теттег ие бејфтатй, опиќе і пит еїпеп 
пісі [ейт бебешенђеп 80611 {его терідітеп ипо {ар тїй депбћ о! беп дтбреи Фен 
битф апбете битфатбейеп зи Гаеп, шіт бе зит Ябайтипд бег (іпђей пофеноде | 
„бопітоїе оотбеђайепо. 5 Беісафбіеіе ез а18 теше 9[иўдабе стег ђе 8 ипф јеред 
Вијавев и беш шіт Нбегдебелеп 9аїетіаї јотаја На зи ем ђа ен, апбеспіђеії8 беп 
боју оо Й1йпбтд зи оетатбейеп. Фет есїехе Вие 1+ рођ! естекђе, ипо её обсјен 
ппс уретде 9Гиёбуйфе, тїї бепеп бет шиби  еђе (ег сіпез УНатбенека баз #®егї 
эи бететфети дерасфје, ттеіпег У тес {аш ей ешдапдеп јеш. беја ©іхереп паф 
об ал акен {Ше зит 9(пўпайште ашеђ [ође 9350ег, бегеп бепіјфбе Цбесјебипд 
іп бет зи (типде (їедепбеп Убеске пісі зи {їпбеп шаг: шап оетд(еіфбе беп Эне! 
Фекефетаћ ипо беп У бег апе (9%афітад). 9310001061 раі Ме #Зетгеїфпипд 
оіејес 9шёбїйф@е іп бет оотїіедепоеп исе бе Зе тишиа тег Феђешипа зит 
оде. 908 беш Фејадјен етдібі |00, баб біејез УВбсетбисф тепа депопитпеп Ееш 
јего апотдед Зете, јопреги еіп оіе[еп егойтјфіеё ад адебио зи беш јетбіф-= 
бепо гГоќеітінфбен 236 тетбифе 1. Зи біејет їоїго тап јеіпе Эши пертеи и јен 


ІҮ н 

іп «Шеп Шеп, оо е ў ит бе УГссепћихита, баё (епив, іе ФописНон, біе 
Фрегјесо ак ипо Зтрешјестона! и. |. то. оет јесотуфеп 9901г рапоеќ. #$оп Бег 
УГпдабе бтејег Соедотел абзијеђен 191010іе тїбї пит баз оотђапбене 9%оќетіаї, 
{опбегп ашо 01е Їй апр 01е оетўідбатеп (Фе бише, 

Өш бег беш{беп Пбет]ебипд дао 1@ лї) їп беп тееп @Пеп ап 
бе отаде байеп зи оеп. ?[ийїтїасїїшеп по бефеђа ен їоогоен, 100 Йе гих 
(у ахипа без јесб феп Ябое8 бештадеп |іепеп. оп беп пи Фештфен (ейеп 
обес тїе оотбопипепбеп иЗотіеп Рид (ебет еіліде, 1000 пібі абашоеје ебе 
дебПебеп. Фетоїеіеп Я3511ст Пир беј бе; ?[Б[а{[ипад бег етїеп Ур аде без јетртјеђ- 
беш) Такени јен За сесбисђев ооп 9. орах ашдепопциен тоогбеп, ши бет Сејо 
бте ећутоГод се Зерешииа без 9901108 (ат зи шафеп: {о їритде разбратити, еідепіг 
По #тїбет епізүоеіеп, бит епїбгїбєгп Пбејеві. (58 1 Кас, баб оегоќеі ен тит їп 
бет јесб еф-реш феп рее аПепта де(їайеї јет Сали. 

Убит шег біс О фитему ген ен (ес одтарђ фес 9(:0ейеп зи еппеђеп оеџшпад, 
{апп ап бтејев Ви беп тефеси араб атедеп. 991е беј апоегеп УСсбенен, јо біп 
10 аиб беј 0їејет ори беш Фтипојађе анддедапдеп, беп беј еден еђе #$ет[а]{ет ред 
Зисфев еј іп беп боеп апздејртосфеп баі: Ја знам добро, да ће учени људни 
овђе наћи дости погрјешака; али се опет надам, да ће им овај мој посао и оваки 


бити милији, него да га никако није, 


тел, пи Фесеибе 1871. 


Зи оно). 


Фа. 
Сага ш. јегуља; дет. јегуљица; угор. 
9аїтапре Ё. манић. 

ат гледај 9(0/ет. 


908 п. стрвина, мрцина, леш, лешина; іб ботап 


деобђиси острвити се; бет иий бет орт 
“аё деѓоќеі стрван (пас); эши Яоје тафеп 
мрцинити; ши [айе ірегдеп мрпинити се. 

ЗГајеп, а6[{еусеп вараговати, лешити, чкрњати. 

9аёдеіех ш. лешинар. 

Уба Зи п. аба; ооп-абен, од абе; У ће бароп 
абењак. 

Урафеси одорати, одоравати; р. одоравање. 

Убапђеси измијенити, измјењивати; преина- 
чити, преиначавати. 

УГрапветипд і. измјењивање, преиначавање. 

9батбейеп одрадити, одрађивати; п. одра- 
ђивање. 

9164 йеп, беђацеп кресати, скресати, скресавати, 
окресати; п. скресавање. 

Уббабен : баѕ тобо тї абдебафеп подлупио се 

_ хљеб: да пеп бееподен извадити (хљеб 
пз пећи). 

9рбађеп окупати. 

Зрбанен, оеп ашп, огулити (дрво). 

УГббећвел одгристи, одгризати; п. одгризање; 

9 ү подгриети, подгризати. 
Ббейеїп опросити : етпеїї еййаё — иепросити; 
издрљајучити, искам ти, с зле 

"Уб реп препочети, препочињати; п. препо- 
чињање. 

9ББ1їпбеп одвезати, одвезивати, одрдјешити ; 
сіп атш, Фаї0, ехе! — одлучити, одлу- 
чивати; залучити, залучивати. 

ббтајеп, їоед01ајсп одунути, одухати, отпух- 
нути, отпирнути. 

бб ајјеп ублиједјети. 

950{айеп комити; баё — бет фиТитца о еп, [00 
Бе; еіп Жафбат бет апђетп БП комидба. 

жрбгаНеси, їй), {і їп ЗТаНетдена  абјеп ли- 
стати се. 

96 014иеп омодрити. 

90661еіфеп убијелити; іпіг. побијељети, обије- 
љети; ублиједјети. 

900611ђеп опвјетати, прецајетати. 

9[Ббтаїеп испећи. 

90ртйипеп Тизеате опалити: іе ©оппе ђа: 
фи абдебташЕ опалило га сунце. 

ЗЖббтефеп окрнути, окрљати, начети, отки- 

Г нути, откидати, одломити, одламати; 


п. одламање; еше Зїите, 9реї узабрати, 
побрати, ускршити, ускинути: 41 ада 
разметнути; аё (Чејђртаф  преки- 
нути, пресјећи; епізіеђеп омалити, украти- 
ти, украћивати;іпіг. бег Зађи Бете аб сломи 
ти се; шшен арбтефеп поткинути, пот- 
кидати, подломити; поткидање; паф бег 
еше арбтефеп потргати; типо ђесши аб- 


отефеп обломити, обламати; п. обламање; 


аш Фтеіје отклати: једва сам пасјим зу- 
бима отклао. 


Ж Я #- 


1 


9(б[айтеп. 


Хбртеппеп @апѕ. сажећи, опалити, попалити, 
запожарити; іпіт. изгорјети, погорјети (1 
йїп ардебтаииі); бес 96дебтотиќе погорелац. 

9(0бтітдеп, еіпеп ооп енџад — одвратити, од- 
враћати; п. одвраћање. 

9060тӧсе[и, деп Фа ооп бег апе крунити; 
їй —, Отофетоеџе абјаЏеп крунити се. 

9(0бтиф ш. украћивање; — пп укратити, 
украћивати. 

з шї ђефет #Ба]ет бедіебеп опарити, 
испарити, запарити е). 

966тен очеткати. ЫР РА 

Уббивенп, бит бајеп, отпостити, отпаштати ; 

‚п. отпаштање; ритф #тап Шей одболовати; 
опт Ябеїпеп отплакати. 

9(0оеќеп открити, откривати, одастријети, от- 
клопити, отклапати; п. откривање, 

(боеп іпіг. згуснути. 

9(біепеп оделужити, одслуживати; п. оделу- 
живање. 

9(бооттеп осушити се. 

9(0обттеп осушити. еу, 

9(һютапдеп истиснути. 

9[бютебеп уврнути, увртати, одврнути, одвр- 
тати, сврнути, свртати, осукати, осуки- 
вати, одеукати, одсукивати. 

9(0ђхејфеп омлатити (проху, грах, конопље) ; 
еіп їџепід промлатити; абртидејл деветати. 

Фбебепеп поравнити. 

9(бесе п. буквица. 

(ресе Вис п. буквар. 

бесе: еіп, п. штица. 

Урепђ ш. вече, вечера; вечер, ғечери; (сте 
увече, свечера; ]ебеп Убепо вечером; (ош 
беп _ Убепр) довече, довечер; беп бепо 
батаџі сутрдвече; ооп біејеш Убепр вече- 
рашњи; Убепо= вечерњи; е8 Бети! Урепо 
дн шетйеп посумрачити се. Ир 

9бепоройтттегипд Ї. сумрачје, сумрак, сутон; 
ме Зе оог бет — заранци. 

9бепрејеп п. (іп (Сем еп баё Оашрејјеп, ао 
дата седе оф біе Најое саепа) вечера 
пеђшеп вечерати; паф бо ђе павечера. 

Зрепотађ! п. вечера; баё ђеііде — закон. 

9(репйети ш. вечерњача. 

9(бетќецег п.: бет піфі Теје еіп даїатіеё — 
апаар (бејопђета ори етђеітаіеіеп) нок- 
таш. 

УГрешецтег ш. протуха, свјетска прөтуха. 

ЗГбет а, али, но, пак, паке, ма, ама, ја; абет 

ш апф аи. 

Бетта[ опет. Ж 
#(Бетпаше ш. надимак. Ж Дм {элуу 
9[Бетїеп пожети. Й 
9бесоів ш. безумље. 
9(рееп појести; оит (јен аиёбїеіфеп з. 8. 

ете ©@иш[отбетипд одјести. 

УГбјасфеГи смахнути. Н 

УГрјађтеп одвести (одвезем), одвести се, 
омаћи се: — шї беп  Офује на- 

4 


ГА 


2 


9га. 2 916 Невен. 


вести (лађу на воду), навест се, навозити 
(лађу); п. навожење. преманкати, недостајати, нема; ег деђі паф 
“аЙ ш. отпадање, отпад, отпађивање, од-| йет Лете аїе аб зашао као бијела по пазару. 
метачина; 9(0{401е рот ен іп бес Хтірре|916деїбеп ожутити. 
трине; Уба е Бент 960 #еп окресине, пло- | У бае(едеп, оесііеїі скровит. 
тина, скосје; УБАЦЕ бенп Фејфпефен дет | У рдејфта, ооп (Сређеп бљутав. 
Вашпе овршине. ( ««+~еу) 9(6дејопоеті напосе, појединце. 
УГвја еп отпасти, отпадати, одврћи се, одмет- |96деїоёђпеп одучити, одучавати. 
нути се, одметати се, одбунити се, отпа- |9(6діеђеп одлити, одливати, одлибати, ото- 
дити се, отпађивати се, одбацити се,| чити, отакати, расточити, растакати, одље- 
одбацивати се; оп тај; абпеђтеп опасти,| вати, прециједити, прецјеђивати. 
уговети, усукати се; п. опадање; боё боп| ба еп угладити, углачати. 
[е арбјаЏепбе 56 падалица. Зраекфђеп изједначити; Офир ипо @огбегипд 
9(0їатбеп обојити, омастити. дедеп еіпапђет пребити једно за друго, му 


Бјебети, бе а еп ебеки ретПетеп омитарити | бапициеси стињати се. 

се, митарити се. УГрабет ш. незнабожац. Мае 

906{едеп омести. 95056110 незнабожачки. 

УГрјеПеп отурпеисати. УГратабеп откопати, откопавати. 

90е п. опиљаие, Убатииђ т. пропаст, бездана, безданица, 

Збјетндеп отарасити, отрсити, справити, опра-| безадница, амбис, џомбос; ап беп — {йїйтеп 
вити, послати; її еіпег Їеїїїйїей аб | упропастити. т 
{етїбеп премазати кому зубе; іп беп Оја | Урђафеп одејећи, одсијецати, осјећи, осије- 
етен ипо бат {йг беп Зад — спратити.| цати. 

УГбјецети скресати, испалити, изметнути, изме- |9[Бййдеп оградити. 

Уб ђајеп заклати, 


тати, избацити, истурити, истурати, спре- 
Угођа еп, футреси недати, задржати. 


тати, излубардити, запалити (из пушке, из И 
топа), жећи, палити; 96%пеги бег іе п.|9бђанђеи, еіпеп ефіЗбђапоеї {еп рае 
правити. 


избацивање. 
90 йерет одгудјути. 9(Бйапбеп Фопшиеп нестати; — бтіпдеп шћер- 
дати, сатарити, изгубити. 


906ереги омитарити се. 

ЭБїїпбеп, {іф поравнати се, погодити се, на- |90бђапо т. без Эегдез пристранак, осјек, обро- 
мирити се. нак, стрмен; Фег {ее —, ооп бет (те 

906 еўфеп вграговати, очкрњати, олешита. ђесабтой урвина. 

9[Б{Педеп одлетјети. 9(0ђапдет: баз Бйпдї ооп біт аб стоји до тебе. 

95 евеп отећи, отјецати, савријети, савирати; |905&1915 ргоеіітіѕ оиједит, низбрдит, око- 

мит, стри. 


ат етаве аб іеђбеп подлизивати; п. подли- 
зигање; рои еіп, шї одићи, одиде. Убђађрет одмотати, одмотавати; п. одмо- 
тавање. 


206 ш. претака, котарача. у 

Збјтеђеп огристи, огризати, згристи, згри- |90ђаиеп одејећи, одсијецати; осјећи, осије- 
зати, опасти, попасти, изјести; п. згризање;| цати; посјећи, одрубити, сасјећи; откинути, 
ме 1ипдеп Эіџеіде —, пиле Ме Эїедеп обр-| откидати; окинути, окидати; укинути, уки- 
стити; їй — бог 9тдег, Фипинер из-| дати; одвалити, одвракати, кресати, скре- 
јести се. сати: ишеп — поткресати, поткресивати, 

Ур  ђтеп одвести (одвёзём), одвести (одвёдём).| подејећи, подсијецати. 

30] штфеп образдити, ображђивати. 96ђебеп скинути, скчдати. 

У шети нахранити. бе ен разведрити; {їй разведрити се. 

916дабе Ё. порез, пореза, данак, мирија; еше|бђитепл отхрамати. 
96даре ооп ©фајеп иий Зіедеп чибук;!96001еп однијети, одвести. _ 
9 Бдабе Бени рде ред ап Пепрајеса мртвина ; |9616: їе йріфќіе Сее наличје. 
етпе іп (еітеібе Бейеђепое 96даре ап беп |9001 залутати. 
аттег бир; беп бир беѓоптеп обирити се. |9(6јофеп изјармити. 

УГбаађсеп преврети. 96а ш. откуп. 

9(0дапд ш. полазак, поход, одлазак; бег д1 | У бЕамјеп откупити. 
УБдапд еіпег Збаате проба, пролажење; 0 ееп заклати. 
906дапд ап (беіріфі екеиклук; Уиф фотђапен“ |95 ерсеп атегќеге одвратити; уегјеге омести, 
је п. нестадак, несташа. помести. 

9(бдебеп предати, предавати; её їріто енраз | ател избистрити. 
абдебеп биће га; |ф ші еіпет — мијешати |968 аибеп опипати, пипати, побрати, отрђҳ 
се, сранђати се, слязати се с ким. ебити; {їй — отрбјебити се. 

96деђеп отићи, одлазити; роп #57 проћи, „Уб етбел одаМјепити; п. одљепљивање. 


пролазити; топдеїп нестати, премаћи се, 


96 орѓеи. 


8 УГрташјен. 


"916 орѓеп, 6{а8, махати; еіп Ф[е1р ишчибукати. | 6 [бјеп раставити, одвозити; еіпе Фапопе 


96 Епаеп, еіпе Пије, избацити; іпіт. пући. 

_ УбЕпашјети изкамкати. 

Э[Бїпїр[еп одријешити, одрјешивати. 

90 офеп скухати, окухати, одварити, одва- 
ривати. 

6 опипеп, ооп ейоаё, проћи се чега, оста- 
вити се, одуставити што; еїїад їошиі ар 
пролази, нестаје га. 

916 татрейп издрндати. 

Э[бїтабеп згрепсти. 

ХрЕацеп одрпати. 

УЭ БїтїбБеЇп надрљати. 

бб ипиеји измрвити, измрвити се. 

УрЕдшшиен накривити, накривити се, нахе- 
рити се. | 

БЕ еп охладити, расхладити, расхлађи- 
вати, прохладити. 

„90 1гзеп мократити, покраћивати, ократити; 
ооп ишеп — поткратити, поткраћивати. 
ЗУБЕ јел изљубити; бег Яеіђе паф — изљубити. 

Бїадеп отоварити; беп Удадеп — истоварити; 

аё Фери оош егде — растоварити; ооп 

Її — отпртити, отпрћати, распртити, рас- 

прћати, спртити; п. отпрћање, распрћање. 
9161апдеп дохватити. 

90ав, 9(Бїейсапаї ш. јаз. 

ХбГајјеп отпустити; деп іф пројазити; іпіг. 
одуставити, проћи се, оставити се; їп 
тее — спустити, спуштати; п. спуштање. 

9101їаиісапаї ш. баё еїпе Вафен, баё апд сіпег 
Оле е ТтећЕ јажа. 

95аијеп отрчати, отећи, отјецати, одићи, 
отићи, одилазити, одлазити, 

ЫЫ ейеп олизати, облизати, облизивати, 
улизати; дал, — полизати, 

9101едеп скинути, скидати; положити, по- 

“лагати; еїпеп Эїоеід арїедеп, јепїеп поло- 
жити, полагати лозу у виноград. 

_ 900едес (ооп ереп), ©епїег, ш. положница. 

ЭБепсапаї та. пебеп бет У8еђт јаз. 

Я0енеп одвести, одводити; УЗајег одвра- 
тити, одвраћати. 

“Бетеп одвратити, свратити, сврнути, свра- 
Ћати, свртати, шенути; їпїт. свраћати се, 
свратити се еіпе апрете ўно дереп одби- 
тикуд на другустргну (воду, пут, трговину). 

90ејеп очатити, очитати; п. баё 95{ејеп дет 
едсабпірдереіе опојавање. 

901еидпеп затајати, башити, хашати, уда- 
рити у бах, у хашу; Фаз 9[йоеташе 

потапсати, затајати; Ме #етпапо]фа[ од- 

__рађати се. 

Ур Пејеа предати. 

Уб еден, (апде Педеп уполежачити се; Онт 
тедеп аб еп одлежати, одлежавати. 

Уго ен изварати. 

Збофеп одмамити; еїпеїт енода измамити, 
измамљивати, измаћи. 

91619{феп загасити. 


избацити; еіпеп измијенити, измјењивати; 
одмијенити, одмјењивати; замјењивати, из- 
ручити; даб еф ооп деп Фетел чим- 
кати; п. чимкање. 
9(615јипд &. измјена. 

Уб еп : абае ђе! їоегђеп распојити се. 

9[Бїнбетп одерати. 

6 дел излагати. 

Уртафеп скинути, раставити, свршити. 

Збтиадеси мршати, мршавити, сринути се, спа- 
сти, згеџати се; рисф Фтапђе! — избољети. 

9°Ышайеп покосити, откосити: еіпеп %1е# 
прокосити; беїт 9ађеп {їй ти без Уа 
Бата 991еје џетатецеп, еіп ©шШ@ јеіпег 9%1еје 
аршёђеп закосити. 

ЗУртађен исписати. 

9(тпатїеп омеђити, размеђити, осинорити. 

ЗУбртатети намучити, измучити, напатити. 

УетеПеп помусти. 

ЗУртејђеп измјерити, одмјерити, премјерити, 
размјерити, размјеравати; умјерити, умјера- 
вати; абтејел ипо аріюйдеи подмјерити, 
подмјеравати; п. подмјеравање; паф бег 
Теше абртеђеп обег абїййдеп помјерити. 

9°[Бшїйеп уморити. 

Ябтйђбеп, |1ф, натезати, мучити се, издирати 
бет {10 абтшђеј издирало. 

9[Бпадеп оглодати, погулити. 

ЗХрпеђтеп екинутн, скидати; одвадити, од- 
вађати; окрнути; узети, узимати; 008 Фа[б 
залучити; іпіг. сманишкати се; рот бопбе 
уштапнути се; орот ајег осјећи, осије- 
цати; ооп бег Фејфирице епласнути; 9052 
пейшеп п. орот йрегіфірепииепоеп 98ајјес 
осијецање; оош Уеопђе мањак: мјсец иде 
на мањак бес 9#опб Тї пи 9бпейтеп. 

УГрпшвен ухарати, ухабати, хабати, харати, 
ргати, изргати, саџгати; абдепиві харан. 

9ӧђеп опустити. 

9{браїеп гледај 9(бїабеп. ёли 

Збрајјеп кебати, вребати, увребата, укебати 
0іе тефје Зе! уорити. 

бр шфеп гледај аббтефеп. 

9ріайеп зарубити, спљоштити; абдеранеј 
плосан, плоснат; п. плоснина. 

Убривети оплијенити. 

Убрта | т. одскок. | 

УГррта еп одекочити; абртайепо, тїї 96ртаїї 
одскочке. 4 

ЗУрртиде(п деветати, издеветати. 

УГрафш еп напатити, намучити, измучити. 

96табат Аврам. 

бтабети изргати. 

96таўеи пограбити, грабуљати. 

(бтспёеп заломити, заламати (виноград), 
орезати, орезивати; п. заламање. 

дај збријати. 

Убта еп одвратити, одвраћати. 

УГрташјеп, тирјеп перутати, перуљати. 

1 


«клм, улема. 


, 


Убтеђеп. & 


96хесфеп, 
јено). 

910тефиеп раскрстити, раскршћавати, раскрш- 
Ћати. 

96тере : іп 96тере ееп побашити. 

96тереп одвратити, одвраћати. 

9(6теібеп отрти, истрти; сатрти, сатирати; 
искосити; — |ф— се; изјести се, излизати 
се, улизати се, разјести се, изглодати се, 
косити се. 

У бтеје Т. полазак, одлазак, поход. - 

9бтеђеп поћи, полазити. у 

УГотетћеп откидати, откинути, окинути, заки- 
нути, закидати, укинути, ускинути, уски- 
дати, ишчупати, устргнути, тргати, одадри- 
јети, одадирати,опучити, одбуцити, одбучи- 
ти, садерати, згулити, подерати, поцијепати; 
еіп абдесіепез ©Ш@ откидак, одломак. 

9(6біфіеп бирати; обучити, обучавати; до- 
тјерати, дотјеривати. 

ОЫтїпбеп гулити, огулити; битф ®9[бтїпйеп 
еїпёп Заши безеіфиеп забијелити (дрво, 
т. ј. подгулити му кору). 

96тойеп _ одронити, одрањати; 
ронити (тиха вода бријег рони). 

96тйёеп одмаћи. 

Убтијги одазвати. 

УГртипреп окружити, окруживати. 

ЗУбтирјеп очупати. 

Убјадеп одрећи, одрицати. 

Убјае[и одседлати, одседлавати; раседлати, 
раседлавати. 

90јав ш. трешљен (кољено у трске, зове, 
лозе и т. д.); ат Офиђе штикла. 

Убјав её ш. ирикивачка. 

Ф6јдидеп одојити, одајати. 

УГбјфабеп остругати, састругати. 

Уб] фавје! п. остружине. 

96|файеп укинути, укидати. 

96|041еп ољуштити, огулити, загулити. 


ооп Џеп ©еіеп, ограбити (си- 


изронити, 


9(ӯреіел.. 


пустити воду; типо шїйеї обити, оби- 
јати, грухати. 
9(б]Фе1[еп искрзати, отрцати; {іф изоштритисе. 


90и (еїпет дапо штаздеје фо) т. ортачење. 


Уб] фте ен. (рот УбПеден бег тееп 9аўесе 
те{опе) прокопњети. 

УГбуфиефђен одејеһћи, одсијецати; одрезати, 
одрезивати; срезати, срезивати; пресјећи, 
престружити, прештунути; (беігеібе — по- 
жети; |10 беп а(8 — заклати се; ишеп аб 
|фиећреп, Бейт еп поткосити, поткашати ; 
п. поткашање; деп Хед — затећи. 

%Ы фи т. осјечак, одејечак; дег Урјфи, 
ме 96 бейииа 0е8 2 %еіпдатіепё члан; баё 
абдејфи епе обрезотина. 

УГојфувеј п. острижине, устрижак. 

9(Бїфдр[еп плавити, сплавити. 

9(б\фтееп поплашити; {і — (ајеп попла- 
шити се. 

УГруфхе еп исписати, исписивати, преписати; 
оиго Офтефеп еїпе Сфиб деп отписати. 

Убу фте едеби с |. исписна. 

900101 1. пријепие, парија. 

Угрјуфивта преертан; еіп арјфијдес Оке усје- 
лина; си абјфијдес 66 (ебіхдёете 
прљужа, прлина, прљага. 

Зејфиел отрести, отресати, отпљуснути; 
скружити, скруживати; п. скруживање. _ 

Уб] фтоввен издрљанчити. 

90іфіюееп свратити се, свраћати се. 

9(0једеїт одједрити. 

Убјеђеп п., пай еіпеш иес прегледање. 

УГбје еп оциједити. 

УГбјепдеп прљити, спрљити, попрљити, осму- 
дити; п. прљење. 

УГрјешеп положити, полагати. 

УГрјевеп скинути, скидати; залучити, залу- 
чивати; ооп дег #Өйтйбе етлед игуман абе 
јевеп разигуманити. 

%Бїїфї: шї ббјес — зларадице. 


УГрјфавеп оцијенити, оцјењивати; проције- | 916010 хотимице, хотимце, навалице. 
нити, пропјењивати; еп фефен (еіпеп ©іхеій) | 916јіереп обарити, обаривати; одварити, од- 


кметовати; п. осијецање, уцјењивање. 

Уб] фавипа Ї. уцјена. 

Уб] фаштеп пјенити, опјенити. 

%Хбјфетеп шишати, ошишати, састрићи; еіпеп 
ееп пробријати ; ипісп !ред подбријати, 
подбријавати; п. подбријавање. 

Я0јфібеп одаслати, послати. 

96е ш. испратња, отпуст; 


варивати; попарити. 

9(0іптодеп, битф Стидеп деллипен (име Отрђеш 
јеле (итросе), ёи ©іпдеп абџетотепен, 
деп отпјевати; да Убридел, ме Уа 
[бид битф Фејапд отпијевање. 

Урђидипа 6 (#Ыеўипд) Бет (ереіе Беј еіпет 
табедипд опијело. ; 


— пеђтеп | бјопшопгдебђећ п. опросна молитва. 


опростити се, опраштати се, праштати се; 90|опђеси одлучити, одлучивати, лучити, раз- 


п. опраштање 

900іфіеБеп, беп е застријелити, пустити 
етријелу. 

96: еп отпловити, отићи на лађи. 

96|фіпдеп одерати. 

" 96| афјеп заклати. 


лучити, разлучивати, башкалучити: абде= 
јопрђет! башка, побашка, обашка; У о) абјопе 
бетп бризгати; {10 аб]опбетп, ітеппеп разд- 
војити се. 

96ірайеп оцијепити, опјепљивати. 

96|рапеп одбити, одбијати; п. одбијање. 


9рјф!адеп одбити, одбијати, обити, обијати, | 96јраппеп одапети, одапињати. 
огрухати, огрувати (кукурузе), одударити, | 9(6|реіјеп, еіпеп, бег 0іе{ оехаподі премазати, 


одлунати; п. бет аід тпет грухање; Уда јет 


премазивати, п. премазивање. 


9(Бїргїпдеп. 


9(бїртїпдеп оскочити, оскакати; одвркнути, 
одъуенути се. 

9(Бїртипд тш. одскок. 

Э(Б|ршїеп еасукати. 

9рјршеп сапрати, спрати, спирати, сапирати, 
сплакати, сплакнути; бог ишеп ђе — 
подлокати. - 5 ; 

ЭПЫїйшБеп пајати, йо. 

916 ефеп клати, заклати; одгушити, одгу- 
шивати. 

916 ебет ш.: еіпеп 90 ебет таеп, абеиен 
евратити се. 

90 еідеп одсјести, · одсједати; ооп реге 
одјахати, одјахивати; сјахати, ејахивати, 
разјахивати. ) ( 

910їођеп отиснути, отискивати. 

Уб тецен смуждити (ескеп ипо Эйе). 

Зрјипирјеп затупити, затупљивати, тупити, 
утупити; еіп Зей —, ши её бапи ди јет 
(повратити) замлатити, замлаћивати; ћу- 
шати; завратити, завраћати, (ејекиру); п. 
завраћање; дарет бооп ешеп ©шттеп 
замлатити: замлатио га Бог, па ке повра- 
тио; п. замлаћивање, ћушање; абдетирје 
затубаст. 

Убјифен: еілет да Цпдедејег ат Форје — по- 
бискати, поискати; еіпапђег Ме лије — 
побискати се. 

Уб атзеп одиграти, одигравати. 

беен раздијелити, одијелити; разредити, 
разређивати; п. разређивање; размјеши- 
вати (хљеб); п. размјешивање; беп Фтор= 
їеід іп Чатбе зесђееп раскухавати, раску- 
хати; іп дїшеї ЗђеПе — предвојити, пре- 
двајати; п. предвајање; баѕ %е[р іп 9 (есет, 
теўеп и. |. 10. — употесити. 

Уб е та Ё преградак; баз аф (пи адазш) 
пријесјек; око (у амбару). 

Уб ит: еіп їаўндез Фејфаћ — раскрпљати, 
раскрпљавати; п. раскрпљање. 

90ітадеп однијети, односити; их) %тадеп 
орийвеп хабати, ухарати; обдеітадеп харан; 
оош фе — прибрати, прибирати; п. при- 
бирање; јеіпе (фи) — одужити се, оду- 
жити; одуживати; п. одуживање. 

90ітадеп п. износ: добро сукно за износ, за 
издер. 

96+теібеп одагнати, отјерати; 508 Ф010 — 
(Бет 90 еп) љокнути, љокати; п. љокање: 
сід. љок јадеп. 

Ур ениси (еше Офпих) опорити, отпарати. 

Ур фтејен оступити, одступити, оступати, од- 


^ 


етүпати. 
Э(Бїтїпїеп отпити, отпијати. 
УБ ш. заход, исход, проход, ала, по- 


ходница, серница. 

90іторјеп капати, окапати. 

9Грітйитід: бет Уб иде одметник, отпад- 
ник; ме Убешииде одметница, отпад- 


сл 


90 зїгїеїи. 


тати; отпадити, отпађивати; п. отпађивање; 
аб ид їрегђеп одметнути се, одметати се; 
отпадити се, отпађивати се. 

Хбиттђен еп пресудити, пресуђивати; осудити, 
осуђивати; одсудити, одсуђивати. 

900йдеп измјерити, одмјерити, размјерити, 
размјеравати, вагнути. 

9(01ратіеп ишчекати, ишчекивати. И“ 

УГртовка напод ногу, наниз брдо. 

0рајфг авдеени. 

Уба фен спрати, сапирати; запрати, запи- 
рати; отпрати, отпирати; п. отпирање; 
пафеіпапбег —- изопирати. 

Уртајфипа (без Злитен бос беш Фебеје) Ё. 
авдес. 

9(0ірајфіюеір п. судопера (женско које пере 
судове), лонпопера. 

Убтефјет размијенити. 

Эбшей ш. стрампутица; аиј 960едеп аеђеп, 
стрампутичити. 

Уртећкфеп застранити, застрањивати, криву- 
дати; п. застрањивање, кривудање. 

УГртрекфђипа 1. застрањивање, кривудање. 

У(бурешен опасти, попасти (попасла говеда 
жито), утирати; п. утирање. 

Ф(репреп. одвратити, одвраћати; сметнути, 
сметати (гледа, ока не смеће с њега); 
їй — однићи; рош УКшире, пафрет тат 
деїтишїеп ђаї одагнути. 

9(бшетїеп збацити; рои беш Об], греми ед оте 
іре аб пио біе сиђе атјеђЕ трије- 
бити се, потријебити се, очистити се. 

9(6рејепо: ет Е ше —, 1 1тштег рађени не 


избива као куга из Сарајева. 

УГотевеп крзати, искрзати; їй) — изглабати 
се, крзати се, искресати се (искресала се 
кошуља). 

УГбгокфејп одмотати, одмотавати; размотати, 
размотавати. 


Убутивеп одмотати, одмотавати; осукати, од- 
сукати; одвити, одвијати. 

УГбитјфеп обрисати, убрисати, убрисивати; 
отрти, отирати; утрти, утирати; |ф — се. 

Уруоцтјр та. еметак (н. п. штогод што већ 
није више за потребу као воденични 
камен, точак). 

Угра еп одбројити, одбрајати; разбројити, 
разбрајати; побројити, побрајати. 

9[бәйишеп одуздати, одуздавати. 

Убаекфпеп препочети. 

Угржеђецеп п. коса (на којој ћурчије стружу 
коже). 

УГежеђен свући; #беїп — оточити, отакати; 
расточити, растакати; п. отакање; еїп 
ее — навући; 1008 — грепсти, огреп- 
сти, огребати; п. огребање; роп еіпег 
атдбретеп Зађ! еіпе Йеіпеге — одбити, одби- 
јати; п. одбијање: ооп бетш Фођпе — су- 
ставити. 


ница; аб пина шафеп одметнути, одме | Уба еј ошестарити. 


| 
{ 
* 
| 


90319. К 6 9Г(е[ет. 
96518 ш. одлазак. 9(етќеіпјаате т. Шћоврегтшт атуепзе дивља 
Убаирјеп чимкати, очимкати. проха. 
91ссепі: тїї ретіфіеђепет 9ссепіе јртефеп зано- | 90@етісејре Ї. овсик, дивља зоб. 
сити; бет оегіфіеђепе 9ссепі занос, заношење. | 9егїраїзе Ї. ва». 
9[ссотб1теп погодити се, погађати се; п. погађање. | етіріпђе Ї. попонац. 
90! ах! а! ох! ух! у! аф пеш! аја! аф!|Убат ш. Адам; бата адамов; Убатиз ©іашпг 
коте јфӧп їюйте ед ала н. п. би лијепо било; Адамско кољено. 
аф, тређ! јао, јаог! јаој! јаох! 9оатвгаріеї ш. јабучица. 
“фе ат абе Т. осовина; біе 9[ф[е ат 9101-9001 ш. властеоство; 911 9561, бет ®йтіеп 
таре вретено у кола воденичнога. епфртефепо бег; еіпе 910+ пи | феп 9018 ичага. 
еї Ї. пазухо; - дийеп сажети, сажимати| репа племенит, властеоски; еїпє 91 Ши еђег 
раменима. реп дет баша. 
ае еф т. рамењача, порамак. Зе Ё жила, йет. жилица; зуг бег Хајјет 
9 јеїсіетеп то. прекорамица. крв пустити. 
9 јефатре 1. оте тап #7806, ват те Бе піфі| бета жилав. 
штиине Бах біе Я1еірипа бес се ипо Бејфаљтде |9101ег ш. орао; апот. орлина, орлушина; бед 
шарпељ. 901ет8 орлов; бег јипде 901ет орлић, орлу- 
91 1. опаз, позор; 90+ дереп вардати, ту-| шић, іп беп ©їебетп аниф орлови; дад 
марати; мукаетисати, пазити; п. вардање,| 8еібрфбеп орт 901ет орлушица. 
тумарање; 96 ђабеп пазити; 0916 9% на. | 01ет1баїег ш. крилаш. 
зор, буди назор; буди мукает, не ћеш ли |9ӧорНојођи ш. посинак; без Яъоріојођпег по. 
га гдје видјети; {іб іп 906+ пеђтеп узети| синачки. 
се у памет; піти 010 іп 91064, је; ац бег 9отіапореї Једрене, Едрене. 
5и буди на опазу. УГрроба! ш. адвокат. 


"осмина, осморица, осморо; еіп $0іев ооп) јипдеп 9 {еп мајмунчад; 05 9 еп мајму- 


А Д ЯФ осам; бет афіе осми; еіпе 001 ооп — | је ш. мајмун; бег јипде 9 е мајмунче; бе 


афЕе Зађтеп осмак. нов; УП еп= мајмунеки. 
90е Ї. ши Фатепјрте[ осмица. О еНанои бет 98сі5беі #. мудровање. 
У ентехта : офіеіпесідез ар осмак, осмакиња. |90 мајмунаст, мајмунски. 
91041 п. осмина. Ў Нет зица. 
9 еп. пазити, поштовати, атати, хесапити, | егійхќе ш. потурица (оета). 
вермати; ег афїеї т ї1їф@ї затацј а от (пи 9да (фест) ш. ага; ред 9да агин; 0іе тои 
удулведу, ЖА, МАЛА, е8 Уда агиница; 9да агински. 
Уа ђха :, сте абаб де ©ішіе осмакиња. |9даіђши п. агалук. 
90 ат по | Затат Загреб. 
нате Т. помња. 9(9уріеп Мисир. 
9Фїипд # пажња, поштовање; шї ипо | оџрнег ш. Мисирац, Мисирлија. 
її прибрати, прибирати; бте афїипдд= |900ріетіпи Ё. Мисирка, Мисиркиња. 
оре Упупађте прибирање. ари је мисиреки. 
9°фїзейп осамнаест; бет афізеђтіе осамнаести; |9051е #. шило; сіпе бб еспе Зе шиљак, деш. 
еіпе 9(и3051 ооп афбеђи осамнаесторо. ‚„ шиљчић. 
91019 осамдесет; бес афізідїе осамдесети; |96пе{п наликовати, наносити. 
„еше 13051 боп афізід осамдесеторо. Угђиђеп приказивати се, слутити, кобити; её 
9@зеп јечати, одјекнути; сіпег бет афзе! јеко.| ађиі пит приказало ми се; дег ођпеі слута 
ает ш. њива; !00 еїптаЇ еіп ег шат ше-| (слути, слуто, наслутићеш). 
ничиште; 9[@ет= ораћи ай]. Ойт) сличан, прикладан; налик, попут. 
9(етресі п. слог (у њиви оно између двајфирипа Ё. слутња, приказивање, кобљење. 
разора). 90оти ош. асег ріаќапоійеѕ јавор; ачст. ја- 
егег ш. ратај, ратар, ораз, тежак; = ра-| ворина; со]. јаворје; Уђотиђоја јаворови- 
тарски ай). на; ооп Уђоти јаворов; іоіатіјфег 9(6оги 
91етўе[о п. ораћица, орница, ораница. асег ѓаїагісит жеста, жестика; уоп јаја = 
9етдетађе (јапшић бет Зофе) п. лијее. {йет Уботи жестиков; 5015 роп іоѓотіјфеш 
9етосітеібе п. изор. „ боти жестиковина. 
90етігаВ гаці п. ѕеггаша агүепѕіѕ паламида, |96‹е Ё клас, влат; со]. клаеје, влаће; 
паламуда. № айтеп клипати (клипали кукурузи); 
91ес(ап гледај [дете 211 (утеп Беїошшеп искласати; 9(0теп тафеп 
9(беттапп ш. тежак, ратај, ратар; орач, себар; | (оот ®иѓштиз) осијецати; п. осијецање. 
без 9егтаппе5 тежаков, ратаров, орачев; | У тешеје; ш. класобер. 
дет 9(ех[епіе тежачки, ратарски, орачки ай}. | УКамепбаши ш. багрена. 
9 етп орати; јес!а- наорати. 9(ееі Ї. адшесіа ушсаг5 попина капица. 


Нат. Т 9ибіеѓеп. 


9апі та. іпша ћеіепіпт оман. айеп Зейеп ег од давнина: шеїп Пеђер 


Заставе 1. смоленица, Фитиљача, вити-| Пет! старино! 9(птебе етпег @Петп УЖаппед 
љача. стриц, чича; еіп ашез $1619 вереџа; ет 


9Паип ш. коцељ, стипса, типеа, шап; іп) апед Ж3еђ баба; бег айе Убебетјопипет 
ЗПани едеп стипсати, остипсати; п. стип-| бабино љето. 


сање. 9Пап т. ћошак, диванана, доксат. 

ЗПбапеје ш. арбанас, арнаутин; УПбамјет-| Шах ш. олтар, отар. 
пб Арнауче. Уа их Ё. двери. 

ЗПбапеј ф арбанаски, арнаутски. басен бајетан. 

901бапіеп п. Арбанија, Аркаутлук, Арнаутска | У ејф адеп староков (коњ који је давно 
земља. поткован). 

УПбесиђе : 91бегпђейеп тереп рђогризати (го-|%Шет п. еіп дешује: ђе бес Себепарашет 
ворити које шта, понајвише рђаво). доба: Ме Тебје Зей епез Тапдеп Себела 

ЗПехапртеп п. Лесандрија; ооп егапбтіеп| старост, старина, маторина; оог УПет8 од 
Лесандријски. старине, од давнина. 

ЗУИештеа, _ Фегтед ш. рһуіојасеа Аесапдга|Шетп старјети, остарјети, престарјети. 
винобој. пе йш) стародреван, старински. 


зет сам, само, салт; јо еГилеабет ама, али; | У дејфипербе! староковка (сабља). 
дала ип дат айеіп сам самцит, сам сам- |915тіфоіра Ршава. 
цат; аПетп Тебеп самоћовати; дег Шет ајје т. старосиђелац, старосједилац. 
їебї самац, јединац; еп 51еібеп оса-|ИНоет оф бапски. 


мити се. 9Пт (ши беп Фиремано ди Бел) нај тії дет 
9Шета[ свагда. (орот. ; најбоље аш бејїеп. 
9Шепіђа{беп свуда. 9патапі, детешет, ашатапішѕ Юіёшю ђипан 


ЗШет сав, вас, сав колик; аПед еве, свашта, штир. 
свашто; ое їпёдејашті лист, листом: |9(пбег ш. амбер. 
одоше сви листом; айе еіп олес ајнц: |11008 т. наковањ. 


слес ајнц, као Шваба тралала. 90пеіје #. мрав; 90пеіепг мравињи. 
9Шетоїпдё заиста, јамачло. Запебепђацје та. мравињак. 
ЗШетђапо од сваке струке. Эптеп амин; 9йпеп јадеп аминати; п. аминање. 
90тее! свашта жива, којешта; сваке сорте; ишле Ё дојкиња, дојиља, дојница; Упипе 
свакојако. јап бабовати. 
9Шдеттеїп опћи, општи; ни УШдететеп у оп- |9пиипепђіепі ш. бабовање. 
ћено. #штепрїеде Ё. дојиље. 
УП пасфна свемогући. Убпрјес ш. штавље. 
Упала помало. УпицеГ 4, кое; Убијеј косовљи; ба8 јипде бег 


ЗИтојеп п. милостиња, подјела, прошњевина,| УПпије[ косовић. 
прошевина ; УШтојеи ацё ееп дијелити |91 11+ бет Фаг. на, при, о; шїї дет ес. на, 
просјаку, удијелити, поплатити; 508 УШпо-| о, у (у недјељу); ап еіпес Фтапїђеїї егт 
{еп ап 9Йпфе аир 40 оде Фобепдебе беп умријети од; ап Ётеїйипбеїї за, до, 


юфеп 5 егп ппб іште ађхі саландар. око триста. 
9005 ш. тежатник. 9парбота, бе, бег опефуфен Өфе на- 
(ое ш. свезналица, сваштознанац. вора. 
о је оф свезнали. Уепафђет п. анатема (анатемате); бег ред 
905и одвише, пре (прекувано). (падет їпюйт0їў {Е анатемник; біе 0е8 
90р ш. мора. 9(по ета та ТЇ анатемница. 


9018 када; џето(екђенр него; паф еіпет (бош | поойеп п. Анадолија. 
ратайю аиф ши (бепійр ипб бег Фтйрої. од |пбаёќеп, 000 напећи. 
зи Нбеџјевеп: 10 біп дхбђет с(8 Оп већи сам|9(пбан ш. ассеѕѕіо приновак. 
од тебе. Угибамеп доградити, дограђивати; пригра- 
910 даклем, инди, међер. | дити, приграђивати; апдебашед апо пи- 
ЭП стар, матор, вет; еіп УШет старац, ста-| том, питомина. 
риш, старина; бе; Зіегеп ипо 9%еіпдйтіси | прощіфеп набушити се. 
маторац ; еіпе 91е старица, баба, стара, |9пбеіреп загристи, загризати; нагриети, на- 
бет #5бдеп маторка; ©фітріооті {йт сіпеп| гризати; угризати; наклати, најести, наи- 
айеп апи гекеш; ай тафеп остарити,! једати, чалабрцнути, глоцнути. 
постарати; а[ї їрегбеп старјети, остарјети, | пБеНеіи напросити. | | 
постарати се, маторити; эп аб їшетбеп|®9(пбїеїеп нудити; п. нуђење; еїпапбет апріеіеп 
престарјети, престарити; іф а еЦеп ста-| нудити се; еїпешт #тапїеп ©рееп апріеіеп 
рити се; аПеп Фејфје баболичан; ооп! понуђати, понуђавати; п. понуђање, по- 


У-_ айр ай 


Упбтивен 


нуђавање; !раз еішет #тапеп шп (еп 
апдебоіеп ї0іто понуде. 

9пріпдеп привезати, привезивати; навезати, 
навезивати; надвезати, надвезивати; еіп 
шшюеїйепде8 ето припети, припињати; п. при- 
пињање; баз 9(пбіпдеп дех Збеп се везидба. 

91р о ш. {йт ме ФОфајђипђе жежељ. 

901016 ш. угризак. 

Зиб(ајеп, апшебей заплахнути; бајепр апе 
јафеп пропухати, пропирити, потпирити, 
потпиривати; п. потпиривање; 01ајепо {еп 
(еіпр(ајеи) задухати, напухати; јіф апб[а= 
јеп надути се, надимати се; п. надимање. 

Уб КЕ ш. поглед, видик. 

Уб феп, ипрешф назрети, назирати; |і 
дедепје а апрйїеп згледати се; п. гле- 
дање. 

9 пбођтеп навртјети. 

9 пртефеп, абзиртефеп апјапдеп заломити, за- 
ламати; іп епде Отефеп наломити, на- 
преламати; еїпеп Фифеп начети; рот Заде 
праснути, забијељети, осванути, свитати; 
п. овитање. 

Э[пбтеппеп іпіг. апјапдеп зи бтеппеп запалити 
се; нагорјети; бит теппеп аши ђе оет 
дерті ірегӣдеп нагорјети, ожећи се; ооп 
Әреіјеп, бе {0 беи Фофеп ап баз Фетаћ 
апјевеп загорјети, загоријевати; ігапѕ. запа- 
лити, напалити, ожећи, закадити, спалити, 
опржити; мидашиђет огорјети. 

©пбтеппеп п. загоријел. 

9пртіпдеп протурити, распродати; еіпе #ет= 
[еп{фиит ишеп апрмидел поднизати, под- 
низивати. 

9(пбтбет надробити. 

"иртиф ш. закопина; без Фадед освит, осви- 
так, расвит, расвитск, свануће, цик (у 
цик од зоре подранио). 

УГисопа Јакин. 

ЗтпрафЕ Ё. богомољство. 

Зиоафна богодаван, побожан, богодушан, 
душеван. 

Уиђетен п. спомен. 

9поегет други, ињи; аш апреге 94 
ино, друкчије; рои еіпеш эши апрети из- 

„ међу. 

Зети измијенити. измјењивати; преина- 
чити, предругојачити; пренаредити, пре- 
наређивати; деп тї йпђеги премјестити 
се, премјештати се; јеіпеп @ТанбБеп атрети, 
превјерити, превјеравати; п. превјеравање. 

Эдет другојачије, ино,инако; апбегз бејфајјел 
другојачији. 

9 претёдїйиріде, дет, иновјерац: 516, иновјерка. 

Зпетаоо другдје, другди, другђе, на 
другом мјесту, инђе, ђе инђе, друговђе, 
друже. 

9(п0етаірођіп друкуд, друкуда. 


8 


РИЧЕ т" 9 


ЎГиўеітоеп. 


пешеп натукнути, 

ти. 

9пйтйїеп налагати. 

потапа та. нагоница. 

©°потйпдет потиснути, потискивати. 

9(потеђеп навртјети, заврнути; п. упредање. 

9потїпдеп насилити; |фастетшреје — на- 
грнути, навалити, наваљивати. 

9(иртођеп припријетити,  припрећивати;: п. 
припрећивање. 

Убпотифеп притиснути, притискивати; потге- 
нути, потискивати. 

9пеідпеп присвојити, приевајати. 

9пеѓейи грштити се, гадити се. 

9(петшопе Ё. апетопа ршзаа рга{епзїз 
шукундека, саса. 

9пехёеппеи признати, признавати; припозна- 
ти, припознавати. 

Упетвепишид Ё. припознавање. 

9(пееп, оф набити се, набијати се; наела- 
гати се; ори Забег, #їтїфеп, Фтапбеп наво- 
бати се. КАТЕЛ 

Зпцафеп упирити, распирити, расниривати, 
спирити, подјарити. 

9(пўаоеїп, есеп аці еіпе амрете ©фпитг пре- 
низати, пренизивати ; п. пренизивање. 

9@иађтеп ипеід. набахивати, набахнути, ва- 
брецивати се, набусивати, осјећи се, 
осијецати се; окосити се, окашати се, на- 
падати, нагнати се, натјерати се, натјери- 
вати се; напаствовати; ешеп шї бре! 
апјађтеп набрекнути, набрекивати; п. оси- 
јецање, набрекивање; ашацјеи насјести; 
аш[айтеп, ап[айтеп ипо {їрєп Оефеп на- 
сјести, насједати; п. насједање. 

УГајађтено набрецит. 

9ай, ш. аи. загоњење; бег «тате 

_ наступ. 

9пјайеп напасти, нападати, налетјети, нале- 
тјети се, налијетати се, наскакивати, наја- 
хати, најахивати; навалити; наваљивати; 
ударити, ударати; овлаисати; салетјети, са- 
лијетати, спопасти напопасти ; п. напаство- 
вање; зи ђе тетбеп запасти. 

%“п[апд ш. почетак, започетак, зачетак, ис- 
кон; апјапда испочетка, испрва, испрва 
краја, испрвице, изнајприје; ооп Упјапд 
ма (пре од кон до кон. : 

УСпјапдеп почети, почињатг ; започети, започи- 
њати; отпочети, отпочињати; узети (шта 


наговијестити, гук- 


си узео ту викати); задјести (кавгу, 
* говор); апјаидеп её бе: БеПет оде 
әш іебеп ейџа эп ереп објелода- 
нити. 


УГајапдес ш. првача. 

УГијајјеп, іс, ейџа зиши ФоГојапа похватати се, 
похитати се; ооп ишеп — подухватити, 
подухваћати, подухватати; п. подухваћање. 


9 прег ай псдруг: подруг ока, подруг сто- |9пјацеп: апдејаші натруо. 


тина; апдегіђа!6 апи отор подруг. 


9(пўеіпреп изврсти се. 


Ў пўепехи. 


З[ијецеси слободити, храбрити, охрабрити; 


јуначити, соколити, посоколити, осоколити. 

и еф!еп наплести, наплетати; 528 Упдеј од» 
їепе наплет. 

У еђеп закумити. 

УитПедеп налетјети, налијетати: апдејодеп 
Еоштеп долетјети. 

табе Ё. запитивање. 

Этадеп запитати, запитивати; 
упитивати ; приупитати. 

9(п{те|еп, јиђ натући се. 

Эйтеп довести, навести ; беігїдеп омести, 
смести, оџахнути, омахивати; Бе Феесђе — 
појавити. 

УГгпн тег ш. человођа, првјенац: шп #о[0= 
їапз, аиф аПдетет коловођа; Хип те; бет 
(Сетејфапет обербаша; 9(п{їйтет ешез буљук 
буљубаша; Ме «тап ред буљубаша буљу- 

_ башица; буљубаша јеш буљубашовати; 
п. буљубашовање. 

У  фсесии Ё. пи ФоГојан; коловођица. 

Зи еп напунити, напуњати, допунити, до- 
пуњивати, припунити. 

9(пдабе Ё одаја. 

Эпдйпзеп ($[їеїї.) начети, начињати; п. на- 
чињање. 

9 идебеп, етато бе еіпег Жеђбтое, одати, 
одавати ; проказати, проказивати; потка- 
зати, потказивати; просочити, сочити, 0- 
свадити, оповиђети; п. доказивање; іф 
дедепје На прошивати се, проказиватл ко- 

јешта један на другога. 

9пдебохјіеп, (еф, напукао (лонац). 

УГидебташ: _апдебтапиет #тапйшеїп загоре- 
лица ракија. 

Зе! ш. удица; 9[тї 9(пдеї беи Хаапа пари. 

9(пдеї ш. ипо апр ап бег ФЙййт баглама. 

910610 п. капара. 

Эпдеїт пецати; іп 9%епде опдеїи напецати. 

9пдейсифђе Ї. прутило (на што се канап е 
удицом веже). 

9Эшдеше[{еп сличан. 

Э(пдепейт пријатан, приман, угодан, повољан, 

| поћудан; етп апдепейтет Пет 1 мераја. 

Уиаејфојеп лакоћа, ћанут човјек, сулудает. 

УГидејфурешти!: баѕ. бит) ашедеејенез ајјес 
9 подејсфіретиие крш. у 

Эпдейї п. лик, лице, облик; апдеу на 
видику, на помол, на помолку; шп иде 
{01е уочи, поглед. 


упитати, 


9 9и ебет. 


Живтећен налити, наљевати; зи 000 пресути; 
ейшаё 000 Упдедојјепед наљевак. 
УГтатећђеп прихватити се, задјести, дирнутт; 
јетобф ударити, јурнути; ооп ишеп апе 
Шш. подухватити, подухватати, подухва- 
ати. 

Упдтеђес ш. удорџије рјиг.; еіпег бег егйїеп 
Утатецес пи Феете ртник. 

9пдтепгеп међити. 

9пдтепдег ш. међаш, помеђаш, крајишник. 

9с ш. загон, удорац, ударац; бег еџје 
повала їп деш (Орлфотје: гора је од- 
вала него повала. 

(пој Ї. сујма (као страх), туга. 

Хад адеп тиштати. 

ЗУиђафен закачити. 

Уиђаен уставити; (апде бапеси затегнути 
(затегла суша, па не може да се оре). 
УГибапдеп придјести, придијевати; еїпеїї еіпе 

баате пришабанити; {0 ап еіпеп ші 
Фійеп обавезати се. 
УГтђапдес ш. присташа ; |. присталица. 


| Утђанаејф!оћ п. катанац, локот. 


Уибђатаје п. пришипетља (оста їй) {йт Уа 
(тегет). 

Уибаспеп напишати, напишавати; п. напи- 
шавање. 

Хиђајре(л намотати, намотавати; п. намота- 
вање. 

праи ш. задух, задах, мирис; запаха: кад 
чељаде пожути у образу па се мисли да 
га је запахнула змија или жаба губавица 
или псето. 

9пђаифеи запахнути, запахивати; задунути, 
задахнути, задисати. 

9“пйанеп, апјапден зи ђанеп засјећи (дрво), 
засијецати; затесати, затесивати; їп УХепде 
ђапеп _ насјећи, насијецати; {0 
сјећи се. 

Уиђацјеп нагомилати, натрпати; {іф наго- 
милати се, наврвјети, налећи; боп еіпег 
9епде нагрцати се; да$ Уиђаијеп дег 
Ў) 1ш (ишег оре іп бег ги] бриз- 
гање. 

9тђееи пришити, пришивати. 

УГиђетфеа, (0, ттасфеп затећи се. 

УГиђевеп надршкати, навркати; тутнути (псето 
на свиње). 


УГиђбђе Ї. избрежак, брежуљак, пошик, уз- 
брдица. 


9пдеїобђпеп навадити навађати; навранити, | 9'пїбтеп п. послух. 
наврањити, наврањивати; извранити, из- |Упацјеп накуповати. 
врањивати ; п. навађање; і — привик- |9{пїег ш. ленгер, мачка, сидро; шїї бет ада 


нути, привикгвати: обикнути, 
навадити се, навађати се; 
навранити се; апдеірӧђиі 


обицати; 


навадан; пет 


ебоаа дебојеј ипо {і рбатап депби баі 91 адег, 


навађеник; аидетбђпеп, ебра еіп ©фај баб 
е5 ип пафіоїді разблудити (овпу). 
9пдеообпђеії Ё. наука, навада. 


научити се, |911 адеп 


деготјепеп Упшеј Бејеј дел осидрати. 

прети; оптужити, оптуживати; 

п. оптуживање; |фе отписати. 

еіп јаббег: биједник, напаеник, 
опадник. 

Уибашђеп набрати, убрати. 

Уриебен. іпіт. прионути, приањати; прилије- 


на==- 


и орјен. 


пити се, приљепљивати се; ігапѕ. прили- 

јепити, приљепљивати. 
91оріеп куцати, куцкати, куцнути, закуцати. 
Япғийрјеп сапети, сапињати, спутити (коња). 
Угифопипен доћи, долазити, стићи. 
Уибипи ид ш. дошљак, придошлица. 
У“(пїшпїї Ї. доход, долаз, доходак, долазак. 
9(пареп, баё Хар іп біе 9110 јфиНен засирити. 


10 


Хијф еп. 


9ттпетїеп назначити, назначивати. 

#“ттееп (ерт Тер) омјерити. 

9“ппадеїп приклинчити, прибити клинцима. 

Уппбђеп пришити, пришивати; нашити; їй 
9епде нашити, нашивати; сПез 1пёдеїатїтїї 
— испришивати. 

Фпийбеси приближити, приближавати. 

9ппађше Ё ап ©ођпе5 Сіон сињење. 


9(пїафеп насмијати се, насмјехивати се, на- | Уппеџиен примити, примати; {їй примити 


смијавати се. 

911011 ш. залијетање; шп ©ргипде — за- 
трка; еіпеп (10и пеђтеп затрчати се; 
тї 901ац загоначке, загоначки (скочити 
т. ј. из затрке); аи фет ©ѓапде, ођие 
9пїан{ трупачке, трупачки (скочити, т. ј. 
е мјеста). 

91оеп затрчати се, затрчавати се; п. за- 
трчавање; натрчати, натрчавати; дотрчати, 
натркивати; залетјети се, залијетати се; 
налетјети, налетјети се (на кога), натопр- 
чити се; атфое еп набухнути, набрендити, 
отећи, отјецати, затећи; насјести, насје- 
дати; п. насједање; аиё бет тїппепбеп саће 
наићи. 

тееп зализати, зализивати; п. зализивање; 
баё 9[пЇебеп без Зашпеё, ши батоп бе (тође 
зи тееп улизивање; еіп апде[е ез Сін 
зализак. 

91едеп сложити; беп етен @пїїйитї зи ейоаѕ 
тафеп засновати; заметнути, заметати; 
апмеђеп метнути, метати; постављати; 
апо ашедеп, апјапдеп уложити; еп фти 
дет үеде ашедеп орактити; бет 5)јеп 
еіпеп Сіті ши беп 6418 замицати; п. за- 
мицање; ап да аб беп $еттшфий атедеп 
паочити; п. паочење; еіпеп 93еіпбеса ашеден 
потрапити, посадити виноград; пеи апде- 
[едіег #беїпбегд потрап, сад. 

9еђпеп наслонити, наслањати; прислонити, 
прислањати; іф поделонити се; навалити се, 
наваљивати се; налећи; опријети се, опи- 
рати се; упријети се; |фтеј атшеђпеп испри- 
јечити (пушку на вратима); ®9[пЇейпеп бег 
фис п. притворање. 

9(1{ейеп навести (воду), наводити; упутити, 
упућивати; напутити, напућивати; намет- 
нути (на књигу). 

Урије па Ё наметање. 

9ппејеп убрати (једну котарицу грожђа). 

У Педеп адіасеге прилећи, 

9пїрќеп замамити, замамљивати; завабити; 
домамити, домамљивати; |ф апїоёеп Гаеп, 
ашїВеп намамити се. 

Уа бЕђен припојити, припојавати. 

“птафеп, то! — кухати хљеб, мијесити; за- 
мијесити, замјешивати; п. замјешивање; 


се, примати се; ап ©ойпеё (јан аппеђтеп 

синити; {0 Зетапред аппеђтеп посећи, по- 

сезати за кога; п. посезање. 
9(потопеп наредити, наређивати. 
9(потдпетїпп ї. редара; бег — редарин. 

Утотопшид Ё. наредба. 

9праёеп спопасти. 

Упрађеп надјељати (држалицу на сјекиру). 

преп айтеіеге припишати, припишавати; 
п. припишавање. 

Упаменфеп нагњечити (ногу), приштунути, 
примечити, пригњечити (кад што тешко 
падне човјеку на ногу). 

птйифети накадити, накађивати; закадити, 
закађивати. 

{тере Ё. еіпе 9 пјиоепоеи које добро, хаирала. 

9птедеп іпѕіісате подјарити. 

9(птедпеп: оош Жедпеп паб їрегбеп накиенути. 

9птеїзеп надражити, надраживати, подра- 
жити, подјарити. 

9(птеппеп нагазити, набасати. 

9(птіефеп привоњати, примирисати. 

9(птїеттеп, Фе Эйетшеп аптафеп навричати. 

9птїїйтеп таћи, тицати; дотаћи се, дотицати, 
дотицати се; попипати, пипати; додјести 
се, додијевати се; дирнути, дирати; за- 
дјести, задијевати; кључити, брцнути, ла- 
брцнути. 

УГијађ ш. наставак, наперак. 

Уијацдеп, јандеп Тајеп одојити (теле). 

У фаеп набавити, набављати; нашкрбити. 

У фђешт прилика; «Пет Упуфеш паф по свој 
прилици, алалем; ооп ипбейешепбет УП: 
|феше негледан, невиђен, неугледан (није 
на очима); йеп Упјфеи депинси заприли- 
чити, постати прилика (заприличило је, да 
ће тако бити); апјфетен, ооп ипіеп под- 
гријати, подгријевати; п. подгријевање. 

Убтјффеп, Но канитн се, наканити се, нака- 
њивати се; спремити се, спремати се: при- 
стати (куд сам пристао). 

Уб адеп прибити, прибијати; набити, наби- 
јати; покуцати, покуцавати; пафетатђет 
— испрлбијати; |ф — убијати се; деде 
енџав — дрњкати; п. дрњкање; бейи Ўёйђеп 
— јемчити, ујемчити; п. јемчење; аш 
апі адеп пријати. 


2 


депид то; — намијесити; бејеїідеп надије- |91 атреп, 1б, надекати се, набубати се, 


вати; и. надијевање. 
Упипавеп, іф, посвојити, посвајати. 
Упите еп пријавити, пријављивати. 


налупати се. 
Зе јен зогбепдо аеіраге налокати; вог- 
репдо ѕайагі налокати се, насркати се. 


|, мўя " 
у ЛУ 1 


У финеђеп. 


11 


9 рит. 


Зијфипебеп приковати, прикивати; уковати, | пќефеп набости, набадати; набоцати; еіп 


ивати; заковати, закивати; 9 йпдеп аи 
еіпе ба{8їеНе — уковати; іп УЖепде — на- 
ковати; 08 іпёдејотипі — исприкивати. 

'Упуфттедеп, 11, прибити се, прибијати се. 

Убу фипехеп намазати. 

Упјфпефеп засјећи, зарезати; нарезати, на- 
резивати; усјецати; тој начети; 000 на- 
кројити. 

9тјбтаибеп наврнути, навртати; беп Форел 
без У итешаш8 курјучити; п. курјучење. 

Упујфиђен обути, обувати. 

Упуфитеп потаћи, потицати; притаћи, прити- 
цати; сјарити, сјаривати. 

9и та. насап, нанос, снос. 

Упујфинеп насути, насипати, | 

9їп]йшйтзеп опрнити, оцрњивати; џетоафидеп 
опањкати, опасти, опадати. 

оу фиџееп бујати, набујати; натећи, отећи, на- 
бухнути, уздушити; баё Збајјег ііі ап до- 
лази; апдејфто еп (оош Пе) поводан; ба 
УП фуе еп еїпед дертебрїеп 3)18#е18 насједање. 

Зпуфуепипен : баё 9{пдејфірепиіе снос, нанос. 

Угијеђеп гледати, разгледати; еїп (еша — 
прогледати; ођие апзијеђеп негледуша (па- 
зарити). 

9 јери угледан. 

пјевеп афтипстеге наперити; наставити, на- 
стављати; бени Зтіпіеп пригнути, принићи, 
приницати; п. приницање; іф, адһаегеѕееге 
нахватати се; ооп еіпешт 1беї наметнути 
се (наметнуло му се нешто на ногу); біе 
$еппе насађивати, насадити, налећи; п. на- 
сађивање; ооп шїї: беп тп іепдеї 
аијевеп осјећи, осијецати; п. осијецање. 

9(п{тебе[п, іф, населити се, доселити се, усе- 
лити се, усељавати се. 

Уићеђе ид Ё. сеоба. 

Уијраппеп подапети, подапињати; потегнути, 
потезати; запети, запињати; напети, на- 
пињати; заратити, поутегнути; їйї шейт 
тійеіпапдес апраппеп (іе Офјеп зиш 
шде) распрећи. 

Зијрејеп напљувати, 
(кога). 

9піріевеп набости, набадати; прибости, при- 
бадати; п. прибадање; натаћи, натицати; 
намаћи, намицати (кога на колац); навр- 
тјети, наврнути; паф бег Ле ђе понатицати. 

9пјріппеп пепдо рагате напрести, напредати; 
упрести, упредати. 

Зијротпеп наоштрити. 

9јртефеєп, ши ейюаё, амбарнути: ја сам ам- 
барнуо на једном мјесту. 

пап? т. достајање; пап) пеђшеп дво- 
умити. 

Хијштети засмрадити; п. емрађење. 

пјаттеп пиљити, зажмирити. 

тан мјесто, што (што би требало да се 
стиди, то се он још емије). 


побљувати, пљувати 


ет, баё Њетбел 1011 приклати. 

Этеѓеп прибости, прибадати; натаћи, нати- 
пати; насадити, насађивати; надјести; 
паф етапе исприбадати, назадијевати; 
аці деп ©йеї насадити, насађивати (еје- 
киру); п. насађивање; јфіеї — накривити; 
бет Жетјобјен беп пд — претеновати (дје- 
војку) ; п. претеновање; ооп Фтап ееп пре- 
лазити (ова болест прелази); аптефенђе 
Фташђе прелажљива болест. 

9пйеђеп десеге доликовати, уисати, личити. 

Зифепипеп опријети, опирати; упријети, упи- 
рати; дедеп Зетапр испријечити се. 

УН еп заврћи, завргнути, заметнути, заме- 
тати; еіпеп ди ейра$ подговорити, под- 
говарати. 

торјеп натискати, начкати. 

Опов ш. зађевица. 

9ийовеп гурнути, набрчати; ооп беш ете, 
тії бетш Ўііетіиве ап беп ЖЗотресјив апјіобет 
сустићи се, сустизати се. 

9110810 на през руку ми је (за чудо ми је, 
није ми мило). 

Убу секфђег ш. і 1ефіес 9аїег мазало. 

9(пїтеї[еп окачити. 

9(пітепдеп затегнути, затезати; натегнути, 
натезати; |ф — напињати се; напрегнути 
се, напрезати се; рвати, сјекнути, срзнути. 

Уа тепдипа Ё. напон, натезање, намицањех 
еїпе тії тобет У сепдита оетбипрене 9[тбе1ї 
вадивек. 

9“Ппїшбеп наставити, настављати. 

У ђен та. оброк, дијел, исе, мал, мјешавина 
дионица (земље). 

Зашђип, ешет ейшаё чинити, учинити. 

прагі Бар; еіпег ооп Урал Баранин. 

Отв п. облик. 

9(пітадеп нанијети, наносити, нудити. 

Убитацеп привјенчати. 

Фпітееп угањати. 

9(пігеібеп нагнати, нагонити; натјерати, натје- 
ривати; погнати, потјерати. 

УиноотЕ Ё одговор; 9пйоогі ај еіпеп шү 
ево ме о! Беїопдетд еіпет ротпеђтетен лепе! 

9пнроіеп одговорити, одговарати; одрећи; 
отказати, отказивати; аці беп и одазвати 
се, одзивати се; п. одзивање; іф от- 
писати, отписивати. 

9(прегітапеп повјерити, повјеравати. 

дпирафјеп прирасти; народити се, патити се. 

Убиређеп упутити, упућивати; напутити, на- 
пућивати; еіпеп ©їб сједати. 

9(пїстбБеп Тајјеп, і: врбовати се. 

Упиџетјеп наметати, наметнути; намаћи, наба- 
цити, набацивати (замку коњу на врат); 
п. набацивање; лијепити (кућу); їп егде 
набапати. 

Зпирејеп) назочан. 

Упиоитј та. бе Фебт ашј Баз ®1ефіџетї лијеп. 


(прис. 


90и0иг ш. натрага. 

90130901, еіпе деїіјје, нога. 

9пзарјеп начети. 

Уризетфеп п. зламење. 

9пзсідеп јавити, насочити, проказати. 

Угизене(и, бати сповати, основати, досновати, 
присновати, увести, уводити; ейшаё Ббјед 
-заметнути, заметати; заврћи, закухати, из- 
вадити, затурити. \ 

Угимеђен повући, пометнути, потезати, по- 


теглити, натегнути, натезати; затегнути, 
затезати; утегнути, утезати; устегнути, 
устезати; стегнути, стезати; поутегнути, 


попрегнути, попрезати; п. попрезање; по- 
купити (коњу дизген); еіп Їеїбїїїдд{їїї на- 
вући, навлачити; обући, облачити; метати; 
Еф апзіеђеп обући се; п. облачење; ©фиђе 
обути, обувати; назути, назувати; п. на- 
зување; |10 ме Офиђе апаеђеп обути се, 
обувати се; ооп беш амедетофтејен Фејаће, 
ђаг тап іп’ Убајје; еШ забрекнути, забрећи. 

УГизиђен запалити, запаљивати; зажећи, ва- 
жизати; заждити; упалити, упаљивати; 
ужећи, ужизати, палити, припалити, при- 
паљивата, приждити , напалити, напаљивати; 
юте ирафЕ алире апзйпоеп приелужити (т. 
ј- кандило), прислуживати; п. прислу- 
живање; уои ипісп апзйипдеп потпалити. 

9рјеї ш. јабука; дет. јабучица; 9(рїе{= јабу- 
ков; тапйшеїп бароп  јабуковача; 90: 
барон јабуковина; бег рјеї оетѓоиі јабу- 
чар; бег <1їебђабег ооп (реи јабучар. 

УГрјеГбаши т. јабука: еіп јипдег јабучић; еіп 
©ѓар оош УГрје баши јабуковац. 

Зрје филе! ш. зеленко, зелен коњ, гро- 
шаст коњ. 

Эро еге Ё. апатека. 


УГрофђеект ш. апатекар; Урофеје- апате- 
карски; ез Урофекека апатекарев, апа- 
текарор. 


9рофеї ш. апостол. 

9рреаті п. апостолство. 

УГрођо  ф апостолски. 

9ррені т. рачење; иштал (ово отвара иштал); 
Бе! 9рре иштали; іф ђабе Оеп УГрренЕ 
џрезїотеп одбити се: нешто ми се јело одбило. 

9рриіеп п. Пуља. 

9рриіег ш. Пуљиз, 

Зррипјф пулијешки н. п. познаје се као 
пулијешки лупежи. 

Ур оје Ї. ргппиз агшепіаеа кајсија. 

9[рт ш. травањ. 
тат п. беглук. 

911061 Ё. посао, работа, створ, рађевина, радња, 
рађа, рад; 9[тБе8= послени, радни; ођпе 

· Эбен залих; јфіџехе бе оегтіфіеп ђу- 
скати, ринтати; |фурете 90е ђускање. 

ренеп радити, пословати, работати, тру- 
дити; еіп їшепїй прорадити; (апдјаи ип 
їтасе сирити. 


12 


Ујед. 


УђеНес ш. посленик, радин, работник; ®їе 
УабенНет (бени ©ітабепбаи) сараори. 

9(тБеегїпп Ї. посленица, работница. 

Урбе ат радљив, работан; еіп атбейашег 
еепјф радин; апўапдеп атђефат эп јет 
прорадити се. 

Убенабјене 1. радилица. 

Убебе сђеце, бет, ш. нерадин. 

[тд зло, жље; ођпе 979 безазлен. 

Удеси саблажњавати; п. саблажњавање. 

У(етдеттів п. саблазан. 

[хдо безазлен. 

Урегреете Ё. ѕотриш оскоруша; Фтапійреіт 
оаооп оскорушовача, оскорушовица. 


Ут. ай}. убог, сиромашан, сиромах, потребан, 


потребит, празан, ништ; 50051. ш. сиро- 
мах, сиромашак, убожар, божар, убогац, 
празник, празнов; |. сиромашица ; со. глота, 
сиромаш, сиротиња ; бе адепатет јадан, ту- 
жан; 50086. ш. јадник, ојађеник, кукавац; 
Г јатка, јадница; атт айй) тїїї ребро: он је 
танких ребара, т. ј. потребит, сиромах 
човјек; бер ттеп сиромашки. 

Убли ш. рука, мишка, мишица; еіпе %Ппујед 
грана; Ме Өйде бег амздејрашшен (те 
растегљај; јо юїе[ тап аи еіипаї ан бебе | 
%тше аштавећ наручај; шест ме те 
атееп потпомоћи, потпомагати. 

Зилибапђ п. гривна; бе Фтісќегё наруквица. 

(спее Ё. ордија. 

#тше[ т. рукав: еіпе јфіоатзе (@їпїа]їиїд оет 
Уесте! эшти Зеіфеп бег Зтанег плакавица. 

Урлиеи-Сее[еи- ад ш. задушнице. 

9(ттпепїет т. Јерменин. 

#(тшепїетїпп Ё. Јерменка. 

9(ттепїїй) јерменски. 

Уалијепа јадан, жалостан. 

Затађ #. сиромаштво, сиромаштина, сиро- 
тиња, убоштина, убоштво. 

©те ш. латица. 

9тпаш ш. Арнаутин, Арбанас; дез 9тпашеп 
Арнаутинов :јипде Хапашен Арнаучад; шї 
©°тпашеп тафеп арнаутити, поарнаутити; 
еіп Упаш! шегбеп арнауткти се, поарнау- 
тити се. 

тте ш. хапе, 
затвор. 

9(ттейап ш. ариштанац, хапсеник; 9[ттеїатїеп= 
хапсенкчки. 

#(ттейанд п. хагсана. 

9[ттеЇаттет Ё. бет (ееп брашнара (тен 
ез еђетаї еіпе ер апипеј 1001). 

ттейтеп хапсити; п. хапшење. 

9000) ш. гузица (Пур. гуза, дет. гузичица, 
апст. гузичина, гузичетина), пркно (дет. 
прканце), дупе (дет. дупенце, дупешце), 
шупак (деш. шулчић, апот. шупчина); 
задњица, стражњица. 

Зајфбасје 1. гуз. 

Урујфи а атріі ройісіѕ пркнаст, гузат. 


хапсана, бухара, ариште, 


9 18 


91. . струка, вела, сижа; врста: има рибе 
свакојаке врсте; паф 911 дег ©йтЇеп по 
Турски; 11 пир бете начин; біејес 9:1 
овакт; аш біеје 91+ овако; оці Фете 91+ 


никако. 
Уна складан. 
#[тдїе Е. складност, складноћа. 
Узепе! Ё. лијек; Зазенејеп љекарије. 
Уепе ииђе Ё хећинлук. 
#(тзепеїтїНеЇ п. лијек. 


Утта сеп. 


даб нек, нека; ашј! хазурала! аиј ипо 
оаооп ауојаћ идиди; издирала; чистац; пи 
Фе макнаирала; шп ©фетге дегшап= 
сеп? измицауз! 

9ијафзеп јекнути, зајечати. 

За теп предахнути, предушити, предути- 
вати, предисати; п. одушак, предушак ; ођпе 
апўаиайтшеп «попити чашу без предушка. 

бане сазидати. 

У беђа ен дохранити, дохрањивати, дочувати. 


Уа! ш. љекар, лијечник, медиг, видар; бед |9и|0ісіеп (Вташешје навијестити, навјеш- 


%тәїе8 љекаров; біе Феб о без 972108 ље- 
„ карина. » 
91021 љекареки. 
9 фе ш. пепео, луг; шї фе зибефеп пре- 
тати, запретати (ватру); пи: (ісе Берефед 


ћивати; п. навјешћивање. 

901101ајет напирити, надухати, пропирити; 
|ф дути се, надути се, надухати се, на- 
пухати се; наљутити се; запрчити (како 
је запртио нос). 


епег запрет; шї 9Пфе бейсен пепељав; | Уб еп, апд беш ©фоје бегај пре- 


їшї Эфе бејфтивеп пепељавити, упепе- 


нути се, 


љавити; у Шђепое 90е ти ЗЗајес беттїї | ар ђеп уцвасти, уцватити. 


(018 Ипа) прпа, прпор. 

9фепбтеппег т. пепељар. і 

У фепбтдре! ш. лужница, пепељуха, пепељуша. 

У фети) п. пепељуга. 

У феши ооф та. пепељава сриједа. 

фет. пепељавити, опепељавити, пепељити. 

У0фјасбта пепељаст, сињав, вугаст. 

_ 9015 лужан, пепељав. 

9 ре #. роршиз степа јасика; ереп јаси- 
ков; 9014 бароп јасиковина; ©{ай баори ја- 
сиковац; ©іої бароп јасиковача; 28215 
радом јасик; еіпе јипде 9ејре јасичић. 

9[[рет т. јаспра, газета. 

93рбооі т. златоглав. 

90 іосітеп ортачити, уортачити. 

{Е т. грана, одвода, одводница. 


Эп{бташеп ускипјети (еве је ускипјело); 
ипејд. дурити се; ащібтаијепо дурљив, дур- 
новит, дуран. 

За бтефеп разврнути, развртати, вртати (ора- 
хе); ешеп Этіеј распечатити; іпіт. опучити 
се, кренути се, кретати се, поћи, пола- 
зити; пафеіпопдег поврзмати се; аштбтефен 
сопйпеге (боп еіпег енде) сломити се; 
рад балет ацібтефеп кренути, кретати 
(војску); ащбхефеп ши зи үйбхеп орег зи 
[одет поводити; п. повођење. 

9(иўртїпдеп изнијети, износити; бегбеўсаўел 
најамити, запатити, запаћати; п. запаћање; 
оте] напатити (оваца, свиња); Шепиреце 
скуцати, скунаторити; амјииден етен 
Фрфписиси издијевати; п. издијевање. 


9 рта п. сипња; ап У та Іеібепо сипљив, ибт еп рукнути, мукнути, зарикати (за- 


„ сипљаив; Я ша беѓоипиеп осипљивити. 


рикаше краве). 


Уна гатовиз крошњаст, крошњат (дрво т. ј. |Хиїбеќсп одгрнути, одгртати. 


широко горе у гранама), гранат. 
УВ п. іп беп #ат{еп кец; Зтеј- У маковски кец. 
9рет ш» пара; еіпеп Уб ђентаца Шип дихнути; 
“Шет оеп предахнути, предисати; {іф 
ашвег 9 бет [асфеп напрећи се; беп Эбет 
оесПетен 00: Ђејтдет етен, 
заценути се; беп ЇеЫїеп бет жеђен зи- 


9Гиўоіпдеп најмити; {їй} аш{бїпдеп Тајјеп нај- 
мити се, наимати се. 

9(цотіпдеп наметнути, наметати; ме 91 
дедтипдепе наметница, наметкиња; баё 9[ц{= 
бертипдепе намет; пафеіпапдег изнаметати. 


©фифзеп | Хифтйеп: ђе ашотифеп (бар ез јашје) при- 


цврљити. 


јевати, зијехати, зијевнути; бег (ебје Уб ет | Жијоиијеп ѕиріпйагі подбунути. 


зијевање. 
9 ртеп дихати, дисати, дихтати, дихнути. 
9 1а8 та. (еіпе 91 Фефепденд) кумаш. 


9ијепіђаїё т. бављење, забављање. 
9иўетіќеђет: (рот обе) васкренути. 
Заијемоефеп (оот обе) васкренути. 


УН ш. апта, хабат; еіп ешзетег ©іепдеї | ијегсіеђеп отхранити, одгајити, подгајити; 


аптика; Ў їфғ аптов; ©ісацф баооп апто- 
вина, аптик. 
Фи 4. лука; еіпе ипгедейиіђіде и палучак. 


(Ёбтретіїф) разгојити. 
9иўејеп изјести, појести, 
кати, опрцати. 


поручати, опуц- 


910 и; аиф пїйї ни, нити; ипо {ое аиф| итавеји, Фесїеп аці ме ©фпит међел низати; 


макар. 

порот ш. авдитор; ®9[и01{0т8= авдиторски; 
без 9(и0110тё авдиторов; 9иӧііогёјтан |. 
авдиторовица. 

Зиетђађи т. тетријеб. 

Эш ті Фаг. 9сс. на; по (глави); уз; аш] 


п. низање: етїеп аці еіпе апрете ©фпит 
ҙіеђеп пренизати, пренизивати; п. прени- 
зивање. 

Әиађтеп, пи (Осаје тргнлути се, трзати се, 
презати се; п. презање; баз Яиађтеп оог 
(С фтефеп етрава. 


Уа ет, . 14 Уитафен. 


ЗпштаШенђ на през руку ми је т. ј. као за] дрити, разведравати; проведрити, прове- 


чудо ми је. ; дравати; разгалити, разгаљивати; п. раз- 

Зпштандедејфик п. іп бес Фтапіџеіпбтеппехеіј ведравање; іф, — се, рашчинити се, 
капалица (суд што се у њега хвата ра-| рашчињати се; увременити се; ипеід. раз- 
кија испод казана). веселити, развесељавати. 


9иапдеп сачекати, сачекивати; дочекати, | У ђејеп потпомоћи, потпомагати. 
дочекивати; іш айе ама дег 5ӧђе аці | Хитђевеп вркати, подбуњивати, придрамити, 
јапдеп титрати се (јабукама); п. титрање. | подбости, подбадати. 

ЗГитћиреп пронаћи, проналазити; снаходити; | УП ђевег ш. подбадач. 


п. снахођење. Зитђбтеп престати, престајати; патинути, 
и асфеси планути. патисати ; проћи, пролазити; опрдивати ; 
Я апипеп запламтјети се. деб! Вӧте аці! опрдуј! опрд’ отале! р. 
и аНети затрептјети, прнути. престанак. 
едеп летнути, полетјети. Әб еп, |і, оит 9и адеп бед ойе 
ЭГиүотдетп зазвати, загивати, затаћи. (ооп тацепатипеј) одјапити се. 
9Пи[[отбетипд Ї. (эши Фотрје) затка. 9 ибйріеп узиграти, узигравати. 

Ут ејеп изјести; Ме бер пафеіпапбет | У јатитеси поцвилити, поцвиљети, процви- 
ашћејен зрњкати; п. зрњкање. љети. 

Эйтеп, ўі, подносити се. #ийанфзеп подвикнути, подвикивати. 

Хау типа Ё подношење. У ашјеп купити, покуповати. 


9иўдабе #. 90де наметак, приложак, радош. |Упу атеп разумити, разумљивати; п. разум- 
#“идапд ш. бет ©оппе огранак, исток; иста| љивање. 

јан од истока. Ур орјеп іпіг. закуцати; (гапв. искуцати, 
9(иўдеђеп, оот Форе разбрати се, разбирати| искуцавати. 

се (разабра се хљеб); п. разбирањз; 00 ишрјен замаћи, замакнути, замицати, об- 

рег ©оппе родити се (родило се сун-| јесити. 


це), рађати се; рот (бејфіойт провалити| ши опипен, епеђеп постајати, наслије- 


се; ђе! еџет ашдеђен Хајјеп, ейоа 29293| дити се. 

размарити, раскравити према ватри; ет] тафзеи гракнути, заграктати, закрктати. 
оепід промарити; пафетанрес 00019 амтде| Уа савеп рашчешати. 

йеп, ретасђті їоегоеп дотаманити се, за- |91 афеп засмијати се; еіпе Фафе ашјјеаг 


трти се, ископати се. деп надушити се. 

9иідеї ш. наметак, прид. У Пађен натоварити, притоварити, товарити, 

Упаентебен, оош ютеїеп ©сајеп тежак, на-| напртити, упртити, заврћи; |, заврћи 
буо од тешког спавања. се, заметнути се чим. 

©иїоїр[еїп (брест) увршити, увршивати; п.| и аде #. намет, порез, пореза; біе 90де 
увршивање. пшег те Ффідеп бет ееп разрезати по- 


“ш[атабеп ускопати, ускопавати; Ме треј резу. 
ашатабеп {йт ме ЗМашепђеје урављати; |1 апѓеп узбујати, нагрезнути. 
баа 9[шїдтабеп без ©фпее8 рбет бет дејсосиеи | Уб ебен, їріерег оживјети; эи #Ёгїйїеп їюш= 
(сре, бат те Соіреіпе дали кеНег паф| тиеп живнути, оживјети. 
#®птгеїп іо еп ров; еіпеп ров аџідсабеп | иедеп  метнути; ударити, ударати; п. 
ровити; п. ровљење. ударање; беп ©Сашијайеї аиједеп осама- 
Ә1{ђайеп уставити, устављати; обуставити, |. рити; іп 9епде наметати (пуну кацу ку- 
обустављати; зауставити, заустављати;| пуса). 
забавити, забављати; задржати, задржа- | У ејеп накупити, покупити, купити; бег 
вати; — {і — се; бавити се; п. заустава;| ашіїеёі купилац. 
ош (ејрсіфе заговорити, заговарати ; |91 Тосфеси опрашити. 


п. заговарање. Ур ођети планути, букнути. 
Упуђапдеп објесити. 9и ӧјеи раздријешити, раздрешивати; одри- 
Уа ђапдећанде 4. ебоа [йт бе ЗВајфе лијенка.| јешити, одрјешивати; опучити, опучати; 
Зпђацјеп гомилати, нагомилати. рашчинити, рашчињати; растворити, рас- 


9иўбебеп одићи, одизати; уздићи, уздизати;| тварати. 
издићи, издизати; п. подизање; абјфајел |9119јипо Ї. без #410|еї8 одгонетљај; дег Фе 
оставити, остављати; укинути, укидати;| јеШ‹бајё разортачавање. 
йай Уитђећен бег етїїеп ве пи Я іпдг|иһпафеп отворити, отворати; 0іе иде 
јртеј, Тибет шап амбар бази тий ам-| прогледати; Оеп иий зинути; брет8 аш 
барање. ипо зшпафеп тваризгти; п. тваризање; {іф 
ЗХитђећеп распетљати, распетљавати. наметнути се (за ким); шахнути се; при- 
Уриђебети изведрити, изведравати; разве-| мити се (уз брдо); баі {їй эи див виј 


Ж 


#шиїшегїеп. 


дешафі припалити (припалио пјешице 

чак у —); {їй аииафеп зи {оїсеп пово- 

дити се; |і [тїй оџішафеп одранити. 
9ипегѓеп меркати. 

Яипегјолт мукает; боѕ (егіфі аштешјали 
тпафбеп ашј енразд піфі Веафјејез оповидјети. 

иштет јаше Ї. позор, помња. 

Эпшшщшиїегп будити, пробудити, охрабрити, 
подбости, подбадати; подбунити, подбу- 
њивати ; п. подбуњнивање; повладити, по- 
влађивати; п. повлађивање. 

Эипеђтеп подигнути, подизати; примити, 
примати, дочекати. 

Эшїра{[еп пазити, вребати; 
Фа реј) кечити; п. кечење. 

УГгитривеп искитити, накитити; кинђурити; 
п. кинђурење. 

Э{таштпеп распремати, распремити, успре- 
мити, успремати ; бег ашташи! епремо 


(їфегађађр. 


ашраеп (ип 


 Э[ијташіфеп затрептјети. 


итеб дупке ; {їейеп дубити; оош аб, баё 
аштей {ері тумба. 

9(и{теібеп низати, нанизати. 

Эште реп провалити, проваљивати; проки- 
нути, прокидати; опучити; распучити, 
распучати; разбучити, разбуцити, раздр- 

__љити; бег аиўхеірі, бег 5295, бег беп Запи 
сите ВЕ дерач, проваљивач; боё Уба раз- 
главити; діе 9(шдеп разрогачити, избечити; 
еіп (бејсіойт прокинути; еіпе 9ипђе по- 
вриједити, увриједити; повређивати; ври- 
јеђати; злиједити; позлиједити, пожљеђи- 
вати; п. злијеђење, повређивање; атутефен, 
оте (бте тїї дет Фшде угарити; Ме ашп 
йшндеп 9пбаи отїдетіўепе ипо беш Фитф= 


15 


Зиђрииреп. 


намјестити, намјештати постељу; баё У ђ- 
таб побијати камен воденични; Фатіеп раз- 
метати. | 

Зпујфбевеп откључати, откључавати; откло- 
пити, отклапати. 

Зафибеп распорити, распирати, порити; 
т аздејф јел ХИ рреп рњав ай). ;рњо ви 05, 

КО поеркати. 

За фпетеп насјећи, порити; беп #16 ши 1йп 
и бӧӧггеп калати; пай еїпїпб (е 
фе, ши је зи Обттеп) покалати; еіпет 
бес йй шї УПпфпефен ип) Фбгтен дег 
фе Бејфа де! калаџија. 

Уађфобети дјести; завршити, завршивати 
(сијено); садјести, садијевати; пластити, 
упластити; п. плашћење. 

Уа фтефеп записати, записивати; |фетаеје 
замрчити ; {0 ашфтеїбеп (ајеп (ши 11= 
їйт) записати се. 

Зи јфтејеп викнути, зовнути, завикати, по- 
викати, повикивати, поцикнути, вриснути, 
завриштати, заграјати, крикнути; јапитеј= 
оой запиштати; оштфтсејен ипо {йстеп про- 
дријети се; уот ©фіреіпе скикнути. 

Фф #. натпие. 

Зађфитеп ражарити. 

Ут тен, еіп [ер завратити, завртати, 
заврнути, завраћати; узгрнути, узгртати; 
їй) запрећи се, запрегнути се; п. завраћање. 

У фте ен отећи, отјецати; надути се, набу- 
јати, набубрити, нагрезнути, узбујати; бит 
Слеђеп наврети, навирати; п. навирање. 

9ијерег ш. Беї реп ©офіоюеіпеп настојник; 
бег Упшјеђет Фес 91:бейет, рег ФСрап иш- 
пан; без ©рап ишпанов; бејјеп таи иш- 
пановица. 


їрйттеп аиёдејев:е (тое угар; аиїдетіјепег 900|евеп поставити, постављати; аш его 


‚ фес угарница. 
шттезеп подбунити, подбуњивати. 

Заитфјеп уеправити, уеправљати; уздићи, 
уздизати ; издигнути, издизати; наперити, 
поперити; напети, напињати; надигнути, 
надизати; п. надизање; {їй пропети се, 
пропињати се; п. пропињање. 

Упутифна безилан, безазлен. 

Залбеп запарати, почети парати (ножем по 

- чему); нагулити. 

Заијтијеп викнути, повикати, зовнути, заупи- 
ти, упити, вапити, поупити; покликнути, 
покликивати ; проклићи. 

Эси т. буна, побуна, узбуна, ужбуна. 

Ур усеу ш. бунтовник, мутљивац. 

Убусн тег је мутљив. 

ШЩјатипеи покупити, поткупљати. 

Упујаидеп одојити. 

Уа 4810 назубан, пизмен. 

Зал |ефтебеп. одложити, одлагати; одгодити, 

„одгађати. 


узјахати (кога на коња). 

Ушјешњеп уздахнути. 

УауифЕ 4, надгледање, пригледање, наетаја- 
вање, мотрење; біе 91| | тел настајати. 

9и ереп узаврети, узавирати. 

Фау вел. (аш јео) узјахати (коња), узја- 
хивати: посјести, посједати; усјести, у- 
сједати ; појездити, појахати, објахати, оп- 
корачити. 

Хиђраппеп подапети, подапињати; попети, 
запети, пети, пењати. 

иреттеп отклопити, отклапати. 

#шпїїрїеЇеп танцати; п. танцање. 

Ур рлеђеп наврнути (пециво на ражањ). 

диђршећен изникнути, изницати; поникнути, 
понићи, поницати. 


Фиүјргіпдеп поскочити, поскакивати; пођи- 


пати, поскакати, гагицати се, заскакати 
се: је Беттеп испуцати: ооп десујјег 
јеп Фића бтпеси, ооп бег (тое бе! дтовет 
Фунтте искокати се. 


Улуфећеп, роп ђеп 9[ейтеп класати; п. класање. | 1 тртојјеп гледај аптршећен. 
Әй адеп, бте 9идеп проледати; 0а8 ен! ијђріпдеп одврањити, одврањивати. 


( 


Уђритеп. 16 


ЗХиђритеп наптати, нањушити, осјетити, о- 
птати. 

пато ш. узбуна, побуна, ужбуна, устанак. 

Уа ефеп натаћи, натицати; затаћи, затица- 
ти; набости, набадати. 

и еђеп устати, устајати; подигнути се, 
подизати се: дићи се: тїр ранити, ура- 
нити; п. уранак; дег {тїй аијјеђЕ рани- 
лац; бот #Ётапїепїадет ап еђеп придићи се. 

1 ееп поставити, постављати; еіпе Збасђе 
поставити, постављати стражу; п. по- 
стављање; {0 јо апїеПеп, баб ЯЎйетапй 
оотђе! Фапп разапети се. 

Уртиббеси нањушити. 

овен: ме ©реје {61 1пїт ај подриги- 
вати се, ригати; п. ригање. 

Урађен потражити, тражити. 

У аштеГио, анд бет Обаје бунован, трапо- 
вијесан. 

Уа фђамен іпіт. кравити се, откравити се, 
раскравити се, раскрављивати се, одмрз- 
нути се, размрзнути се, топити се, окоп- 
њети; 1тапз. кравити, откравити, раскрг- 
вити, раскрављивати; шепп етизете ©іееп 
ацідеіђаиі {їпб шарао се снијег на пла- 
нини. 

9°п[їйип отворити; шї (ера ћ расклопити; 

· пф отворити се; растворити се, раства- 
рати се; расјести се; растубити се; діе 
#ђит отпирати; п. отпирање; феп #еше[ 
раскрилити ; баё Уан! развалити уста. 

Уа сад ш, налог. 

У тадеп наложити, налагати. 

Уисефеп кренути, покренути, кретати, ди- 
зати, хајкнути, захајкати; изнаћи, изна- 
лазити. 

9и:теппеп одшити, опарати. 

Зи Итејеп поступити, поступати. 

У тофпеп присушивати, присушити; осу- 
шити, сушити. 

Пип аПеп кључати; іп ђеіде епи фуабегре= 
дип десађеп ускипљети. 

итоаттеп погријати, погријевати; подгри- 
јевати; ашідеіойтиіе ©реіје погријевци. 

иўоатіеп дворити; п. дворење; бит бад 916 
атіеп егірегђеп издворити. 

Уиюйт!етїпп Ё. дворкиња. 

Зићратипда {. дворба. 

У рефеп пробудити, разбудити. 

#пїшет[еп узметати, узметнути; разврнути; 
ме ©трреп оог (то пућити се, прћити, 
прћити се; напрћити (усне); напрћити се; 
опрћити усне; п. пућење. 

9иоібеп навити, навијати. | 

Уђитедеји бунити, побунити, подбунити, уз- 
бувити, бургијати, бушити. 

Урилтед(ет ш. букавац, бунџија. 

Урјилеђесп заързати, њиснути. 

Упутипреп навити, навијати. 

ийреги оптати, нањушити. 


УГивбтенеп. 


Упуа [еп набројити, набрајати. 

у зеђтег похарчити. 

УХитдеђеп навући, навлачити; навити, нави; 
јати; ейиеаге одгајити, одгајати, гојити 
подигнути, подизати; потхранити; изјаг- 
њити (овце); іп 91де, оош 98ебег на- 
сновати ; еіпапоег аијаіеђеп, пеќеп прего- 
нити се; п. прегоњење; ете даш пердашити 
(кожу); п. пердашење; бейибете ©еійеп 
анўатейеп повући се. 

Эзир ш. Беј беп 9%ебетп навитак, осчутак. 

9(идар[е! ш. зјеница. 

9шде п. око (ћур. бка) рі. очи (дет, очипе): 
9шдеп= очни, очињи. 

Уавепбепђе Ё. наочњаци. 

Уадепби т. трен, тренуће; бег Низеје Эе 
ташп чае. 

(идеп часом. 

ЖХидепбтаце Ё обрва, вјеђа; - ўшібеп беп 
Хидепбтемеп повије. 

9(идеприНег Ё крмељ; 000 даооп крмељив; 
9(идепринет Беїоттеп закрмељити. 

9шаепїтап еп, еіпе 91+ кокошињи мрак. 

Ф(идепїебет п. наочњаци. 

9(идепїф@ї п. вид. 

Уадеп ер п. капак на оку; кање рі. 

Уадепјфе ш. углед; іп Жидепјфет пеђтен 
извидјети. 

9(идепјфеіїсф ` айу. наочиглед, наочиглеце, 
наочице; ай). очигледни, очевидни. 

9идепшей, ооп аи Беѓопипеп одимити. 

УГадетопирет Ё. трепавица. 

919и ш. коловоз. 

18 из. 

9ивабеги, ђесаигаќеси изорати. 

98атіеп изродити се, гзметнути се, изме- 
тати се, изврћи ее; баз Хигдеатјеје изрод. 

Уиза теп ехѕрігате издахнути, издисати; 
п. издисање. 

Уиебаеп допећи (хљеб није допечен). 

9иёбађеп, [Їй плакати се. 

9и8бапеп изидати. 

УгиађеЦеп, іф 5аф Јафгазве излајати се. 

9(игбејесп поправити, поправљати; погради- 
ти, пограђивати ; п. пограђивање, попра- 
вљање. 

9иёбеетилд Ё. поправа. 

#цёбешеп _ истрести, истресати; еіпет беџ 
Сфорј апгбешејп продрмати. 

91861ајеп издухати, испухати, удунути, уга- 
сити, издушити, одушити. 

9(шёЬЇе1беп изостати, изостанути, изостајати; 
забавити се, затрајати, затрајати се; Тапде 
зачамати. 

9їпёбтебеп избити, избијати; іпіг. испасти, 
излазити, изићи, пењати се, испети се (испео 
му се чир); ооп бег Феј; сјекнути (ејек- 
нула куга). 

Угигбгенељ разастријети, разастирати ; про- 
стријети, простирати; раширити, ширити, 


9иёбгеппеп. 


раширивати; распространити, распроетра- 
М њавати; {0 развалити се (овце се разва- 
б лиле); шаё ацёдертеіїеї їріто простирач, про- 


стирка. 

9шбтсипеп напалити, напаљивати (буре). 

"игри еп излећи. 

#пёБїдеїп утлеисати. 

Уиграцет Ё. дурање, трпљење. 

Угизрацети дурати, трпјети; аизраметгир ду- 
рашан, држећ. 

Уизређпеп истегнути, истезати. 

9пёб1епеп иелужити. 

Уивотеђеп извртјети, извити; изглавити, из- 
тлављивати. 

Яиёђтйбеп изажети, ижимати. 

Загон ф нарочито, нарочно. 

Уа ћи шта, јаше Ё. бугија. 

9Гигеіпопђес: шп ©фетге: |ріеіеп Пит андеїп= 
апрет, 0. 1. јерег деђЕ ап јеш ејфај разлаз. 

Зизетапет ајеп раздухати, раздувати. 

ЗУиветатветбтидеп, ©їтеПепбе, развадити; п. 
развађа; бет ме ФОенепреп апзетанреј= 
била! развађаш. 

Зиветапресотеђеп 
распредање. 

Уве танветотИ тен растиснути, растискивати; 
п. растискивање. 
Яигеіпапђесјађтеп развести (-везем), разво- 
зити (на колима ђубре); п. развожење. 
Зиветапђе ја еп Тајен (оеп Сіситрј) осути, 
осипати; п. осипање. 

Зиветапђетја еп разабрати. 

Зизетапрес едеп разлетјети се, разлијета- 
ти се; п. разлијетање. 

ЗУизеттапбетјПеђеп разбјећи се. 

У%їшдеїпапбет{йдеп разглобити, разглабати; п. 
разглабање; разглавити, разглављивати; 
п. разглављивање. 

Уиветапет тел развести (-ведем); разводи- 
ти; п. развођење. 

Хизетапветдебеп раздати, раздавати; п. раз» 
давање. 

Уиеттапретдеђеп разилазити се, разићи се, 
разметнути се; п. разлаз, разилажење. 
Зиветпапђетјадеп разагнати, разгонити; рас- 
тјерати, растјеривати; п. разгоњење, рас- 

тјеривгње. 

9 ивеіпапђетѓеђтеп размести, разметати. 

Фидеіпапђег аибеп одабрати, одбрати, одби- 
рати; п. одбирање. 

9иёеіпапђетќопипеп издијелити се. 

Уивеланбетацјено: 508 тїї апзетапбесан= 
јепдеп Одтпети шира], ширајаст. 

Уиаетанивешедеп разложити, разлагати; п. 
разлагање. 

Яи8еіпапђегтӣђеп раскосити. 

9идеіпапдеспађеп рашити, рашивати; п. ра- 
шивање. 

Жиёеіпапбегтеїеп раскучити, раскучивати; п. 
раскучивање. 


геќогдцеге распрести; п. 


17 


иеп. 


Уизе тапете еп рашченути, распучити. 

9(и8еіпапбеттіппеп просути се (просула се 
каца). 

ХизетапђеттоЦеп осути се, осипати се. а 

Уве тате и феп размаћи, размицати; п. рав- · 
мицање. ў 

9їпёеїпапбет]фаттеп згртати. 

Уизетапђе фептеп растакати (вино). 

Хизетапђе јфпеђен раекомардити, расјећи, 
испарати; шїї бег Офесте растрићи. 

Зиветапђе |фитеп распретати, распретавати; 
п. распретавање. 

9(иёеїпапбет[еВеп д1ѕроѕійо, ехред о расправа. 

9(и8еіпапђегїеђдеп раекорачити се; Оба шїї 
аизеіпапдесіќеђепдеп дбтпесп ширвоља, шира]. 

Хиве тате тецеп разасути. 

Уизетамресфђип разгрнути (снијег, земљу, 
ватру), разгртати; п. разгртање; разгло- 
бити, разглабати; распршати; разградити, 
(разбој), разграђивати; п. разграђивање. 

9(ивеіпапретітеібеп разгонити, разагнати; еіпеп 
Зорі аці бег Сфеібе развести. 

9(и8еіпапбегітеіеп разгазити; іпіг. раступити 
се, раступати се; п. раступање. 

9(изеітапдехоафіеп разрастп се; п. разрастање. 

9(и8еіпапрехоецеп разбркати (ватру), раз- 
метнути, разметати; п. разметање; разба- 
цивати, разбацити, разбацати; л. разба- 
цивање; растурити, растурати; искидати 
(шталу); Ме «епегбтйпде, баши е5 піфі 
шейт бтеппе растаћи; тїї Обтпети букати 
разбукати; п. букање. , 

Уве татђесо еп развити, развијати; размо- 
тавати, размотати. 

Уизетапрет еп разбројити, разбрајати; п. 
разбрајање. 

Уиазетапретеђеп развлачити; п. развлачење. 

Уизета еп испричати, 

9(цпё[абеїп издјенути, издјести. 

9(иёјађтеп ігапѕ. извести (везем); іпіт. из- 
вести се. 

Ўиёѓедеп искидати. 

9и8іпбеп изнаћи, изналазити, пронаћи; бет 
УГизћиђег сок (онај који пронађе лупежа). 

Угиаћибег еіпез неће сокодржица; бејјеп 
©ођп соџбина. 

Улан тиа тафеп изнаћи, проналавити, пронаћи. 

Уа еп искрпити. 

Уа іедеп излетјети, излијетати. 

Угизттећеп пролити се, прољевати се. 

лан теђје, #$оттойпде беј еіпсг абјфаа дел 911 
їротї на куле на виле: разби на куле на виле. 

Угиаттеђен изјести, излокати. 

Фиёјиђг Ё извоз. 

9иёјйђсеп извести (изведем), изводити; евр- 
шити; еіп 910 извести, изводити (пјесму); 
аш апзртеп отаљати, отаљавати; п. 
отаљавање. 

Уа Шеп попунгти, попуњати; Ме ©ііќетеї 
паф іппеп зи испунити. 

2 


(иеги, 


9иёүіНеги, беп © шї @агтепїташ опти- 
њити, оптињивати; п. оптињивање. 

иёдат ш. излаз. 

иёдебеп издати; |ф 
чити, потрошити се. 

9и8деђеп изићи, исходити, излазити; ди (бпде 
дереп нестати, преминути, премаћи се, пре- 
мицати ее, претргнути се, прибрати се; 
п. нестајање; дотећи (већ је дотекло, не- 
стало, престало), дотјецати, ишчиљети; 
ојЕ аё иий еіпдеђеп карлисати; т. кар- 
лисање; оратршаге исходати се. 

9и8дезеібипеі знаменит, изврстан. 

9иѕдіевеп излити, излијевати; пролити, про- 
љевати; разлити, разлијевати; п. разлије- 
вање. 

9(и89{4Неп изгладити. 

Уиза(е феп изравнати, изравнити, изједначити, 
измирити, подмирити; ©{тейепде равнати; п. 
равнање; јіф намирити се, намиривати се. 

УГиза(јеНеп опузнути се, оклизнути се, поклиз- 
нути, омаћи се, омћи се, омицати се, по- 
пљужнути се, пузити, оклизати се. 

УГиадатабеп ископати, ископавати; іп $епде 
накопати. 

9(иёђайеп стрпјети, опстати, остајати, отка- 
вити (евој ред боловањем). 

9(и5бђапдеј 0 п. цимер. 

9и8ђаифеп одисати; п. одисање. 

ЗУизђацеп истесати, исјећи, исијецати. 

Уизђебеп иставити, истављати : иставити врата. 

9и8ђејеп: баз сереттејјет аиз бет бене отеђен 
искорити. 

Уизђе еп исцијелитн, исијељивати, излије- 
чити, извидати. 

9иёђеітаіђеп разудати. 

9(и8ђейеги, {іф разведрити се. 

Уиађе еп, {і дедепјеіід бет бег сеГратбен уза- 
имати се. 

218000 еп дупсти, издупсти, ушипилити, жли- 
јебити; п. жлијебљење; апздеђбђу коритаст. 

Уизђојен замахнути, замахивати, измахнути; 
аиађојенђ эши ©фаде омашке; јопоен 
прокушати; јіидепо ође їреіпепо те апд 
ђоїеп развести. 

УГазђијен искашљати; ооп етен искрхати. 

и8јапипеги изјадати, изјадити се. 

9(пёїйтипеп ишчешљати, очешљати. 
©пәїейт1Фї п. буњак, буњиште ; бет Оті, іюођіп 
раз 9 (перісі депоот[еп 100 буњиште. 

Уз ацбеп пробрати, пробирати; п. проби- 
рање: изабрати, избирати; п. избирање; 
разбирати; бейи (еп изволијевати; п. из- 
волијевање; бет аи ацбЕ пробирач. 

Эё ереп, іф, 018. ап ме Штесђојеп разга- 
ћити се. 

918 орјеп искуцати; еіп [15 ишчибукати, 
излупати. 

9идёрпипеп изаћи, излазити; апд[айдеп изли- 
ШИТИ. 


истрошити се, схар- 


18 


иёртйдеїп. 


9(цдїбтпеп накрунити, комити; п. комљење. 

Зав шире изгаргати. 

изеп исхладити. ` 

Уз тојфанел уходити. 

9018(афеп подемијехнути се, подемијевати се, 
брукати се. 

9(18(адеп истоварити; 
истсварити. 

9(иёїаде 1. харач, трошак. 

9(пёїапфет ш. инсстранац. 

Угао |ф инокрајни. 

УиаГајјеп испустити, испуштати; пропустити, 
пропуштати; упустити, упуштати; изоста- 
вити, изостављати; еіпеп шї Шеп шїї 
ама(ађеп еврзлати; Вифабел іп ©стеібет 
ацёајеп празнословити; п. празноело- 
вљење; бст Фифіёабеп апа[авЕ празнослов; 
ацздеїајјеп, ипеід., раскалашан, . 

9(и8{аијеп истећи. 

9и8{аидеп лужити (кошуље, пређу). 

9(18{ебеп уйат бпіге извјековати. 

УГиз[јефеп излизати, излокати, разлокати. 

9(и8(естеп испразнити, испражњивати; изру- 
чити, изручивати; ејепо, еїпеп “еї, иску- 
сити (из кашике); їі (јеіпеп еше!) бит 
%издареп потрошити се. 

УГивГедеп истумачити; біе ђе ае ОфијЕ тома- 
чити; п. томачење; бег 9ШӘ[едет бег ђе дел 
Фу! томачитељ (који учи дјецу Бога 
молити). 

9(и81еђхеп изучити. 

9118{еспеп изучити. 

9(ц(ејеп изабрати, избирати; одабрати, од- 
бирати; слуцати. 

9ншёПпФеп разриједити (шуму или какво 
поврће). 

9(1815іфеп іпіг. угасити се; ітапѕ. иштувати, 
утрнути, трнути, утјешити, обеселити; паф 
еіпапбег погасити. 

9(и8(0іел ехсогіісаге чиФуњати, корубати, 
комити, еужбати; п. чиФуњање, кору- 
бање; тейітеге откупити, откупљивати; 
искупити, искупљивати; п. откуп. 

9(и8{йдеп изварати; {іф долагати, излагати се. 

Уизтафеп извадити, 
погодити се, погађати се. 

Уизтееп измусти. 

иётееп измјерити, 

9иёті еп кидати, покидати. 

9(иёпеђтеп извадити; аиѕдепоттеп мањ, осим, 
до, само. 

Угиаре ефеп извискати, ишибати. 

Угиврђјеп испишати, испишавати; п. испиша- 
вање. 

Угивр прети оплијенити, похарати, одријети; 
пасі аиёрїйпоетп оголузнити. 

УГивртеђеп исциједити, исцјеђивати, истије- 
штити; извити, извијати; изажети, ижимати, 
изажимати; ожети, ожимати. 

иёртйдеїп извоштити. 


еп Оду искрцати, 


учинити, расправити, 


А5 


Э(пдта{їеп. . 


У(иатајеп отпочинути, отпочивати; п. отпо- 

__ чивање; ујати; ацодетајће! одморан. 

УГивташфђен испушити, попушити (лулу); іпіг. 
извјетрити. | 

иётащеп ишчупати, искупсти. 

9иёгаціреги изракнути. 

УГиатеђе Ї. изговор. 

9/тереп изговорити, исказати, изговарати; 
— іф — се. 

9(и8теіреп истрти, изрибати, опрати (собу). 

_Эпётеїреп истргнути, изадријети, изадирати; 
іпіг. надати, надријети, надирати. 

9 и8тейеп изјахати. 

9(18тепќеп ишчашити (ногу, руку). 

9иётођеп искрчити, окрчити; раскрчити, ра- 
скрчивати. 

9иётоН{еп затрти, затирати; истријебити, истра- 
жити, ископати. 

9шдти{ ш. лижба; изги ешез {етбепбеп 
Зашен медет! 

Эпётщеп повикати, повикивати, покликнути, 
телалити, личити; ргојодш проговорити, 
проговарати. 

Уиатијес ш. телал, телар, здур; Уидтије= 
телалски. 

Уаагија ебиђе Ё. телалина. 

9[иётийеп отпочивати, отпочинути. 

Уиат рјеп изригнути, изригати. 

· 9(пдтир[еп оскупети, поскупсти, почупати. 

Ушајаћ ш. губа; бег Упајаћ |00 йбег ти 
Їошшеп губа га губала. 

"Э ш8јавід губав ай); губавац т.; губа- 
вица Ё. 5005.5 аиёійВід (регђеп губати се; 
п. губање. 

91и8јаидеп исисати. 

9(и8јфареп истругати. 

9180 еп ољуштити, љуштити, комити, око- 
мити, гулити, огулити, окорубати; п. гу- 
-лидба, комидба. 

УГлајфаттеп, їріе ме беппе ишчепркати. 

9 и8јейеп искорити, искарати, карати, иепсо- 
вати, искрпити, извикати; еіп ірепід про- 
карати, покарати; п. кар, карба. 

9(п8јфепѓеп источити, истакати; расточити, 
растакати; крчмити. 

9и8јфіевеп изметнути, изметати; избацити, 
избацивати; истурити, истурати. 

Уајфипрјеп изружити. 

Уајф(ајеп испавати се. 

Зиајфад ш. красте; еше 9+ Улајфад ат 

_ Форје рет #Ёїпбет тјемењача; тїї ешет 9(цд= 
|005 апфефеп окрастати; еіпеп 91809 
Бејоишпеп окрастати се. 

18| адеп сајеНгате метати се, истурати 
(ногама), батргати; п. батргање; бацати 
се: ритити се, ритнути се, ритати се; п. 
ритање; ооп йитеп набрстити; ори бет 
©аш изасути се, изасипати се; беп Форел 
одаднити; еіпеп зиш 9(и8јс{адеп Беј тен, 


іпђет шоп іт Яијітад еіпе5 ФушШеп, їріе!9иёјіереп исијати, исијевати. 


19 


9иёіїебеп. 


еп Веро тафноајес Нан үеілег јаді, доб ег 
ейуа8 пі гро0е, да не ће занећати; оиё= 
{адеп їп еїпед апћеси Уеатлеп нећати; [йт іс 
ашајф лдеп нећати се; баз 9(иііадет {йт ўї 
орет ай еїпед апдети нећање; етеп зит 9182 
{адеп беј пшпеп занећивати; п. занећивање. 

Знај феђеп изоштрити. 

9шё|фПйт[еп искапити, искапљивати: 1 бег 
биий полокати; п. искапљивање. 

9и8іфлийбеп искитити, накитити, поткитити, 
поткићати. 

9и8јфпапбеп ујати, издухати, одахнути; п. 

ујање, уја. 

Уалајфпашјеп гледај анд}фпанбеп. 

Углајфпетеп исјећи, иеијецати; 
изрезивати. 

Уиајфпензеп изркнути; — |10 — се; усекнути се. 

Уа фин ш. изрезак. У, | 

Уа фи ид ш. еіп Зат, баё анд еїпет ооп 
Эре 0010) бетиппоеїеп ©фаўе дејфише 
шюотдеп измече. 

Уејфбрјеп исцрпсти; 
лађе исполцем). 

УГивјфтећфен исписати, дописати. 

9иёјфиђеп, оте ©фиђе аиӛзіеђеп изути, изу- 
вати; п. изување. 

9иёіфив ш. пафреш баѕ Феје Бете а аштдевацје 
оотдеп обирак, измет, изметак. . 

9шё|@їШеп истресати; п. истресање, стре- 


изрезати, 


пљускати (воду из 


сање; растрести, растресати; потрести, 
протресати; п. протресање; претрести, 
претресати; п. претресање; — їі отре- 


сти се, стресати се. 

9шё{фиНеп просути, просипати; изасути, иза- 
сипати; изручити, изручивати. 

9иёјфіоавеп ешїїгө изблејати се. 

Фи8јфіоепипеп плакати, плакнути, поплакати. 

9(и8іфірепќеп промућкати, смућкати. 

9(и8јереп: еіп ашеё 9и8јеђет беѓошшеп потко- 
жити се; еіп дїане5 ијереп Беёопипеп 
глацнути се ; еіп }с1ефіез 9и8јеђеп Ббевопитеп 
олошати, обрђати. 

УГивеп, ооп, споља. 

Зпајепђеп изаслати, разаслати. 

Уићепјене, ап фет е двора. 

ирег изван, ван, осим, освем, до, доли, разма, 
потље, послије, само, мањ; ашвет шепп ванда, 
већ ако; аивет її јеш п. оог би фипда одег 

„ бфтет; ешак; ашвет іф Фопииеп занијети се. 


ЗГиветотреш ф изврстан. 

Уивет ай}. крајњи; бибегї{ љут (љути 
сиромах); ашуа аивегје кад дође до густа; 
бег бад аибвете дапа ши Фотје ђаї накрајкућа. 

9Гигјевеп манисати; забавити, забављати; ед |Е 
пі 5 аи8әијеБеп није забаве; апедијећен 
преп манисати. 

Уз феги тајати. 


9 % 


ЗХигђидеп. 


Уизћидеп испјевати. 

9цёіппеп измислити, измишљавати, изми- 
шљати; бет аиёіппі измишљач. 

Углајбђпеп помирити; п. поправа, мировна. 

Яиёірӣђеп претражити, претраживати; п. 
претрага. 

Яиёјраппеп иепрећи, испрегнути, испрезати; 
растегнути, растезати ; разапети, распињати; 
пропети, пропињати; попети, попињати. 

цёјреіеп испљувати, испљунути, пљунути; 
распљувати, избљувати; Пђет еййад отпљу- 
нути, отпљувати; п. отпљување. 

Уајрти еп извијати; п. извијање. 

УГиајртефеп изрећи, изрицати; изговорити, 
изговарати; изустити. ; 

У9(цё|ртїпдеп искочити, искакати. 

Уиёіртівеп испљускати (лађу или воду из 
лађе наполцем). 

ЗУигјршеп испрати, испирати; исплакати, по- 
плакивати, плакнути; разлокати (разло- 
кала вода пут); баё Уиеђршен ђез 9)ипдеѕ 
пи #беїп Бе; дхобеп ајет, пафђет шап 
Бетена ацјдејќапдеп 1 ипо і ме Оапре 
детајфеп ђаї исполаканије (ўфесбо іт 
(бее дег 9/ӧпфдјргафе ооп исплакати): 
нема вина ни за исполаканије; дајде још 
једну чашу за исполаканије. 

°пёа[їтеп, їі накинђурити се, накитити се. 

УигНефеп избости (коме очи), избадати, иско- 
пати; ппеїг. испити, сушити (чаше); а:а 
Кееп, «18 тегет, препросити. 

Уиёеђеп претрпјети, препатити. 

ие еп забавити, забављати, манисати. 

Уи е шпа 1. Заде! махана, мана. 

Уизуетбеп замријети, изумријети; 
јети, обамирати; п. обамирање. 

ЗизНорјеп отиснути; очепити, очепљавати. 

Зиговеп истурити, истурати. 

из тефен пружити, пружати; опружити, опру- 
жати; отезати; п. отезање; — її — се; 
протегнути се, протезати се. 

Яиёіхепеп расијати (какав глас). 

9пёїапзеп изиграти. 

Эиёѓаціфеп размијенити, размјењивати. 

ийет Ё. ободница, каменица, ахтапод. 

из ђе еп издијелити, раздијелити, раздати; 
баё изфђеПеп без УПтпојена дијељење. 
иёітадеп изнијети, износити. 

%нёїтан{еїп искапати. 

Ўиёітеібеп изгнати, изагнати, изгонити; из- 
дићи; раё Упабефен без 91еђез аці еіпе 
Пете 98еїбе, ооп 100 её седеп пеип Иб 
тоіебег пай) Оашје Ғопипі (ит дето еп зи 
їџетреп), ипр бапп еті үріеђег 618 эши бепо 
ац ме отбепШфђе Жадрење дері, попасак 
(отјерао овце у попасак; кад дођу овце из 
попаска) ; аиј беп попасак дпеітіебеп їретђеп 
шопаековати. 


обамри- 


20 


тї. 


#нидїтеїеп ігапѕ. изгазити, провалити (прова- 
лили коњи пут); іпіг. иступити ; заплавити; 
(беіхеіре апафејеп (шї Ујесен) вријећи, 
овријећи; п. вршење, вршидба. 

9(и8ісіпїеп испити, испијати, попити, истје- 
рати, истјеривати; 618 аці беп {ебіеп тореп 
искапити, искапљивати; ег баё баё Тебје 
(рад аиӛдеісипќеп ипо тиў бађег үсіјсеп 
беп пафђојеп Хајјеп на њему је остала 
крчма. 

9(шёїто@пеп ігапѕ. осушити, исушити; іпќг. 
осушити се, усахнути, пресахнути, усисати. 

9и8іторјеп искапати. 

9(и8їрапдегп иселити, иселити се, исељавати; 
раселити се; зит 9 18ірапрегп пббдеп ра- 
селити. 

9(пёшапоетипд {. расеље. 

9(иёірајсфђеп измити, измивати; испрати, испи- 
рати; запирати; п. запирање. 

9шёшеф@|еПт измијењати ; іп Пеше 9йпае аи 
рефјеїи разбијати; п. разбијање. 

9(и8їреіфеп уклонити се, уклоњати се; врднути, 
врдати; варакнути, варакнути се, варакати, 
варакати се. 

УГлате еп парати, испорити. 

9иёїреіпеп, іф) исплакати се, исплакивати се. 

9(иётреіќеп развести, разводити. 

9(иірепрід наизуст, на памет. 

9(пёїшет[еп изметнути, изметати. 

9и8їріпбеи извити, извијати. 

9(иёүоіјфеп игбрисати, очистити. 

9и8ірифё т. израстао, кврга, сметљика; ап 
еіпет Фашие кила; ат Фере гута, гука; 
шй 9и8іойфјеп (беђајје! гутав ай); гуто 
ѕирзё. 

Уго еп изрити. 

9°(пёюит[ т. изрод; 
бљувак. 

9иёіоитзеїп иекоријенити. ; 

91830} еп исплатити, исплаћивати; попла- 
Һати, наплатити; измирити, измиривати. 

98га итд Ё исплата. 

Зага еп избројити. 

9и8запѓеп, еіп тосита накарати. 

9и8зеђтипа Ё. еуха болест, сушица. 

9182іеђеп извући, извлачити; истеглити, истег- 
нути; отегнути, отезати; еіп &1еібипдгїй 
свући, свлачити; скинути, скидати; сја- 
карити; слиндарити, слипарити (гаће); 
ме Зејфиђипа изути, изувати; п. изување; 
іф, свући се, свлачити се; іпіг. иселити, 
иселити се, исељавати; пи! апдетп ац Убеп= 
іспег четовати; Ме не ацедеђеп раска- 
луђерити се; оот ФИтјфиет: еіп %ей аи 
зіеђреп, беђлеп испердашити. 

Хизапифеп, беп ©фпеійет ацёзіріїеп дај хал- 
валук. 

9: |. ејекира: 9512 сјекирни. 


баё 9иёдејрифе из- 


Эоат. 


ЯЗааг, @е[0 готов. _ 

аф ш. поток; ћур. поточањак; дет. поточић; 
апет. поточина; ријека; ©іеїе пи Фафе, 
їоо ег {фпе( йрег сеје бађіпгіпиі брзица, 
брзак, брздица, брекут, слап; апд реп Заф, 
рот Фтеба поточар. 

афише 1. рекавица, воденица, поточара; 
еіпе Вафи е тїї ацтефіет аде кашичара. 

Зафјебе Ї. плиска; Ме іџеібе говедарка. 

Вафтеше Ё. ѕајіх ћећх ива; айј. ивов; $015 
рароп ивовина; еіп јоїфег 2800 ивик, 
ивљак. 

Ва@е Ї. образ. 

Вафен пећи, испећи; пећати, упећати (крух); 
урп итеп дебафеп рехдеп потпећи се. | 

Эаепбагї ш. залиспи. 

ает т. пекар, пећар, вурунџија, јекмегџија, 
симиџија; Әйет пекарски, вурунсијнеки, 

· јекмегџијнеки, симиџијнски; 028 Фастега 
хљебарев, пекарев, јекмеџијин; сіп Фибег, 
дет зид(екф юет|фїебепе Сређеп Бесенеј ип? 
ретвашјЕ пишерџија. 

Засфеге! Ё. јекмеџилук. 

Вафемип Ё. пећарица. 

Фаїетїађеп ш. пекарница, јекмеџијница, сими- 
џијница. 

афемођи ш. пекарина. 

Васфегтет он Ё. бег Оті, тоо тој Бетенеј їріто 
мјешаоница. 1 

Вафуаца п. Вафеађеп пекарница. 

_ Вафтод ш. наћве, навће. 

аб п. бања; баё (рашие ар илиџа, бања, 
топлица. 

Заређаиё п. хамам. 

Вареп купати, окупати; іпіг. купати се, оку- 
пати се; {іф еіп їоепід Бареп прокупати се; 
И) јан бадеи накупати се. 

ађерті ш. купало. 

Зарег ш. нлиџар; бей Зарег илиџарев; Забег 
илипарски. 

Баве еђ, п. еп Бїанеё Баштиро епев пештемаљ. 

Жавераппе Ё. бањица. 

ЗВаремпииех п. хамам. 

адеп шкамутати, штехтати, жевкати, жев- 
карити, шкамутнути; п. штехта, штехтање. 

Вададерјет) п. сеисана. 

Вађеп пржити, попржити, попећи. 

Бађпртефеп прокрчити; Фађи афен Битеф 
деп ©фпее пртити; п. прћење. 

| Вађио8: бађиојег ©фпее цијелац (енијег). 

| Жайге Ї. носила рїшг. 

‚| Эа Ї. пи Миће орег 9еете залив. 

_ Вале т. Бабур. 

Виалети п. Бабурска. 

Баіегіј бабурски. 


21 


З атбіетегеї. 


ооп Бајна лука бајнолучки; еіпег роп Бајна 
лука Бајнолучанин; еіпе ооп Бајна лука 
Бајнолучка. 

Фајопеі п. шпика, панганет. 

Ва наскоро, набрзо; за тињи час; {аў мало, 
малим, умало; Бао јеВі, Бао тоїерес- рати 
овда онда; Бай ђіп, Ба бет ђа тамо, ђа амо. 

Ваїтіап т. бег детете уаЛегіапа оїйсеїпайз 
мацина трава. 

Жад ш. мјешина: 

За ап ш. Стара планина. . | 

а еп т. брвно, греда, балван, дирек, так: 
еіп дтовет Ва еп Фтелиђој, аиф ет атоћед 
©фей главња, главања; фет Вафен зит 
Оашјетбац сјек; ћертови р1иг.; бег ФаТеп ап 
рет УђИт, іп беп бет еде! тегидејфоћел 
ко, епи шап је {фер бинија; За еп йбег= 
етлапрет [едеп брвнати; п. брвнање. 

Ва ш. лопта, груда; дет. лоптица, грудица. 

За аје Ё. ЂаПоја шота тетрљан; модри. 

Файеп лоптати, грудати; — |јиђ улоптати се 
угрудати се. 

За ртеї п. еіпе 90+ арте! надригуз, вака- 
вица; еіпе У Фра, бет Ва іад айп 
Попик. 

аат ш. балеам. 

Зађашіпе Ё. нарабепз ђаіѕашіпа лепи човјек. 

Батри8тођг п. агапдо Ђатђоз трековача; 
дав Эатривтођг а[8 ©разісгїоё Ђасшиз ех ' 
агипдіпе іпдіса трсковац. 

Вап ш. бан; без Зап банов; Фапа- бански; 
Вап јеіп бановати; п. бановање: 98йүбе рез 
Жап Ё банство; апд, 100 еіп Зап ђегтјоје 
бановина; {і 018 Зап рбет Ватип беітадеп 
банити се; п. бањење; бте беттујфај ©её бан 
бановање. 

Запа п. Зетеёіратег Банат. 

Бап п. свеза; баз апр, бад їп деп Зорј 
дейофіеп (окр уплетак, уплетник, уплетњах, 
саџбаг. 

ЗВапотдеп смоћи, смагати, укротити. 

Зато ш. гусар, усар; Бапрцеп-= усарит. 

УЗатїпп Ё баница. 

Фапї Ё. клупа; біе Зап іп бет ©йше скамија. 

ФапѓетоНітеп банкротирати; п. банкротирање. 

апегоШ1тег т. пропалица, лажа и пропалица. 

Вашето је т. бег банкрот, пропалица. 

ВапѓозеНеї ш. банка. 

Фат ш. медвјед, медјед; 528 Эатеп медвједов, 
медједов; Фахеп= медвјеђи. 

Фатбата, (21. Вара, Варица; ©{. Ватрата- ад 
Варин дан. 

Фатбіег т. берберин, бербер; (ретафитф) 
брица; ЖВахбтет= бријаћи. 

Ватёіегбибе Ё. берберница. 


, 


аїташё[е[ п. барјам; баз Ваттатајеј бедебеп |атбіегеп бријати, бривати, бричити, обри- 


| _ барјамовати; п. барјамовање. 
| Фаја, ©іабі іп бег Вага Баја; еіпег ороп 
Баја Бајац. 


јати, обритвити, обричити; п. бријање; |ф 
Батбіетеп {ајјеп обријати се; шп %атбістет 
деђбтта бријаћи. 


Вајта бића, Саве тп Воашеп Бајна лука; |Затріетехеі Ї. берберлук. 


Ват теттејјет. 


атбтетте{{ет п. бријач, бријачица, бријаћа, | ап фјфтег т. трбобоља. 


бритва, устра. 


Фатеп, јипде медићи; баё Зипде ооти Фатеп мече. | Заиф ей ш. (те баці) потрбушина. 


Ватепђаш! 1. медвједина, медједина. 
Захепђашет ш. лијенштина. 


Ватеп ам ш. асапіћиѕ шоПїз медвјеђа ступа, 


траторак, ћуранова креста. 


Вахјив бое; — третђен обосити; пит аш] етет 


биће Бе етре! босоног. 
Вас оајен Ї. босотиња. 
атии | медвједица, медједица, мечка. 


Вахќарр ш. Јусорофшт еЈатаќит црвоточина. |Эӣиегіпи Ё. паоркиња, геакуша, мужача, се- 


Фаттђегзід милостив, милостиван, милосрдан; 


#їтфе бет Баттђетзідеп таи милоерђе, Госпа |Эӣиетіјф геачки, параснички. 


од милоерђа. 
Вастђетзідѓеії Ё милосрђе. 
ВастинНет Ё. материца, матица, матерница. 
Батіфајі #. готовина. 


Ват! ш. брада; дет. брадица; апст. браде- | бандетиј! п. скела, скеле, лазила, козе, коза. 
ба фаши ш. дрво; Чеш. дрвце; сой. дрвеће, 


тина, брадурина; |фетађај; кесер; 
беѓотитеп обрадатити; беп ат} гафјел 
(ајјеп оставити, остављати браду; п. оста- 
вљање браде; дет #а ат Фиѓигиз брада 
кукурузна; Фа беѓопииеп (ооп #шїшїпҗ) 
брадати, убрадати, исвилати; п. брадање. 

Зататав п. апігоровоп став ип. 

айтад брадат. 

Ват 08 голобрад, голобрадаст, ћосав, ћосаст; 
зир5!. голобрадица, ћоса, ћоео; беё]е!беп 
Ћосин, Ћћосов; ме таи еіпеѕ Фатіојеп ћо- 
синица. 

Вајфа ш. баша; без Фајфа башин; Зајфа= ба- 
шински; Фајфа їрегбеп побашити се; {і 
Чё ЗВајфа Беїтадеп, [1013 #ђип башити се; 
п. башење; {їй зит Фајфа тафеп башити 
се; п. башење; зши Зајфа тафеп поба- 
шити; ди еіпет ЗВајфа јадеп башити; п. 
башење; бе Ў®йтбе еіпе$ баша, башалук. 

бае |. дез Ођепиа тап ујна; ібх 42567 
ујнин. = 

Зајшештан п. босиљак, босиок, босиље; ай). 
босиљков. 

Бай ш. лик, лико; еіп ©їгі бароп личина; 
бет їрп оџекјетна! личинар; еіпе ши ај 
дебей е дине лубњача. 

Фаћато ш. копиле, копилан; ео]. копилад. 

Ва фет ш. еілег аиѕ бег Заоа Бачванин; Ё. 
Бачванка, Бачваница; ай]. бачванеки; еіп 
јипдег Ва фес Бачванче. 

Баңфѓа Бачка; стег апд бет Бачка, Бачванин. 

Жап т.: деп Фан бедіппеп засновати. 

Фапбаи ш. баук. 

Заирамеп баукати; еїпта! Банбацеп баукнути; 
п. баукање. 

Баиф ш. трбух; дет. трбушчи; апсто. трбуш- 
чић; куле р1шт.ан{ деш ацсе потрбушице, 
потрбушке. 

Эапфатїттеп п. грижа; Фопсфодтітипеп беїот= 


2 


2 Фан фјштите. 


Занфјене Ї. бе еіпез сифебајо8 нага. 


Жашйушей п. трбобоља. 

Ваиеп саградити, начинити; зи (пре Банеп 
доградити, дограђивати; бацен 618 до- 
градити; іп Хейде Банеп назидати; деп 
96ет Бапеп радити; 5205 бамеп тежити 
(земљу); п. тежење. 

#апет ш. тежак, сељак, сељанин, паор; дсобет 
Убепјф геак, параеник. 


љакуша. 


Фаметитов ш. еїпе 211 сурдума. 
Фанеширадел та. тїї зет  ўетбеп кочије. 
Фаметатапп гледај Жамег. 

Фанђоја п. еіпе 901 Вамђоја ћириш. 


јипдег Заши младиково дрво, со]. млади- 
ковина; еіп дховес Заит, ше(фет дејерріё 
по влака; бег Ваши іп бес Уйне бет Зете, 
ши бе отејфеибеп јетре батап ди біпбеп 
стожер, стожина; еіп дејевіесг Ваши сад- 
ница; сте 911 Фаши писка; до 508 
дарои писковина; тила, 5248 008 бароп 
тиловина; чесвина. 

Ђаштајета! п. грађа; аи ©ій градљика. 

Баште ес ш. неимар; дез Фаштешета неи- 
маров; Вашите ет неимарски. 

Фаштпеп, {іф пропети се, пропињати се; | 
рашиепр аду. упропнице. 

ашиде Ё. дупља. 

Фашиђирјес ш. зрикавац. 

ФашијеНег апё ешеш тїбї Їпарр бейанепеп 
Ваши ап стуба. 

ашп п. уље. 

Вашите |. кора; еіп Фејаћ бабо {йт #їїїфеп 
(Стобестеп лубура, крбуља. 

ашпа та. мезгра, мезга, муса, буза. 

Вашпјфие Ё. растило. 

аштап ш. пањ, дет. пањић, ацош. па- 
ина; еіп оет ашийатш етублина; «18 
У бајјесбеђа ех ашутефеЕ |еђепо стублина; аї5 
Берает [йт (еітеібе стуга. 

Балти ил ш. патрљ. 

ВаштиооЦе Ё. памук; батаиЅ детасфе памучан; 
бет башт $апде! іхеібі памучар. 

Фаштоо ензена, (байии, 5ест. 
картун. 

Вацабаа бурлав. 

ФВащіф ипо одеп, їп ђутуре, ђутурице, 
једно на друго, с једнога на друго, осје- 
ком, одејеком. 

Ваш фатбен Е ђутурица. 

Фашфрасфјег та. ђутуричар; без Ван фрафега 


ђутуричарев. 


Фахроп ш. 


теп озлотрбити ее; еїпе 96 Ванфатинена | Заијіфрафістіпи Ё. ђутуричарка. 
бегопитеп струњивати се; п. струњивање. | дап фјитите 1. кесим. 


[и 


башто. 


Вашћојј ш. грађа. Б 
Феатіе ш. бег оФицијал; Фопијбђе Фепеппшпд 
еїпед дегіпдеп Зеатіеп, дех іф она шафі 


(Убагекођ) газиблато; еіп ©фіпріїоотхі 
їйт еіпеп Исепдеп бетгјфайісфеп ептеп 
људомора. 


Веатбейеп обрадити, радити, обрађивати. 

Феацібіндеп пригледати, причувати, припа- 
зити, прихранити. 

Феаидепіфеіпідеп извидјети, опћешити. 

ереп трести се; п. трепет. 

Феб шеп искрвавити. 

Фебтенеп застријети, застирати; да Эебтейеп 
ђег Эіпипетрођепё тї Зерріфеи застирање; 
баё, їоотії баё Зіпипег Бебтенећ ірі) за- 
стирак, застирач; баё, ірошіі еіп 00е: Са 
обеп Бебтеїеї со, ит и ўштпафеп эп 
Ебипеп засторак. 

ебет ш. пехар, чаша, кондир, бокал; дхођег 
55(етпес Фефет ђуровача; бег Зефет, їреїфет 
фет тее пай јетамо іт редња (чаша); 
ебет третђеп покондирити се. 

Фебеп п. Тирјесиед тепеија, дет. тепсијца. 

Берафиа расудљив, мисаон. 

Феђапети жалити, пожалити, сажалити, сажа- 
љавати; п. сажаљавање; іф) беђацете іђп 
мени га је жао. 

Феђефеп покрити, покривати; закрити, закри- 
вати; заклопити, заклапати; оклопити, по- 
клопити, поклапати, преклопити; застри- 
јети, застирати ; загрнути, загртати; закри- 
лити, прекрилити; Їеїфї Бебефеп 2. #5. ейшад 
ті Фаир зашушкати. 

Фере: ши Обођ, деп 
Беђефес (апд наслон. 

бебепїеп помислити, помишљати; промислити, 
промишљати, увардати; |ф омислити се, 
омишљати се; промислити се, премислити 
се, премишљати се; предомислити се, пре- 
домишљати ее; {10 апбетё берепїеп преми- 
елити ее; присјетити се, присјећати се; 
преумити, омислити се. 

берешеп значити; бебепіепоег претежнији. 

Феђешипа Ё значење, смисао. 

ФВеђіепеп послужити, послуживати; п. послу- 
живање; подворити, измет чинити. 

Веріепіе ш. бег чирак, слуга, момак, ћи- 
рица. 

Феріепипо Ё. послуга, измет. 

Фсђтапдеп стијеснити, притијеенити, савити, 
савијати, савитлати, салетјети, устисати око 
кога, склептати око кога, окупити, заоку- 
пити, дотјерати у тијесно ; бедтапај невољан; 
бес Фертйпдіе невољник; біе Фертапоује не- 
вољница; бе Вертапајел првописак; беотало! 
тоетбеп увести у танке нити. 


берей кровнат; 


23 


еўтїтебїдеп. 


Жеепб1деп дочети, довршити, довршивати, до- 
спјети, докончати, докрајчити, смирити, 
смиривати; п. смиривање: баз $ Эеепђідеп 
еіпез оеготіеБіфеп – ејфајјез раекрпља- 
вање. 

Феете 1. естеп Беїоттеп, апјевеп угрешити, 
усачмити ее. 

Вее п. лијеха, софа. 

Зејеђ! ш. заповијест, заповијед,. саклет; еіп 
отођепрђег %ејеђі срклет, 

Вејеђ [еп заповједити, заповиједати; п. запо- 
виједање; господарити, кметовати; п. кме- 
товање; баё #еїеђіеп ад старјешина, етар- 
јешовање; бег зи бејеђ(еп ђаг, бег $%Веўеб(8- 
ђабех заповиједник; біе эп бејеђ(еп ђар за- 
повиједница. 

ејејндеп тврдити, утврдити, утврђивати; 
п. утврђивање; потврдити, потврђивати; 
притврдити, притврђивати; углавити, угла- 
вљивати; надијевати; наврнути; ђеп Саши 
јаве! ши бе Зотрест ве без Фүегбез бејеїідеп 
потпљећати, потплећавати; п. потплећа- 
вање; іі отемељити се. 

Фејеифіеп влажити, овлажити, квасити, еква- 
сити. 

Вејївеп їріе еіп Сршђипр (Пађеп) кевтати; 
п. кевтање; баз езеп еїпе& јипдеп дипрег 
шкамут. 

Эећерети, іф оперјаити се; опрнатити. 

Вейеђеті перјатан; Феіпате без ееп Реља: 
Реља Крилатица. 

Фейидеп, | боравити; п. борављење; бавити 
се, находити се, застати се; затећи се; 
затјецати се; (©тріибипо ооп јешет Фејт 
ђеїззијапђе ђабеп чути се, ћутјети ее; 1016 
Бећиљеј; би 0102 како ти се бикне? {іс 100 
Бейпбеп обрети се; ўі їообеі Бейпоеп де- 
сити ее. 

ЗВеефеп похабати, обрљати, оцрнити. 

ФееіВідеп, {10 попаштити се. 

Беде окрилатити. 

ејбтђети спорити, наспорити. 

Фејтафіеп товарити, натоварити, накрцати. 

ејтафје! теретан. 

Зејтадеп упитати, упитивати; припитати, при- 
питивати. | 

Фејтеіеп избавити, избављати; опростити, 
опраштати; литросити, курталисати; іф 
отети се; бесе їшетйеп остајати се, опро- 
стити се. 

Фејтејеп бретити; п. бршћење. 

ејтениђеп, її опријатељити се, пријатељити 
се; п. пријатељење; ујаранити се, ејара- 
нити се е ким; йад 4 јен ипо Вејсециђен бет 
УЙайфеп ат әшейеп Сопиаде пай Орети 
дружичање, 


Феђтођеп попријетити, попрећиватити; п. по- | Вејентђе! та. пријатељ прі. ; без Эејтецпреѓеп 


прећивање. 
Верйтјеп требовати, требати; п. требовање. 
ерітті п. потреба. 


пријатељев. 
Зеїттерідеп задовољити, надовољити, пово- 
љити, угодити, издовољити; намирити, 


Зелер итд. 


намиривати;  подмирити, – подмиривати; 
средити; јіф, ја ђабеп надовољити се, 

Зете дипа Ё. угодба. 

еп (еп опипати. 

Фед ш. бег; без едд бегов; без ед топ 
беговица; дет бег деђӧтід беговеки; ејпст 
ороп без её “ешеп беговац. 

Жедађиси, іп беп Уи пертеп ийй \уісбег 
ђетаиё Шип обзинути. 

Веданеп, ўі, ооп іјфеп прпорити се, бити 
се, мријештити се; оош (®еййдеї растити 
се, нарастити, мријестити се; п. мрије- 
шћење; боп %бдеїп омријестити; Ооп 
(Сфајеп мркатм се; п. мркање, мрк; ооп 
Зіедеп прцати се; п. прцање. 

Зедаіиид 1. бег іјсбе прпор, прпорење; ђед 
5ађпе8 нараст; паф Ўедайиио хіефеп) пр- 
чевит (јарац). 

Феда ипазлеб ш. Фрч. 

Жедебеп, їй) отићи, издизати: і) сте: Сасе 
редебеп махвути се, оканити ее, проћи се, 
остати се, оставити се, останути се. 

Федебепђен Ё. догађај, згода, случај. 

Ведедпеп срести, сретати; сусрести, сусре- 
тати; присрести, приеретати; пресрести, 
прееретати; кобити; бедедпеп, {і десити 
се, удесити се, удешавати се, срести се. 

едедииид Ё. сусрећа, сусрет, коб, намјера. 

едеђтеп жељети, пожељети, зажељети, за- 
искати, искати, питати, захтевати, захтети, 
похлепити, пожудјети. 

ефетђе Ё пожуда, похлепа, жеља; ђеј!де 
Эедістде пай) енраз, бејопреша паф Феј, 
Бегопшиен полакомити се. 

Зедтеа похлепан, похлапан, жељан. 

Жедећеп залити, заљевати; полити, поље- 
вати; посути, посипати; прелити, преље- 
вати; шї бефет 98Ваўег бедісбеп парити; 
п. парење: 

Федіпи т. почетак, постанак, поетање. 

Федіппеп (гап5. започети, започињати; почети, 
почињати; іліг. почети се, почињати се; 
започети се, започињати се; постати, по- 
стајати; стати, стајати: ста виноград на 
род, момак на снагу. 

Бедіейеп пратити; папа бедіейеп испратити, 
испраћати; п. испраћање; попратити; еі 
ірепід бедіеќеп пропратити. 

5е0(е1:ет ш. пратилац; Ведіейегіпи прати- 
лица; сте: бег Фед(ейег без #ташпдашё 
бет 90роипо бег Эташі сват; бег ете ооп 
беп ѕтаії старисват; баё Убиј без віагіѕуаб 
старосва тетво; ејеа 911 БеКеібеп старо- 
сватити. 

едеп Ї. пратња. 

ЗЗед тен уерећити. 

Жедтабеп закопати, закопавати; беегоідеп, беј= 
јеђен сахранити, сахрањивати; погреп- 
сти, укопати; паф бег ебе Бедсабеп по- 
копати. 


(ИЛ 
24 


епа ел. 


ФВедкабћтић п. погреб, закоп, укоп, покопање, 
покоп; бази деђотта укопни. 

Ведсајеп, (їй) тиі еіпет дапгеп атт бедсојеп 
опрцати, опуцкати, осупати. 

Жете еп докучити. 

Зедте ено : (екђе бБелтеепо разборит. 

ейте: еіпет беде ф тайеп разумити, 
разумљивати кога; п. разумљивање; оба- 
вијестити; доказати; доказивати. 

ЗВедтеиден међити; п. међење; синорити; п. 
синорење. 

еді! ш. вавијест; пи Фед је јеш поћи; 
пођох да се сагнем, да му кажем. 

Зедсићеп поздравити, поздрављати; бедтићеп, 
јеђ питати се; упитати се, упитивати се 
с ким за здравље; ўі аЇд Фера ет Бед ћеп 
кумати се; п. кумање; 018 Ўйофеп бедсшћен 
дјевојчити; п дјевојчење. 

едй деп поњеговати; оит) еа  бедши= 
Їпдеп, ашћиштетси повладити. 

Беђаїеп, бе Феппе жуљати, ожуљати, екре- 
сати (гумно); п. жуљање. 

Зеђадеп свидјети се. 

Феђа ен задржати, уздржати, одржати 

Феђа ић п. {йт бити бен чардан. 

еђапдеп завјесити, превјесити, превјешати. 

Феђашбе, ооп бег Феппе кукмаст, ћубаст; 
Беђаибіет оде! кукмарка. 

Феђапеп отесати, тесати, стесати, окресати; 
сјећи (воденицу); тїї бес ЗнитетаЈ  беђанен 
обрадвити, отесати брадвом; її бег У 
Беђацеп брадвити; ори ишеп Беђацеп, ађ= 
зарјеп поткресати, поткресивати; п. поткре- 
сивање; еїп шета беђанси протесати. 

Феђашрен тврдити, доказивати; дар еіпег 
|фишве дужити; беђаирісп, 3. 8. беп ађе 
рав одржати. 

Феђа ид Ё бе, рар јетапо етет ебраз 
{йи е дужење. 

Жейееп, її потпомоћи се, покрпити се, 

Жейеттїйеп освојити, освајати. 

Бейетдї слободан. 

Феђехеп, ез еіпет апп чинити коме, опчи- 
нити; опчињавати; п. чињење; еіпе 9%ипбе 
обајати. 

Эеђіеп сачувати, сахранити, сажлонити. 

Жет код, при, до, крај, у. 

Фе шидеп задати, задавати. 

Фетфее 7. исповијест, исповијед; Зефје [бте 
исповиједати; п. иєповиједање; еїптаї 
Веібіе бђӧтеп исповједити; ее Обтеп 
цио ори ©йпреп |сеђртефсп духовати. 

Феііеп исповиједати се; п. исповиједање; 
еіптаї беіфіеп исповједити се. 

Феі и п. исповједник, исповједно чељаде. 

Феіфіраіег т. исповједник, духовник; ћур. 
дујо; ђаз ЭЗеіфіраѓетісіп духовање. 

Феіде оба, обадва, абадвоје, обоје, обојица; 
оте ееп обје. 

Феја еп припасти. 


Зе едеп. 25 


Зе ефесп привити, привијати. 

еи] т. агіетізіа аппа ђул; агіетіѕіа 
үшеагіѕ комоника (100 іп бет о:јфѓа 
(18 фецесјефратии бебтаоф. 

Федеђеп приставити, пристављати. 

Фен п. сјекира; бази деђбтта сјекирни. 

ЖБейаде | прилог. 

Фе едеп приставити, пристављати; прило- 
жити, прллагати; п. пристављање. 

Веји п. кост, нога; еіп (апдез #еїп (бетт. 
ме баеп) крак; еіп еіп ооп еїпеїї дете 
теђепеп ЗОфјеп, Ч{егре џога, џогања, то- 
гов; (ашег еіп ипр #пофеп сама саздана 
кост. 

Фетађе готово, не мало, у мало, малим, лаком. 

Жеїпбтиф) ш. улом. 

Жбеїпфеп г. кошчица. 

еїпетп коштап. 

#еїпйанд п. коштурница. 

Ж#ешїїеїрет рі. чакшире, деш. чакширице, апо. 
чакширетине; бенеғреке, беневреци, лаче; 
Веіеїег (йт @танеп) ооп сандал, сандал- 
гаће, савдалије; ӧіе е без Феі ењед 
ногавица; Сїй Дена аці еіпе боје чак- 
шире сукна; {ошіјф, ай докољенице, 4. д. 
оге деј ис ен ФВешерет недоклице. 

Зеђашиеп у скупу. 

еф (ајет ш. суложник. 

епа телип Ё. суложница. 

Зеђраппег ш. логов; бет Зератпег деђота 
логовски. 

Бере! ш. примјер; уши Фе рте( на прилику; 

10 еіп Зе ђрте! пешеп ап еіпеш угледати се. 

ЗВетрбеете Ё. детеше еі бесте сарѕісит аппишо 
паприка; дет. папричица; башті іїрйгзеп 
паприти; бапи! дет! папрен; За Те ог 
рее рапії апдетафі паприкаш. 

Веібеп гристи, ујести, уиједати, јести, клати; 
юоп фет Санде опити, ударити; еіп їрепід 
апдепеђт беіђвеп, ооп Феашеп резити, уре- 
зивати; |ф (їфесаепо) беібеп ооп Фјегреп 
глоцкати се. 

Фетебаић т. заплеће; фест Феђјќапо бе бег 
Зтаципад кум (вјенчани). 

Зе еђеп припомагати, припомоћи. 

Зейоед ш. стрампутица. 

Зеноођиеи: (О Ваеје анен Беноофпен сије- 
лити, ићи по сијелима. 

“етеп грискати; дет. роп гристи; п. гри- 
скање; еіп 910 заварити, заваривати; ооп 
(бетретп излужити, залужити, залуживати. 

Зејађті старовремешан, ередовијечан; Офипрје 
їроті седеп еп бејабхѓеё 2666 рдорога. 

‚ Беѓаппі знан; їреії БеЇаппї чувен; еіп еїаптїег 
знанац, познаник; еіпе Феѓаппіе знаница, 
познаница: Беїаппї шафеп обзнанити, об- 
зањивати; објавити, објављивати; јавити; 
прогласити, проглашивати; разгласити, раз- 
глашивати; упознати; |і Беба тафеп 
спанђати се. 


 (ВеЁйтипети, 


Ве(енсјеп. 


Зе ани фаћ (6. познанство; 
тшафеп упознати се с ким. 
бейадеп, сіпеп Зо00ќеп нарицати, тужити; п. 
нарицање; {їй беПадеп тужити се, поту- 
жити се, јадити се; іф) Бебадеп Ибер 

јетапр жалити се. 

Зе ебеп облијепити, обљепљивати; олијепити, 
улијепити. 

еНетеп одјести, одјенути, одјети, одије- 
вати, заодјести, заодјенути; (терет 6с етрел 
преодјести; еіп (оста бееїбеп приодјести. 

ВеНеірипо Ї. одијело, одјело, одјећа, рухо. 

ФеНорјеп, еше Фепје бепдеїт поковати, поки- 
вати; п. покивање. 

Веќопппеип добити, добивати: п. добивање; 
примати, примити; п. примање, добављање; 
{ай Беѓоштеп заситити; Он Беотии её 
піфі! хоћеш кијак! циц! Ўўйпре! понијети 
се е ким. 

Веѓсаїідеп поткријепити. 

ФеЁгепзеп закрстити, закрштати; прекрстити, 
прекрштати; | прекретити се: еіпеп 
Ваши ши ФЭіепеп закрстити, закршћавати; 
п. закршћавање. 

Феиве[п издрљати. 

і. бринути се; п. 
бе ишпет! брижан, карли. 

Фе иелић ї. мар. | 

Фејађеп товарити, натоварити, накрцати; 109 
юоші Беайеп напртити се. 

Фејађеп ай}. теретан. 

Ве[адетп умуасерити, опколити, опкољавати; 
подејести, подсједати; п. опкољавање, под- 
сједање. 

ЖБе[адетипд Ё. муасера. 

Феіайеп товарити; ме Себе шї ©ійпдеп 
Бега еп гријешити, огријешити душу. 

енде досадити, досађивати; ®©тйпдепо 
ре деп узлетјети око кога; баё Вега деп 
бит брете Фејифе обет (апдетед Уптђаен 
набијање. 

ега ји дипда #. досада. | 

#еїапбеп, їй улистати, излистати, листати; 
рот 9%еіпбехде ластати. 

Феїаибі лиснат, шумнат, шушњат; тејф бејаше 
бренат. 

Феїйиќеп, еше екђе огласити, оглашивати; 
п. оглашивање. 

Фејебеп оживити, оживљавати; п. оживљавање. 

Фе[ефен: етен аши, #їїпбе Бејефен, шт {1% 
зи теўеп, шег дсӧВет Е улазнути се, ули- 
знути се, улизивати се; п. улизивање. _ 

Феїеђтеп поучити, поучавати, уразумити; еш 
поета Беїеђсеп поучавати. 

Феїеђтитд Ї. поучење. 

Феїеідеп затаћи, зајести, заједати; аи 
етртио ође 901 беГеірідел дирнути коме у 
зјеницу, живац. 

Веїеірідитд Ї. замјера. 

е(енффен засвијетлити, освијетлити. 


ега фаје 


хајање; 


==“ 


Но ·|--__-- "= Р 


ә 


741 


Феіеифіид. 


Веіепфішид 1. посвјет. 

Фејаса) Биоград; ЗеГдтађ їоегдеп забиогра- 
дити се. 

Веїдтадет т. Биоградац: Федтаре= Биоград- 
еки; еїп јипдет еїдтабег Биограче. 

ВеГатађетип 1. Биоградка. 

еПеђеп п. ће; пай) ФеПебеп ко што ла. 

ейереп, |) їюйтї1їдєп извољети; тиіс бепебе 
е8 драго ми је. 

Вейебі: їі БепебЕ тафбеп умилити се. 

Бейер ђе Ї- умиље. 

ЂеПеп лајати, залајати, одлајати; сіптаї 
БеПеп ланути; ђејпа бейеп наърнути; 1178 
Зе еп бђіпеіп детаіђеп разлајати се; бихф 
ФеПеп ехапдеп излајати. 

Феїобеп похвалити, похваљивати. 

ешїпдеп: {10 јан бебу деп навеселити се. 

Већу дипазјене п. кријее. 

Фетафндеп, її дочепати се, докопати се, 
досинути се. 

Фет еп заврљивати; п. заврљивање. 

Зете етп свладати. 

Вететїеп запазити, опазити, опажати, зами- 
јетити. 

Фетеђеп умјерити, умјеравати; п. умјеравање. 

Фетйђеп замучитл, утрудити, затрудити, по- 
трудити, затруђивати; |) — се; трудити 
се, паштити се, потежити се; етеп бетиђеп, 
фу Ујешђе тафеп трудити; {і эп јетапо 
бет!ђеп замучити се; їй) ши ейраѕ бетиђел 
састарати се. 

Зети ђипа Ё. трудба, издирало, издирање. 

Фет удеп приморати, приморавати; п. при- 
моравање. 

Фепадеп изглабати. 

Фепебе  сутрусан; юрт ЖМалјфе пой) Бепебе[ї 
мамуран; ефна бепебеїї пијан трештен (їп 
бет ебепдаті). 

Фепетеп завидјети (коме). 

Вепсвеп поквасити, оквасити, пошкропити; 
оош едеп бепебі іретдеп киснути. 

Вепивеп окористити се, окористовати се. 

Беобафіеп : ђени бербафіеп потпазити. 

Верапгеп засадити, засађивати. 

Веріеп попишати. 

ецеш згодан, угодан, на тенани, на те- 
дарућу; о Бедцете аду. наручније; бе- 
диет 1ебепо узуран; бет бедиет [ебепђе 
узурлија; ед јіф Бедиет тптафеп разузури- 
ти се. 

Ведиетіїф е1} ЁҒ. згода, зевак, мир. 


6 Ветдіоюа!?. 

Фетаијфеп опојити, опјанити; оиб Саг 
Есашет обенђелучити, обенђити. 
етефпеп прорачунити, пребити, пребијати; 
п. пребијање; — {© рачунити се, на- 
мирити се, наплатитл се, наплаћивати се; 
дедеп сіпапбег Бетефпеп пребити, испреби- 
јати (једно за друго). 

Зетефіді властан. 

Фетеђеп наговорити, наговарати, навратити, 
навраћати, погодити, увјерити, увјеравати; 
п. наговарање. 

Ветебї рјечит, речећ; 
дтипег љепорјечица. 

Фетериид |. наговор. 

Фетекфетл обогатити, богатити; — |100 — се. 

#етеїеп обручати, наобручати. 

етей готов, преправан, справан, спреман, 
наредан, рад, каил, каио, хазур, оправан, 
оран; рете тафеп справити, епре- 
мити, спремати; |ф дит Се бете шафеп 
наоштрити се. 

Бетейеп зготовити, 
готовити, справити, 


еіп ретеріеѕ @тапеп= 
~ 


приготовити, уготовити, 

справљати, спремити, 
спремати, парићати; {і бетеси оправити 
се, спремити се, оправљати се, готовити 
се, спремати се; баз тої бетебеп мијесити, 
кухати; п. мијешење; депи бегейеп (тој) 
накухати; еп аф Бегейеп Ош айе 
Ўрегайопеп, 018 ег дејроппеп їшетбеп ѓапп 
редити; п. ређење. 

Зете фаје Ё. преправност. 

Зете шта Ё оправа. 

Зете о айу. драге воље. 

Фетецеп покајати се, кајати се, тешкати се, 
вајкати се; её ђетецеп раскајати се; депид 
Бетецеп искајати се; еіпеп Фа бегепеп по- 
пишманити се, пишманити се; п. пишмањење. 

ета ш. брдо, дијел; страна (їп Ушаотиен: 
уза страну, преко стране, велика страна): 
бегдаб низбрдо, на низбрдо; бетдаці узбрдо, 
уз дијел, узгори, уза страну; Бетдаб деђепде 
Чаде пресртно; бег З5ед бетдаб низбрдица, 
низгорица, низдолица: бехдаи деђено узбр- 
дит; ђе дес бега (Аоз) света гора; 
оош ђеШідеп бетде светогорски: (едеп 
йет беш #етде забрђе; бег УКапи, 508 
98010 боп јепје бег бетде загоращ, за- 
горка, загоркиња; иие рет егде под- 
горје; еіпе У! #етде коса; да апо бїшїег 
осп Фегдеп загорје. 

етабетрођие: т. планинац. 


ета{феп посавјетовати, артовати; — {0 до- Зетдбепођпесіти Ё. нагоркиња. 


говарати се, вијећати. 
есаб адеп вијећати; п. вијећање. 
Фета адио |. вијећа, вијеће. 
Зета бита Ё договарање. 


Фетдід брдовит. 
етојене 1. било. 
Фетдѓирре Ї. хобер. 
Фетаојеп т. бријежњача. 


Ветапбеп лишити; Бетанб! третђеп лишити се, | Бетарађ т. клисура. 


лишавати се. 
#етйифетп прекадити. 
Фетбисфетипа |. прекада, прекадња. 


| 


1. 


Зетатеје Ё. јаруга. 
Фетдјріве Ё. вие. 
Зета) ш. планина, гора. 


Весфђидеп. 2 


7 ејфи еп. 


Феткфидеп поправити, поправљати; распра- [Эејбітріі пријекоран. 
вити, расправљати; ойе й апое бескфидел | Зејфігтеп штитити, заштитити, заштићивати, 


искусурити, измирити. 

Феспјїеіп ш. ћелибар. 

Веціеп пући, пуцати, пропукнути, препући, 
испуцати, пренути, разјаглити се, раско- 
кати се, свиснути, опрхнути, проломити 
се, проламати се, амбисати, просјести се, 
у преак отићи; орт 9де, оог “афеп бегеп 
пући, црћи, искидати се, потргати се; 00г 
Часфеп бетеп покидзти се; паф бег Међе 
Бетеп попуцати; сіп бих #таїеп дебот{їепеё 
Фоти фи ћииа јагла, кокица. 

Бетітатёірита ш. апћешіѕ ругећгшт од зуба 
трава. 

Ветијеп дозивати, дозвати. 

Зети дел мирити, емиривати, умирити, тје- 

_ шити; п. тјешење. 

Жетїїшї славан; — је славити се; — їрегбеп 

_ прославити се. 

Фешђтеп дохватати, дохитати, захватити, 
прихватити се, дохватати се, дотицати 
се, дотаћи се, задјести, затаћи, додир- 
нути, додирнути се, дирати, додиркивати, 
текнути, такнути, дарнути; шї Уброшеп 
бегїртеп дојмити се; пи (ејртаф ашее 
бегїђтеп задјести се (свакога збора, ева- 
кијем збором). 

Бејдеи засијати; бејйеі третреп осути се, оси- 
пати се. 

Вејапійдеп ублажити, блажити; ет ипгшїдеё 
“ето _ Бејап аеп ушишикати; йбегбаирі 
еіпеп Эогтїдеп Беја иде ушишикати. 

ејашјеп, {іф наљоскати се, опити се. 

Бејфабідеп оштетити, иштетити, покварити, 
кварити, побити. ` 

Фејфавдег ш штетник, штеточиња. 

Феј@абіді: ат 9де бејфӣоіді хиљав, врљав, 
врљок; бег ап етеш иде Вејфартаје врљо. 

Фејфатаипа Ё квар, штета. 

Фејфајјен: ле шпег бејфајеп којекакав; 
деботіа бејфајеп наредан. 

Бејфатеп застидјети, засрамити, посрамити, 
срамотити; ўі бејфапеп засрамити се, 
швањити се; _ Бејфелић їшетбеп окљу- 
сити се. 

ФВејфацеп п. загледачина. 

Ђејфацеп, еїпеп (ејбогејен оћешити, ћешити; 
п. ћешење. 

Фејфацет ш. загледач. 

Фејфефеп усудити. 

Фејфеіпеп обасјавати, обасјати. 

Фејфећћеп посрати, засрати, засирати, по- 
лити; ойи бејфефеп политати. 

Фејфешеп обдаривати, обдарити, даривати, 
даровати, подарити, подаровати, надарити. 

Вејбіебеп, еіпе бела бити. 

Бејфіииріеп нагрдити, наружити, обружити, 
изгрдити, опсовати: {0 јан Бејфнирјеп на- 
грдити се. 


Вејфајеп облежати. 

ејф ад ш. оков, оковица, ков, уковица, пот- 
ков; шї Вејф(аа беједеп узаптити. 

Фејф(адеп оковати, окивати, потковати, пот- 
кивати; іпіг. оросити се; шї еп бе 
{адеп метнути у гвожђе; баё {ето бе 
|ф(адеп ковати коња; баз Фејфадеп 5ез 
егоед, рег ©йејеї поткивање; іт ег 
|ф!адеп ретїоипбеп уковати; п. укивање; 
Фо8 Феј адеп 4. 8. ші ©ибег окивање; 
Беј адеп ай]. закован; буђав (пљеснив); 
еіп реј адепег ©іої закованица. 

Зејфнећвеп закључати, свршити, одлучити, 
смислити, намиелити, сумати, наумити, на- 
мјерити, свијећати, главити, годити, пога- 
ђати; п. глављење. 

ЗејфПеће ш. кључар; ВејфПеће= кључарски; 
дез Фејфећеса кључарев. Е 
Фејфипетеп омазати, омазивати, намазати, 
умељати, умрљати; шїї оеп обег иб 
Бејфитетеп огарити; ли! бег 9адепіфииете 
бејбииегеп окењачити; баё Фејфипетеп тії 

се машћење. 

ЗВејфтивеп убрљати, обрљати, изгнусити, угну- 
сити, огнусити, опоганити, умазати ; тїїї 0) 
ре'фишвеп искаљати; шї ей бејфишвеп 
мастити; еіп Эіпииес прзнити, запрзнити, 
загојатити, закртожити; іс бејфутивеп гов= 
нити се; їй) оиб 840си беїфишивеп ува- 
љати се; іф 618 апз ие бејфтивел їп 
йан уландати се. 

Зејфтиће прљав; шї «ој БејфтивЕ каљав, 
каон. 

Зејфпефеп орезати, орезивати, обрезати, об- 

` резивати, опејећи, опсијецати, окројити: 
‚Дебеп Бејфпефеп резати; п. резидба; беј 
йеп ФїтЇеп сунетити; пафеіпапдег бејфпеі= 
оеп посунетити. 

ејфпењеј то. сунеџија. 

Зејфпе фина Ё. сунет. е 

Фејфпе сњежан. 

Фејфтиепет, еїпет аи бет Зејбпеіито окројша, 

Фејфуивеп омакљати. 

Ђејфишјеи прињушити. 

Фејбийтеп гајтанити; п. гајтањење. 

Фејфсефеп описати, описивати, пописати, пре- 
писати, преписивати. 

Фејфсетен урећи; ТекђЕе зи бејсдсеіеп урокљив. 

Фејфтејес ш. урочник. 

Бејфтеіетіпи Ё. урочница. 

Веїфтеішпд Ё. уроци. 

Ђејфтееп опкорачавати, опкорачити; 005 
тето БејфтеНеп опкрочити, окрочити коња. 

Фејфиђипд 1. обућа. 

Фејфи ден кривити, окривити, сапирати; п. 
сапирање : ипдетефе Бејфиштдеп биједити, 
потворати, обиједити, потворити, придићи 
коме што; п. бијеђење. 


ЗВејфи и даиид. 28 


Веји тацид {. ипоегоіепіе ејфитанид би- | ејртефел, 


једа; пе шї (ша, баши 01) Ёеіпе 


Зе тсенеп. 


Її разговорити се; разгова- 


рати се. 


ипдетефје ЗВејфи тдипо (тејје не чини добро | Вејртефипа Ё. разговор, уговор; зит Вејртефи а 


да те чудо не нађе. 

ејфиНеп обасути, обасипати, посути, по- 
сипати. 

ејфиђеп закрилити. 

Фејфивег ш. бранич, чувадар. 

Фејфиетре |. жалба, пожала, тужба. 

Зејфиетеп, је пожалити се, потужити се. 

Зејфурет еф незгодан. — 

Вејсірет(іф еі Ё. нелагод; їі їп Вејфес (ен 
рейидеп кидати се. 

ЭЗејфіоіфнделп тишкати, шишкати, утјешити, 
утјешавати, утајати. 

Фејсіобтеп заклети, заклињати ; енраз Бејфтобтел 
узети, узимати на душу. 

Зејсе ! духат. 

Фејеђеп огледати, разматрати, размотрити, 
надгледати; {і пи ©рісдеї бејеђеп огле- 
дати се. 

ејешбдеп п. скретање. 

Зејеп ш. метла; бег Зејеп оол ©отпеп ши беп 
ЖлейоШ) ооп бет Этејфіепипе бітіред зи Їейтеп 
трномет. 

Фејешташ! п. ѕсорагіа метловина. 

Фејебен, еіпеп тї прихватити; еіп 91010 шї 
(5010 оптакати, опточити, осирадити; типй 
ишет Бејевеп з. 5. ет [ер шї Сфпйтеп 
околомаћивати; п. околомаћивање. 

Зефидеп, етеп дсіббіеіеп оћешити, опћешити. 

Фейфідипо Ё оте еіпеё дешаП{ат (еібоіееп 
ћеш. 

Зечедеп побиједити, побјеђивати, надвладати, 
разбити; їп бег ОфафЕ Бећедеп надбијати, 
надбити; йад #Зейїедеп шп “аце утјецање. 

Фејидеп, етен Бејіпдеп 5. 1. ме тардебеје 
йбег Тђи абејел опојати. 

Зећиишпа 1. свијест; ди: #еїїппипд ®тїпдеєп 
освијестити; ди: Зејтишта Їопппеп осви- 
јестити се. 

ев ш. држава; іп еј пертеп притиснути 

Зен ши п. државина. 

Вејоїоиид Ё. плата, хак. 

Жејопрета особити; іпёбејопђете особито, на- 
власт, навластито, навластице; піфіЗ 
Бејопбетё није ствари. 

Фејотдеп свиђати, провидјети, набавити, на- 
бављати. 

Фејотдет екрбник. 

Зејотатив п. Вејокатић Бегоптен забринути се. 

Зејота! брижан; бејотді јеіп старати се. 

Фејраппеп, шї еїпет Офише бејраппеп опко- 
рачавати; п: опкорачавање. 

Фејрејеп попљувати, упљувати, убљувати; {іф 
бейи Эүефеп Бејреіеп побљувати се. 

Зејрбнејп потпрднути се. 

ејртефен: Бет беп бајалице, 
торти јіе баё Мре[ Бејртефеп, раб ед зчтна- 
Кееје устук; еіп #Ёташ бази устук. 


деђеп отићи на рачун. 

Вејртепдеп покропити, поткропити; тїї Зе > 
їрајјес Бејртепдеп зламеновати; п. зламе- 
новање. 

Эејртіпдеп, ооп Эіедеп опрцати; уоп едеп 
опасти. 

Вејртівеп попрскати, попренути, упрскати; 
шї іші беїртівеп окрвавити. 

Фејет бољи; аду. боље, бољма; ђбејјег їоегоеп 
дозвати се, дозивати се; п. дозивање; 
реўет третреп пай) еіпег тате окрљати, 
опоравити се. ' 

Фејеш поправити, поправљати; — їі — се; 
Беңегп {їй паф етет «тате оправити се, 
оправљати се. 

ейапо ш. биће. 

Зе ша ай}. постојан; аду. једнако. 

еј шнојен Ї. постојанство. 

бейадеп потврдити, потврђивати, синџила- 
тити; п. потврђивање. 

Зеба дица #. синџилат, потврда, потврђење. 


Фејашђен напрашити, упрашити, испрашити., 


Жейн прашан. 

Фејаиеп, јиђ бусати се, бокорити се, разбо- 
корити се. 

Фейаиоипо Ё. бокорење. 

Фере п. аз Фейе пертеп окајмачити; етен 
шп ейеп ђайеп титрати се. 

Фејефеп поткупити, подмитити, поткупљи- 
вати, подмићивати, митити, подмазати, 
подмазивати. 

еей: еіп БејефИфе: епі митник. 

Фенефиид Ё. подмита, мито, мит. 

Фејеђеп опстати. 

%ејќеђ еп покрасти, _ тА 

#ейеїдеп посјести; еіп ехо бејеідеп окло- 
пити коња, узјахати нањ. 

Фейееп евиђати, рочити; еїпеп әш ейойд 
потпустити, потпуштати; её раѕ наручити, 
наредити, наређивати, наручивати; {1% 
Веће еп, епбеггориё дебеп рочити се. 

Фейеег ш. наредник. 

ене шпа Ё. порука, наруџбина, нарука, на- 
редба; Веће а, беїеШе 96е наруџбина. 

Вене Ё. ша ©сфітрїіюоті бестија. 

еј итеп одредити, одређивати; разредити, 
разређивати; осјећи, нарицати, нарећи, 
усудити, примијенити; Бејтиипен, апшешеп 
нарећи, намијенити. 

еті суђен; бег, біс Беше еуђеник, 
суђеница; піфбі бејт несуђени; бег, 0їе 
9н Бетте несуђеник, несуђеница; баё 
еф беј ипие несуђење. 

Фетајеп каштиговати. 


бог Фртиф,| ейтереп, і нашљедовати (кому, чему); п. 


нашљедовање. 
Фейтейеп ашлучити. 


Вејтенипд. 29 


Фете ша Ё. 01е детеїпфа{Пфе бет фојеепревена. 

Фейтепеп настријети, попршати, потрунити, 
посути, посипати, потрусити, поскору- 
пити; от ©фпее іпіг. опршити, попртати, 
потрунити. 

Феј тенцтиа, -юот ©фпее опрашица, опрашак, 
опрха. 

Веји ш. походе, сијело, посјед, подеједак, 
посијело; бет етіќе ејиф еїпет Уецретта еп 
ооп Фебе 1ртег Земрапбјеп првиче; еіп 
јобфђет еўпф) йретђаирі походе; дег Фејиф, 
0..1. Віејепідеп, 0їе біе Жецрепив е Бејифеп 
похођани; дег Зе пад бејцф полажај. 

Фејисфеп обићи, обилазити, полазити, поха- 
ђати, походити, посједовати; п. похађање, 
посједовање, полажење; еіпапбег Бејифеп 
посједовати се, полазити се; типо шиђет 
Бејцфеп оптражити. 

Вејифбег ш. поеједник; бег етїїе $ејифег зи 

· %8еірђпафіеп полазник, полажајник; ешед 
јобфеп полажајников, полазников. 

Вејифегіпи Т. посједница. 

Фејифашипет п. камара од посједа. 

Фејиђејп огнусити, опоганити, упрљати, измр- 
љати; шї $%0#0) Бејцреји каљати, окаљати; 
п. каљање; пи! Фей бејибеіп омастити; 
Ббејиђеїи шї пшеїйет ©їшйЇдапд улитати; 

П Бејидеїи, оот #\їпбе, ђаз бе 2Вајфђе рет= 
ипгеїїдї опоганити се. 

Фејиве  скрнаван. 

Веіоді временит, времешан. 

Фефанеп пипати, пипнути, попипати. 

Фејацђеп заглушити, заглушати; п. заглу- 
шање; беѓйиђі ксетреп заглухнути. 

Фећацбено: еіп Беффиђепфет ипо бетаціфепбет 
0100г тров. 

Веійибипд Ё. заглух 

Веѓеіді тјештан. 

Фејеп молити се, (Богу); п. мољење; Фопијф 
молитвати; п. молитвање; іс) ја Бе{еп 
намолити се; еіп тешд беіеп помолити се; 
Беіеп, роп феп їйтїїйбйеп ©етбеп клањати; 
п. клањање; 515 Сиђе беѓеп, ооп беп Ни јфеп 
©етреп доклањати; би крије пі пейт Беїеп 
доклањао си. 

Фејер ш. богомољац; Топ] молибог. 

Фефацеп уросити, изросити, оросити, росити. 

Веаиё п. богомоља, мољница; $%еѓђаиё бет 
Сиђеп авра. 

Фе ецеси: пи! Богме Беецети богмати се; 
п. богмање; ђа$ ђеіде Зе фецети прекли- 
њање; [еф ид бе; Фон Беіепети ципати 
се богом; п. ципање. 

ейтеп залудити, залудјети; залуђивати, 
обезумити, изумити; п. безумљење; бе фдтеп, 
Віпѓет бад 4104 ти ђтеп безумити; іф бе бтен 
{ађеп обезумити се. 

Веіотіе Її. уеіќопіса ерпап. 

Беігафіеп разгледати, ематрати, сагледигати, 
сехирити, чинити сехир. 


Вецен. 


Зејтадеп изнијети, исносити; — іф), владати 
се, подносити се; п. подношење, владање. 

Зеітамети жалити, ожалкти, ожаловати, еје- 
товати. 

Зеіхацеїт покапати; Бе бије  їретӯеп покапати. 

Зеіхеібеп: еіпеп Бапђе[ беіхеібеп, беїбтретп бисф 
Зитерђеп наћерати пазар. 

Фе те била Ї. наплата. 

Веітеіеп ступити, стати, газити; іс Бедайеп, 


орот (бе їдеї растити се; Беігеіеп су еіпес. 


За! затјецати; п. затјецање. 

Бейлеп, іф опити се, опијати се. 

Феітођеп: бег ооп еіпет ЦБе! Феісоўепе етра- 
далац. 

Веітодеп: пісі бег Беїтодепе јеіп доскочити 
коме, доскакивати; п. доскакивање. _ 

Феторјеп заканути, накапати. 

Феітйреп замутити; ітаитіде трттрцидем 
еттедеп ожалостити, ојадити; — [їй ожа- 
лостити се, еневеселити се: ђе бЕ жало- 
стан, тужан. 

Зе ид т. пријевара, варанџија, ила. 

Зенидеп преварити, варати; преластити, пре- 
лашћивати; п. прелашћивање; теђита!д 
реітїдеп изварати; пир етиб бегійртеп 
доварати. 

Веігїдег ш. варалица. 

етиде ф химбен, лажљив, лажан, прије- 
варан, преварљив; еіп беітйдетіјбет %епіф 
калпозан; еіп јоббет їрегдеп прокалпоза- 
нити се. 

Феітипќеп пијан, шјан; ©фіпріооті {йт еш 
Беїтипїепеё бтаценаштег пјандура. 

Зе итшепђе Ё. пјаност. 

Вен п. кревет, одар; бази деђбта одрени. 

БеНртипзесіпи #. попишаница. 

ВеНоее #. јорган, покривач, бијељ (апт. 
бјељина); еіпе дхојје Зенеќе губер. 

Вене[еї Ї. просјачина, прошња. 

ЗенеГђај! просјачки. 

Вене просити, попросити, богорадити, п. 
богорађење, прошење, прошња, поплата; 
Беђаттіф бенеи дрљанчити; п. дрљанчење; 
паф еіпет Ипай, баё еіпеп цеіхођеп 205 
бейет деђеп отићи у поплату. 

Вейдееї п. одар, кревет. 

Ж#ейдепапо п. постеља; хаљине рі. 

Феајќеп т. душеклук. 

Фе еј ш. просјак, богац, убоги, божјак, бо- 
горадник, туцак; без Фешеа просјаков; 
Фе ет просјачки, туцачки; паф еНТегатї 
Бедеђтеп просјачити. 

ВеШегіпп Ё. просјакиња, убога. 

Фенегііеб п. баё орог беп Өйц{етп дејипдел 
їџіто преткутњица. 

Берег т. попишко. 

Веи п. перде рі. 

Бени п. чаршаФ. 

ФеНоотђапа ш. еіпег 98ӧфпегіпи перде р]. 

Веће Ї. оте |ипје Вебе бег йеп јација. 


Веидеп. 


ендеп прегнути, прегибати, сагнути, саги- 
бати, преклонити, преклоњати, склонити, 
склањати, наклонити, навити, навијати, са- 
вити, савијати, накренути; еіп їрепід теђетг 
бепдеп посагнути; {і бепдеп, |фташен на- 
вити се; {10 батйрег Бецдеп наткучивати 
се, надносити се, нәткучити се, надни- 
јети се, наклањати се, надводити се; л. 
наткучивање; ј|ф ет їџепід тїейетбепдеп 
посагнути се; ій) ]фїе[ Бепдеп нахерити 
се, накривити се на једну страну. 

Вендипа |. саг. 

еше Ё пришт; дет. приштић; мицина; ћур. 
мица; ницина; еіпе еше аш {ўїпдеї пога- 
ница; еїпе бӧзасііде еше поганац, злић; 
(прђешатиг [йт етпе де[айтїФфе Веше непо- 
меник; 9(1# бОзасиде еше гонтунар. 

еше еп расудити, расуђивати; п. расу- 
Ђивање. | 

еше Ё. плијен, одора, дерачина, добит, ћеле- 
пир, шићар, пљачка; еше тшафеп ћелепи- 
рити; аці бес Задр уфпе  еше еше тафепр 
брзолов; бег |фис еіпе еше тасфе брзо- 
ловац; бег деси еше таф шићарџија. 

Веціеї т. кеса; дет. кесица; ацот. кесе- 
тина, кесурина; ћеса, тоболац; дет. тобо- 
чић; бурса; бет (ереспе #Зецїе[ тоболац; бес 
Жеше {йт ме Зара р[еіје аш Сане! чибук- 
лук; еіп Фешеї ооп Зіедепђаат шп {егбе 
одет аиф #абепое зи теіреп ђебра; бег еше! 
аї8 Беј цише Зай (500 Фтаўех) кеса; 911 
Неіпете еше прићесак. 

Зешеїпеђе Ё. вуга. 

Феше фишт 1. етрмке рі. 

Вешешафег ш. пљачкаџција. 

Фер еј насеон, 

Ферот 1) прије (пре, при), пређе 
2) предшто: пред што ће доћи. 


(приђе); 


Ферођеен закинути, закидати, занијети, 
закучити, закучивати, излукавити, пре- 
варити. 


Фетасфеп: Баз Феафеп без Збешрегдед пуда- 
рење; бет Мођи [йт біе О Шилд бед Збетбетаа 
пударина. 


Феајјлеп оружати, наоружати; п. ору- 
жање. _ 

Верађтеп хранити, чувати, сачувати, обра- 
нити, сахранити, сахрањивати, оставити, 
гвардити, гледати; оешђештдено Бепайтеп 
одбранити. 


ФВетрапђе! вичан. 

фејредеп маћи, мицати, кренути, кретати, по- 
кренути, покретати; п. кретање; гибати, 
пољуљивати; — {їй — се; іп Цитиђе јебеп 
комешати; еїпеп ди ебџаз склонити, скла- 
њати; п. склањање; (екђе зи Оепедеп по- 
водљив; дит @[анпбепдйпйегипд бетреден пре- 
вјерити кога; йай иптиђіде етеден бег 
Феше Бени Сеп, едеп гицање; }їй) ооп 
бет © «Пе Бепедеп помјерити се, помије- 


30 


іепепіоайтіег. 


рати се; {йй |фпле фи ипо бегбеедеп 
врцати се; п. врцање, 

бешедипд Ё еіпе еџедилд таеп ті дер 
ап махати, махнути; іп Фетедипа јевеп 
заљуљати, зањихати; ўі іп #Эередипо јевеп 
комешати се; іп %еіедипо десаіђеп зањи- 
хати се, 

Фетеіпеп оплакати, оплакивати; еіпеп Зо0біеп 
тужити. 

Фетідипо Ё. те бег Эедіегипд исправа, 

Заре: ритђ Фејфте: ебрад беіріхќеп изви- 
кати. 

ЖЗешђеп гостити, угостити, почаетити. 

Фетісіђеі гостован; еіп Фаша, 100 еіп јебех 
тсіф(10) беїітіреі іои пуна кућа брашна, 
кућа од брашна. 

ер ипа Ё ђаконија. 

Феоођпег ш. становник; еїрођиег еттев 51е 
мјештанин; еіпег фејиид грађанин; еш 
јипдег @еййипддбепоойпет грађанче. 

Ферођпесіпи Ё. бі, ешез 511—5 мјештанка; 
еіпег «еїшпа грађанка. 

ФерићЕ їретђеп зазнати за што. 

етир ојідѓей Ё. незнан. 

Феривђеш п. свијест. | 

Фезађіеп платити, поплатити, наплатити, на- 
плаћивати; роси Безађјеп докусурити, 


измирити, намирити; безађ{еп: егаијеп 
ш еіпег ©фефідіеи потплатити; іб 
Веза еп Тајеп наплатити се, наплаћи- 


вати се. 

Фезацбеси опчињавати; п. опчињавање. 

едекфпеи назначивати, назначити, забиље- 
жити, биљежити. 

Федецдеп засвједочити, посвједочити. 

Жезтї ш. срез, околиш; ради деђбтід срески, 
окошни, 

Зежосђејп посумњати. 

51реї 1. (бег Фотап) ћитап. 

Фебе ш. дабар. 

Біедеп прегнути, прегибати, савити, савијати. 

Фіедјаш гибак, витак, прутак, жидак (прут), 
житак. 

Фледјаше Ё. виткост. 

Фіепе Ё. пчела, чела; дет. челица; біе |тетре 
тепе (анд етпеш апбетеп #1епеп{ю@) туђица. 

Віепепбтиі Ё. уљеви. 

Фтепеиђаца п. ооп еіпет аиҙде95 еп Эоише 
дубеница. 

іепепёбиідійи 1. 
обезматичити се. 

Фіепепёотгб ш. кошница, улиште, челац. 

іепепіфтати тш. рој; еіп Эіепепіфірати, 
үреїфег еп дапзеп ©ошттет піфі јфіюйтті 
неројка. 

Фіепещіопо ш. челињак, уљаник, кованлук. 

іепепіо т. бег Їеете празница, празна 
кошница, празник. у 

Фіепешойтіет т. кованџија; без Эіепепіойтіетгё. 
кованџијин; бејјеп таи кованџијнка. 


матица: біеје[бе бет[1етеп 


ПО ЖЕ 


ЗиепеиаеПе Ё. окце. 

Віептіф ш. челац (їп бег 9(леѓооќе). 

Жет п. пиво; %іег= пиварски. . ` 

%1іеготацег ш. пивар. 

Жтет[абў п. бечка, пиварско буре. 

етее Ї. рукатка за грабљење пива. 

летђаца п. пивара. 

Фіегђеје Ё. пиварски квасац. 

тебет ш. пивар ; бее беп пиварев, пиваров. 

іеіеп: шейт бісіеп (пп Фашје) надметати; бе! 
йет ©ТПайоп надметати се. 

ба еф, ешп іп Зли о- тоаПеп Бихаћ, 
Бишће; оп Бихаћ пир Бишће, Бишћански; 
еіпег ооп Бихаћ, Бишћанин. 

ВИ фтаца Ї. пух. 

9100 п. прилика, слика. 

Эуе Ї. кип. 

ВЗ Шатодиипес п. биљарда. 

Эд аду. праведно. 

јен са п. һуоѕсуашиѕ буника. 

ип еіп ш. плавац камен. | 

іпде Ё. біе еп аф аш оеп [10010 поуз: 
пе, ши баё пр зи плаејп повој. 

Фипђеп везати, свезати, спутити, увезати; 


лепензе е. _ 31 гаје. 


дичин, бискупов; зит Фусфој їоеібеп вла- 
дичити, завладичити; шп Эіјбоү дегоее 
їйюетОеп владичити се, завладичити се. 

фо владичански, бискупски. 

інфо етина 6. еіп СЕ ресјеббел омоеор. 

Ву фојативе 1. митра. 

оар ш. штака. 

Відђег досле, досли, дослије. 

Віёђесід досадашњи. 

ідш бешкот. 

ІВ ш. окусак. 

вел п. трина; їйї еіп 0іВбфеп нема ни 
трине; нема ни труна; еіп бібфет ет“ 
їїйдеп пркавица. 

[еп ш. бег {еп тоё залога], залага; 
етпеп јен ееп ши апп {одїеїй з. Э. ап 
ме ©[тбей зи деђеп дрнути. 

Фуд јеш клати се. 

іе Ї. молба; еіпе Фе {бии замолити, за- 
молити се. 

іНеп молити, молити се, кумити; теђста(а 
0Неп мољакати; п. мољакање; {іф шиное 
бен окапати; зи ФераШет обет ди. еїапо 
реп кумити. 


увезивати: еіп тета біпдеп привезати;! ет горак, грк; ипећд. љут; бег пиле чемер 


пай етпамрес біпђеп повезати; сіп Эиф 
Ыїпйеп укоричити књигу; еіп іїџеібепбед 
јето ап еіпе апосте ©іеЙе біпдеп препети 
©аё ор (апа біпђеп аці бег 251еје пењати 
коња; ші бег ©аП{ет беп ЗОфјеп Бурел за- 
врети; бе Орашен іп 0іе пиете біпдеп при- 
јечати; п. пријечање. 

іпрүађеп ш. дретва. 

Жїпб|е п. сапон. 

їппеп: Бїппеп оте; адеп у три дана. 

Бијен ти п. рад Фширј обег (Сее- Фіпјеп= 
{таш} ветриз рајиѕігіѕ сита. 

іе + бреза; дет. брезица; еше јипде Вие 
брезић; "иеп ай}. брезов. 

Виженђој п. брезовина. 

Ви енја ш. брезова буза. 

іепіќо5 т. брезовац. 

9іепіої т. брезовача. 

іетоаїо ш. брезик. 

9Зітибаит ш. рігиѕ крушка, еіп Нешег Фігпе 
баши крушчић. 

ітпртаппіоеіп т. крушковица. 

Фігпе Ё. крушка, крушчица; Фіхп= крушков; 
еіпе 911 %ітеп проњача. 

Фітпдоіеп ш. крушник. 

ісиђо{а п. крушковина. 

Зіттіар т. крушковац. 

ипо ш. крушковача. 

918 (іп бег Зей) док, до; што: не ћу пити 
вина, што не ћеш воде усути; 618 дађіп 
дотле, дотлем, дотлен, донле, донде; 018 
оотібіп донде; 615 ђіеђег довле, довлен, 
довде: 018 оог Низеш доскора; 618 аці ете 
деіје ©ісеїе донекле. 

910ү ш. владика, бискуп; без ВИфоја вла- 


чемеран; ебџад Шер нагрк; ебрад Шет 
{сїп гркнути; бег шафеп загрчити; Бес 
гретђеп огркнути. 

Бесе Ї. горчина, грчина. 

фи етјић п. зоапша ашеатага разводник, 
разводњак. 

индапд т. литија. 

афф т. ѕеріа 1011со олигањ, улигањ. 

їађеп надути, надимати. 

ЭТайипд Ё. надам. 

Гаје 1. мјехур, бешика; бе їаје без Небепрел 
бајјета клобук. 

Фїајебаїд ш. мијех, мјехови, духало. 

Баје и ишиен! п. свирка, свираљка. 

Фїајеп духати, дунути, пухати, пухнути, за- 
пухати, ћурити, пирити; еіптаї бГајеп пир- 
нути; еіп (рета бГајеп подухати; БГајен їп 
Фоти, їп біе Зтошреіе затрубити; бет Япо 1{ї 
пга #[о]еп бђіпеіпдеѓотшеп надуо се вјетар. 

З!ајетођ: п. пухаљка, пухалица. 

аћид Блаж, Влахо. 

ав сур: Бгаћ їбтбеп осурити: Баб ереп 
пребљеђивати; п. пребљеђивање. 

Тавђепај; т. лисац. 

је Ї. бљедоћа; еше Э10бе ат Форје бес 
ЖЇете лиса; еіпе Фійбе ђабепр лисаст; еш 
ипо тїї ешег ЗГађе лисов; шї еіпег ВГађе 
аці бег Фаје брњаст: еш |обфез ехо 
брњаш; еше јобфђе Зіеде брња; еше [аре 
ап бег ©йтп бабеп) цвјетаст; еіп |оїфес 
Офје цвјетоња: еіпе јоїфе Зіеде цвјетоша; 
еіпеп їреібеп Хес пе еіпеп %1йдеї йрег беш 
Фаифе ђабепо криласт; еіп јоїфез ©фіюеіт 
крило; еіпе %їйбе аш сиве барен) путо- 
ногаст; еїп јоїфез ехо путаљ. 


ЕЕЕ Й 


|| 
| 
|| 
|| 
| 

|| 


Зай, 


32 


у ешпи. 


Фай п. лист; ЗіитепЫан перо, лист; еіп | СП, тл. брест. бад %1еиоеіВ, баз етбје, 
лан (бац) лиска; Ме урп беп Әіитеп| плајвае. 
абаеја епеп Гане листопад; еіпіде іп еіп |Эїепоеп засјенити очи; Бепдеп, Ыїпб тафеп 


апрехдеотеђіе Нет Зара скретањ; Ме 
а ет без и итио епа паф беш 966101 
(еп (комидба) комушина, комушје; бе ©{еп= 
де аНе ат ФшШитиа ољвина, сужбина; 
Фа ет Беѓошшеп листати. 

та феп п. листак. 

Фанет Ё краста; [аНетп оспице, красте 
богиње. 

Фа Нела љускав (п. п. гвожђе, које се љуш- 
ти у ковању), дрозгав. 

Фіанетп, іф листати се. 

Фтанетпатбе: бихф Э1айегпатбеп еіп дгобез 
9пёјеђеп беѓоттеп огрубити. 

Фїанетпатбід оспичав, богињав, рохав; еіп 
ба еспат бег 9'епј рого. 

Фа ођ ш. ећегшез бухач, бухача, бубина. 

Уа ашје Бебопштеп омушичавити се. 

Фјан плав, плаветан, модар, сињи; баз #[ап 
модрина; дег Баце еф модрица; 010и 


ослијепити; бе 9 идеп їрехдеп тїт рот «іё 
деб(епђе! сјене ми се очи, блијеште ми очи. 

Фет ш. уметак (н. п. коњ). 

Бїепбїретї п. опејена, засјена. 

ФІ ш. поглед; еіпеп З {бип гледнути, 
загледати; ешеп ЭИ їрееп погледати, 
замјерити; јеіпеп ВИ аи ебра8 тен 
опријети очи, опирати очи; і бет Исе 
епізіеђеп, епітйїеп замаћи. 

пеп: і 60еп Тајјеп показати се: ег бат 
іф ооті дах шї Бел Тајеп не смије он 
тамо ни присмрдјети; бег егборі ЗПсепре 
злопоглеђа. 

Пир слијеп; еіп #[їпбес елијепац; бет іп 
ђеп= шљепчаки; еіпе ВПипбе шљепица; БПиб 


ірегтдеп оелијепјети, елијепјети; п. ели- 
јепљење: пай дег тее 0йпо 1ретреп 
поелијенјети; Био тасфел, Бепӧеп о- 


елијепити. 


ѓатбеп модрити, омодрити, оплавити; п.| Пирећиф Ё. Әіпдетаи8 (еіп ©ріеі) слијепи 


модрење; Шап шафеп омодрити; Би 
[їп плаветнити се, плавити се, мод- 
рити се; Бап їретдеп поплаветњети, по- 


миш, тутмиш, тутумиш. 
Віпбеѓиђіріеї п. жмура. 
ііпрепійбђтег т. шљепчовођа. 


плавјети, плавити, заплавјети; рои Запе іпбђеі Ё шљепота. 


Беп, Фраштеп 
љење. 
Фіапйидід плавоок. 
Ф1амацзјеђен п. плављење. 
Фіёце {. модрина. 

Фіапег 1ітіої плаветни камен, очни камен, 
коњски камен, плаветњак. 
Фјацев %йтрепийеї плавило, 
таи оф плаветникаст, модрикаст; 

третђеп помодрити. 
їашреф ш. пузаваш, 
іе р. де16е8 танеће, їреібеѕ лим. 
1еї п. олово; ооп 161 олован; 
оловски. 


заплављивати; п. 


плаветнило. 


Баиф 


Эїеі= 


плав- |#5[їпб]Фе1фе Ё. слијепац, шљепић. 


ишен евјетлуцати се, пресјавати ее; п. пре- 
сјавање, свјетлуцање; ђаё [пеп от деп 
“шдеп ооп етет ©фіад блијешњак, бли- 
јеска, свијетњак (полећеше му блијешњаци,, 
свијетњаци), евјетлац ; Бател тафеп, {фпе!ї 
Беедеп, баё 4106 свјетломрцати; п. евјетло- 
мрцање; епипа! Бйпѓеп тафеп евјетломрц- 
нути. 

Впизепиацафеп п. жмура, слијепи миш. 

Фіпзеїп жмирати, жмирити, шкиљити; п. 
жмирање, шкиљење, трепта ги ; БПпзе то жми-. 
рав, шкиљав. 

ФВ ш. муња, свјетлица. 


Фүеібеп остати, остајати, останути; беп 509 |Фівеп сијевати; п. сијевање; её БП меће 


йрег оо Б1еібеп данити, дановати; її, 
100 тап беп Зад йбег 010161 даниште, да- 
новиште, даник; 028 [еїбеп станак ;. ©. ђтет 


свјетлица, еијева евјетлица; еден Юе 
©оппе Бівеп (3. 8. ооп сіпет ©йбе!) пре- 
сјавати се; п. пресјавање. 


ЩЕ Теїп Тебе {йт 01% нема ти ту станка; ет | И вепр: бег БИвенбе ©феіп сијевак. 
үоіто бокі піфі Тапде Б1еібеп не ће он тамо |%[0 ш. клада; дет. кладић, кладица; апт. 


скрасити; ебраз Бефеп Тајјеп останути се. 

Ф1етф блијед; Піт. бљеђан (їш 01 31е) што 
си ми бљеђан, пребљеђан): Б1е10) їретђеп 
блиједјети, поблиједјети; біе ЫЇеїбе атре, 
Іде бљедоћа. 

Флеке Ё. бјелило. 

Вїеіфеп бијелити, убијелити: п. бујељење, 


кладетина, кладурина; шуљ, шуљак; еш 
Іо? 8015 крља, крљад, дет. крљадак, 
крљадић; бег [оф аї8 ипбеатбенејев Сй 
01, шп батана Сфіне, Я$адепафјеп и. |. 19. 
эп тафеп таслак; бет ВО аї8 ©їтайшеге 
зена кладе р!.; іп беп $10 трегјел метнути 
у кладе. 


попирање (еідепіїф 028 (итанфеп їпд аде #. муасера. 
Эба[[ех); Баз #ЗГеїбеп, бе Зен ба тат сет [беен блејати, блекнути, мечати, бекнути; 


шапо Бефе бјелидба. 
Фїеїбетїпп {. бјелиља, бјељара, бјељарива. 
В1ејфрјађ ш. бјелило. 
їеіетп олдвав. 


п. блека, блејање; 028 Вел бег Хйт- 
тег мечање, мека; ешшаї Бер мек- 


нути. 
Фі5етіпп # ©ф@а{ бекавица. 


Фон. | 33 Фот енотеђ. 


Ф!опо плав; бег еїпеп Ы(опбеп ©фпитбаті ђаї| данце: не испијај свакој чаши данце; детс 


бјелобрк. ме Вореп ат «сав задно, дно; бег $%обеп, 
Ф!оибе, Фїіопбіпе Ё. плавка. Итіехїаде подина; бег иббођен патос; бех 
об ай}. го; тї Б{овет даје головрат. | иВробеи еіпез $јесбејаез подбој; дет 
об аду. само, саде. Фореп Юе 1шешаша курјук, огњиште, 


Фійђеп цвјетати, цавтјети, цапћети, цва-| торна, хазна; Форен= таванеки; еіп Финеј 
тити, расцвасти се, раецавтити се, расцва-| ооп еіпег ©їѓапде, біе ат #5обеп абдејфт еп 
тити се, расцвјести се, расцвјетати се; п.| ТЇ приданак, изданак; ашј беп Фореп доље, 
цвјетање; Бепо расцватио. на земљу; ат обеп на тлима; зу Фођен 

Вбшпе Е цвијет; дет. цвјетић; ћур. цвије-| јаШеп на тле пасти; эц #5обеп їюйїгеп зава- 
так; рожица; со. цвијеће; Чеш. цвије-| лити; шї беш обеп, (тобобеп  а[етој- 
ћице; ате {йт еіпе Фиђ, біе їріе еїпе {ите шафеп е тлима поравнити; #Зобеп Тедел 
ап бес ©йтп ђаї цвјетуља; 906 ооп Эипеп| поподити. 
мислођин (ибрик носи, мислођин залива), | Вобепрашђе, Ё. бре ші ете ат абе еријећ. 


модрице. обепіоѕ безадњи. 
штеп юр ш. ргаѕѕіса фо{гтуїйз каулин. |обепјав ш. дрожда, дрождина, буза, му- 
И п. крв; дет. крвца; 111 [шї бејртівеп|! теж, талог. ; 
окрвавити; (пп ЖобаПер) скрвавити. #5рбеп|їеїп т. доњак (камен воденични). 
ФВишали пуки сиромах. Эӧртеп потаванити, таванити; п. тавањење: 
нбай п. поклаће, покољ. еїп бов бброшен заднити, заднивати; п. 
Фшеше Ё. бе! беп јесен крвавица. заднивање; баё Эїштег бӧбшеп патосати; 


Бошотујнаск Кепјф крволок, крволочник;| п. патосање; еіп Эхе, јо зит 9бртел 
шй Бїшїфйт{йдеп (идеп апјеђеп закрва-| дебтаифі пото тавањача; еіп хен, пош 


вити: очима. ейраѕ деббошеј ||| подница. 
Вішіедеї тл. пијавица. Фоден т. лук; Этйїепродеп око; біе ђетрот= 
шеде фато ет ш. пијавичар. - тадепбеп %одеп ап ђе: еше перо, ріш. 
Жїшеп: бте Заје Боце! иде крв из носа. пера; шї јобфеп, џеџјеђен пернат, перни; 
Фив ш. прострео; 9101 ЖИаиде, їоопії бет) тїї јефа јобфен бетјеђеп шестоперни; шесто- 
штиво деђе оо прострео. пер, шестоперац. А 
їпідеї? п. крвнина, крварина. Водепјеђпе Ё. тетива: запе стрелу за златну 
#[шдетїйї п. крвно коло. тетиву. 
Фі ђатпеп п. крвоточина. Фођпе Ё. боб; бароп бобов; 911 #епе Фођие 


Эш е Е. шват, цвијет, бехар; ме [Ше бе| бобица. 

Зета напон: сад је у највећем напону |обпепиќе 1, Ёол {йт беп фитеги грашара. 
(н. п. момак); УП ес бег јидепофеп аце ођиеијфбоіе {. божања. 
бијес: до кад бијах на бијес ђевојка. Зобпеп тођ п. бобовина. 

Вина крвав; Бишреебело крвни; бе Ышїїде| ойтеп вртјети, бушити; п. бушење. 
крвавац (убојник, јунак); 604 таҝфеп |Әођсег ш. сврдао; дет. сврдлић; айт. евр- 
крвавити; п. крвављење; раскрвавити,| длина; сврдло; бег Фођтег |: аде ее; 
скрвити; ба терен крвавити се; Бај чивињак; бег ойтет зи бет ©іооф) іт 


здапќеп крвити се; п. крвљење. ҳофе поличњак; бе Пеште У! Фођтег бур- 
ВишсанЕ п. ројусопша прдељ. гија; дет. бургијца. 
!шацдес ш. крвопија. Зођиоф п. бушотина. 
' ішвретіоапоіфојі #. род по крви, род по [Зојат ш. дег (хобе бољар. 
мушкој лози. Эојасіпи Ё. бољарка, бољаркиња. 
іпірехаіеђеп п. крвопролиће. Фојатііф бољарски. 
ВіпіоюетдіеВег т. крволија, крвопролитник. Эоїзеп т. бег ФВобеп ап бес Фіиабеіфјеї за- 
їиноитіё Ё. крвавица. ворањ. 


оё ш. јарац; дет. јарчић; айрш. јарчина |Эотбе |. лубарда, кумбара. 
рез Фоа јарчев; 08 јарећи, јарчји; |Әотбатдіег ш. кумбараџија. 
|фесађај [йт еіпеп оё лугар (1. д. буке) | бота ш. зајам, почек, причек; ац Фота дебсп 
(јер и он највише у лугу живи); сіпіде 08| дати на почек, дати на причек. 
пашеп: шутиле; чубриле; мацко; кикило; |Эохдеп зајмити, узајмити, у зајам узети, у 
бокиле; “апі шп беп о әп Їоќеп јац, јацо!| наруч дати, у наруч узети, заимати, уза- 
Фое п. јарчевина. имати, заимавати, посудити, посуђивати; 
ФоќЗбаті та. (гасоросоп туровет, козја брада.| п. заимање, заимавање, узаимање, посу- 
Бофедејат! ш. прчевина: удара на прчевину.| ђивање. 
офа буне ш. ©ўойапп1ёбтої рошчићи, рогачи. | Вбтје Ё. бурса, ћеса, кеса, тоболац. 
Фобеп ш. тле |. рїшг.; тли Ё р1шт.; таван; |Эогќе Ё чекиња; еіп Фејен ооп отеп четкаь 
дет Фобеп, типо еіпеѕ @е{ї ед дно; Пеш.1Эотііепііер п. еіп ОНЕ. свињче. 
; К) 


ойе. 


оце Ї. шерит. 

9Зотепіріхїег ш. казаз. 

засід злоћуд, злоћудан. 

#бдатдїеїї Ї. злоћудност. 

%бје зао, злопак, љут, чемерикаст, зловаран; 
фет %5је залац, худоба, љутица: Љутица 
Богдан; Ме је љутица: љутица змија; 
обје тафеп љутити; ббје ўеїп аці еіпеп ду- 
хати на кога; ббје іюехдеп прозлити се; 
%55је8 аијдеп наудити; еіп ббје8 угашене 
зіпппег оштроконђа: епепишид {йт еіп 
јојфев палигорка; ООфипррооте седеп ети 
тобфед рогоша; еіпе ббје Зипде ђабепо ла- 
Јав; ет обет епі лајавац; ет јоїфез 
тапепзіпишег лајавица; еіп 9 епі бес еіпеп 
боӧјеп ФИС ђаї злоочник. 

ӧјеоіфі та. зликовац, злица; 
чина; злико, злић. 

9308бајё пакостан. 

оде Ё опачина, пакост, злоба, злоћа, ху- 
доба; ђйпоіфе Зовђе пасјалук. 

Фовна Ё Фив Босна. 

Зоётіеп п. “апо Боена. 

Фовшес ш. Бошњанин, Босанац, 
Босанлија; #рдп1ет= бошњачки, 
оёпіетіпи Ё. Босанка,Бошњакиња, Бошњакуша. 

ови је босански. 

ба па лајав. 

Фое т. оглаеник, гласник, пошта. 

Фоепїођи т. попутнина, муштулук; 
Зоѓепїођи апјрсіфі муштулугџија. 

онип Ё. глаеница. 

Этафеп ломити (први пут орати). 

Фтафјеп ш. еургілиѕ бгаша деверика. 

Зоепо еї Ё. егупоішт рекеш. 

Зтађпеп букарити се. 

тате Ё. перваз. 

гай) т. угарак: кратке. главње готови 
угарци; угарица; сіпе #тап е вучац, учац: 
подишао вучац; бет Втапо пп @е{те1їйе ени- 
јет: пп Зе дел главница; ЖЗа ббтапо ү 
їп тапо Йейеп пожећи: её међе паф Этап? 
удара на паъевину; аї8 Офђе рог оц енраз, 
аё етшуређет оетбталті Е одет ђеп Этап? 
уетђіепі опала: камо та опала. 

Зтапобјаје Ё Втапрбајен бефоитеп опри- 
штити се, подмјехурити се. 

53тапоід: бот (ефтефе сњетлив; бот %еізеп 
главничав; бтатод їретдсп ужижљивити се. 

убио та. ме “ипіе брандла. 


апош. зли- 


Бошњак, 


ђет Оеп 


Фтапотаї п. жиг; баз Вес ено дит @їпбтеппеп | Зташеп, 


еїпеё Фтапбшаїе8 жиг. 

#тапошатеп жигосати, жиговати; п. жиго- 
сање, жиговање. 

Зтапојане Ї. ғариште, огорјелиште; палиште 
(гдје је што паљено н. п: за купусни на- 
сад), огарина; ме Фтапоане ори ееш 
Бабе паљика. 


аи феоо; (есеп) іп Сетбісп Браничево; тан тег т. 


ооп да браничевски; еіпег роп да Брани- 


34 


тай бтет. 


чевац; еіпе ооп ба Браничевка, Браничев- 


киња. 
#тапйшеїп ш. ракија; дет. ракијца; аце. 
ракијетина, ракијешина; ®тат{еїп= ракијн- 


ски, ракијеки; абестаї дебтатше Втатнреш. 


жганица, препеченица, препека, пријепек; 
бет етїе Зтапіџеіп, Зошацј ртница, башица; 
ЗА! |йшафеп Жтапйшеїпд цујка; Офнпрј 
тоотЕ [йт етеп |феффел Зтапіеіп пишора ; 
тапошеїп бхеппеп пећи (ракију); йбегг 
ртеппеп препећи. 

тапіреіпбтеппег т. ракиџија, 

тапћреіпртеппетеї Ё. ракиџијница, пецара. 

тај Пе: ўйсбепінеї ооп ВтајШенђоГа варзило. 

#таїеп пећи, испећи; п.печење ; дтйпеп Фити 
бтаїеп пурити, попурити; п. пурење; апјапдел 
зи бхаіеп, апбтаіеп припећи; паф бес Међе 
ртаіеп попећи; депи бтаісп напећи; зи 0161 
ртаќеп, бета (ои препећи : аш Ѕецег бтајен, 
тойеп попурити; еіп ОНЕ 01|, шп ез аи 
ртаіеп попечак; еіп ©ШФ айтеп Фиш 
ашп таеп пурењак, печењак, зелењак. 

таеп ш. пециво, печење, печенка; фет 
ЗВефпаф гаје печеница; еїпе 901 Этап 
ћевап (месо исјечено на комадиће и испе- 
чено на ражњу). 

таф ш. сургїпиз Ъайегиз јаз. 

©таїр[аппе Ё. ете 9[тї ђувече (земљан суд, 
што се у њему пече месо у пећи); даті 
дебтавепед [еф ђувече. 

Ба рећ ш. ражањ; деш. ражњић. 


Этайоитё Ё месњача, мешњача (кобасица ес | 


месом). 

тан ш. обичај. 

Зташфеп потребовати, требовати; п. требо- 
вање; баё їрегде (Ёапи) 10 бсацфеп ваљаће 
то мени; шап бтаифі хоће се: хоће се за 

тај посао много труда; 10 Бтаифе Тђи піфі 
не треба ми он, не требам њега. 

ФБтани мрк; бхаипез тапепзіпииег црњка; 
бташпез {ето мрков, дорат; дет. дора- 
чић; һур. доро; дорин; еіпез јоїфеп дора- 
тов, мрковљев ; буаиле ©ішіе мркуша, до- 
руша; еіпег {оеп мркушин; Ёташпе Фиђ 
мркуља; еіпег јобфен мркуљин; бтацпет 5208 
мркоња; етед јоїфеп мркоњин. 

тйипе Ё. гроница; 01е Этйипе Беїоттеп огрон- 
чати се. 

Втбии ф: јего дораст, доратает; будио 
пп ећфје прномањаст. 

Ж$а{ет 


оши іерепдеп кркљати, 


крктати, кркорити; п. кркорење, крктање. | 


Этан. удадбеница, удавача, невјеста, млада; 
Чеш. невјестица; ћур. нева; деш. мла- 
дица: еіп ооПез айт паф бег. Боден поф; 
бег таш} младин, невјестин; 
вјестински, невјестачки; таш је нево= 
вати, младовати; п. невовање. 


(ручни) длјевер; 


Фриш не- | 


баш | 
бташШтет д]евер-баша; без ©таш{[Шуетд | 


таи фустесјеђаћ. 


дјеверов, дјеверски; јеіпе таи дјеверуша; 
фет тап ез Фташјиђтеса лјеверушин; 
тац те јеіп дјеверивати; п. дјевери- 
вање; шп Жташ{ййгег БШеп дјеверити, 
звати у дјеверство, одјеверити. 

Ваши те јфај Ї. дјеверство. 

тйиідат ш. младожења, женик, ђувегија, 
ђувеглија; ёе Әтйиідошё младожењин. 
жеников, ђувегијин; јунаков (ілі 0181100); 
Фтйиідотёг младожењски. 

#ташйеше р] т. младенци, младијенци. 

уши невјестински, невјестачки. 

%таш]@еїет ш. дувак, вео, хавлија, хавли- 
махрама (дувак се сад у Биограду зове 
пријевјес); еше 911 Фташа лес паћел, 
паћео, паћело. 

#ташапд ш. младовање. 

ташїшетбет ш. упросник. 

Фтаође Ї. вреноћа. 

таро! агерим! | 

тазза, Ѕпјеї Брач; ооп тада брачки; ешет 
ооп тазза Брачанин. 

те іпёегј. без %ејеђїеи8 бре, баё бре јадеп 
брекање; зи јешопдеп бре {адеп брекати 
се; јетапреп тії бре апјађтеп набрекивати 
на кога. 

тееп кршити; дет. кршкати; крхати (н. п. 
врат); ломити (хљеб, дрво, сабље); дет. 
ломкати; скрхати (нож, кола, врат, ногу); 
екршити, сломити, поломити (н. п. коп- 
ља); поламати, пребити (н. п. ногу); пре- 
бијати, разбити, разломити, разламати; 
уломити (врат, ногу); опучити (н. п. кост); 
трошити: троши врата тешком топузином; 
п. кршење; дет. кршкање; ломљење; дет. 
ломкање; пребијање, трошење; паф еіпапдег 
Бтефеп поиспреламати, поиспрекидати; ђтег 
феп1пїт.еломити се; аф бтефептрти, трли- 
ти; п. трљење; бтефеп: іф йретдебепбљувати, 
бљунути; п. бљување; 000 бтефеп набљу- 
вати; бтефеп, піебетірегіеп обрвати: обрва- 
ла ме болест; ломити: ломи ме грозница; 
бет 98е баі {і дебтосфеп разбило се 
вино. 

теі ш. каша. 

те широк, простран; баё #тейшафеп ши- 
рење; {її отей тафеп ширити се, разбаши- 
ти се; бте апдеїпапбет Њеђеп раскорачити се. 

тепе 1. ширина; іп ме тепе їрафјеп раз- 
растати се. 

тейеп стерати; п. стерање; ширити; п. ши- 
рење; Ме диве ооп еіпапбгг бтейеп рас- 
кречити, раскречи вати; п. раскречивање. 

5тенег шири; бтеііег шафеп раширивати, 
раширгти. 

те фшїетїд плећат. 

теше Ё ќарапаѕ оеѕігиѕ обад, штркаљ, 
штрк; 00: тешеп {[Пебеп обадати се: 
обадају се говеда; штркати се, штркља- 
ти се; п. штркање, штркљањн. 


'85 


УЭтбе(п. 


Этеппеп жеһи; п. жежење; пећи (раки- 
ју); п. печење; испржитг (каву, дије- 
те); прљити: потуљен угљен прљи; пут. 
горјети; п. горење; ооп #теппе||еїп жари- 
ти; п. жарење; ооп бег ©оппе пећи: пече 
га сунце: ђеіб бхеппеп (ооп бег ©оппе) 
припећи, пригријевати; п. пригријевање; 
Бтеппеп 618 догорјети до —: кад догори 
луч до ноката; зи (1и# бтеппеп разгор- 
јети ее; депи бтеппеп (ЎЭтапбіреіп) напе- 
ћи; абехтаї бтеппеп, йрегбтеппеп препећи, 
препјецати, препицати; п. препјецање, пре- 
пицање; шепп еіп идо пай) енрџаз теп 
пепбеш дхееп 1011, раси! шап её тї бет 
ше: жижа! жижа! 

Фтеппег т. іп дејјеп Не бег Фатрепоофі 
зп Йїейеп їшї жижак (оно што се метне 
у кандило, па се усред њега метне сти- 
јење). 

Фтеппидїа8 п. биљур. 

Фтејфе Ё. мазгала, мазгал. 

Фтей п. даска; дет. дашчица; лупатак; ет 
дејбајез тей (бетт. оеп) треница; 
еіп Фтен ап бхеі @їпдет 216, ФВаеп брвно; 
еіп тен, јо дит ббштшеп дебташеђЕ шо 
тавањача, подница; бад тен, аиј рет бег 
апі абдеборј 1090 маљка, махаљка, 
махача; еіп Эте шп ©фірап каиш: 
іп тебе јфпеіфеп каишати. 

ФтенехуйНе 1. дашчара. 

ФтеНеги дашчан. 

Феј ш. писмо; дет. писамце; књига; Сеп 
ібтеіреп посланица. 

Этіетйдег ш. књигоноша, стражаш; 
јипдег #тїеїїтйдет књигоношче. 

ФтШе Ї. наочали, наочари, очали, наочник, 
наочници, очари. 

Втіпдеп донијети, доносити, донашати, при- 
носити, нанијети: сам га ђаво нанесе на 
мене; п. доношење, донашање, приношење; 

~ шет ейоаѕ биіпдеп поднијети; ишег ме 
Чешће Ббхіпдеп, оцібтіпдеп изнијети (што 
на кога), износити; п. изношење; обноеи- 
ти; п. обношење; ђе; Сене бтіпден, їред= 
үйшпеп уклонити, уклањати, уклоњати; 
п. уклањање, уклоњање; еіпеп ишег 
і Ытїпдеп површити кога; баз рдбтїп= 
деп, ап беп апп Ытїпдеп протурање: 
еіпеп ои бхіпдеп (а. 5. Тиз паш) 
намјерити кога на што: намјера га намјери- 
ла била на зелено у гори језеро; | ги 
ђе еп еіпеп поф Нејет іп Зекједепђе  Бии- 
деп одмоћи (кому); ет Юаї её пей де 
БтафеЕ далеко је дотјерао; зи (пе Буше 
деп смиривати, докрајчити: докрајчио је 
већ. 

ФВишдег т. доносац: мој стечниче и до- 
ношче пунан доме! 

Фебе крушити, окруњивати, дробити, 


еї 


налробити, трошити, патоишиш круни- 


тобеп. 


ти (н. п. кукурузе, сүхо цвијеће); 
вријећи (кукурузе); п. трошење, крушење, 
дробљење, окруњивање; бетјепіде бег бтбЕ- 
ей дробац: уби дробац кусна. 


36 


Вешиите еп. 


оитф %9(п{їтепдипд еіпеп тиф) оегитјафеп 
килавити кога; п. килављење; искилавити; 
паф бег Жефе еіпеп Втиф беситјафен по- 
килавити; ег дері бтен їріе етлет, бет еіпеп 


Фтоїеп ш. дробљен; со. дробљење; еіп 
Фтоќеп Са круша, соли; дет. крушчић. 

Втотбеетїтаиф ш. гориѕ #гшеовиз купина. 

Фтопде |. туч, бронза; Бете (обе бароп 
3. 8. аш Оаје бес ђе бронза; еп (910 
феп барои мједеница; еіп #їїпд бароп мједе- 
њак (претен). 

Фтојоте ш. мрва, троха; дет. мрвица, тро- 


тиф ђаї иде у раскорак. 

Втифбапђ п. потпасач, утега. 

Беноа чурук. 

Эти п. уломак. 

Буше ТЇ. мост, ћуприја; дет. ћупријца. 

Этйсепродеп ш. око. 

тибет т. брат; ћур. брајко, брата, братац, 
братко, брато, браца, брацо, бата, бато; 


шица; дах пісі, Кет тојатеп! нема ни 
мрве! 

Фебјеји мрвити, смрвити, тринити; п. мрв- 
љење, трињење; (е[ Бтб]еїп намрвити. 
то! п. хљеб; дет. хљебац; крух; ћур. кру- 
шац; Фор хљебни, крушни; іп бес ирет= 
Тртасђе баз тој папа; еште 9011 01005 Это? 
натреник (добро натрвен и чврет сомун); 
(бетїепбтоё јечменица; бјертој просе- 
ница; Хиѓитизбтої кукурузница; Жафбтоћ, 
Х1еіепбтої боцман; 9оддепбтої ражовница, 
ржаница; ипдејанетсед 9%еізепотої погача; 
еше 11 тоа, јфтаї ипо [апд лепина, 
лепиња, предњица; еіпе У: табјбтиидед 
Во! колач; дет. колачић; апеш. колачина; 
?а8 #ад И фе тој (%(пёїотшеп) дан и комад 
(н. п. има); #тої бетебси мијесити крух; 
је огои 451, иш ешта тој батацд 
эи Баеп мијешња; еіпе та, шее бав 
тої Бетейе{ мјешајица; бег Сар тої 
хљеб ; дет. хљепчић; хљебац; бет “016 јешег 
теп бадепбхога самун, сомун; дет. сомунић; 
ацет. сомунина; бе: егЁйијег барои со- 
мунџија; еіп Шешег “аір тој, беп бе 
инет {йт баз Мир бер ФеГедепђе бед 
Фафеп тібі колач; еіп Чатб тој бе 
јегес И феп еГедепђеНеп колач а. 8. крени 


ФупретПеђе 1. 


Фтйбесіфајі Ё. 


без тибет братов, ћур. братин, брацин; 
тибет, бетїташї1ф зи етет теџире брајан, 
брајен, браја, брајо; ешез јоїбеп брајин, 
брајов; Этибех! брале! дез тибет таи, 
©ййойдетїпп снаха, снаша, невјеста; ђет- 
је бен снахин, снашин, невјестин; ап енг 
беса Ќай аппеђтен прибратити; еіпеп дїї 
тибет ов [еп побратити, побратимити кога; 
ба фтиђег побратим; ђезјефбеп побрати- 
мов; Заббтциђег ПНЕ јешап) їрехдеп по- 
братимити се; За тиветфај побратим- 
ство, (пп ЗоПаПер)) побратство; Мибгиђес 
небрат; уђе р]. ш. браћа соП. Ё; дет. 
браћица; браћинци, братијенци, братенци; 
«(8 үйђег мајчићи; Ипбтйдег небраћа; 
еіпапдег пісі тебт тибе пеппеп разбра- 
тити се. 


тйресіі) братеки, братински. 
Фтйресіїфё еи Ё братска, іоађтјфеіії@) ве]. 


љубав. 
братска (тађтфетиф ве. 


љубав.) 


Финве од: бте Этибет(оје безбратница. 
Зтйдети: 


бен, фаб еіпес шет тибет јеї 
братимити, братити; п. братимљење. 

бр атинетво, братимство, 
братетво. 


Фтпбесёбир п. синовче. 

Фтиђетајођи ш. братић, братанић, синовац; 
бевје(беп синовчев. 

Фтцрегдіофбіет Ё синовица, братаница, брати- 
чина; дегје{беп синовичин. 

Фтйбеп шурити; дебтйђіез (еше обара 
(свака зелен, која се уз пост обарена једе 
с уљем). 

Этеп букати, рикати, рикнути, рукати, мука- 
ти, кривити се; п. букање, рикање, мукање, 
кривљење, рукање, кривњава (оош ЈМид- 
ютей); ©тїШеп орт #їїпбе кривити се, ру- 
љати; п. руљање. 

Фиш офа ш. букач. 

Фишитен: ооп Зе зи Зей бешитен (оош 
Фипђе) порегивати; п. порегивање; баё 
типтеп бе Фатен, Оепоипрејен јет 
рука. 


колач, самун. 

Фтоібабет ш. јекмеџија, јекмекчија, пекар, 
хљебар. 

Фтоібтен п. наћвице; ђе; ђеп Зйтќеп пинокот 

Фтођтаи Ё. чорбаџијница. 

Фто тејјес ш. хљебождер. 

то етт ш. чорбаџија; ёе5 #тоїбеттп чор: 
баџијин. 

Фе апинес Ё. хљебница. 

ФВуо бтбфеп п. саћура; дет. саћурица. 

Фтоітеіф хљебан; еіп бтоітеіфет От! хљебница. 

тобе Е. іп (ети пп Офтаа квашеница. 

Фтойтод ш. наћве, дет. наћвице; навће, млаћ- 
ве; да (бее бази наћвенице. 

тиф) ш. “еірјфабеп продер, кила; фет 
ритђ {фшете Бей | оегитјафіес тиф 
пресега; дег сіпеп Этиб бої килав, иш- 
тећен, просут; еіпеп Эти) беѓошшеп пре- 
кинути се, претргнути се, искилавити се, тштше{еп п. УЖаштопипе! бромбуља, бром- 
окилавити, иштетити ее; пай) бес Међе буље; баѕ Вешитецеп есібпеп Тајјеп бромбу- 
#тїбе РеГопииси покилавити се; еіпеи! ати, забромбуљати; п. бромбуљање. 


тшитїгеї[еЇ. 37 Вит 


Вешиите је! ш. зврчка, зујалица, зук, зу- | Эифбтиќег ш. штампар. 


јача: (Фтарфарет) радиш. 
типе смеђ. 
ЖЭтиппеп ш. бунар; #5типпеп= бунарски; еіпе 


Фифотиќегеі Ё штампарија. 
Фифе 1. буква; Пеш. буквица; апот. буквина, 
букветина; јипде Эифе буквић. 


тибе шїе еїп Фтиипеп, аи бег тап тіне! Эифеїес Ё. буквица, буков жир. 
Херегпеп ОФ анфев #$а{|ет јфбрјЕ убао, убли. | Вифеп ай). буков. 

типпеп{фшепде[ ш. ђерам, ђерма, шибалук; | ифепђоја п. буковина. 
оевје[беп Ђермин; бад Ибетдеіфі ап бет Вифенаб ш. буковац. 


је беп претега (ђермина, на ђерму). 

Жтиппеп{їапде Ё. шиба. ; 

тшп Ё упала; іп Фтниј! дегађеп упалити 
се, упаљивати се; іп бег Этитё је (ооп 
рет Сіше) пасти се. 

Виша. буцован; дег үйінде упаљепик; 
ме Вунијнде упаљеница. 

Этипгеп шорати; п. шорање. 

Веј. Ё преи, прса, груди; ме  тефифе 
Фтијё дојка, сиса; деш. сисица; ацот. си- 
сетина, сисурина; Ме Вие теіфеп подо- 
дити; ап бес ФтијЕ јаидеп подојити дојке: 
©йшшег ап бег тщї јаидеп Тајјеп подо- 
јити јагањце; іф їп бе Эхиўі (име еіп дађп) 
їрегјеп накокотити се; {їй аш ме и 
|ф!адеп бусати се, буснути се; п. бусање. 

Эти баши ш. предње вратило, тупље вратило. 

ти фестбаши т, лілурһиѕ, гһатпиѕ іџіџра 
чичимак; Фе тифі дароп чичимак. 

тибеп п. бег #5060 кобилица, кобила; 
јепез дабеббспиде Феш бег Ўеппе ипіег фет 
Яторје, баё гит 9%еНе дебтофеп їшї] ло- 
милица. 

Этеп, {їй разметати се, прогањати се, про- 
гонити се, пропињати се; п. прогањање, 
пропињање, разметање; їй) Ётїїїеп иле ет 
јан шепирити ее; п. шепирење. 

Веи еї ш. опршњак. 

и ђо је Ї. лажичица, ложичица, зличица. 

Ви етен п. прелук; дет. прелучић; пру- 
слук; Више фен ооп Феја пршњак. 

Жти{їешеп ш. пршњак; бег Ви лешен ат 
ден рјетре прсина, салембе. 

Веи иф п. прелук. 

Жтц{йшагде Ё. брадавица. 

Ваш Ё. кот, подсад, легло; (18 Фе оот! пасји 
подсаде! пасје легло! пасји скоте! пасја 
вријежо ! | 

Этеп лећи; п. лежење; іп 9епде бтіеп на 
лећи; апјапдеп зи бишен разлежати се. 

тиіеіег: (ег, Бе тап бег ©еппе итіехеді 
насад, подсада. 

аЬ Сафі іп Коашфен етапе 

акар. 

иф п. књига; аџст. књижетина, књижу- 
рина; ћитап; јфітрјй@) {йт еіп айед зет= 


\ 


Эифепќо т. буковача. 

Энфепша т. буквик. 

Эифђайеп тефтерити. 

Фифђіапоїег ш. књижар; 028 Зифђаноека 
књижарев. | 

Зифђато ид Ё књижарница. 

йеп п. књижица. 

ифёбаши ш. рихиѕ ѕешрег уігепѕ шимшир, зе- 
леника, мрчела; ооп Зифёбаши шимширов, 

Фифабашиђоја п. шимшировина, 

Вифјешпасеј ш. тутекчија,туегџија; ђезје ел 
туФекчијин; беујефен туфекчијнски,, ту- 
Фекчијски: їйї Зефтешег туФекчибаша. 

Фифђабе т. слово; дет. словце. 

Зифнабешеђте Ё. бекавица. 

Зифјабтеп ерицати, срећи; п. срицање. 

Фифіоеізеп щш. роіуропиш [аторугат езда, 
хељда; Эисфіреізеп= ељдован. 

йеп, іф грбати се; п. грбање; іф бйќеп, 
юар бег ©тшегп рбеп ехіфеіі гузити ее. 

п Пад їоетоеп огрбавити. 

ше! биво; ше; биволски. 

Ви тејандеп п. рі. волујарка (некако крупно 
црно и бијело грожђе), волујар. 

91 е1 п. бивољача. 

іе о п. биволче. _ 

Зитебиђ Ё. биволица. 

Вид т. прегибак, прегнутина. 

иде! т. браник, стража. 

Зидејецеп п. утија. 

Фиїдате ш, Бугарин, Бугар; еп Зидај їоегђеп 
бугарити се, побугарити се; зит Зиїдатеп 
тафеп бугарити, побугарити; п. бугарење; 
ет јипдег Вишдате Бугарге; јипде Эиїдатеп 
Бугарчад. | 

и датешпатше! ш. бугар-кабаница. 

Фиїдахіеп п. апо Бугарија (земља). 

Фиїдатіпи 1. Бугарка; дет. Бугарчица. 

Зи дат оф бугарски. 

Фиѓатеј п. Букреш. 

Фипр т. еіп ипо  Їафд ручица, повјесмо; 
дет. повјесамце; еіп ип ©ап{ аши Орел 
мочионица; еіп ип? Фе нарамак (прућа). 

ФниђеГ п. свежањ (н. п. траве, сијена), замо- 


туљак, дењак, нарамак; тура (н. п. кор- . 


дована или ибришима). 


[евіев Виф купусара (књига); їріе ед іп беп | Випојфшђе ш. р]. бег Фоајен цокуле. 
Вифети ЧЕ (0. 1. а арта) по књишки; ої: |Эипі шарен, шаровит; бипі тафеп шарати, 


ретјавје Эіфег староставне књиге. 
Вифбіпбег ш. књижар; без Фифрпреа књи- 
жарев. 
ифбіпоесеі Ї. књижарница. 


ишарати; П. 
прошарати се; Бит аиёјеђеп шаренити се; 
её Бипї ітеібеп шарати; п. шарање; еїпет, 


дет ей Бипі +1теібЕ шарен, шаркаст, ша- · 


шарање; і Бип бтӧеп 


_ йбеп испаштати, испашћати; п. испаштање. 


Вишдећерет!, 38 


рометан; Ме бите (беппе, те, О фапде) 
шарка; еіпе 9. Бипіег ©фіапдеп шару- 
ница; еіп бипіеё Офај, 4 Ише шара; ет 
ишет Ферртф шареница; бише %тапбеп, 
ба епиде теі {їпд, апђеге поф Баб дїп 
шарац, шара, шарак: шї бишеп $ојеп 
БеНете! шаренгаћа; баё Више шарило. 

Фипідећеђеті шаропер. 

Вит феа граораст; еіп тета бипшфеа 
јахбеп прошарати. 

ВиштрефЕ ш. дјетао. 

Фітђе |. бреме. 

Висде ш. јамац, јемац. 

Фітдег ш. пучанин. 

Фіхдегіпи #. пучанка, пучка, 

Фисве( еф пучанеки. 

#йтдетїапд ш. пучанство. 

Фитајфајћ #. баз #$егбїтдеп јамчење, јемчење; 
зит ВихајфајЕ аш{отбетп јамчити, јемчити, 
ујамчити, ујемчити; п. јемчење, јамчење; 
`паф бег Тебе дит ЗИтајфаје 
појамчити. 

Фитјфе ш. дјетић, ђерз, момак; дет. момчић; 


апота. момчина; момчекања; ђед Фитіфеп 


момков; Фитхјфеп= момачки; Ме Фитјфеп 


со]. момчад, момчадија; еіп ]ипдет Витјфе 


(ретафЕ оф) деран; еіп Эитјфе јел момко- 


вати; {0 аї8 еіп итјбе Беітадеп момчити 


се; п. момчење. 

Фитіфепќапо ш. момаштво. 

Вие п. момче; дет. момчуљак. 

йт\їе 1. четка; дет. чечица. 

Витзебаши ш. баё итеп премет; Фитае!= 
баши адеп преметати се, преметнути ее. 

Витзеїп у ковитлац: скочио у ковитлац. 

нф ш. кичица. 

Фијфеп ш. кита; дет. китица. 

Фіјфбеї п. ©{ацбе бокор; дет. бокорић; пра- 
мен (косе, вуне, магле); ћур. прамичак, 
прам; ћума; дет. ћумица; ћур. прамак; ео. 
прамење; чуперак; їјфеї Оаате чупа; 
еїп Эіјфеї беп обет ©іхор багъа; Пет. 
багљица; еп їјфеї тафеп багљати; п. 
оагљање. 

Эї{фешеПе Ё. фіапіһиѕ агшема дивљи ка- 
ранил. 

Фијфбіфі їоетбеп, іф Бејаидеп бусати се; п 
бусање; рот Фаті заогумчити се. 

Вијф!д китнаст, китаст, китан; бијобід їоегдеп, 
іф Бефамбеп (ооп аатфеп) убокорити 
се, разбокорити се, убусати се. 

Фијеп ш. њедра; п. дет. њедарца. 

Живе 1. покора; Виће Шип покајати се, покору 
ЧИНИТИ. 


Фивет т. покорник. 

ФВивћемип Ё. покорница. 

Вин, оетїйштеєїї штур (н. п. жито), кржљав, 
кржав, кршљав. 

Жий ш. гћотђоз облиш. 


а ђоквети 


(ботититїдп. 


Фиестії Ё. млаћеница. 
Фийеттойе Ё. стап, бућка, бучка. 
Фийететреї ш. бата, стапаица, Фрчка. 


(баре! ш. кадет. 

батеј тел, ереп ашиковати; п. ашиковање; 
бег деспи сатте{{їїї ашигџија. 

бд еі п. кашкет. 

(бае Ё. хазна. 

а етоје Ї. (@айїтое) кастрола. 

айаапеНе Ё. даире Ё р1.; даирета п. р]. 

баНато Котор; ооп байато котореки; еїпег 
ооп байато Которанин; еїпе ооп анНато 
Которка. 

ђатрідиоп ш. асагісиѕ сатреѕігіѕ печурка; 
дет. печурчица. 

@йап т. хан; без @апд хански. 

5 батиріхі) т. ханџија; без бђапірітіђез хан- 
џијин; @апїйїїїйд# ханџијнски, ханџијеки, 

($ бђатріе Ё. свилац. 

(ђашоофе Ї. велика недјеља. 

ђентјеНе Ё шмизла; 9[тї (ђешіјеНе одора. 

(у еиђат, еіп (оет аи бет егде 900005 
Вилиндар; ооп (5 1епбат вилиндарски; еіпег 
ооп бб епрат Вилиндарац. 

бђиита ш. (бек. сеГрјфетер) велћер; бед 
јеібеп велћеров; Оејеп хаи велћеровица. 

фита ф велћерски. 

(бђорјфђа ш. (с јек Фе бег) хоџа; бе 
(ђорјфа хоџин; бїе таи без (боба хоџи- 
ница; (борјфа= хоџински. 

(рс ш. хришћанин; ши бфђлеи тафей 
покрстити; еіп (ђе їрегдеп покретити се, 

(ђе абенрђ ш. бадњи дан, бадњи вече; ат 
(фу абепо обес ши баё пене Зађт ооп апд 
эи баца деђеп ипо делује «ерес |пдеп ко- 
лендати; п. колендање. | 

ђе оти ш. раћотив малина. 

(ут енђен Ї. хришћанлук; јешег (1еіфеп 01578 
її іп бес (ртепђеі нема га у крету. 

ђе ни Ї. хришћаница, хришћанка. 

091110 хришћански. 

56си Христос; Беї беп тбпијф а фолфет 
Сереп Крст; ут и Христов; Уфу О шитеј= 
{айтї спасов дан, спасово; бег е} Фес. 
(бебиті бен рожанство. 

(трјобше ї. крусовољ. 

(51000тіе ЁҒ. сјећоглип жућаница, дивља салата, 

(ет ш. јабуковача, јабуковик. Е 

еспе Ё чатрња, пуч, почуо, густијерна, 
бистијерна. = түй КЕ 

(бйтопе Ё. лимун. 

етептет т. а бапеј фес Упутер (ес іп ©їттїеп 
климента. 

@[етепїїпетїпп Ё клименташица. 

(бопипапђо п. комендирање. 

(ботитипісапі ш. причестник. 

боттишиоп Ї. причест, причешће, причешћење; 

(опипиипіриг причестни. 


(ритттипіопбтої. 39 


отипишиоибтој п. Фојне проскура, поскурај 
(008 тросфоро); Фет. проскурица: бази де 
бота поскурни ; Ме тап, їоеїсбе баё (бопииц= 
топбтој {йт біе #Ёттбе Ба! поскуричара, бағ 
ба клисара; бег доГајфи, ши баё (отиш 
піопбтої зи зеіфпеп поскурњак, проскурњак 

(отииипізітеп причестити, причешћивати, 
средити, сређивати; іпіг. причестити се, 
причешћивати се, средити се; п. причеш- 
ћивање, сређивање. 

ботрашие Її. Бапоипагдеје фај ортаклук; 
ботрадите- ортачки; аѕ Ўапђеіп їп от 
радте ортаковање. 

бошрадпоп ш. Феје фаст ти еіпег бапбе[= 
ишегпейшипд ортак; ацот. ортачина; ђед 
(ботрадиоиё @тап ортаковица; (бртрадпоп 
[еїп ортаковати; (ботрадпои їрегђеп орта- 
тачити се; п. ортачење; зит @ошрадпоп 
тиафеп ортачити кога е ким; п. ортачење. 

ботрадпошии Ё. Фапо тагвеје фанесшти ор- 
тачица. 

бопс ши п. сабор; еіп опс ши баеп са- 
борити, саборисати; п. саборисање, саборење. 

боићаттпоре! Цариград, Стамбол. 

бота тороапе ш. Цариграђанин, Стам- 
болија; @.— об стамболин; @.— айп 
стамболац. 

Сота тпоро анетип (. Щариграђанка; 91+ 
беппе стамболка. 

боптан порота јф цариградски, етамбол- 
ски; еіп сопфашиоро аи јфег – Бајесјас 
стамболија. 

(бошићопафет ш. беп шап деп іп еіпег 
©фїадетеї зетіфадепеп әеггіебеп еіпді51 
(Сета) убојни камен. 

ботооп ш. (дедеп апре, Фе) стега. 

(бртопапјабтіѓапі ш. кордованџија. 

ботђиатшеђег п. кордован. 

(бритаде Ё. кураж, слобода. 

(бритіет ш. гласоноша, гласник. 

(оитјітеп, ни Ит{ацје јеіп ићи: иду новци; 
како иду сад дукати; у Турској не идубанке. 

(ита, ије Корчула; ооп битаоја корчу- 
лански. 

бб пот ес ©їай облица. 

(0) ретдтаё п. сурегиз пероњика. 

рртејје Ё. сургеззив чемпрес, ћепариз. 

(сіта): су еев УПрђабе! ћирилица; (с) 
И фе ЗтифШеНети шп Ипіетфбіео ооп дет 
Чапојфиј; минејска слова. 


Фа соп]. кад, када, кадно; аду. ту, ту], ту- 
ка, туна, туне, туте, тутена; іеђе ба а то, 
кад ли; да пип кадли, а кад; ооп ба 
одатле, отале, отле, отлен, отоле, отолем, 
отолен. 

Фа іпќег.на, нај: дај нај; ба баб+ 10г8 нате; 
ер ба! ево: ево мене, ево га, ево нова- 
ца; ено, ене, ени; ето, ето ти, ете. 

Фаф п. кров, покрив, покривац; 0$ Фаф 


ађитанден. 


{айеп жиочити; п. жиочоње; баскијати; п. 
баскијање; баё пеце Фефеп без Фасфа пре- 
кривање; Фет Зашибаши аці беш Фасје 
шљеме; |ф!ефјез беи, да пит зит Фасј 
ђебеп эи .дебтаифеп |: кровина, крову- 
љина; баё Фаф ешед јопјі оепеп #Зацетп= 
іоадепё ооп ©іабеп ипо #орипайеп багйбег 
арњеви. 

Фафба еп ш. фес јфісје Фафра си кључ, 
рог; бази деббтід рожни; “аНеп ап |фтеје 
Фафбаїќеп апі адеп жиочити; п. жиочење. 

Фафеп пострешити: пострешићу ситнијем 
бисером. - 

Фаф(ане ї. жнока. жила, паузница, пајванта, 
пајанта, панта, баскија. 

Ф\афтїппе |. стреха, стрева. 

Фаф тш. игзиз те1еѕ јазавац; ®Әафёғ ја- 
завчји. 

Фафісбіпдеї #.: еїпе 906 Фафіфіибеї {йт 56 
феп клис. 

Фуафђа[оф п. јазбина. 

Фафнапде Ё притисак. 

Фафкацје Ё. етреха, стрева. 

Фафоотіртиио ш. стреха, стрева. 

Фафзіедеї ш. ћЋеремида (жераџис), цријеп; 
еіпе (тї дтоБегег Фафзіедеї граваља. 

Фајйтђаеп цијенити, хесапити. 

Фађет отуда; дакле, даклем. 

Фађетде ша ђе  Фопшпеп дога бати. 

Фађешоттеп налазити: ту налази стар га 
коњу, стара делија. 

Фађестити и смрмљати, емрнџати. 

Фађет арретп забрблати, забрбљати; јфпе: 
бабе арресп тртосити; п. тртошење. 

Фуа ђесрашђети наклапати, ћапрдати, ћаска- 
ти, врндати; ипрец  тф бађегр(апдеги чавр- 
љати; п. чаврљање, наклапање. 

ФађеттеНеп појездити. 

Фађе фетеп осрати, просрати (н. п. крвљу). 

Фађегіфіебеп смукнути. 

Фуађетјф(епдеси басати, љумати, трапати, тр- 
љати; п. басање, љумање, трапање, тр- 
љање. 

Фуађетјфуравен напрдивати; шише енд бағ 
ђегіфіравеп батинати. 

Фабіја т. @тідхапі дахија, даија; Әабіјағ 
дахијнеки, дахијски, даијнски, даијеки. 

Фађіјађши п. дахилук, даилук. 

Фабіпёотшеп: е8 1 шї іт байїп оттеп 
дошло ми је да бјежим од куће. 

Фађиетен прикрмити (н. п. украј лађу). 

Фађіпр[ацђетип п. врндање. 

Фађіптаўеп поморити: поморила куга. 

Фађіпјеіп лепунути: тај је већ лепунуо. 

Фађітіетбеп помријети. 

Фађіпіітеќеп, {іф отезати се. 

Фађіпіісӧтеп, іп 9'епде зшіанипепацјеи по- 
врвљети. 

Фађіиапзе: разиграти се, проиграти, прои- 
гравати; п. прохгравање. 


|| 
|| 
Я 
4 
{ 
ї 
| 
| 
| 
ђ 


о танен. 


Фаїшайеп п. Далмација. 

Фата тет ш. Далматинац; Фаїтайпег еіп 
аша бет Зипеси ред апре хрваштина. 

©атайпегїпп Ї. Далматинка. 

Фа та ијф далматински. 

Фата ла тадашњи, ондашњи. 

©ашад онда, онда], ондајке, ондак, ондар, 
онада, онадај, онадар, онаде, онадер, она- 
дијер,тада, тадај, тадар, таде, тадер, тадијер. 

Фашај ш. шамалапа. 

Фатагзепе ице Ї. џевердан, џевердар, џе- 
верлија, џеверуша. 

Фапазене иде Ё. шамлијанка (сабља). 

ФатавдепетјабеГ! т. димишћија, димишкија, 
димискија, демешкиња, демишкиња (сабља). 

Фатаздеђпетјађ! ш. џевер. 

©аше Ё госпођа, госпоја; дет. госпођица, 
госпојица; ћур. госпа; бег ®аше госпо- 
ђин, госпојин, госпин; боп Зйтйипеп ка- 
дуна; дет. кадуница, кадунџика; ћур. када; 
оет Нин |феп Әате кадунин. 

Фаш ш. насап, насип; еіп Хапи іи есте 
муо (Ча. 1010). 

)апипегід гретреп усутонити се. 

©аштшетп посумрачити се, еумрачавати се; 
п. сумрачавање. 

®йттегипд Ё УГепоратинетила сумрак, су- 
мрачак, сумрачје; Неје ®©йтттетипд сутон. 

попі бјесомучан. 

Фашрі ш. пара; дет. парица. 

®ашр[еп пушити се. 

Әйпрјеп придушити, потулити: потуљен 
угљен прљи; бйшрјеп, (б]феп утулити (еви- 
јећу, челе, жеђ); офирјеп, {битеп туши- 


ти; п. тушење; подушити, пирјанити; п. 
пирјањење; дебтрјев еф пирјан. 
®ашрФ@{[[ п. ватрењача. 
Фан ш. хвала. 
ап бат захвалан, харан. 
ап ате Ё. захвалност, харност. 
Фатпеп захвалити, захваљивати, захваљати; 


п. захваљивање, захваљање. 

Фапи, бата! тада, тада}, онда, ондај, он- 
дар; Бапи, ђеспаф па, пак, пака, паке; 
апи цир ропи кад и кад, каткад, кадно- 
кад, каднокада, којекад, другда, друг- 
даш. 

Фушиев ш. жућак. 

Фата иде - У ишептбђте Ё. даницка. 

апа дет Ше Ё даницкиња, даничкања. 

Фатапђіпдеп навезати, навезивати; п. наве- 
зивање. 

Факаттеден : шад і біс батапде(едеп 2 шта је 
теби до тога? 

©®атаптафеп привалити, приваљивати (н. п. 
закрпу); {0 атап тафеп натурити се. 

Фататіріїе{и привити, привијати (н. п. што 
на рану); п. привијање. 

Фатаці на то, иза тога; беп 08 батаці еју- 
традан. 


40 


сатире тејен. 


ФатантјаЦен нападати: нападало доста кру- | 

| 

шака; баташта еп аиј бес Эбесїйфе попа- | 
сти: попао прах по столу. 

Фатаи {оїдеп? потоњи. 

Фаташдаве Ё. наметак, прид, доплата. 

Әатацїедеп, јіф, шиеспершеп наставити се 
на што; наклопити се (на јело, на какав 
посао). 

®атан{танегп назидати, назиђивати; 
зиђавање. 

Фатацфхефеп натписати. 

Фаташћејен наступити, наступати; п. 
ступање. 

Фуатацћо еп навалити (н. п. пањ на јаму).. 

Фатамјџетјеп набацити (н. п. замку коњу 
на врат, који се не да ухватити). 

Фаташда еп доплатити, доплаћивати; п. 
доплаћивање; 008 фагаиідезађ ќе доплата. 

ата реп набројити: на слугина плећа 
набројише тридест и шест златни буздована. 

Фатбеп злопатити. 

®атЫтїпдеп приказати, даровати, даривати, 
приложити, прилагати; п. прилагање. 

Фатеіпіфіџавеп, їп деп тат јфеібеп при- 
прдивати; п. припрдивање. 

Фашеђен п. рукодаће, рукодавање. 

Фати ш. цријево. 

Фатпаф аиёјеђепо подобан: има л’ млого 
војске у Турака? јел подобна да боја 
убије? дееідпеі ласан: јеси л’лаена, хоћеш 
пребољети? 

Фатпісђетїіедеп лежати; п. лежање. 

Фахтіеђетїрі( зеп, {і завалити се: завалио се 
коњ у блато. 

Фатгеіфеп пружити, покучивати, покучити, 
(н. п. коме чибук), наслужити (н. п. чашу 
вуна). 

Фатйбесбеиоеп, {іф наднијети се, надвести се 
(н. п. над воду, над јаму); |і батйбет 
ђіпбеидеп надводити се: млада нева воду 
нела, над воду се надводила. 

Фуахтретб еп надзрети се: надзрех јој се 
на прозор. 

Фатйбетдиеп, фпабашфеп надвиривати се. 

Фуатибетопиен надвести се: надвео се облак. 

Фатибеацјеп претрчати (н. п. преко пута, 
преко поља). 

атИ бе јфацеп надзирати се: 
надзирала. 

Фахиретјфећен надметнути, надметати: ова 
пушка надмеће; п. надметање. 

Фа беј јфтефен п. натписивање. 

Фатибекјевеп 3. #. беп ее! Нрег баз фепнег 
јевеп наставити, настављати; п. наста- 
"вљање; фатйбег[еБеп 5.199. ип ац 1 над- 
метати; п. надметање. 

Фатібегітадеп наднијети, надносити; п. над- 
ношење. 

Фатибештејеп, зегїтеїеп прггазити: прегазише 
Турци земљу. 


п. на- 


на- 


на Дунав се 


Фатйбет гед(ашјеп. 


41 Феҝешипафег 


Фатйбег їюедїащеп претрчавати; п. претрча- | ©ароптеппеп: аш} ипо барон теппеп заигра- 


вање. 


Фатйбепріпреп, |0. надвити се: надви се| Эароптйќеп одмицати (н. п. 


облак изнад дјевојак'. 


7 


вати се (н. п. коњ, јелен). 
лонац од 
ватре). 


Фатйбегдіеђеп, |) навлачити се (н. п. облак, | Эаропјфіеїфеп, |10 шмигнути, крадом по- 


бијело: на око, навлачи му се нешто на 
око). 

Фатши зато. 

Фасгшиеттїбеп подмаћи,- подмицати. 

ФатшиесфиНеп подасипати, подасути; п. 
подасипање. | 

Фатитіеціеќеп потакнути: потакни ватру 
под казан. 

Фав да, јере, е, гдје, нек, нека; даб, ашј 

Вав нека: баћ 0іф —! умо: умо погана 
једна! баћ боф! богдице! 

Файеї ё раїшша урма; еіп апд ране  стидет 
Вафегї Бенеђепоет ФХифеп урмашица. 

Фапбе Е. дуга; дет. дужица; рад Зи тен 
бес Осе, ит Ме Жегнејцида {йт беп 
ореп іп бе Фашбен ап јфпефен тарањ. 

Фуа мек Ё: ооп Пидек Фацет маловјечан. 

Фашетђај; вијечан: та је хаљина баш ви- 
јечна; вјековит; еіп иф, рад бапетйа{ї 
1 дурача (н. п. раша); пи %ајег пиг 
поб) рапегђајќес їрегбеп (ооп. 9004) уабо- 
носити се; еіп іш Хајек баиегђайег дех 
тоотбепед {015 абонос. 

Фамети трајати, тећи; п. течење, трајање; 
помицати се: печење се помиче до малога 
Божића: дацети 618 дотрајати; не ће 
сијена дотрајати до Божића; аціђӧгеп ги 
башеси дотрајати; већ нам је жито до- 
трајало. 

Фапегий дуговјечан; дуговјетан: све ти твоје 
дуговјетно било; [апде бацеио спор (н. п 
хљеб). 

Фашпеп т. палац. 

Фаџоп отуда, од тога; хајдац. 

ФаропбеЦеп одлајати. 

аропјађтен (аи 9%адеп, зи Ор одвести. 

®ароп[Педеп одлетјети, одлијетати; п. одли- 
јетање; улетјети. 

ФаоопјПеђеп одбјећи, одбјегнути (кога). 

Фаропдеђеп одлазити; збости: збоде па оде 
діпо баори. 

Фаропјадеп стјерати, одјурити. 

Заропёопипеп, ті бег Врћеп фит бојао сам 
се, али се нијесам убојао. 

Фаропітіефеп одмиљети, умиљети; ооп #їп= 
дети отпузати, отпузити. 

Фаоотанјеп одјурити; ег НЕ Фароидеїаијеп 
узео утреник. 

Әароитафеп, іф одбити се: одбио се у 
свијет; отпирити; {їй ђени еф осори тафеп, 
Їй) ацё бем ©{анбе тафеп охладити, от- 
хладити; {і шї Фаф ип) Фай рароп 
шафеп очистити. 

Фаропгейеп одјездити, одјахати, одјати, од- 
]ахивати; п. одјахивање. 


бјећи. 

Эаропјфепђеси одврљати. 

Эаоопјфіерреп одвлачити. 

Фаропјфіріпипеп отпливати, отпловити. 

Эаропіразіегеп одшетати. 

2аропіргіпдеп одскакати, оскакати. 

Фароие (еп, іф украсти се. . 

Фаротанден одиграти, одигравати; п. оди- 
гравање; аиј ипо бароп іопдеп заиграти 
се: заигра се низ брдо. 

Харопітадеп однијети; понијети: понесе 
му коња и оружје; унијети: унесе га на 
плећи јуначке; уносити: да нијеси мене 
уносио; п. уношење. 

Фаптресђабел кратити : ја не кратим. 

Фазидебеп придати, придавати. 

Фагидеје Џеп, јеђ, шп (еп (13 ипдеоеіепег 
(ај: пришљунити се. 

®азшошшеп хватити се (н. п. брда, посла). 

Фазшенфјен присвијетлити. 

Фазирапзеп присадити, присађивати; п. 
присађивање. 

Фазијаси  присијати, присијевати; п. при- 
сијевање. 

Фа у ф јел приеркивати, присркнути., 

Фаз фепмеђеп, |) навући ее (н. п. облак, 
бијело на око). 

Фе, Чаш шп да Фоши ет апаштебеп; де 
{адеп декнути, декати; п. декање. 

Феќе 1. Өе Оейе покривач; @оВепоеЧе покри- 
вача; екђепђефе покров, покроп; $ўетде- 
рее (ооп Зіедепбђалх) покровац; дет. по- 
кровчић; апст. покровчина: јфаўооЙепе 
Феҝе Һебе; еіпе дгобе їооШепе ен ее 
губер; ме Фебе ишег фет Сайеї подсед- 
лица. 

Феќеі ш. заклопац, заклоп, покрив, капак; 
морокваша (у кола); поклопница: од коп- 
ља ти градили носила, а од штита гробу 
поклопнице; бет ттеіаепе Зее, топи 4. %. 
ме пита (еіп Фифеп) дебаїеп што сач; бег 
рихф ђете ттеіаШепе ее без Збајфбефена 
ђевђир; еїп јоїфег ігбепег Зете! цетка; еіп 
ахобет идепег Зете, бет егїрйтиші йбег баё 
зи бафепђе тој и. а. Васесееп деїеді кор 
црепуља; беп Эеїеї абпеђшеп отклопити, 
отклапати; п. отклапање. 

Феҝеп прекрити: прекри кулу тешкијем оло- 
вом; пеш бейеп прекрити, прекривати; п. 
прекривање; ба їйїн) ащі деп З 
ђеќеп стерати; беп 810 бефеп поставити, 
постављати, ставити, стављати (сору, 
јело); п. постављање; іе ©фиіо беќеп за- 
лећи: једва би му кућа за дуг залегла. 

Фефеттасфет т. капамаџија. 


| 
| 
| 


Йй 


Федеп. \ 4 

Федеп ш. шпага, шпада. 
Феђпеп истеглити, истегнути; 16) оте- 
зати се; дебей јртефеп ачити се; 91: 


зеђиепђел ртебђена ачење. 

Фейеї Ї. ме Фетфјеапде аш УЧЧесетаден 
руда; Фет. рудица; бази дейдтїй рудни; 
(н. п. коњ); ме Феіфіе шп Офјешоадест 
оје, ојца. 

Фекђјејаттие т. р1шт. шврачице, сврачине. 

Зете рјетр п. рудњак (код кола гдје се че- 
тири коња хватају, два се стражња зову 
рудњаци). 

еш еЦїапде 1. Ме, еїпеё етјрашидеп Ўбадепд 
рукунице; ®а8 Чет, бад ап еіпег јоГфен 

41281 рукуничар. 

Фе твој: 

Ферт ш. шет свиња морска. 

Фешеїег ш. Димитрија, Димитрије, Митар; 
Чеш. Митрић; ћур. Мита, Мито, Мића, 
Мићо; фет дел ђе дец Фетејес ши ац 
раїгоп баё митровштак; баё еј без ђе дел 
еше ет митров дан. 

Фетисф по том, инди, докле. 

Фуетишђ Ї. смјерност, понизност. 

Суетиш а смјерен, смјеран. 

Фени дел, јиђ поништити се, понизивати 
се; п. понизивање. 

енде фапипер т. клепац, косни чекић, ча- 
канац. 

Фепдеїт клепати, исклепати (мотику, сјекиру); 
п. клепање; отковати, откивати (косу); 
п. откивање. 

Әепде(ќо т. бабица. 

Фепде[;ецд п. косни ков, отков, клепци. 


Әепіеп мислити; замислити: више ум за- 


2 9105. 


разговијетно: разговијетно говори, пише; 
оеп 1 ипо беј и! отржито (н. п. говори). 

Фен еф њемачки; — теђеп њемчати; п. њем- 
чање: — тафеп нијемчити, понијемчити; 
п. нијемчење; — (ретреп понијемчити се; п. 
нијемчење; бет Ўеціўфе Нијемац ; апета. Њем- 
чина; ме Феш фе Њемица; дет. Њемичица; 
айт. Њемичина; еіп ]їпдет, Меїпет ©ен{фет 
Нијемче; бе дејатипие оеш се «идеп? Њем- 

чадија, Њемадија; ейша5зетаф ође Бепептипд 

ешед еш еп. ипо ЙаПепетд лацман (ооп 
Фапбдтапп); еіпет јоїфен деббтід лацман- 
ски; еіпе ебеп їое #епептипд еіпег Эеціјфеп 
у МаПепемпи лацманка; еіпе8 јипдеп 
Фецӱфеп ипо ОјаПепета лацманче; соп. 
ђароп лапманчад. 

Феціј апо п. Њемачка, Њемадија. 

Фезешрег т. просинац, 

Фіаѓоп т. ђакон; зии іоѓоп їшеїйеп ђако- 
нити; п. ђакоњење; зит іаѓои дете 
оетбеи ђаконити се; без $іаѓои ђаконов; 
вез Ф®таїопд тац ђаконовица: ®тайопё ђа- 
конски; јипде Зіаѓопеп ђакончад. 

®фї чеет; густ (н. п. шума); тврд (н. п. 
јуха, јело); набојит (н. п. грожђе пуно 
пуца); еіп 0108 Зла густиш; ође ипо 
{еї једар; 0161 цио епт ап еїпапбет дро- 
бан: дробна дјеца; поднизати дробнијем 
бисером; біфі, 010 третбеп згуснути се; 01%, 
рої їоетдеп заједрати; 0101, јејћ, 000 їоетдет 
(ти Федепјав бес УКадете ) чвренути; обе 
пебеп еїіпапбег |ебеп чичкати; п. чичкање; 
начичкати (н. п. топове по бедему, или 
бедем топовима); је, ёпїатшепфапдепбе 
50е руда; Фет. рудица. 


мисли него море понесе; апјапдеп зи решен | ®1фїе Ї. честина. 


помишљати. 

Фепћинизе Ї. дође, колајна. 

Фени јер, јера, јере, бо, јербо, заштобо, е. 

Феппоф ипак; али ипак. 

Фет ге). који, гдје он: ал ето ти Асан-паше 
с војском, гдје он води; бег Чеш. тај. 

Фетје(ре: еђеп бесје[бе истоветни: исти пето- 
ветни отац (за дијете, које је налик на 
оца). 
Фето еф т. дервиш: апштп. дервишина: деҳ 
ето о шш Фет" дервишки. 
Феро т. аї5 З111 еіпідес јесбтфеп Ўедепіеп 
деспот; 5е8 Әејроіеп деспотов; 
деспотеки: Ме таи еіпе8 Әејроіеп деспо- 
товипа; Фејроенјођи (а18 Зилађше) деспо- 
товић. 

Фуетроја! п. деспотовина. деспотетво. 

Ферт п. осш Фезроіеп дејифејеа Гоје 
деспотовина. 

Фест п. заелада. 


Фіфіеп, еіп 51е ретўајеп, ҙиесіё јіпдеп енје- 
вати (пјесму), спјевавати; п. спјевавање.. 

ФифЕђе Ё. густина, једрина. 

фино а рудаст (н. п. овца); еіп однос ет 


Оса рудоња. 

ФИФЕ дебео, крут; ооп УП јаеНен густ; УМЕ 
третђеп дебљати; п. дебљање; одебљати; 
01, Њате шетреп окрућати, раскрупнати 
се; 914, биђЕ шретреп згуснути се: еіп Бед 
фтанепдишпет мекна; еіп |їатїеё, 0108 
фтапепашипег депна, цунцуна; Ме еіпеп 
оеп біцесп ђаї дебелгуза. 


Хејроіепе | баш ш. трбоња, дебељко. 


Фібйифід трбушат, куљав, тробок : о рана 
тостреп окуљавити, опупавити. 

Че Ё дебљина, крућина; ооп УП іоѓейеп 
густина. 

21 п. дреча; честа, апт. честина; шиб, 
мрчава, гушта, гуштара. 

Фі крутуљав. 


Әедіредеп с тога: стога не смијем да; за то; ©їйшапї т. буро, бура. 
) 5 уро, оур 


по томе: по томе може живјети сто година. 
®ешПФ@ ай]. тїбї ипіетеіпапђет детепдЕ раз- 
говијетан; разговијетно писмо, говор; аду. 


Ф1еб т. лупеж, крадљивац, лопов, реузин, 
рсуз; харамија (тії шеђештафнаен 9ебеп= 
редхіў); дугијех руку; @їеб8= лупешки, ло- 


| 


ебі. 


повски, рсуеки; бес теб дет ипіетїедіеп | допис ет. 


(бет положар : Зтедепотеб крадикоза ; Офипрј= 
шотї {йт еілеп Злеб буништар (који по 
буништима краде). 

Фіебіпи #. лупежица: Ме Злебии штешедјет 
(ет (2. 5. еіпе ОНпоти) положара. 

теб крадљив: 0іебіјфес УКепјф крадљи- 
вац; мебуфез 9516 крадљивица. 

пера ла .крађа,покрађа, рсузлук, лупештика. 

Злепеп служити; п. служење; послужити, 
дворити; [18 зи (пре еіпег дешеп Зен 
мепеп ислужити; наслужити (годину, по- 
гођено вријеме); ®аё іепеп, 9ийоатіеп 
бе! боје дворење; дослужити: није године 
дослужио; дослуживати; п. дослуживање; 
оит іепеп ебрад епретфеп ислужити; 
бита Фіепеп ехапдеп додворити се (чега). 

Фіепег ш. слуга; дет. служица; службеник, 
момак, јунак; фи деда елугин, јунаков; 
еїп јипдес тепе слушче; деђотјаттег ©тепет 
(а18 тић) слуга ваша! ваша елужица! 

іепегіфај {. служба: моја служба; има 
многе службе у кући; млађи (н. п. моји, 
његови млађи). 

Фіепіё ш. служба. 

теп етна удворан. 

Фіепіеше рїшг. служба, млађи. 

©леўет овај (ови). 

Флегје а овострански. 

Злевјеа, јепјена с ове, с оне стране (и п. 
Саве), е ову, с ону страну. 

Злегјађта овогодишњи, овогодњи 

211 т. апећша отауеојепз копар. 

Злид п. ствар; дет. етварца; сатвар. 

®їпбеп погодити; цијенити: јеси ли ције- 
њен (кад ко служи у кога); најмити; іпіг. 
погађати се, погодити се; еіпеп Уебтђег, 
їйшБег 0їпдеп наметнути, наметати; п. на- 
метање. 

®їпўїад ш. уторник, уторак. 

Зиобеа, #їшїпєп ооп Флобеа Дуке. 

Зпобенанид т. Дуклијан, Дукљан. 

Зибсеје Ё. епархија. 

®їр!ют п. берат; дег еіп Фурот бејвЕ бе- 
ратлија. 

ріал, бег треће йїе{ашпи5 а1биз јасенак. 

ређа 1. еіпе #1[рет=®1рїуфа панагија, па- 
нађија (боп поуот:о). 

Фіёситё ш. јегленџе, јеглен. 

тег Ё бадал, бадељ, сјекавац, пасји стриц; 
01е іоеібе 29161 опорогдоп асапіћішт чкаљ. 

ут и ш. ігіпоіШа сагіпе]іѕ чешљуга. 

оде ш. дужд; без Фодеп дуждев; біе бе 
тађйпи без Фодеп дуждевица; бег јипде 
оде дуждевић. 
сф та. 


®офї ш. бег бетге свјештило, Фитиљ, бег 
Хотре стијење, стијењак. 


_ ође Ё. чавка, дет. чавчица; ђет обе 


чавчји; еіпе јипде ође чавчић, чавче. 


` 


43 


Фёттеп. 


толмач; 068 Фошеї[® тол 
мачев. ( 

Фойпеўфеп толмачити; п. толмачење. 

Фош ђе Ё саборна црква, матица. $ 

Фопаи Ё Дунаво, Дунав, Дунај; Фопан= 
дунавски; ад “апо [апдје бер опон 
Подунавље; ооп ба подунавеки; еіпег Ооп 
ба Подунавац, Подунављанин; еїпе ооп 50: 
Подунавка. 

Фопапатт ш. Дунавац (аис ад пот. ргорг. 
5. ©. бег 9епјав); еіп Фапацашп бе; Баја 
Шугавица. ; 

Фопаш еф ш. еіп паетруга. 

олаште Ї. дунавка, дунавска воденица. 

Фоппег ш. гром; Фоппет= громовни. ; 

Фрипетег т.бет ®оппетет СПадгромовник Илија. 

Фоппете  т. стријела (громовна); Фоплет= 
е (еіп ресшеіпіег ©іеіп) стрјелица. 

Фрипети грмјети, прогрмјети; п. грмљава, 
грмљавина. 

Фоппетјад ш. 
четвртин. 

Фррре ие Ї. двоцијевка. 

ФорреГрјеце Ё бте, бес је феп Обен двој- 
нице; двојице, свирале. 

Форре Таб еф: бейт Форре!- арі оте да е, 
ме бет (Гашбтдет беђа квочка; біе апрете 
ђе; пиле: айо Феппе ипо ©ййп[еїп. 

Фррретеђеп п. дволичење. 

Форреіхіпа т. еіпе 901 ®тейбатес Эорре[= 
мид, ши 5іе егде апзиріпреп обртањ. 

Фррре је Нд дволичан (н. п. свила); двопла- 
тан (сјекира, коса). _ 

Фррџећ дупли, дуплован, двострук; иё 
Форребе у двоје; рорре  јабеп пресамити- 
ти, пресамићивати; п. пресамићивање. 

Фррре ит Ї. двокрилна врата. 

Форре под дволичан, двоплатан, шарен, 
шаркаст, шарометан; — је дволичити. 

Фот п. село; дет. сеоце; отјг сеоски; 
насеоски (н. п. човјек, који на селу 
живи); еіп Фот баё зи еіпеш апбетп де= | 
бб. заселак; еіп Петед Фотр поселица; 
тї, шо еђерот еіп Фор детрејеп селиште; 
еїпег аи беш итегп Фотје доњоселац; 
бег апд бет пашїїбеп Фокје і сељак; 91е 
аи бет пи феп Фотје ТЕ сељанка. 

Фос ее ш. дег кмет. 

©от{бепобпет т. сељак, сељанин. 

Фогіфша т. ешкут; т деђотід ешкутов; 
еи ©р®пайте бег Э)отіфшзеп драживаш- 
ка (д(еіфіат (С теђипо). 

Фоти т. три; дет. трвић; со]. трње; Зоте 
трнов; Әоги (©їіафбеї) драча: из драче 
се ружа рађа; еіпе (бабеї Фотпен 41 170= 
деп драчевиле. 

Фотибијф ш. трњак. 

Фотта трњан: ој шумица трњана! 

Фогийтаиф т. арача. 

Әбӧттеп сушити; п. сушење; іп 


четвртак; іп еіпег 9пеѓооќе 


9 епде обттет 


Фоти. 


насушити; ‹еіде, іе деботії 10 суше- 
ница; деббутје Я%еіпітацбеп сувица; дег 
енраз (2. ©. уфе) Об! сушар; фет гі, 
тоо ісе деотуі їоетђеп тања; бег аці еіпет 
тања 1 тањар; бег ©, їо УЫ деббтгі 
го пушница. 

Фӧтујифі Ё суха болест, сушица. 

от! онде, онди, ондје; онђе, онђен, оњен, 
онамо, тамо, ту; боті рогреі онуд, онуда, 
онудаје; ооп 001{ оданде, оданле, ондоле, 
ондолен, одолен; одонуд, одонуда; отуд, 
отуда. 

Фот тамо, онамо. 

Фртна тамошњи. , 

Фойеп т. опсапшт ушеаге вранилова трава. 

Форбс ш. жуванце, жујце, жуманце, жума- 
нац, жумањак, жутац. 

®гафе т. змај, ала, аждаха, аждаја, аждава; 
без ©тафеп змајев, алин, аждахин; ©тафеп= 
змајевски: детаНа ште еш ©тафе змајевит. 

Фтафте Ё. еіп ФештфЕ (ооп ФОпафеи јфиеге) 
драм; еіп ©фхой ооп дег ©фшете еіпеѕ 
драм, драмлија, драмуша. 

Фтађі ш. жица; йет. жичица. 

Фтођбапде |. кљештице; (клијешта што се 
жица вије). 

Фтапд ш. спреша, преша; навала: то је ње- 
гова навала била, да се тако учини. 

Фтйпдеп салетјети, навалити, наваљивати, 
поријевати; устисати: устисало једно на 
друго; јиђ отаидеп сабити се: сабили се 
људи; {10 юойїп отапдеп трпати се; іі аи 
ебрад отапдеп начетити се; дит о оит 
натужити, натуживати; п. натуживање, 

Бүлеп изванка, ванка, ван, с поља, 
"пољу, на двору; ооп отамћен е двора. 

таре (&1ш6) Ё. Драва; еіп Фтаре С] дравка. 

те ш. говно, смоква, говнарије; једе |е 
Сасе трице. 

Фтефід говнав, говнен; тричав; еіпе бгефіде, 
10е е Сасе говненица. 

Фтетадет т. говноноша. 

Әтеђеп вртјети (н. п. главом); п. врћење; 
окретати; вијати (н. п. главом); еукати; 
п. сукање; засукати, засукивати (н. п. 
бркове); п. засукивање; усукати, усуки- 
вати; п. усукивање; завести, заводити 
(коло); |і отеђеп вртјети ее, окретати 
се; Зои, ©{тїї береп упредати; еіп 
Яідеїфеп аофен беп «іпдети бтеђеп ваво- 
љити (ваљати штогод међу прстима или 
у устима); п. вавољење; еіп ]оЇфед #їйдеїфеп 
ваљовак; бих Фтеђен оегђегреп, аботеђеп 
уврнути (н. п. овна); бес ритф Этеђеп бет= 
об увртач. 

Фтеђегіпи Ё окретаља. 

Фтеђђаа ш. јупх (огаш а вијоглав, вијо- 
глава. 

Футеђтар п. колоплет, колосук. 

теі три; троје (код живијех 


на 


ствари, 


АД 


кіпа. 


троје пилића, дјеце); Ме оте; іп Фасіеп 
тројка, трица; 912051 ооп оте! тројица: еіп 
бав ооп оте (бїпегп тројка; еіп ©фіеВ- 
дешейт, іп баё еіпе иде! ооп оте! Отафтен. 
(беоіфіЕ деђе тродрамица; ооп оте; О Шен 
(Злиђез) тропол: и откала трополу по- 
њаву; тропони (н. п. губер т. ј. од три 
поле); еіпе кретина ооп оте (батреп тро- 
снопица; іп бет 9 пеЃоѓе, Уеатпе етез 9'айпед, 
бес беј Япѓитизбтоіе аб“ тропројан (кој 
три проје изједе или може изјести); И 
брјесђанђе! еіп Зорі, іп оеп бтеі Шетеге 
ђіпеіпрађеп тројак; оте! Ўађхе даиегий тро- 
љетни; еіп оте! Зађте рацесирев %іерег тро- 
љетница. 

Фтеіахтід: бес Отеатииде бенфет, шї беш 
бег #1{фо{ беп Седеп 0101 трићида. 

®теїеїтїдїеөїї Ё тројица. 

®теїет ш. баз (Осоје! грешљика. 

®теїетїе1 тројак. 

Фтеђаф трострук; 
стручити. 

Фтеца јен 1. тројство. 

Футецић ш. сапак; сіп їтйепет Фе ић козица, 
шерпења, шерпиња; Чеш. шерпињица; ћур. 
шерпа. 

Фе ипвет! триста. 

те а уста трегодишњи; бег — трећак (н. п. 
коњ); (Ме — трећакиња (н. п. кобила); 
оте јаве Зе трогоче (н. п. ждријебе). 

тен орћа троглав. 

®теїпа[ трипут, трипута, триж, триш, трижди, 
по триш, по трипут; ®теїта[ јо оіеї тро- 
јином. 

®теїтатї Ё. тромеђа (мјесто, гдје се састаје 
међа од три државе). 

тед тридесет, тридест, триест; бет отеірідјіе 
тридесети; 913051 ооп бгеібід тридесторо, 
тридестеро. 

Фтеіза т. (бес фес) остве, ости, бодва; 
рет (Снег без тела а оствиште. 

тен трокрак. 

Фтгеізеђп тринаест; бег 0геізеђше тринаести; 
9013201 ооп бтеізеђи тринаесторо, трина- 
естеро. у 

Фтејдеп млатити; п. млаћење; {гї{игапйо 
ратаге намлатити; зи обе Отејфеп смла- 
тити умлатити; лупати (говорити) ко- 
јешта. 

Фугејеуеде! т. цијеп, шибак; бег ©іеї ешед 
геј ф еде[8 стојак, стојало; бег ©{тї@, їр 
тїї бег Фтејфеде! ап беп Снег бејеїнаі тј 
матузица. 

Фтејфіеппе Ё. гумно, гувно. 

ФеШид ш. Фттебтай вретенка. 

тіпа 1. Фтепаћић ако сеп Вовиен ино ©Сегбіеп 
Дрина; Фгїпег«. дрински; еіпег ооп Ота 
Дрињанин; бе јетб оје Феденђ ап бер Этіпа 
Дрина; еіп Сейепатт бег Фила Дриница; 
9% јесте аш фет Фтіпа дринка (воде- 


отеђаф шафеп утро- 


Фуутден. 


ница); 508 “апо Тапај бег тіпа Подриње; 
јепјена бег Фила прекодрински; Ме (едепр 
јепјена бег Оипа прекодриње; еіп 9епіф 
ооп ба Прекодринац; еіп @танепдїїпег ооп 
ђа Прекодринка. ` 

Фгіпдеп навалити: навалио да иде; кава- 
љивати; отїпден® зщевепприжгати; дейтипдеп 
үретдеп зит оѓои навалило ми на поље. 

Фтіпдепо, ртејат хитан. 

®тїпа ей |. преша, спреша. 

®тїппеп унутра. 

Фаине, бет трећи; јебошне самтрећи; шп 
от етшпсје трећом; еіпеп 9[Чет ши бтіНеп= 
таје рїйдеп тројачити; п. тројачење: деп 
опнеп Фад ејеп тромирити (тогтигрбо); 
п. тромирење; еіпе Зіеде, (Ме зит окіНеп= 
тае їюїїї трокоска; еіп ©фај, бад уши 
осіНешио[е {атипті трећојагњеница. 

Феї п. трећина. А 

Фтобеп пријетити, припрећивати, грозити се; 
п. пријећење, припрећивање, грожење; 0а 
ђаїб аше тобеп попрећивање. 

Фтођпе Ё трут; апст. трутина. 

Фтёђпеп тутњити; баз ©тбйпеп тутањ, тутњава, 
тутњавина. 

®тойипд Ё. пријетња, грожња; шї Эуобипд 
ретбіеіеп запријетити. 

' ФуојјеГ Ё дрозак, дрозд. дроздаљ; тоје[= 
дрозговљи; ђіе јипде Фтојје! дрозговић. 

®ти@ ш. штампа. 

®тиЧеп штампати, наштампати; п. штампање. 

Фтйбеп тискати, тиштати, тиснути, потис- 
нути, потискивати, притискивати, жавити; 
п. тискање, тиштање, потискивање; оте, 
ртејјеп жети; еїпапйег ђтйїеп тиштати се; 
огйбеп дедеп ейџоаѕ потискивати; еіпе Зен 
{апа дӧтйеп претиштати; {ай Фтйеп 
спљоштити; ап беп Фијеп Отйбеп пригр- 
лити; ба ©үйЧеп без ©фиђе5 жуљење; тії 
еп тиеп отифеп кољенати, бити, гње- 
чити кољенима; п. кољенање. 

Фуиђепјић ш. соломуново слово (кад жене 
бају око какве гуте, особито око врата, 
онда пишу кашто чивитом и соломуново 
слово). 

Фунје |. жлијезда. 

Зна: бсйідез еф 4. 8. ишег беш баї8 
обет а еббје нараслица. 

©®пеп, іф шчуњити, шчучуњити се, шћућу- 
рити се; іф {0 Мипоиеп поклопити се. 

Фивецаф т. гадље, гадљи, гајде, свирале; 

#їбйте батап дулац; бїе]епїде Ўббђте батап, 

ме дет ФивеПафрјецес їойбхепо без ©рїте[епд 

аці бет Офи ес еді прдаљица, прдаљка; 
деп ©®пноеЦа@ үріееп гадљати; п. гадљање; 
еше У Фибе а обпе прдаљка, мјешница, 
мијешнице: еіпе 9:11 идео аиф ойпе 

прдаљка, дипле; батап |ріеіеп диплити; п. 

дипљење. 

ЗивеЦасфрјеје ш. гадљар, гајдаш, евирац; 


45 


йип. 


дезје[беп гадљарев, свирчев; Фиде[јасріеїетг 
гадљарски. 
це тен, іф, аці беп Эедеп посјећи се е ким, 
мејдан дијелити; п. мејдан. 
Фиѓаіеп ш. дукат; дет. дукатић; жућак, жу- 
“тица; ®иѓаіеп= дукатни; еіп О|ќесхеіфісес 
Фиѓаіеп крилашчић; бег «аіјетоиѓаіеп ма- 
џарија, крменција; еіп #епейапет к 
ет 


млечанин, рушпа, рушпија, цекин; 
ФоШапђе: ш шеп баџаклија (їредеп бег 
деђахи еффен еше); јфбегађаї {йт ешеп 


®ш шеп лисичје око, губодушница. 

Фити луд, блесаст; битип јеіп (оот оре) 
бучати; п. бучање; еіп биштег ех дедак; 
си ошитед фбтапепзіпипег луцпрда; баё 
йшите ереп рђех 5ђип будалисање, буда- 
љење; дише Зенд тричарија, мазгалија; 
битие депо бађесіфіойвеп батинати; п.бати- 
нање; прдлати; брабоњчити; п. брабоњчење, 

®шпишбатф ш. звекан; будала, блесан, блека, 
блеска. і 

Фипииђе 1. лудост, будалаштина; 516 Фиш 
ђейеп лудорије; депид Фипииђенен іхеібет. 
налудити се, налудовати се. 

Зипиторј ш. букван, буква, сакалуда, склата, 
слута, дедак, шмокљан, шупљак, шупљан, 
шупљина. 

®шпр{: еіп оширјег ай шобот; стоји шо- 
бот; бишпрі ђаЏеп шоботати, шобоњити; 
п. шоботање; еіп оштује ©фбаї 2. 8. 
епесиіет Фапопеп гудњава; бшпрі йет 
гудјети; оширј |ртефен, пле ме Өшитєеї 
{шїї бумбарати; п. бумбарање; еіпе 
оштирје ©йшїше весак: оде весак од брда 
до брда. 

®йпе Ё. пруд; текф батап прудовит: еіпе јишђе, 
ме аці бес ©йпе ашртеЕ прудика, 

Фидел гнојити, ђубрити, нагнојити; р. гно- 
јење, ђубрење; ди! дерйпоё ђубревит, 

Әйпдег ш. гној, ђубре, бунина. 

Фипќеї п. невиђилица; бипќеї ирегрен мркнути, 
мрћи: а кад мрче и тамна ноћ дође: мрче 
ми пред очима; емрћи се, смркнути се; 
смрачити, смрачити се; замрачити се; емр- 
кавати се; смркњивати се; смрцати се; 
п. смркавање, смркњивање, емрцање; там- 
њети; бипѓе[ їрегбеп, боп бег %асбе потам- 
њети; смагнути: да му лице не смагне од, 
сунца; бите! тетбеп іп еіпеш пепбе{оцбіеп 
а[де скркнути се; уот Эипїеї йбегіа Шеп 
їретдеп замрћи, омрћи, омркнути, замр- 
цати, омрцати; п. замрцање, омрцање; паф= 
еїпапдет рот пие НбесјаЦен їрегдеп по— 
замрцати. 

и [Шан мор ай]. тпдес!. 

Фипѓе[бтаии угасит. 

Фите ђе Ё тамнина, тамнило, тавнина, тав- 
нило. 

Әйпп риједак (н. п. ријетка шума, ријетко 
платно); бйип, еіп танак; Чеш. танан; 


©йтпе. 46 Фитфипацен. 


ойип, ооп  ЇйрїдЇ Чеп жидак; эп еіп, и Фикфетанреташтпен тлапити, клапити; п. 
йип гладан (н. п. зрно за пушку, клин| тлапљење, тлапња. 

за каку јаму); ФОбип шафеп тањити (н. п. |Фисфјай ш. сраћка, проточ, блијање, про- 
хљеб, дрво); п. тањење; отањити, иста-| љевање, литање; беп Фихфја  ђађел проље- 
њивати; ©йпп іегбеп отанчати, истанчати;| вати, блијати, литати; беп ита Бе= 
утањити (н. п. утањила вода, т. ј. готово) (ропшеп пролити; бад Пир ођег аи бег 
пресушила); ойип шїйїеп блијати; еіп ойппег| · епі, бет еіпеп Фигфјай баё литоња. 
“016 тор танка; Чеш. танчица; ёй | Әитфјайеп пропасти, пропадати; п. пропа- 
{еђепде 9901е реха; ооп ойип ќеђепђет 98010] дање. 

рехав (н. п. овца); еіп јоїбез ©фаї рехуља. | Ўихф едеп пролетјети, пролијетати; п. про- 

©йппе Ё, танкоћа, танкост; ооп «Їйјіаќейеп| лијетање. 

жидина, жичина. Фитфећен, бе ідеш оихфајен растје- 

Әйипег рјеђи, тањи, жиђи; ойипег тафеп| цати; растјече буре. 
протањити (н. п. дрво). Зитфејјеп пролокати: вода земљу пролокала. 

нп ш. пара. ®шФПШутеп провести: проведоше Дундару 

Фнијен упирјанити (н. п. месо). кроз зелену дубраву. 

Фитааао, ©їіарі Драч. ®птфдапд ш. пролазак. 

нй) кроз: кроз воду; кроза: кроза ме, | ®пт@дейеп проћи, проходити, преходити; п. 
кроза те; проз, проза; чрез (010В шп то: | прехођење; промћи: момче ми промче кроз 
ка феп Жесапбе): чрез њега сам пропао;| село; промаћи, промицати: промичу људи 
с: с тебе сам пропао; бих иий битф| кроз шуму; п. промицање; уминути: уми- 
скроз: пробио га скроз, прошло тане скроз.| нуше пољем граначкијем. 

Фитфайегп разоравати, разорати; п. разо- | Фитфа иде  просјаивати се: па се кроз 
равање. њу токе просјајују као јарко кроз го- 

Фитфана баш: нема баш ништа; згоља:! рицу сунце; п. просјаивање. 
згоља црна вуна: са свијем. Фитфатабел прекопати, прокопати, прокопа- 

Фитфбред(е еп пропратити: проз Дугу ће мене| вати, преровити; п. прокопавање; пишеп 
пропратити. оитфдсабеп прекопавати; п. прекопавање, 

®нтфретрӊеп прогристи, прегризати, прегристи; | Фитфђђаш т. битфдеђацепег 95е просјек. 

п. прегризање. Фитфђацен просјећи, просијецати; п. проси- 

ФитфреНеіп опросити: какав је издрпан,| јецање; еіп зїоеіјс)пеібіде8 ўпЙїтштпеп} шп 
опросио би њим бијели свијет. Фитфђацен просијек, просјек; еіп аӊ, іп 

Фитфбешеји прокомешати, узети кога на| іреїез Нан без Сосфез, бав зидејутвеј їоіт®, 
миндрос; п. претресање. сте ©ййт ритфдаеђацен 1 просијеч. 

Фитфбођтеп провртјети, прекосити: моје срце | Фитфђефеји, јеђатј Табејп ишчешљати. 

Мујо прекосио; битфбођтеп, бит ипо оит Фитфјадеп, оресдепоеп пропућкати, проФућ- 
ібіевеп просукати; пай) еіпапбет битфбођ-! кати. 

теп, битфӧфегп испроврћивати; битфоођт | ©®итФїйтїтеп бо. прочешљати. 

шупаљ. Фитфеопинел протурити се. 

Фитфетефеп продерати, продријети, проди- | Фитфајјеи пропустити, пролуштати; п. про- 
рати, проломити, проламати, провалити,| пуштање; битфіајело, беп едем Бикојај= 
проваљивати, испробијати, прогрушити| епо покапљ:в: у злу кућу покапљиву, 
(а, п. лед око лађе); п. проламање, проди- | ит ашфна: ФитфанфНдес ајег свијетли 
рење, проваљивање. царе! 

Фикфетепиен 1пїт. прегорјети (н. п. дрво); | Фитфашјеп протрчати; п. потјецање. 
прогорјети: прогорјеше пеленгаће; |гапв. | Фисф!ебеп проживјети, преборавити; јет 
прожећи. ереп битфіебеп вјековати; р. вјековање. 

Фитфомиден, ритф!ебеп преборавити; тшіђбје | Фитф(ефеп пролизати, пролизивати; п. про- 
Па оитфбтіпдеп доконобати: једва ћу го-| лизивање. 
дину доконобати. Фитфіејеп прочатити, прочитати, проучити. 

Фитфотапдеп протиснути, протискивати; п.|Фитф бег пробушити; паф еіпапдег биубе 
протиекивање. їбфесп испроврћивати; бис феки, {еи 

Фитфосидел пробити, прожети: прожела ме| Ъесмати; п. ћесмање: оихфбфе шу- 
зима, чувај се да те вјетар не прожме:| паљ; Ме бит феце (О Нфесање ап беп 
пропанути: сузе га пропале, и топле га| Острашиеи и. |. їй. шупљика, ћесма; еіп 
сузе пропануле; промакнути: троструке гај Пешез еа опите фееа Эхе Бени 
сузе промакнуше; ег тїї битфдерхипдеп| 9%ебесіш0ї, баѕ Битеф осп ©реттїаб дезодел 
оит баз За! предръо преко потока. оф шупљача. 

итфетанег тандара мандара; дар мар: | Фитф  фесипд Ё. шупљина. 
починио по кући дар мар. Фитфпадеп преглодати. 


®нтфпабеп. 47 


Фитфпёђеп прошити, прошивати п. проши- 
вање. 


Фитфпабі шереп, оот едеп прокиснути: 
прокиела кућа. 

Фикфрсеп прокљувати; п. 
їй — ее. 

Фуитфр еп пропишати, пропишавати; п. про- 
пишавање. 

Фптфргйдеїи издерати. 

Фитфтедиеп прокесивати; п. прокисивање. 

Әихфхеібеп протрти; {0 — пролизати се, 
пролизивати се. 

Фуитфтефеп предријети, предирати; п. пре- 
дирање. 

Фитфтейеп пројахати, пројахивати; п. проја- 
хивање; прејездити: и честиту Босну пре- 
јездише. 

Фпитфтейеги протакати. 

Фитфјфдареп простругати, престругати. 


Фуитфјфацен прогледати; прогледивати (її 
9501Е811ер); п. прогледање. 


Фитфјфеіђеп просирати; п. просирање. 

птфіфетеп прострићи. 

Фихфјсіебеп, тї бет ее простријелити; 
ритф ии? ъитфіфіебеп просукати. 

Фит адеіјеп п. ши типре “бег баши 118 
Черет зи Нефеп пробојац, зумба. 

Фуитфјф адеп пробити, пробијати; п. пробијање. 

Фитфјф(екђеп провући се. 

Фитфуфипедеп, {іф увирати се; п. увирање. 

Фуитфуфпефђеп пресијецати; п. пресијецање; 
прорезати, прорезивати; п. прорезивање; 
пафеіпапоег  бихфјфпешфен иепросијецати; 
іпёдејапипі Фӧитфіфпеіреп испрорезивати. 

упите | фуошииен препливати, преплити, пре- 
пловити. 

Фитфјеђеп прогледати, прозрети, прозирати; 
развид]ети: но сам иди те Турке развиди; п. 
прегледање, прозирање. 

Фитфје еп проциједити, 
процјеђивање. 

ФитфјиђЕ 6. прогледало: оставте ми мало 
прогледала, даја гледам, тко се друмомшеће. 

Фикфифна јет провидјети се; шупљити се. 

Фитфјебеп просијати, пресијати, пресије- 
вати, исијати, исијевати, проточити; п. 
исијевање. 

Фитф]разтетеп прешетати: да ја дођем пре- 
шетати његов био двор. 

Фитфефеп пробости, пробадати; п. проба- 
дање; реп Заиф оисфефен пробуразити; 
еіп Збесеца ши Әитфќефеп пробадало. 

Фитфіеїеп промолити, промалати; п. прома- 
лање. 

Фитфуббеси прочачкати. 

Фптфйофеги прочачкати. 

итфусетфел мрљати, помрчити; п. мрљање. 

Фитфуис тел протећи. 

Зитфјшфеп претрести (кад се тражи што 


прокљување; 


процјеђивати; п. 


узело. 


сакривено или украдено), претресати, пре- 
метнути, преметати. 

Фитфјифипда Ё преметачина; ударила преме- 
тачина (кад потјера тражи хајдуке, па 
премећу по кућама и по зградама). 

Фитфтадеп пронијети, проносити. 

ит ашеп прокапати, прокапљивати; п. 
прокапљивање. 

Фуитфтафјеп пронићи, пропикнути, прони- 
цати: кроз кости јој трава пронкицала; п. 
проницање. 

| Оитфрапрејп прешетати; бег Сети, дег беп 
$уіпипеї рисфуатве  преходница (звијез да). 

®шф@шйттеп (3. Ж. еіпе тђешиаНјђе Фіейе 
ред Четреа, от ђепег обег іш аде) распа- 
рити, распаравати; п. разпаравање. 

Фитфиошен пребродити. 

Фуитфтеђеп провијати; п. провијање; прома- 
хивати; п. промахивање; промахнутӣ. 

Фитфіоецеп прометнути, прометати, про- 
түрити, протурати; п. протурање; аё 
битобдеоотјеп їріхо прометало: чунак ви- 
ди, пасе чуди: какво ј оно. проме- 
талог К 

Фито еп, тії ера! навријети, наварати; 
п. навирање. 

ит еп прерити. 

Фуитфаеђеп провући, провлачити; пай) ет 
атђег ритфаеђен (0іе %йоеп, етеп, Өе 
{е[) испровлачити. 

Фуихфана т. Оамрфаен окагача, тетива. 

Фитфана та. етед Феетед дира. 

и тјеп емјети,тевати : теватако бити т. ј. ваља 
тако да буде, тако ће бити; тевају доћи 
т. ј ваља да дођу, доћи ће; тера м која 
сукобити беда, те ме тева на мејдан за- 
звати. 

Фіна: бег ФйцНде немалац; бе йінде, 
ме ейраё пісі ђаё неималица, 

Фіцнідѓей Ё неимаштина, неимање, недоску- 
дица, недоскутица, оскудица, оскудност. 

фис сух, сув; беп. сувачак; пораст: џорасте 
руке; сушан: сушнагодика ; ейшпд Ойтт сухо- 
њав; еіп (О бйтге$ 5015 суварак, су- 
ватка; Ойтгтед $5013 со]. сувад; шума: или 
носи шуме или сировине? ®йттеп 491рјеї5 
суховрх, суховрхаст; біс бйттеп беїп- 
Беетеп, ӧїіе шап бејопрехд Пећ, ит датан 
“ідпецт ди шафеп сушци. 

исте Ё. суша, суховица. 

Фит ш. жеђ, жеђа; дел жеђца; Эиујё бе 
Ұолипеп ожедњети, ожедњати; бег 16 
бағ пис Фит оетитјафЕ пожегла ме ри- 
ба; бина жедан; Чеш. жеђан; жудан: 
жудан и гладан; оиун тетрел жедњети. 

Хијфаидебіеі п. Душанија. 

Фет потмуран (н. и. вријеме); суморан 
(н. ял. човјек, вријеме). 

Фидепр п. тесте; ђаѕ сеці еітез Эпизепо8 
тестебаша. 


(бе. 


(ре |. осјека, ослед, оделека; (бе ипо 
@Їшї) плима и осјека, слека и оделека. 


48 


ђе ађт. 


(Сђета!8 негда, некад, некада, његда, њекад, 
њекадар, отприје, од давнина. 


(беп ай). раван; Неіпег ебепет {ав пи Фебе | СФђетапи ш. муж; дет. мужић; човјек; іп 


зараванак, заравањак, затаванак; еіпе сен 
апо, Фе дас піфі ешаеденећ 1, јопреси 
ереп равник; саде 1пдес!.: саде без; еіпе 
Уве, бе ооп обеп ебеп 1# равњача. 


(беп аду. таман: таман до кољена; ереп 


беп 40108 їебетп војно, војино; без ђетапиг 
мужевљи, војнов. 

(©ђераат п. зглоб (муж и жена). 

(ђејфефипа Ё. распуст: дошла жена на рас- 
пуст, 


тефі таман: није ми дугачка хаљина него |(Сђеена наскоро. 
таман; ебеп тефї (А ргороѕ) ђерчек, збиља; (ђе ет ш. проводаџија, провођација. 


[о ереп овчае, -өвај час. 


(ђеџот првоч, прије, пријед, пређе, пре. 


(бепретје{бе: Бег апд ебепђете бен ©от[е {| ђеррет п. мужатица. 


сељак; іе анд 
сељанка. 
(бепе Ё раван; дет. раванца; равница, 


равнина; пољана; дет. пољаница. 
(бета 15 такођер. 
(бет ш. нераст. 
(бетрита т. сћатоаејеоп крављак. 
бпеп равнити, изравнати, изравнити, по- 
равнити, поравњивати; п. поравњивање. 
@Фф{ прави: прави Србин, прави Турчин. 
(бе 1. күт, рогаљ, угао; нугао; дет. нуглић: 
ћошак, ћоше. 
(бд ћошели ай). тдес!. 
(ббеппапп т. племић, кољеновић, кућић, оџа: 


ебепдепјеібеп Фотје ТЕ ђе Ё. част, пошта, стима, почаст; ©сфат 


ипо (бге образ: нема образа, не може 
ми образ поднијети; (бђхе тафеп опош- 
тити: те опошти и мене и себе; дичити: 
што је дичан, то га име дичи; п, дичење; 
освјетлати образ. 

(Стен частити; п. чашћење; дееђхі поштен: 
да си поштен! часни (н. п. пост, крет). 


(бтепђајї образан. 
@йтепшапп ш. іф а18 @бтептапп зеідеп опо- 


штенити се. 


(©ртетбіеіипо Ё. пошта: ну доведи Страхи- 


нића бана у дворове и у куће наше, да 
ми неку пошту учинимо. 


ковић; властелин; сој. властела; бољар. | ©0110 часно: ко хоће часно, не може ласно. 
@оеїтоб п. атабез Ўюв ат; еіпет реор |00110 е Ё. поштење. 


дешађ атеки. 
(бе еіп т. драги камен; пп %0{( йер дра- 
гац камен, 


(©0108: бег (Єђхїоје обруканац. 
(0хїојідёе Е бешчаст. 
(61! еј! хеј! еї, еі? еле, еле! ни! 


(епі т. Зе еіпе ійтїсеп (е(ебхіеи, абі п. јаје; дет. јајце; @1= јаињи; баз теијфифе 


обес ђоорјфа еФендија; бсЗ (епі ефен- 
дијин; Ме тап е5 (епі еФендијница; 
фет (5јепбі ефендијнски, еФендијски. 

(ве или т. метиљ; беп (дебошли Беїоттеп 
(пе  Офабтан ей) метиљати се, мети- 
љити се, пометиљати се; п. метиљање, ме- 
тиљење; беп (де ошли ђабеп) метиљав. 

(аде Ё. дрљача, зубача, влача; еіпе 911 оде 
брана. 

(сеп влачити, дрљати, зубити, зубати, бра- 
нати, побранати, позубити, позубати, по- 
дрљати; п. влачење, дрљање, зубљење, зу- 
бање, бранање; бег дееддје ег дрљање: 
пале вране по дрљању. 


(1 постељица; еіп цпрејсисфјејед (51 муһак; 
еїп (рекђез (1 ровито јаје; умак: обари 
јаје на умак; (ег {едеп носити; 0е ©еппе 
јифЕ еіпеп 511 зит (Слешједеп обија кокош 
да пронесе; айе (Лет де(једе ђабеп изни- 
јети се; баѕ етјје (21 еіпет Феппе проное, 
проносак; баз (еђје (1, еђе гле Беппе @ 
{едеп аштђбтЕ износак; баё ипіегдеЌедіе (1, 
бал! оте деппе боті {еде полог; еіп теб, 
етпе Хіеріпи бег ипіехдеїедіеи блет положар, 
ноложара. 


61010 ш. аКһаеа оҝеіпаііѕ слијез (сез, 


шљез) бијели. 


(ту ф аш п. абћасва оЁеіпаіѕ шљезовина. 


(доці ш. саможивилица, саможив; её ій | фе Ё. ацегсиз раст, храст; дет. растић; срч, 


Ташет (аофеп еве су грабље, нема вила. 

(баои саможив, себезнао. 

(50! јадеп екнути, екати; п. екање. 

(ђе аду. ((етфеет) прије: прије ће дати мени 
него теби. 

(бе Т. женидба, женба; шп 05е) женид- 
бина; (бе женидбени; бег 0іе етіќе (ђе еїп= 
деђЕ првоженац; еіп Мир ашвег бег (бе 
копиле; сій Фођи ашвет бег (ђе копилан, 
копиљан; етеш јоїфеп деђӧтід копиљански; 
Ме ашрет бег (ђе |фирапдес ірі) копилача, 
копиљача, грјешвица. 

Сђетала негдашњи, некадашњи. 


дуб; со. дубље; (іфепатіеп: грм, гра- 
ница, |бјел; Зеттекђе цер; дет. церић; 
(!феп= растов, срчев, дубов, грмев, гра- 
ничев, бјелов; церов. 

«ђе! Ё жирка; дет. жирчица; желуд (жир 
растов и церов); ме (1 фел жир; де (іеі 
бет Дестебђе церовац (жир); шїї АК 
таеп жирити; п. жирење; шї (феі 
вешлеё жирован; еіп пп: Стђеји детајејед 
©фшеїп жировњак; Ме Ден, ба ме @їфет 
абја еп жиропађа. 

(б1феїдеїй л. жировница. 

@тфе]айт п. жировна година. 


@тфеп. 


(феи кајарити. 

(сбепђої п. растовина, срчевина; уои беп 
(бїйепатїеп грмовина, граничевина, бјело- 
вина; боп бег Зетекфђе церовина; еіп О] 
ооп (кфђенђојг растовача лађа. 

@тфепїаб та. растовац; Зетекфенјбаб церовац. 

(бен ов та. растовача; Зегеібепіої церо- 
вача. 

@їйешшаїй т. гриљак, грмик; Зегеіфеттаїо 
церик. 

@йет ш. баждар, визирџија; (ђе баж- 
дарски. 

(ифаеби ђе #. баждарина, визирина. 

(фббсифен п. вјеверица, јеверица; Чеш. вје- 

__веричица; їйїп деђотід вјеверичји ; еіп јипдед 
(еифђбтифеп вјеверичић, јеверичић. 

Стоб п. баждарски кантар. 

(5100 аб т. визир. 

(тефје (. гуштер, 
(трефје зелембаћ. 

ле в ш. шућур, шућурица. 

(еграпзе Ё. зојапша шеіопсепа модри пет- 

_ лиџан. 

‚ @тет[реїе #. еп бароп: кајгана, чимбур; 
(ейоа брест. дејевіе (лег); 9008 @тїетїреї{е тїї 
Ў грушавина; тїї бе:Бес 910 распара. 

@ [ет ш. усрђе. 

(тла усрдан. 

@тдеп: јеше (депе особница. 

(деп кастен, кастиле, кастилице. 

@їйеп{їїп ш. самовољство, јогунлук. 
@1деп[шпїў самовољан, самосиони, јогукаст, 

| тврдоглав; бет ође: Ме (бідепјіииіде јогу- 
ница; еїп еїдеп{їїїїйет еф једноумац. 

(бїдеп шп п. Бејопостед (ден ши (шад пісі 
Шер бес детета Шеп ФапдроетїраЇйшїїд 
Пе, Сопђетдиі особина, прћија; Беўопфетед 
(дел ши стез УКблбе8 осопштина; еіп 
пф, бес еіп јођед бај прћијаш. 

(ден їшеї ш. власник, сахибија, господар; 
їбт деђбта власкиков, сахибијин, госпо- 

· _ дарев. 

(тђаш #. водењак. 

Соп? п. острво; Фет. острвце; оток; (С алђ= 
острвски. 

(2 боје ш. пеик. 

(е Ё. хитост, хитошт, хитња, наглост, преша, 
дотуга: {і ій (е јебеи похитјети, по- 
хитати. 

(еп хитјети, хитати, усхитати се, похитјети, 
похитати, наглити, брзати, потежити, по- 
спјешити, прешити, запрешити, журити се; 
п. хићење, хитање, нагљење, брзање; 
код ееп запалити: запалио пјешице; 
еНеп) на врат на нос. 

ү једанаест, једнонаест; еіпе Забі боп еі 
једанаестеро, једнонаестеро, једанаесторо; 
рег ее једанаести. 

(ер хитлен, нагао. 

(1есноѓеі Ё. плахост. 


гуштерица; Ме дхйпе 


49 


(@їпбто@ет. 


(119 хитан, нагао, напрешит. 

(Сите ш. аков; @їшеөгїїб беп аковче; 
боп 31001 ав ведро, вједро. 

(ли један; еїпеї један; неки: неки плати, 
неки не плати; бте еїпеп једни: једни кажу; 
еіп ипо апретет штоко, штотко; еіп дарірег 
неки; ій еїпеїї[оїї једнако; ои8 етет ОНЕ 
једноставан, самотвор; 91 и, бад іп 
еїпеп бабеп опдедеће ТЕ једножично сукно, 
јединица; клашње; е пиг еіпеп апи 
беђабё ба једномужатица. ; 
їпапфег: еїпапбет еџрацен ишчекати се; 
еіпапоет ђајјен ненавидјети се, мрзити се; 
еїпапбет ол'зіеђеп, дедеп етамбес јеффеп шїї 
9(пеѓоріеп прегонити се; седеп еіпапдег 
утакмице: даје воће за жито утакмице т. 
]- мијења једно за друго; пебеп ешапђег 
напоредо, успоредо; паф еіпапђег засо- 
бице, засопце, засоб, узасопце, узасебице: 
еіпег бет (Обђие, біе пафеиаивек, ойпе бнт) 

~ ®бЧййет штетбтофен эи їшетбеп, шт 980 
їопитеп пособап, пособак; еше јоїфе осе 
пособица; пафетапрес шафеп (з. Э. Бапеп) 
поградити; пафеїпапбет Мибеп повезати; 
пафеіпапдег. ашађетајеп рагудати (н. п. 
ћери, сестре); ооп еіпапбет теібеп разгра- 
дити. 

(бїпїнаїй ћорав, ћори; ћор ай). 


(пег 


їпӣее!. (їп 


Эшаштеп[евипдеп шї (бїдеппашеп: Ћћөр- 
Божо, Ъор-бпасоўе: іп опабеђеси сиф 


а етеђено); бег еіпйидіде ћоравац, ћоро, 
ћора; е еіпйидідеп ћоров, ћорин; рез 
еіпйидідеп тап ћориница; бе (іпйидіде 
ћоравица; ћора (н. п. кобила); бет (И 
їпїдеп ћорин; еіпйидід 'ретоси Һоравити, 
оћоравити; п. ћорављење. 

Стирафен, еіпрсаіеп, іс (бейт Жасеп, таеп, 
ап За еіпрйђеп) упећи се, упицати се; 
п. упицање. 

'(їпбапо т. еіпез исјев корица, коре, ко- 
рице. 

(бїпбапеп уградити, уграђивати; п. уграђи- 
вање; водити: челе воде саће у кошници. 

(бїпбеете Ё. рэтіѕ дпайгіѓоа вранино око. 

(пбіедеп улупати (н. п. котао); еіпріедеп 
аё %ехјеп[ерег потпетити, потпећивати; 
п. потпећивање. 

(преп, (0, зи јеђен діаибеп привиђати; п. 
привиђање; |) строси ейоаѕ ди еђеп 
привидјети. 

„иршеп повезати, повезивати (главу); т. 
повезивање; |кђ беп Чорр еіпбіпреп пове- 
зати се, повезивати се; ера (®їпдебипбепебё 
5. 8. @е пи 510061 завежљај, завезак. 

(тбтесфеп іпіт. провалити; {тапв. обити, 
обијати (врата); п. обијање. 

| Сілбтеппе Ё. запршка, запрашка. 

Сіпртеппеп запржити, запражити, запригати. 


| 


(біпртоќеп подробити, удробити, задробити, 
надробити; 5аг (:пдертое подробан. 
А 


(бтпртис. 50 


біпбтиф) ш. разбој. 

іпосеђеп увртати; п. увртање. 

(іпохіпдеп уревати (уревех). 

(їпепдеп узити; п. ужење; сузити, сужива- 
ти; п. суживање. | 

(їпегїеїд у једну руку: у једну руку имаправо 

(адеп уврсти, увразити, удјести, удјену- 
ти, удијевати; п. увражење, удијевање. 

(бїп[айеп (рот ерафнић) пасти на ум; тек- 
нути: текну ме ум; текну ме за врат 
(ош) 10 крећ піфі шад и етдеја ен 
ЧЕ незнам који му је андрак (ебепёаті). 

(ија 1. простота. 

бије а, дете прост; еіп еіп дех УЛеп]ф), 
ођие ВИоцид простак; еіпе етија(Нае Фет 
јоп блуна. 

(Нијајеп опточити, оптакати; п. оптакање. 

ијајјшпа Ё опток; коломат (н. п. на гум- 
ну); ме (тијајипа без аје(а168 творило. 

(и Пефеен уплести, уплетати; п. уплетање. 

(їпїїдеп углобити, углобљавати; п. углоб- 
љавање. 

(ијифтен увести, увозити, уважати; увести, 
уводити; п. увожење, уважање; пепе 510 
пипа еійђхеп, поставити: чудан Дука 
зулум поставио; постављати, ставити. 

(бїпдеботпе бет домородац, отаџбеник. 

(їпдейеп ући, улазити, уходити; оош иф 
збјећи се; пп За еп еіпдеђеп уваљати се; 
етидеђен еіпе Офиштене наджњевати се. 

@їпдеїейеп признати, признавати. 

(тидегрефе п. дроб; дет. дробан, апос. дро- 
бина; утроба, виталац. 

(іпдіебеп улити, улијевати; п. улијевање. 

С!пдтабеп укопати, укопавати, утрапити; п. 
укопавање; {іф еіпдгабеп, регіејеп задуп- 
сти се; бад бїпдхабеп бег Я 1апѓеп урављање. 

(@іпдсееп:; зи іеі іп ейџра8 еіпдгеіјеп за- 
бражђивати; п. забражђивање. 

біпђаифеп надахнути хога (т. ј научити). 

(бїпйеїтїїф, 10, шафеп одомаћити се. 

(пед јединодушно. 

(тиђејфташен пендељити; п. пендељење. 

(біпђетрапдеїи пошетати. 

(іпђеитафђеп: іп баё баи јеіпег таи еіпђеи= 
таеп призетити се (ући жени у кућу), 
придомазетити се; дет іп баз анд |еіпег 
таи егтдеђецта ђе! ђаі уљез, припуз, до- 
ходац, привук. 

(5іпробет ш. једнојајац. 

біпђоїеп достићи, достизати, пристигнути, 
пристизати, стићи, стизати, сустићи, су- 
стизати, дотећи, дотјецати, стигнути, до- 
скочити; п. стизање, достизање; бет еіпђоїї 
достижан: Бог је спор, али је до- 
стижан. 

іпбоїиид Ё стиж: добра стиж! (рече се, 
кад ко стигне кога). 

(іпід сложан; еіпід шафеп ујединити; еіпід 
третреп сложити се. 


їпіде неколика {йг баѕ$ оепиѕ ш. ший п. 
"неколико (йг аЦе сепега, ооп йи еїп= 


Једни: једни кажу. 
(бїпідёеі Ё, јединетво. 
(1пјабід: еіп 


(іпѓеђтеп увратити се, уврнути се, навра- 
(бїпїпеїеп пригњечити. 

(іпЁофеп іпёг. уврети, увирати; п. увирање; 
(бїпїїпїе Ё. рі. доходак, доход, довод, до- 
@їпїабеп позвати; шп (ото! епшађен по- 
(їпїаўипд узов: ми смо на узову (т. ј. 30- 


біпїаўјеп пустити унутра; |иђ упустити се, | 


(етташјеп (оот иф) збјећи се, скупити се; | 
тедеп: 


(1егпеп увјеџбати. 
біш еп ушикати (дијете). 
@їпшаї аду. пиш. једанпут, једном, једаред; 


типа еп, їй) умљети се. 
(їптапетп узидати, узиђивати; п. узиђивање. 
@їпшеПеп умусти. 

(їптепдеп, іф уплести се, уплетати се. | 
(нит феп, |і іп ейшад пачати се; п. па- | 


Стппађте узеће. | 
(@їппейшеп узети (н. п. шанац, град); преу- 


@іппеђтег ш. бег 9[Бдабеп дацијер, лореш- | 


(бїппейет, 


018 [йп{ анајфпећиф: неколика човјека, | 
неколика повјесма; неколике {йт ба сепиз 
Ё. (015 іп апајфпевиф): неколике жене; 


уфлевиф): неколико људи; неколицина, | 
неколициња; еїпїде (оегјфіедепе) штокоји; | 
їрпеп деђбт шточији; еіпіде (біс еїпеп) | 


еіпјабхідег ©рхоВїша етез _ 
Фашпед једнољеткиња (млади ја) ; еіпјӣбкіде 
ето омак; еіпјабсіде ©іше омакиња; 
етија ђттае8 ©сђіоеіп назиме; соП. назимад ; 
етијађиде Саи назимица. 


тити се, наврнути се, еврнути се, сврта- 
ти се. 

савирати; п. савирање. 

водак. 

зивати; п. позивање; зазивати на част. 
вемо један другога на крено име). 
упуштити се, упуштати се; јіф їп еіп бе | 
{фа ешаеп убраздити, убражђивати; п. 
убражђивање. 

купити се: купи се чоха, опанци. 


таш, иеп еіпїедеп метнути, | 
метати купус, краставце. | 


аду. ёетр. једанпут, једном, једноћ, јед- | 
нош; пит еїпша[ ред 0005 ејјеп једно- 
удити, једноничити; п. једноуђење, јед- 
ноничење. 


чање. 


зети: хоће Турци царство преузети; узи- 
мати, преузимати; п. преузимање; прихва- | 
тити (град, шанац, земљу); Жаши еїппейў# | 
шеп заузети, заузимати; п. заузимање; 
запремити , запремати ; п. запремање; еп | 
депопипеп заручан: заручне му руке (кад | 
држи што у рукама). | 


чија; бе: @іпертес бег 96дабе ашј Оегоећ | 
чибукчија. 


пи еп. 51 (її. 


Фишијеп і угнијездити се, уселити се,|(@їпїФЇадеп ударити, побити, забусатн, побу- 


улећи се, залећи се; етен {ајјеп за- 
лећи. 

(бре Ї. пустиња. 

бишеп зазеитенити, обуљити. 

(Сіпріторіеп прицијепити, наврнути, привр- 
нути, накаламити. 

(іпдпатітеп, {100 бе: Зетапро (обпе 0іеї зи 
іхадеп) распртити се. 

Иитафђеп (3. 5. еїпешт еіпе тамі) насочити. 

С'птаифеп, шї шатшет ФиијЕ напарити. 

@їптебеп, бит ереп зи ейраё беедеп до- 
говорити: неможеш му договорити, не 
може му се договорити. 

Сїптеіреп утрти. 

(птеібеп, оитфбтефеп продирати; еіпгеіВеп, 
зет те рушити. 

@їптепїеп уложити, улагати; п. улагање. 

Силен уредити, уређивати, оправити, 
намјестити, ујдурисати; п. уређивање; 
баз (тилффеп ред дертофепеп сиве ула- 
гање. 

Сл шта 1. уредба. 

(їпїїйтеп мести, замести; ош еіпійђгеп из- 
мести. 

(иг један; еіпҙ їретдеп погодити се, пога- 
Ђати се; п. погађање. 

(Сїпјаїзеп осолити, посолити, насолити. 

(јат: бег (іпјоте самац: Ме (іпцјоте са- 
мица (жена која живи сама без дјеце и 
без мужа); еіпјат, еіпзеп 5. 1. ођпе оп 
дете юетірапоіе фатійепђаиріех, _ Боћ шї 
Їеіпеш 9810 пий їп іт аще инокосан, 
једин, јединац, једноглавац; еіпјот {ереп 
самоћовати; п. самоћовање. 

Стијапцен Ғ осама, самотиња, самоћа, ино- 
коштина. \ 

(јатиет та. бег ©ісиег порешчија. 

(пјав ш. уметак; закрцка (комадић чохе 
што сурдомари између шва умећу); (пх 
јав пп Зешефе усперак; бег (біцов Бе 
беп У 0іесіппеп клин (у кошуље); бег пе 
јав Фет бабел обе шп ©фиђе поткрпа, 
пенџе. 

Стијавтбђте Ї. пп У бан каблина. 

Слијацетп (беп тоНеїй) подмијесити, под- 
м]ешивати; п. подмјешивање. 

(їпјоидеп попити: попила земљичка воду; 
іф упити се: упио се крпељ у месо. 

(їп{їшшєп порубити, рубити; п. рубљење. 

Стијфешеп уточити, утакати, наточити, на- 
такати; п. натакање. 

Ст јен, іп ба ©су бтіпдеп укрцати; іі 
еф тен укрцати се, 


сати (копље); обити (врата); еїпфїадеп бе 
беп Збебеси поткивати; п. поткивање; беп 
48ед етаф(адеп запутити; ударити (на ко- 
га, на што); етааден 4. #. беп Фир 
обложити; еїіпј@адеп ейџаѕ іп Фартег 
облагати, обложити; п. облагање; {і еіпғ 
іадеп, етеп обложнти ее; 0 еїпї@Їа= 
деп їп беп апіс облагати се. 

(їп ф(екфеп, 0 уплакати се, увући се. 

Су ф шипети задријемати; пафеіпапдег ет 
јфашитети позадријемати; – еф шине 
їроЙеп затљати, пола заспати; |фиирјиф 
їйї ет фашитеги закуњати. 

(їпіфттаїзеп замастити, замашћиватн; п. за- 
жашћивање. 

Стуфиетфеји, |і улагивати се; п. улаги- 
вање; удворавати се, удворити се; п. удво- 
равање; |і (бит ©йдеп) етфтиефеи 
улагати се код кога. 

(іпјфтеіфеїпо умиљат, умиљен. 

(іјфпеіфеп зарезати, зарезивати, урезати; 
п. зарезивање. 

Сбіпіфиін ш. зарез (н. п. у обруча); заре- 
зотина; нажањ; ове године слаб је на- 
жањ (мало је жита било енопом), 
али родно; еіпеп фин шафеп за- 
резати: зарезати у рабош; бе: (пф 
ши ае деј афіееп 910ђез закољак:; Обер 
(јот си Әйт 2. 55. бед ©сђіреіп аї8 
Фепизефеп роваш. 

(ти јесашен, іф (їп иддабеп) стисну- 
ти се. 

(їпјобтеібеп уписати, уписивати; п. уписи- 
вање; |ф еіпјфтеіреп (ајеп записивати се. 

(@їпїфїюйтгдеп помрчити. 

(Етијеђен, еіп їрепід бејеђеп промотрити. 

(бїп]еї[еп насапунити. 

(пјевен метнути, уметнути, уметати; п. 
уметање; Ф[апгеп еіпјевеп посадити, за- 
садити, засађивати; п. засађивање; сади- 
ти: еброад шп {апо еіпјевеп заложити, 
залагати, задати, задавати; п. залагање. 

(їјеВйпд т. калам, калем, наврт, навртак. 

@їпїфї 1. разборитост. 

(тіереп іпіг. уврети, увирати; п. увирање. 

(терет ш. пустиник. 

(тен спухати се: спухала се бешика. 

(іпјріпег т. таљигаш (коњ). 

тђрбиид: еіп ешрашиоег адеп таљиге; 
дет. таљишке, таљижице. 

(престеп затворити, затворати; п. затво- 
рање; ег | (пи ејапатић) еітдејретті он 
је у затвору- 


@шФаўеп заспати, уснути, ушикати се; ијртефеп увратити се, увраћати се; п. 


паф еїпапфет еіпјф{ајеп поспати. 


@їпїФЇа{етп усиавати, успављивати ; п. успав- 
љивање; шишкати; 29690 Өїпйег етдиг 


|ефатеси цуцу! нини, нини! 
бтијф! ад ш. потка, поутка, поучица. 


увраћање; јавити се: и еіпіртефеп 
слободити (кога); јф іп #шїтшег реп 
Уи) еїпјртефеп разбирати се. 

Сіп негда, некад, некада, његда, њекад, 
њекадар. 


д % 


Си фатрјен. 


бїпйашр{еп утабати. 

(иефеп углавити, углављивати; п. 
вљивање. 

@їпїейтөйтеє Ї. аш Закфјет тулаица; Ме (їп 
Нефебђте іп бег каблина (еїпет Тијабтбђте 
пи Уефа) туљак, туљац, ципун.. 

Стил аду. једногласице, једногрлице; 
договорно: договорно књиге направише. 

Снуита па негдашњи, некадашњи. 

іпісдгійеде 5 ерһешега ушсаја 
цвијет. 

(їшапфеп попирати (н. п. платно); п. попи- 
рање; потопити (платно, чоху); п. пота- 
пање. 

іпіеідеп умијесити, замијесити (крух). 

(їпітафі 1. слога, 

Спитафна сложан. 

(їшїтад ш. потка, поутка, поучица. 

іпітадеп унијети, уносити; беі беп #$ебегп 
поткивати, поткати; п. поткивање. 

@їпїтїтїеп покиселити. | 

бїштееп, їп (лпа деђеп уродити: уро- 
дила моја ријеч. 

пите еп утјерати, утјеривати, угнати, уго- 
нити, спратити, спраћати; п. спраћање; 
(бео, Сибеп сїпітеібеп наплатити, напла- 
ћивати; п. наплаћивање. 

(іпітеіеп іпіг. ући, улазити; ігапѕ. угазити, 
пригазити; еіпітеіеп 2. 8. #таш їп баб 
нагазити. 

ПШ ш. улазак. 

@їшїшїїеп умочити, умакати; п. умакање; 
замочити, замакати; п. замакање; квасити; 
п. квашење; мочити; п. мочење; битф (їп 
ипѓеп ретзеђтеп изумакати (н. п. читавхљеб). 

Стићбеп, {0 извјештити се, увјеџбати, оћу- 
шити се (јфетађај ; оварисати што (т. ј. 
упутити се у чему). 

«пира ен, 110) уваљати се. | 

@їтїш@[]етп, еп аиёдеітоќпеіе аб закиселити. 

@їпшебеп уткати, уткивати; п. уткивање; 
изметати; баз (бїпшебеп биет @атбеп из- 
метање, 

(їпшеїбеп покиселити, наквасити; киселити 
(н. п. опанке, куђељу); кишати, закишати 
(н. п. кошуље); п. кисељење, кишање; іп 
еде епиоекфен накиселити; еіп їрепід еіп= 
іреіфеп понаквасити (п. п. кад се брије); 
|0 енирефеп наквасити се: накваси се да 
те обријем; сіпдеїреісі шетреп (оот 700) 
искиселити се, покиселити се, кишати се; 
етивететфез Оі ој моча; бе баш еіп 
ке феп штавити (кожу); п. штављење, штава. 

Спиое ен, ес #їїйе затроношити, троно- 
сати; шп 600 еішіџеђеп владичити, 
завладичити: п. владичење. 

(бїпїрійейт увити, увијати, завити, завијати, 
умотати, умотавати, замотати, замотавати; 
п. замотавање; повити (дијете); замоту- 
ати; ейоаё (іпдеюіїее8 завитак, увитак. 


угла- 


водени 


52 


(тада реп. 


то деп пристати, пристајати (на што); 
п. пристајање; привољети се. | 


@їпїрїпбеп увити, увијати, умотати, умота- 


вати; п. умотавање; еїпїріпбеп іп еіпеп 
#тапа укитити (цвијет у киту). 


(їіригзеїи укоријенити се. 
(їпзйипеп заградити, заграђивати; п. загра- 


ђивање. 


(бїпгаштипг. Ё. {йт Офреше, Офјеп обор. 
(бїпгєїп аду. на посе, појединце, посамце, 


уба, помало. 


(пзе ай). посебни; еіпзе(п, ойпе апдеге %еге 


оапоіе, Фашійепуйиріег инокосан, једин, 
јединац; бег Зийап) да шап инокосан |Е 
инокоштина; пісі еіпзеїи іш аще за- 
дружан. 

Сіиценеп узвести, узводити (платно); п. 
узвођење. 

їпзіеђеп увући, увлачити; п. увлачење; {б 
еіпдіеђеп згрчити се; оот Зифе збјећи 
се; еіпгіеђеп Тајеп пустити кога у кућу; 
їй їоођіп еіпдіеђеп завући се, завријети 
се, завирати се. 

Стад једини, цигли; цигловетни, цигли ци- 
гловетни; једити; (їп %0(8йереги) једи- 
нити; бег сиде Соби јединац, јединак; 
0іе еіпдіде Зофіег јединица; аё ешаде 
по јединче; бег еіпәіде іп еіпег Фапаг 
ђайиид једноглавац, јединац; ме еіпгіде 
УЖ Хаппдрегоп іп еіпег дацёђайипо јединац, 
једин човјек, инокосан; (ет еіпгідег пилич- 
ник: сви изгинули, ни, пиличник није утекао; 
ет ет дег ђавољи: алинема бега ђавољега. 

(648 п. лед; еіп ©ійЇ (15 пласа леда: отед 
18 ведрац (чист лед, на коме одозго нема 
снијега или чега другога), ведрењак; 21 
(18 тлафеп ледити, следити, заледити: эи 
(515 уређен ледити се, следити се; диј йеп 
Се |ф[ееп тоциљати се; п. тоциљање. 

(лабађи Ё. тоциљавка, тоциљајка. 

(еп п. гвожђе; апот. гвожђутина; железо, 
демир; (1{еп= гвоздени (н. п. мајдан, руда); 
ші (уеп беј адеп метнути у гвожђе. 

(Еђепђапојет ш. гвожђар. 

(ђепђатојет еф гвожђареки. 

(ешавси т. гвожђара, гаожђарница. | 

цеп асе | ге: Цене (еп абеп, бе апр | 
пајје, {рахо эп [йатбепое (Обоје дешен | 
гоетреп поспа. ||| 

(&епјрӣпе р1шг. т. ковачина. | 

беги гвозден; демир дес: еегпег «еей || 
гвоздењак; еїетпе ®Хафётаще гвозденка: | 
ејеспе Феше гвоздењак (гвозден буздо- | 
ван); ба ебесле Ж от (іп бе Зопан) демир | 
капија. 

(518дтибе | леденица. 

(ата! леден, ледан. 

(618001 е 1. санта леда. 

61 ајфи ш. (ете 904) ледењак. 

( 8әар[еп ш. леденица. 


@{е[. 


не], оетдебїіф залудњи. : 
иет ш. гној, ерж; (бйег тї Фи сүкрвица. 
(Негід гнојав. 


58 


(пде. 


їп ЖобаНерети); ешріођіеп препоручан: да 
сам ти препоручан; ®тїпдепї етріеђіеп гла- 
вити, накричивати коме што; п. глављење. 


(егп гнојити се, огнојити се; п. гнојење. | ©шріеђ(ииод 1. препорука. 


(енрајјег п. вода. 
Еуре п. бјеланце. 


Стрпивеп осјетити, осјећати: п. осјећање; 
ћутјети; п. ћућење. 


(ег т. гад; (еї ђабеп гадити се: ја се га- | Сити оф осјетљив;  етрћио оф дедеп Юе 


дим на то; (©{е[ Беїотїїтеп згадити се; зга- 
дио сам се на то, згадило ми се: сага- 
дити се; 91:1 (еї8 Бефопшиен, гени шоп 
3. ©. сене 181, обет еіп ©ісіп іш Этоі тЇ, 
згрштити се. 

| ЕТ ад]. гадљив. 

@ Г еШаї- гадан, 
отужан, тужљив; еіп егеђанез Эїіпо згад; 
еђе бај! тлафеп згадити. 

(еп, (е1 егїреїеп гадити; гадити се: нешто 
ми се гади; е8 се піф грстити се, згр- 
штити се, гувити се, стуживати се, сту- 
"жити се; бљуштити: бљушти ми ерце (н. 
п. кад човјек једе много грожђа). 

епо п. злопата, сиротиња, невоља. 

| Бер ай]. рђав, жљеудан: еіп еїепбег 9%епјсб 
кукавица; тибдећ ош еїепо їџегдеп! рђа те 
убила! 

| Серђа ш. елеант: (ерђатеп- Фиљев, виљев. 

бї гледај еп]. 

епбеіп п. вилдиш, Филдин. 

| {Пад ш. Илија, дет. Илијца; ћур. Иле, Иљо; 

| _ @[Тад= илијнеки (н. п. мјесец); баё еј бег 
бе еп Паз Илијн дан; ®9[р[е[ обег те, 
{0 дедеп баё еј оез ђе дел Паз теђ тор 
илијњача, (јабука, крушка); ђе беп ђе ден 
@(1аё јетесЕ илијнштак. 

| Саша ш. Јелесије. 

(ЕП бодеп ш. лакат; тії Фет (бодеп еіпе 
Фебђесђе ттасфеп, дав тап еше Фтођила піфі 

Г е одмјерити до лакта. 

| (Пе #. лакат, аршин, рие. 

Бег Ғ. сврака, шврака; бег ет сврачји; 

‚ оте јипде ет еврачић. 

| Сети рат. ш. родитељи. 

| Стаі теп саватлеисати; п. -саватлеисање. 

| Фипатат! т. ускок, дахија. 

шїп ш. еіпе 901 Ни ее Оба јемин; 

@шїп= јеминеки; еіпег ооп без Сппид ®ешеп 

‚ _ ]еминовац. 

иіп бити п. јеминлук. 

| (трап т. дочек, дочекање, причек. 

| Фтирјапдеп примити, примати; п. прима- 

е: прихватити, прихватати, прихва- 
Ћати, прихитати; п. прихватање, прихва- 
ћање, прихитање; дочекати, дочекивати; 
л. дочекивање; причекати, причекивати; п. 
причекивање; 1111 Уб та етрјапдеп при- 
брати, прибирати; п. прибирање; етрјандеп, 

_ Бејсифісі їретеп зачети, зачињати. 

| Стрјапатић Ё. зачињање. 

| Фтирјеђеп препоручити, препоручивати; п. 
препоручивање; наручити, наручивати (те Е 


%а ће зимоморан, зимогрозан, зимогрижљив, 
слаб од зиме; бет дедеп пе 40е етрупол 
"ТЕ зимоморница; зи стрриоие (дедеп Фе, 
5іве) муанат (од зиме, од врућине). 
Стрбтеп, |і бунити се. 
@тпротїфїютпдеп, {10 узвити ее. 


гнусан, уеован, пријетран, | Стротїріпоеп, {0 извити се: извио се орао 


небу под облаке. 

пе п. конац, крај, сврха, свршетак, доспје- 
так, доспијетак; скончање: доћи Һе и 
њему секончање; раз (пре, іра ат (пе 
Бетамафопши! _ посљедак: йиђегіез (иде 
крајичак; ат (пе накрај: на крај села, 
накрај свијета; на измак: кад су били 
на измак корита; от (иде 4. %. рез 
Жушета на измаку, на измак; бош 9ијапд 
018 пђе од краја до конца, од кона до 
кона, од кон до кон; баё (тре аш Зе, 
ап бег Чепиоаирђ крајац, ивица; (пре бег 
#бе[{ смак свијета, кијамет; да (пре еіпег 
Зђје, ишт шеїфед {10 оаз Жар БередЕ рука- 
вац; 008 @пбе рез у итешацја глава, грлић; 
баз (пре (Вафен, 9) ат Објфендењее 
парошчић; зи пре баиеп доградити, до- 
грађивати; п. дограђивање; 018 (пре беіеп 
(ооп реп Ни ен ©егбеп) доклањати (н. 
п. подне); зи пое бтіпдјеп докрајчити, сми- 
ривати; ди (пре оепеп дослужити, доелу- 
живати; п. дослуживање; ислужити; 618 
3и @пбе етпађтеп дохранити; зи (биде етшеп 
дожети, дожњети, дожињати, дожњевати; 
п. дожњевање, дожињање; зи пре ејјен 
дојести; ди пре [ефіеп доплести, допле- 
тати; п. доплетање; зи (пре деђеп (ооп 
беп пий рега(екђеп) ишчиљети; прибрати 
се: прибрало ее жита, дрва; прибирати 
се: прибира се жита; измицати се: измиче 
се хљеба; премакнути се, премаћи се; пре- 
макло ми се новаца; зи пе дтабеп до- 
копати; 018 әп (пе йеп дочувати; ән 
(пре шађеп измилати; п. измилање; әй 
(пое детађеп їрегђеп измилати се; зи бије 
їфепёеп источити; зи (пре {0 афіеп до- 
клати; зи (пре |фтефеп дописати, допи- 
сивати; п. дописивање; 21 (пре ўеїп шїї 
јеіпеп @ифӘїйпїеп долијати; ән (ире еіп 
ші јеіпет ©іпдеп допјевати; 615 зи Сире 
ірејеп доручати; зи иде үріе[еп, зи (пфе 
фапдеп изиграти, изигравати; и (иде 
\ртефеп исказати: зп (пре їререп доткати, 
доткивати; п. доткивање; еп |фефјев 
(пре пеђшеп зло проћи; піфі жї иде 
деіхадеп, оог бег Зей деротеп недоношче. 


Сиотдеп. 54 пИац{еп. 


(&поідеп євршити, доспјети: прекршити: и то 
прекршисмо (као прекинусмо). 

пабс на сишљив, сипљаив, загушљив, сла- 
бодухаст; епдбтијна їретђеп осипљивити. 

(пдбтйіноѓей Ї. сипња. | 


машиву, како махне да му се измахне; 
йад [еїйї епа измашив. 

@пї{етпеп: беп #ефег боп Феп ©трреп епіех= 
пеп одујмити чашу од уста; {їй еп{етпет 
одмаћи, одмакнути, удаљити се, удаљивати 

(иде ай]. узан, узак; дет. узачак; тијесан,| се; п. удаљивање; {їй еіп теша епўегпеп. 
тјескотан, тјескобан; епде шафеп тијес-| поодмаћи. 
нити; епде їрехдеп отјешњати; бе (СНеје | Си бјеси! даљни. 

ЧЕ зи епд не може чизма да наиђе на ногу.| Сп етипа Ё. даљина. 

(иде #. тјесноћа, тјескоба, тјеснота, узина, | Си атипеп распламтјети се. 
ужина; іп бе иде їтеїбеп скучити. (Ст Пеђеп побјећи; ђиласнути (скочити и у 

Спде! ш. анђел, анђео, анђио; ћур.анђелак ; ре8| један мах побјећи). 
Спде!8 анђелов; Спде!- анђелски, анђиоски. | Сијсетбен, {0 потуђити се. 

(пдеу ш. склат. (пи јсешибеп распријатељити. 

Спојапђ п. Англија, Енглеска. (Сп ифђтен увести, одвести. 

(Спајапрет ш. Енглез. (підедеп насупрот; укопце: укопце трчи као 

п] англијски, енглески, инглешки; епд-| зоља; на сусрет: отишао му на сусрет. 
ијфез нф англија. (тёдедепдејеві: Ти епідедепдејевіег ЈН ид 

(&пдраб ш. тјеснац, ждријело, ждрло, богаз,| насусрет: био га буздованом насусрет (т. 
кланац, жвало, гротло. ј. један пут у прси, па онда у леђа). 

(п'е! ш. унук; бте @пїеЇ унучићи; вой]. унучад. | Си дедепопшиси пресрести, пресретати; 548 

@пїеПпп Ё. унука. | (тідедепёопииеп еретаоштина. 

(пепо п. унуче. (пёдедепјобсеісп одвикати : Стојан виче, нико 

(пой сеп : ўі еттоШтеп (ајјеп писати се. не одвиче. 

(и Б ейтеп лишити се (чега); ебраз ст беђсеп | Си дедепјевен, {і букнути: они ће еви бук- 
Кбппеп пасати се беза шта. нути на тебе (т. ј. скочити, устати). 

Стибеђсипа Ё неимање. (тїдедеп{їпдєп еіпет, бег дејипдеп отпијевати, 

(Етіріеѓеп поручити, поручивати; п. поручи-| отпјевати; п. отпијевање. 
вање, порука. (підедепќепипеп, і опопластити се: опо- 

(Си дреп згуљивати; п. згуљивање; брљи-| пластио се на ме; искосити се (на кога); 
ти, раздрљити, раздрљивати (прси); п.| {їй тииёђід еп деде епииеси разрогачити се. 
брљење, раздрљивање; загалаћити, зага- | бпідедепітовеп отпркосити: би јој пркос ја 
лити (н. п. руке); загрнути, загртати (н.| отпркосио. 

п. кошуљу); п. загртање; опраштити; ||| и дедпеп отказати. 
ем бћеп загалити ее, загрнути се, загр- | иаеђеп минути: и ти турске не минуо 
тати се, открити се, оцапарити се; беп| "руке. 
Федеп еп вел извући; боп ишеп епі- |(бпідйхіеп распасати, распасивати; п. распа- 
05веп (3. 8. ешеп Ваши биб 960 еп| сивање; їі епідїйіеп распасати се; епі 
обет 90падеп) подгуљивати; п.подгуљивање.| _ дише! распојае. 
тб: ти еп бб еш дацфе голотрб; тії | Кпібебеп, Ме «ај абпеђтеп одлагати: од- 
ст реш Фапрје гологлав; аду. голо-| лаже ногама (н. п. коњ); п. одлагање. 
главке. @ Шеп откривати, открити; п. откривање. 

п теппеп упалити се, упаљивати се; п.| туш еп грухати, грушити (јечам) т. ј. 
упаљивање; епібтеппеп оог Зоти преже-| тући га, да би се очистио од осја; п. 
стити се. грухање, грушење. 

(тібтйђеги разбратити. (оттеп: да тор шїї те епіїотшеп 

{тееп открити, откривати. то ми не гине ни послије. 

бије Ё. патка; деш. пачица; ћур. пата; шот- | Єпіїсйпзеп, 0їе танина ипдејфеђен тафеп раз- 
ка; раца; дет, рачица; пловка; бег Стеј вјенчати, развјенчавати; п. развјенчавање. 
паткин; (Стене пачји, пловчји, рачји; оіе| иНађеп, сіп ©фіеВдетеђх изврћи (н. п. пушку). | 
јипде Фије паче, пловче, раче; йіе јипдеп | СиНајјеп отпустити, отпуштати; п. отпуш- | 
Стен пачићи, рачићи; еше (ше іп! тање; распустити, распуштати; п. распуш- | 
9018 їеретп утва (златокрила). тање; ае паф бе: Међе епбајјеп попуш- | 

Фифеђтеп обнестимати, осрамотити, погр-| тати; јеш 9816 (дел еф) епајеп пусти- 
дити. ти жену. 

Степа ш. пачињак. Стив ађипа Ё отпуст. 

Стек ш. патак; без (Сифек 8 платков. (пі апјеп утећи, утјецати; п. утјецање; уто- | 

Сивађтен: Йй) еіп 98011 епбађтен (ајјен из-| ка: ја ћу имат коња од утоке, ја ћу | 
ланути се, затрчати се, затрчавати се. имат” саблу од посјеке: пафеїпапбет | 

бица еп измахнути се: и носи му сабљу из-| епїїаш{еп поутјецати. || 


2 


(пнеђпен. 55 


· пНеђпеп узајмити, узаимати (у кога што); | 


п. узаимање. 

(пећ еп, |еђ убити се, самодавити се. 

(и офеп излукавити (коме што), изма- 
мити; бег епо мамљив; епбофез @е[0 
мамљива пара (т. ј. која није с тру- 
дом и е правдом ита) него измамљена). 

инибисфеп раскалуђерити. 

(и раатеп распарити, раздружити, раздружи- 
вати; п. раздруживање. 

(ита ейи одгоненути, одгонетати; п. одго- 
нетање; угоненути, огонетати. 

&пітеібеп уграбити, отети, отимати, одади- 
рати; п. одадирање. 

(Епітіпђеп огулити (кору у дрвета). 

(бпїїїбеєп замицати. 

@тїтїйипд Ё. замицање. 
(ет јфефеп расудити, расуђивати; п. расуђи- 

` вање; судити: ту памет суди, ту снага 
суди; кметовати (какву распру коме); 
разгрнути: да разгрнемо, да видимо ко је 
јачи; раздвојити (као прекинути, свршити): 
и у томе боја раздвојише; беше ешоје!“ 
осп (3. 8. ешеп Фацј) прекинути, прекида- 
ти; п. прекидање; бте #б$аде {ой ез епшееј- 
бет кантар кадија! (мјера вјера!). 

Си фадеп, {іф оканити се, проћи се, мах- 
нути се (чега). 

ти фбећеп, іф прегнути: прегао на једну 
страну; прегињати; наканити се, сканити 
_се, заканити се, закањивати се; п. зака- 
њивање; одлучити; |) апбетё еп |фпећеп, 
берепёеп' присјетити се, присјећати се; п. 
ириејећање. 

и ф!ођеп науман, накан: био сам накан да 
ти дођем; епффојјеп ацібтефеп праснути; 
дет (повеле прегалац, прегињач. 

(пн ојјепђен |. прегнуће. 

(Си Шрјеп измиголити се, измигољити се. 

(тир ш. одлука. 

Ст фи ден испричати, изговорити, изго- 
варати; п. изговарање; одговорити, одго- 
варати; п. одговарање; оговорити, оговара- 
ти; п. оговарање; {їй епффи дел изпри- 
чати се, изговорити се, изговарати се, 
причати се, одговорити се, одговарати се; 
їїф оці еілеп еп{фийїдеп отпирати се (на 
кога); п. отпирање; іф епу фи ден, баў тап 
Зетапо пі) паф јетет ипјф беше 
вајкати се; п. вајкање. 

би фиидипа ї. изговор, обрана; отпор: от- 
пор баби гребени, да су јо) зупци мједени. 

(піеБеп, 11б) упропастити се. 

(и теде(п распечатити, распечаћавати; п. 
разпечаћавање; отпечатити, отпечаћавати; 
п. отпечаћавање. 

(тртефеп одговарати; свирала му јасно 
одговара. 

ирлиден ускочити; ооп бет пее изви- 
рати; бет (и ртипдепе ускок; аџст. уско- 


~ 


Старе ацеп. 


чина; біе Сп ртшидепе ускочкиња (дјевој- 
ка што за момком ускочи), добјеглица. 

(Стшеђел постати, постанути, постајати; п. 
постајање; стати : стаде га вика; завргну- 
ти се, заврћи се: завргла се кавга, бој; 
заметнути се: заметнула се кагва, дијете; 
заметати се; зачети се (н. п. зачела се 
кавга); задејати се, задијати се: задија- 
ло се дијете; заподјенути се, заподјести 
се: док се прамен заподједе таме; заку- 
хати се: закухала се кавга; еїпеп Опен 
ешеђен шафеп закухати кавгу. 

(Ст еђипд Г. постанак, постатак, постања. 

(їпїїеПеп нагрдити, изгрдити. 

(об ети п. битф Ў иёірапдегипд раселити, 
расељавати; п. раеељавање. ; 
(пйређег — ойет или — или, оли — оли, 

али — али, јали — јали, ја — ја. 

(Синоефен, ўі, 165 |фефеп раженити се, ра- 
жењати се. 

(Синое еп опоганити. 

@пїш Чеп развити, развијати; п. развијање. 

Стоке шта. # одвојак: како трава расте 
на одвојке. 

(Епїїшїпбеєп, {0 извити се, извијати се; из- 
маћи се: измаче се коњ из руке; измицати 
се: измиче се н. п. што глатко из руке. 

(еићоштеп размреити, размршивати; п. раз- 
мршивање; одмрсити. 

(пйріфеп умаћи, умакнути, умицати; п, 
умицање. 

(Еинодђиеп, јиђ одвикнути, одвићи, одучити 
се; отпадити се (е1д. абїтїїппїд шегђеп): 
отпадио се од посла; еіп Мир епшобђиси 
одбити (од сисе); еппобђиеп, абјеђеп 
Әатте, «бе, @етїеЇ залучити, залучи- 
вати; п. залучивање. 

(пйодђииид Ё. одвика, одука. 

(пізаибеги очинити: неби ливам очинила чини. 

(тізйшипеп разуздавати, разуздати; п. раз- 
уздавање. 

(пізйипеп разградити, разграђивати, п. раз- 
грађивање. 

пііеђеп суманкати, сумањкати: нијесам му 
зоби сумањкала; малити. 

(и иђеп ужећи, ужизати; п. ужизање; рас- 
палити (н. п. лулу), распаљивати; п. 
распаљивање; її рит Фађсита еп шђен 
ужећи се, ужизати се (н. п. ђубре). 

иваџет тефеп преломити, преламати, пре- 
кидати; п. преламање, преки дање. 

пїзшеїеп двојити, раздвојити, свађати, 
свадити, поевзђати, омразити (кога е 
ким); п. евађање; јиђ епізіџеіси свадити 
се, свађати се, посвадити се, посвађати 
се, помутити се; і ти етап епізіоеіеп 
омразити се с ким. 

СпізіееНеп препилити, претрти, претирати. 

(пе апел пресјећи, пресијсцати ; п. преси- 
јецање. 


(и фирете ен. 


(пізіоеігеібеп претргнути, прекинути, преди- 
рати; п. кидање. 

би а ое фабел престругати. 

тате фпеђен пререзати, пререзивати; п. 
пргрезивање; пресјећи; попола (пополак, 
пополе) расјећи; тїїї бег ©феете епізїреі- 
іфпеіреп престрићи. 

Сифиоешпа і. омраза, посвадиште. 

Симап ш. сепшала линпура. 

(рате Ё епархија. 

(Срђец ш. бршљан, брштан. 

Срцерје |. падавица, гора, горица, горска 
болест, велика болест. 

(рер болан од горице; ерПеријф тресбен 
(ооп прети) прекојасити се (т. ј. кад 
дијете ухвати мали врае). 

@ррїф ш. арптт ак. 

(бт он; ег ипо ге аиретет он главом. 

та ђпбел наслутити, дослутити, дослућивати; 
п. дослућивање; искобити. 

(татбеНеп израдити, израђивати; п. израђи- 
вање; зарадити, зарађивати. 

(&тбаттеп, бй) смиловати се. 

@тбатшї@ биједан. 

(бтбе ш. насљедник, мирашчија. 

бубе п.: баз (тре орт тобрајес дједовина. 

(бтбебеп потрептјети; задрмати се, раздр- 
мати се; ехбебеп {аўеп дрмнути: па он 
дрмну на граду топове. 

(бтбеп наслиједити. 

(бтбеНеїп испросити; бег тбене је испросни; 
баё СтбенеЦе прошевина. 

(тбешен задобити, задобијати; п. 
јање; добити, заплијенити, 
шићарити, упљачкати. 

(етбацЕ п. достојање. 

бтбеїеп, і, зи еіпег Шиеспершипо истаћи 
се, истакнути се; истаче се силна потурица. 

(тоеп (роп сіпеш) умолити (кога), умолити 
се (коме, код кога), измолити; иепросити 
(дјевојку); еіпеп егбіНеп, беедеп намолити; 
еф ейра& етрен измолити се; ўі егрінеп 
Шеп ши машти искати се; етреіеп 
испросни; да (тбејене прошевина: залуд 
Јанко твоја прошевина, кад ти други пре- 
проси дјевојку. 

Сб еги озловиједити. 

Стб[ајјеп преблиједјети, поблиједјети. 

(тоеп сагледати, загледати, угледати, згле- 
дати, замотрити, намотрити, смотрити, опа 
зити, спазити, уочити. 

ттеп заелијепјети, ослијепјети, поесли- 
јепјети, слијепјети; п. слијепјење; обне- 
"видјети. 

(стбивен засијевати: кад засијевају муње. 

(т00й ен процвјетати, процвасти, процва- 

_ тити, процавтјети, процаптјети. 

(Стбојеп озловиједити (кога на кога), љу- 
тити; {і егбојеп озловиједити се, љутити 
се; етбоје љут, љутит, срдит. 


, 


задоби- 
запљачкати, 


56 


(бтүтіегеп. 


тбој рен Г. љутина. 

тбојиид Ё љутња. 

(тбтефеп, іі побљувати се. 

СтбиШеп зарукати, 

Стрјфај ё насљедак, насљедство, мираз. 

трје Ё грашак, облић, грах лознац, грах. 

барје ш. зо!апшп #шђегозит кртола, кром- 
пир; 11 @гойр[е(, бе аи Фаеси дебтасфе 
{сїп јоЦеп баверац. 

таті ТК: еіпе (бтоаті {йт Ябеїпбетде емо- 
ница. 

(бторереп п. потрес, третња. 

(бтобесте Ё. јагода; Фет. јагодица. 

(бтореетїтаиф ш. јагодњак. 

(тре Ё. земља; Пет. земљица; апот. земљу- 
рина; аці діс (тое стрмо: кад погледаш 
стрмо испод града. 

бтђепёсп измислити, измишљавати; п. изми- 
шљавање. 

(Стрдејфоћ п. подрум. 

(тоне Т. земуница. 

(туфеен : дедеп еїпеп енраз етеп наплести, 
наплетати (на кога што). 

тђоппеги загрмјети, 

Стртанф т. тама оћешаз димњача. 

(бтотбйпеп затутњити. 

(бтђтйїеп угњавити, пригњавити. 

(Етојфапде Ї. метериз. 

(тојфоШе 1.: дејсотепе тојфоПе емрзлутак. 

(тош реп препатити. 

(бтрде1д[е1п п. тиз погісиѕ еї{еПи& текуница. 

(теїйпеп, {10 случити се, случавати се; п. 
случавање; догађати се, догодити се, зго- 

‚дити се, пригодити се, сучедавати се, су- 
чедити се; п. сучедавање. 

@теїйпїўӊ п. сутика, пригода, догађај. 

(тегеп нажети, нажњети. 

(бт[айтеп пронаћи, проналазити; п. пронала- 
жење; прочути, сазнати, дознати, оба- 
знати, дознавати; п. дознавање. 

тјађсеп ай). учан. 

ы {л ли @т[айгипд бтїпдеп разабрати. 

(бт[а[]еп ујакарити 

тиреп изумјети, изумијевати; п. изуми- 
јевање; еіп (еріфі егїпдеп изводити 
пјесму. 

(Еериве ф умијешан. 

@т[отрет1й): е5 1 еџротретткф хоће се. 

(т[отїйеп испитати, испитивати; п. испити- 
вање. у 

@т[тадеп распитати, напитати, испитати, распи- 
тивати, п. распитивање. 

(бтітеіеп испросити (дјевојку). 

(т{тецеп развеселити, развесељавати; п. раз- 
весељавање; обрадовати, обеселити; {іб 

се; разрадовати се; ег еџтеше (іб 
гракну му срце од- радости (н. п. кад га 
угледа). 

@т[пїетеп промрзнути, озепсти; ейоп 00 
00 узепсти, презепсти; Каті ег[їїегеп 


(тїтїїйїпд. 57 


наузети се зиме; пай) бег Међе ет|тїетеї 
(ооп. ©Б{) позепстп; еујтотеп озебао. 

Сур фипа ї. облазница. у 

(бт{їШеп испунити (заповијест), испуњавати, 
испуњати, испуњивати (н. п. вјеру, закон); 
п. испуњавање, испуњивање, испуњање; 
ес Шен, бо тафеп навршити: навршио у 
служби три године; навршивати, нами- 
рити, намиривати; п. намиривање: етү, 
001 {ретйеп навршити се: навршила му се го- 
дина; намиривати се: намирује му се година. 

Ср шта Ё вршење; ме у шиа ред 
" Фејфеђепеп збивање, стјецање; іп Шилд 
деђеп навршивати се, вршити се: навр- 
шује се, врши се воља Божија; изврши- 
вати се; іп Се И ипо деђен, дејфеђел збити 
се, збивати се; стећи се: што су рекли, 
тако му се стекло; стјецати се; іп 
Ст шта деђеп, енитејеп уродити: уро- 
дила моја ријеч. 

(тойп;еп потпунити, потпуњати, потпуња- 
вати; п. потпуњање, потпуњавање. 

(тдереп, о) подати се, подавати се; п. по- 
давање; предати се, предавати се. 

(тдеђеп, |і проћи се; |: еіп їсепід етдеђен про- 
шетати, прошетати се, прошетивати се. 


(б атеп. 


бтбайеп удржати: што ти Бог дао, бог ти 
и удржао; уздржати, одржати, сачувати, 
спасти, скапүлати; {йй — уздржати 
се; етђа еп, |Швеп дочекати се (н. п. на 
ногу, руку). 

Суђа еп аа). ди егбайеп држећ (н. п. човјек). 

(тђапдеп објесити: |ф — се. 

(бтратіеп, Баті їрегдеп скочањити се, т. ј. 
отврднути као кочањ (©{типї). 

бтђајфеп уграбити, ујагмити, укечити; шїї 
бе; бапо егђајфеп шћапити. У 

(тђеђеп издићи, издигнути, издизати, по- 
дигнути, подизати; величати; |ф — 
се; дићи се, дигнути се, дизати се; запо- 
дјести се, заподјенути се: док се прамен 
запођеде таме. 

(бтђейегипо 1. разабрање (н. п. то је моје раза- 
брање). 

(тђеЏеп разнати се: да се Марку за гроб 
не разнаде. 

(тђбђеп повисити (н. п. коме плаћу), пови- 
шивати; п. повишивање; узвисити: врло 
си узвисио тај кров; узвишивати; п. узви- 
шивање. 

Стђбђипа Ё повишивање; повишица (н. п. 
порезе или плате какве). 


(тоіебід : етдіебід тафеп наспорити; егодіебід | Ссђоїеп, їі окријепити се, опоравити се, 


{сїп добро изметати: маслине добро из- 
мећу; намилати се: жито се намила. 

Стаевеп разлити; |) — се; залити: за- 
лила вода у кућу; заљевати: заљева вода; 
залијевати; п. заљевање, залијевање; утје- 
цати; ударити: ударила киша, крв из носа; 
тргнути; трже му вода на зад, крв на ное, 
вино теби на ране тргнуло; баз (тотећеп 
ешед ®1иВеѕ їп еіпеп апбетп утјецање. 

(та(атдеп разасјати се, синути, засијати се, 
засјајати се, засјати се, засвијетлити се 
забијељети се, забијељети (н. п. зора). 

Ста ђеп усјати се. 

@тдбБеп насладити; {10 — раскошити, раско- 
шити се, насладити се. 

бтаввифеец Ї. наслада 

Стдтамеп сиједјети; п. сијеђење. 

(татеђеп латити се (н. п. посла, коња), ла- 
ћати се, лаћати; п. лаћање; зграбити; 
јамити: јамио га за врат; сподбити: те 
сподбише перне буздоване: хватити: 
хвати кују рејо! похватати; подузети; 
подузела ме зима (т. ј. зима ми је изну- 
тра), подузела ме ватра, дјеца; подузи- 
мати; п. подузимање; обузимати; п. обузи- 
мање; ђајна етатеџеп дочепати, докопати, 
шчепати; типй ишђес етдтеђен, шијајел 
обузети; үфпеЇї етатеђеп латити; рот @епег 
еса јен (ретђеп упаљивати се; уоп еђ- 
т) егаџјеп гретреп етештати се. 

(бтйаПеп узјечати; зајечати; око Беча сва 
земља зајеча; подзвекнути: како јекну, 
вас чардак подзвекну. 


7) 


поначинити се; оправити се (највише се 
говори за живинче); одморити се, одма- 
рати ее; п. одмарање; паф) еїіпег #тапшей 
опорављати се, окрљати; окопиркати се 
(и од болести иод рђе и сиротиње); їїї 
©файеп хладовати; есђоїеп [ајјеп одмарати 
(н. п. коње); егђоїї одморан. 

(троїиид Ї. одмор: ради без одмора; одмо- 
рак; хладовање, уја; паф еіпег Фсатђен 
опорављање. 

(тђбтеп услишити. 

(бтїппеїп опоменути, опомињати; п. опуми- 
њање; напоменути, напомињати; п. напо- 
мињање; наговијестити, наговјешћтівати; 
п. наговјешћивање; іф — опоменути се, 
опомињати се; ставити се, стављати се, 
памтити, тувити, тубити, сјетити се, еје- 
Һати се; п. сјећање. | 

(бтіппесипо Ё. памћење, паметовање, тувљење, 
тубљење, опомена. 

(бт]адеп уловити. 

(са еп охладњети. 

(ти ен, 0 назепсти, прозепсти, нахла- 
дити се; (ооп еіпег 9епде) испрозебати. 
с Фила | назеба, назеб Ї., назебао Ё, на- 
зима, нахлада; Фрлесија (велика (назеба). 
(тїашеп (зи еіпег Офион) потплатити, 

потплаћивати; п. потплаћивање. 

теписи зазнати (за што); 018 ейшад ехеппеп 
признавати; п. признавање; еготиі гретреп 
запознати се: док се бијел данак запо- 
знаде. 

(йстеп истумачити, истолковати. 


С иден. 58 


(тЕидеп зазвекетати, зазвечати, звекнути ; | с Носи 


дет. звецнути; 
кивање. 
(Етісафеп грухнути. 
(бтЕгапіеп занемоћи, полошити се, убољети, 
обољети, разбољети се, побољети се, обо- 
лестити се; паф еїпапбет етїтапїеп (ооп 
еїпет УКепде) испоразболијевати се, поиз- 
разболијевати се; рВИф егїтапїеп заковр- 
нути; 00: (Офтефен етїтапїеп (ооп прес) 
престравити се, престрављивати се. 
Су ипојфа еп разбирати, разабирати; п. раз- 
бирање, разабирање; разабрати; прокопати. 
(бтїапйдеп получити, сврствовати; добавити 
се, добављати се (чега); изискати; еіпег 
Эше ерађтипа епапдел изискати ее. 
(оеп отпустити, отпуштати, отпушћати; 
п. отпуштање, отпушћање. 
(тЇан, Сїабі Јегар; еіпег ооп (&аи Јегрелија. 
(бт[апбеп допустити, допуштати, допушћати; 
п. допуштање, допушћање; дати: не да 


позвекивати; п. позве- 


(тртеўел. 
раздрагати, раздраживати; п. 
раздраживање; ёф — се; провесе- 
лити се. 
(ттапдейт недостати, недостајати. 
(бттайеп сахарати, уморити. 
үте ш. рукав; Чеш. рукавац, рукавић; 


аџсш. рукавина. 

тибеп уморити, поморити, сморити, само- 
рити, заморити, морити; п. морење; затру- 
дити; іпіг. сустати, уморити се, уклатити 
се, малаксати, малаксавати; п. малакса- 
вање; бес [ејфЕ егшійбеї сусталица; егтире 
уморан, трудан; ©абейтипї йт еіпеп 
(сиреви уморница. 

(бсиңоцид Ё. умор: не може од умора н. п. 
да једе; піфі їоейег Їбппеп оог (бстйдиид 
окрачале ноге од умора (е1д. бе биће йй 
Кита дегогреп). 

@тшщетп батрити; п. батрење; соколити, 
посоколити, осоколити, слободити; есті 
есп орт оф шине раздријемати. 


му мати да иде на војску; подносити: не| ти јел храбрити; п. храбрење; слобо- 


подноси ми вјера; п. подношење; доно- 


дити, разговарати; п. разговарање. 


сити: доноси ми вјера; поднијети: ако ти |©спіђтеп хранити, прихрањивати; п. прихра- 


вјера може поднијети. 

(аибпіб # допуштење, допушћење; опро- 
штење: е опроштењем; тестир; іе 
фи ђе Ссїацрпіб бег Обје оправа, 
исправа, исправица; ши Ссашлић Шел 
искати се; ме Стацбић бегїапдеп заие- 
кати се. 

тїаш&ї: {Е е8 епацећ је ли елободно ако 
ти вјера може поднијети 
@[анБе ет[апыї. 

@тїацегп увребати, привребати, довребати, 
укебати, упрежати. 

Еме Ї. јоха, јова, јелша; еіпе јипде те 
јошић; еіп Ом, про јинде (шеп фебеп 
јошљак, јошик, 

(бт[ебеп доживјети. 

(бт[еб1дипд Ё расправа. 

(теде бити: бије зецове, тице. 


њивање; исхранити, исхрањивати; п, исхра- 
њивање; захранити, захрањивати; п. за- 
храњивање; {і — прихрањивати се; за- 
храњивати се; егпййгеп [18 дохрањивати; 
п. дохрањивање; прихранити; {і еспађтен 
618 прихранити се; рит еіпіде Зен еспађтел 
прехранити, прехрањивати; п. прехрањи- 
вање; 018 зи (иде еспађтеп дохранити. 


шепп её бет | Сти тег ш. хранитељ. 


(Стпецеси поновити, понављати; обновити, 
(намастир, цркву); обнављати; п. обна- 
вљање; занављати (н. п. виноград); п. 
занављање; бад (тпецеси етез (ебаидез 
понављање; ўї — 5. 1. пене ФГефег ап= 
међеп поновити се. 

(Еспіеосідеп, {і ништити се, уништити се; 
понизити се, понизивати се. 

(теби дипд Ї. понижење, ништење. 


(бт[еіфісти облакшати, облакшавати; п. облак- |@тпї т. збиља; пи тије збиљски. 
шавање; олакшати, одлакшати; улакшати: | (Стиј ђај! озбиљеки. 
своје добре коње улакшаше, скидоше им |(бтпіе |. жетва, жњетва, набирање; уте 


седла шамајлије; одлибати; их Паје 


жетвени. 


і) емефеети (4. 8. беп Сфтега) одунути. | утшеп жети, жети; брати, набрати, наби- 


(бтЇеїйїегипд Ё. олакшање, одлакшање, полак- 
шање, поластица. 

тЇеїйеп промучити: муку њену, што је про- 
мучила; отрпјети. 

еп ай}. јохов, јовов, јелшов. 

(епријф ш. јошје, јелашје, јошик. 

(бт[епйоЇз п. јоховина, јововина. 

(Єт[епіра!ї5 ш. јовљак, јошик. 


рати; п. брање; зц (пре егпќеп дожети, 
дожњети, дожњевати, дожињати; п. дожње- 
вање, дожињање. 

(Етобети освојити, освајати; п. освајање; за- 
владати, обладати, овладати. 

(бтбїїпеп, 01е Зђиг отворити; беѓаппі тафен 
очитовати, објавити. 

(Етрајјеп утрлити. 


(т[етпеп научити; примити (пјесму, причу); |(бтріфі пишман (на кога). 


еіп репа ешјетпеп понаучити. 
(Єт[еп@їеп просвијетлити. 
(бт[рЧеп добавити. 
(и бјет т. спас. 


(Етртејеп одадријети, одадирати; п. одади- 
рање; изгонити; (еру тајеп егртеђеп гло- 
бити, глобљавати, глобивати; п. глобља- 
вање, глобивање. 


(@трге{]ет. 59 


(трге[[ет ш. глобар. 

(трте{[ипд Ё битф Сертејјиидеп |фитреп о- 
глобити. 

трторђедејеп наслутити. 

Сташфен, апётайеп (ајеп одморити (н. п. 
ноге, коње). 

(Еттаіђеп погодити, погађати; п. погађање; 
нагодити, нагађати, догодити, уварисати; 
ип 9йпојріеї уишћилити; іреїфбес еттйїй 
погађач; їоеїфе еттаїй погађачица. 

@ттедеп, ©іаиб прашити; п. прашење. 

@тгеїй ш. дохват: ударио га на дохват, на 
дохвату. 

(Еттеібеп домашити, домашати; п. домашање; 
досегнути, досећи (н. п. књигу, двадесет 
година); досезати; п. досезање; стићи, 
стигнути, стизати; п. стизање; достићи, 
достизати; доскочити (коме); постићи 
(што); пристићи, пристигнути, иристизати 
(в. п. киту и сватове); дохватити се (н. 
п. горе; снаге и памети), дохватити, до- 
хитити, дохитати, дохватати; п. дохватање; 
дохитање; наманути се, намахнути се: би- 
јем га тудијер, ђе ми се намахне; бет 
егтеібі достижан: бог је спор, али је 
достижан ; беп Ворен (шп Убајђет) шїї беп 
фдивен естеіфеп достати; баё (ттеіфеп іт 
©іеіпіоиті добацивање; шї еіпет фине 
егтеіфеп докрочити; шїї беп 9 идеп естеіфбеп 
догледати; бих ереп егтеіфеп излан- 
дати; опита Я Заҝеп (3. 5. тії бет Форје) 
ейшаё естеіфеп исклимати: ако језиком не 
изланда, главом не иеклима 

те па Ё. спасеније (н. п. на спасеније!). 

@тгбШеп зацрвењети се, зацрљенити се, за- 
руменити се, порумењети; рег ее пађеп 
рудјети,заруђивати; п. заруђивање, рућење. 

(тгијеп довикати, довикивати; п. довики- 
вање; дозвати, дозивати; п. дозивање. 

(бтјадеп, Бете) тафеп доказивати; п. до- 
казивање. 

(Сеј дел зајазити; |ф — се. 

(бтјав ш. накнада, замјена, одмјена. 

Сјацјеп утонути. 

(тјфајјеп саздати; створити, стварати; п. 
стварање; је егфајепе: (ой самоса- 
здани боже! самостворитељ. 

гаеп јекнути. 

(еј фанеп изгледати. 

(Етјфеіпеп приказати се: боље се поштено 
скрити но срамотно приказати; призрети 
се, призирати се; привидјетп се, приви- 
ђати се; утворити се, утварати се; јавити 
се: дет. јавнути се; п. јављене; ед етғ 
[бїеп пис (а(8 (ереп) утворило ми се. 

Сејфетипд !. привиђење, утварање. 

(тіфіебеп убити из пушке; омрчити, мрчити 
пушком. 

(ујф(ајеп иепавати. 

(ејф(адеп убити, убијати; п. убијење: није 


(Се девсбије. 


за учење, већ за убијење; убијање; уки- 
нути с гласа, укрхати, упљехати. 

(ујф(екфђеп привребати 

(бтіфӧреп сахарати, уморити. 

(ејфтефеп ігапѕ. препасти, препаднути, пре- 
панути, престравити, престрављивати; п. 
престрављивање; заплашити, поплашити, 
уплашити, плашити; ударити бахом (по- 
плашити, особито виком и пријетњом); 
їп{т. препасти се, препадати се; п. пре- 
падање; поплашити се, плашити се; џас- 
нути се; етјфтефен ипо бабите Етап тафеп 
престравити. 

(Сујфи еп потрести, потресати; п. потре- 
сање; притреснути, треснути; дрмати; п. 
дрмање; раздрмати, дрмнути, задрмати, 
уздрмати; цимнути; еүіфііегі їрегдеп үз- 
дрмати се, раздрмати се; (офет тафеп 
расклимати, раскламати, раскламитати. 

(бтіфіобвеп издрљанчити. 

(Сујфиотидеп премоћи. 

(Еујеђеп замотрити, 
угледати. 

(бт|еВеп накнадити, надокнадити, накнађавати; 
п. накнађавање; навити; замијенити (кога 
у каку послу; своју главу т. ј. кад чов- 
јек убије непријатеља прије него погине); 
замјењивати; ооп бег Фиђ набризгати. 

(тшдеп испјевати. 

(бт\їпїеп смишљати; п. смишљање; сумавати; 
п. сумавање; извијати; п. извијање; до- 
вити се, домислити се (чему); довијати 
се; п. довијање. 

(ујрађеп уходити. 

@т]ратеп уштедјети, заштедјети, уштеђи- 
вати; п. уштеђивање. 

(бтїрїеїеп изиграти, изигравати; п. изигра- 
вање. 

@тїрїппеп испрести, испредати; п. испредање. 

(тј; истом, тек, јаком, од јако, топрв. 

(тїатїеп објачати, одјачати, јачати; п. ја- 
чање. 

(ет аттеп протрнути (н. п. од страха, од 
зиме), трнути; укипити се, упањити се, 
упроштити се, уштапити се; ухватити се 
(н. п. рука, нога). | 

(тўе, бес први; бег етйїе пай) еіпет ($. Ж. 
Обетђацрје) доглавни; ѕпрѕі. доглавник; 
еціе 85а првине: нијесу то њему првине 
(н. п. кад ко што зло учини); бег егјќе 
Феј еіпег 9епоегтіђќеп ооп Сене ттер 
етірапфіеи првиче, првичје; бег біе сеје 
(бе еіпдебеі првоженац; шп еціептаї 
првом; еіп ©фај, бад уши есфешиа! [атт 
првојагњеница; еше Зіеде, біе уши егфене 
ша обје првокоска; еіпе Фиђ, 01е зит ете 
Нетпа( ЇЇ првотеока. 

(Степа прво. 

(етиде те првовјенчани (краљ) (Ср ејоп 
е8 етїеп «бита8 бег Сетбеп, ©{ербап). 


умотрити, усмотрити, 


бтїндеп. 60 


Суј еп п. угушивање; ігапѕ. угушити, үгү- 
шивати; загушити, загушивати; гушити; 
п. гушење; удушити, задушити, душити; 
іпіг. удушити се, давити ее; п. дављење; 
загушити се, загушивати се; паф еіпапоег 
ет еп погушити; паф фет Међе етен 
іпіг..подавити се; ттбдеј би батап етји ен 
присјело ти, да Бог да! 

Су па ш. првенац (н. п. рој); ме Ст иде, 
есје ба: првине; е Ст иде бег пепеп 
(бте Тебет 9[Ї новина. 

@тїтебеп, {10 допирати; егїїтї їі ипабей= 
бат біп пукло поље, пукле равнине. 

(тїарреп ухватити. 

(бтїйпеп зајечати: око Беча сва земља за- 
јеча: загудјети: кад загуде топови. 

(тітадеп поднијети, подносити; п. подно- 
шење; доносити: доноси ми вјера; сно- 
сити; п. сношење; трпјети; п. трпјење; 
мучити (муку); ӧеп ©фшет; шї тейт 
есітадеп Ёбпиеп добољети; бег ме #@Пе 
піфі ештаден Ѓапп смрзлица, емрзлош, 
смрзла, озебличина. 

(бтітіпеп утонути, утопити се; еіп (іи 
пег утопљеник, утопник. 

@тпафеп будити се, пробудити се, разбу- 
дити се. 

ирафјеп нарасти; ет (бтрафјепег прирастао 
адј.; епйоафјепег Зитјфе зинзов (418 Оофе- 
їйї): велики зинзов; еіп  епрафјепе8 
фест прасац. 

(по (еп изабрати, избрати. 

(т@йпеп споменути, помењивати, помињати, 
спомињати, спомењивати; п. помињање, 
спомињање; бог еіпет ейраѕ егоађпеп по- 
менути (коме што). 

(тойђпипд Ё. помен; һур. поменак; спомен: 
ћур. смоменак: ни споменка није било. 
бтїшйттеп угријати; огријати: грани еунце, 
да огријем руке; разгријати, разгријевати, 
разгријавати; п. разгријевање, разгрија- 
вање; откравити (н. п. ноге смрзле од 
зиме ); згријати: нигдје мјеста згријати не 
може; |і іи Заре ођег бейи $ецег ете 
їрёттеп испарити се; соби! їретдеп от- 

кравити се: откравило се мало. 

(биойттепо, ©оппе огријало, огријано сунце.' 

Сирамеп дочекати, дочекивати, шчекати, 
очекивати; п. очекивање; гледати: ја од 
тебе и не гледам блага. 

(ирекђеп умекшати, умекшавати; п. умек- 
шаване; мекшати; п. мекшање; бит 
48ајег раскиселити; іпіг. одмекнути, мек- 
нити. · 

иретен иеплакати, 
плакивање. 

(третб т. баз (бүїшетбеп течевина, тековина, 
тециво, теџбина; шпале (новци, труд, 
што човјек сам стече). - 

(уретбеп тећи; п. течење; стећи; заметати, запа- 


исплакивати: п. ис- 


(@тгәйтпеп. 


тити (н. п. коза, оваца); запаһати; п. запа- 
ћање; заметање; закопитити (н. п. нова- 
ца, стоке); заметнути; депи егїшетбеп на- 
тећи; паф ипо пак) ешоетбеп заврҺи: завр- 
гао коза, оваца, марве; баз Стротбене оп 
Жей запатак. 

(бтїшегбет т. етечник. 

(тилеђеси: реп Фрав 
шалу. 

(бтїйїтїеп извадити (пи Зобапер : ја ћу њему 
мјесто извадити код ћесара, код цара на- 
шега). 

(о феп ујагмити, уграбити; докопати се 
(чега); етїїїфеп (0. 1. епођебі іоехдеи) на- 
лијепити: налијепио је негдје бег бара 
ето ође! 

(тюйп]феп нажељети: ако ти то и желиш, 
неможеш нажељети. 

(тюйтбеп удавити, задавити, придавити; 
паф бег етђе ехїойхдеп подавити. 

Ста п. руда; дет. рудица. 

Ста еп приповједити, приповиједати; п. 
приповиједање; причати; п. причање; 
повиђети, повиједати; казивати; тета еї» 
зе попричати; 118 (Стааб еп біпеіпїоте 
теп распричати се; іш баш еп йбегітеўеп 
натприповиједати, натпричати; бет 0іеї 21 
етаа (еп іеі причало, приповиједало. 

Ста ђ ша Г. прича, приповијетка, припови- 
јест; гатња. 

(бтзепде! ш. аранђел, аранђео, аранђио: ђе 
йеп (бтзепдеї Исфас шп Фанзраштоп ђаг 
аранђеловштак, аранђеловац. 

(Стаепае(ајад ш. (бес 8. 90р.) аранђелов дан; 
ме айе 8 Заде бот Стаепде[ајад аранђе- 
ловица, аранђелов пост. 

тзеидеп: ©ашеп ешес апае есгеидеп из- 
вести (сјеме н. п. од лука, купуса, репе), 
изводити; п. извођење; іп УКепде ехзеидеп, 
зит Зе бхіпдеп изродити. 

(Етаецдес ш. родитељ. 

тген п. бег андете ооп ешет Зађсе 
литорест. 

(Ерадтибе Ё мајдан; (тгдгибеп= мајданеки. 
(тмеђел одгојити, одгајити, одгајати, наго- 
јити; одњихати, одњивити, подњивити. 

(таеђипа #. одгајање. 

бтзіНнети задрхтати се, задрктати се; уздрх- 
тати се, уздрхтавати се; п. уздрхтавање; 
устрептати, затрепетати, устрести се, 
устрести; стрепити; п. стрепљење; узи- 
грати: еве узигра рухо и оружје; 
егзіНеги оот Чашбе затрептјети: егашети, 
пі оеп идеп БПизеји затрептати. 

(тзртіейег ш. прото, прота, протопоп, про- 
топопа; без (бтәргіеїегз протин, протопо- 
пин; јеіпе тои протиница. 

@тайтпеп прогњевити, разгњевити, раердити, 
ражљутити, наљутити, наиједити; иједити, 
једити, (брест. дел); Йй — наљутити 


етирјеђети одшалити | 


расрчити се, комадати се; п. комадање; іф 
егзйгпеп, бай тап оез іп ©їйсе ђанеп тӧфіе 
раскомадати се; етәйтпі срдит; бе (бхэйтпіе 
вирѕё. ерда (аї8 Офтекђе о). 
фе |. ітахіпиѕ јасен; һур. јасенак; (фей 
јасенов. 
(јфен баште сой. јасење. 
| фенђоја п. јасеновина. 
(јфепртйдеї ш. јасеновача. 
(јоелјёаб ш. јасеновац. 
(јсђетиоаїо т. јасеник. 
(је! ш. магарац; Чеш. магарчић; апот. ма- 
гарчина; товар; йет. товарић, товарчић; 
магаран (пи 801 811еб); кењац; без (еї 
магарчев, кењчев; (е8: магарећи, ошљи, 
товарски; бет јипде (је! магаре; зит (еї 
тафеп, еї пеппеп магарчити; п. магарчење; 
намагарчити; {1) име еіп (је беітадеп ма- 
гарчити се; п. магарчење; аш деп (је! 
п (офеп мусј! мусјо! ©аш беп (је аи 
епеспеп ћуше! 
(јејетт п. пулак, пуле, магаре, товарче. 
(ейп |. магарица; апеш. магаричина; кењица, 
кењача, товарица; бег (јейип магаричин. 
(Врат: еббат јсіп јести се: не једе се месо 
од сваке тице. 
е, Саб Осијек; (ест ш. Осјечанин; 
(ујевет= осјечки: (еѓетіпи Ї. Осјечкиња. 
· (реп јести; Фет. јеткати; п. једење; дет. 
јеткање; изисти, изјести: много сам изио 
10) баре отеГ дедејјен: заложити, залагати; 
п. залагање; еіп (еша ејјеп појести; зи 
(де ееп дојести; і ја ееп најести 
се, наблаговати се; набити се, набијати 
се: набијати гузицу; п. набијање; {і 000 
ееп набокати се; зи 9(6епо ејјеп вечера- 
вати, вечеривати; п. вечеравање, вече- 
ривање; |ф ди Убгиб {ай ејјеп навечерати 
се; іпипег 11015 аї& ееп травињати; 005 
йбеспийвіде (еи травињање; 4 зи ееп 
Беѓоттиеп пројести се: пројело ми се; зип 
то! ееп (4. 8. оеп), пай) бешбет УП 
ейоа; (еѓосіез ееп осмочити се; еф 
ејјеп мрсити се; п. мршење; еуфјрецен 
ееп мреити; дег ат %тхеНод Међф Е мр- 
сипетка; сше (0. 1. Ме фе Фреџеп еђеп, 
пи Федепјаве бед @аЙепд блажити; п. бла- 
жење; тїї ооЦет {еї еђеп кусати; п. 
кусање; куе: ако се кусом не накуса, је: 
зиком се не нализа; бег тї ообет “еї 
161 кусац; пит ейппаї ред аде ееп (ап 
дет јел бајаден обес јопјЕ ана 9прафі) 
једноудити, једноничити; п. једноуђење, 


{теўеп зобати, позобати; п. 
юг те шейт ееп већ си дојео! 
(епазе Ї. ручаница, ручано доба. 


(сре. Ў 61 


једноничење; бег пи! ип тор ипо (ага 
деееп солоједник, соиљебник; беп ЯЧпђе | афбодеп т. дрнда, дрндало. 
эн ејјеп дебеп питати дијете; бтпет е|{еп, 
зобање; фи 


афет. | 


се, ражљутити се, расрдрти се, расрднути се, | СВдабе! Ё. виљушке, пирун. 


(&Вдістід изијешан. 

{д ш. сирће, оцат, квасина, остика; (5102 
оцтени; тїї (|і їойхзеп, јаџети сирћетити; 
п. сирћећење. 

(ет абаши ш. тїз фурћпшп кисело дрво. 

(@бшаате Ё. егріфіеіег ате еіпег (ЄВіраате 
сврбогуз. 

(ітадоп ш. агіетіѕіа Агасипешив козалац, 
козлац, закозлик. 

(аб тел, [їй утемељити се; беітоёђеп, еіп 
даца шафеп окућити се. 

(Сіра ђоја, као, бојаги; почем: ако почем 
дође; нешто: да нешто сад он дође; зар: 
доћи ће зар и он; има зар; (18 @тайе 
Фан ће зар: зар ти не знаш? зар ће он 
доћи? зар има? није ли; није ли дошао? 

(Хра нешто, нешта; преуба, штогођ, средње 
руке; пих еноад иоле: да има иоли памети, 

идеп та. Бонлија (їп беп тебе оот Фа латбен 
Чарнојевић). 

(Ше Ё. сова; дет. совица; апош. совуљага; 
јеина, утина; баё ўипде бе: (ше совић; 
юот Форје бе (бше бућоглав: ид’ одатле, 
сово бућоглава! 

(иепріесдеї ш. насрадин (хоџа). 

(шег п. виме; Чет. вимешце; баё шег бет 
Саи заторе, виме свињеће; бте еіпе @шет 
ђаћ чипав (н. п. коза, овца). 

(иеги: бе Фи) ешетї јфоп наљева крава; 
налила крава. 

шђупица ш. Јевто, Јепто, Јефто, Јевта; 
Јевтица. 

(бра 1. Јева. 

(апдейши п. јеванђелије, јеванђеље, еван- 
Ђелије, еванђеље; инџијел, инџил (ТЕ бег 
отап детени). 

(рід ай}. вјечит, вјечан. 

(Сила айу. ва вијек: 
на вијек. 

(тесийоп Ё. ешкуција; рубачина. 

у-Оашнеп т. проигуман; е5 (уаудитена 
проигуманов. 

(бт{тешеше п. р]. трице. 

(у енг. распоп; бе8 (бг тіеїег распопов. 


ва вијек вијека; 


Фабе ава ш. нарадало, гатало. 

абет. нарадати. 

аб оаате 4. бе тїї аш Фере ита детафі 
ЧЕ пазарија, пазарлија. 

ай п. преклечић (у сандуку мала прегра- 
да), претинац; ай) ешев (еф реткед чап; 
рад ай Беї беп 98ебегп зијев; 0іе 962 
Фе ид, бав аф пп 9адазіп амбарско око. 


Фафеп дрндати; п. дрндање; разбијати (ја- 
рину, вуну, памук); канатити; п. канаћење. 

асбес т. дрндар; 068 @афетд дрндарев, 
дрндаров; асфет= дрндарски. 


зё 


афет. 62 фатгепїташ. 
@йфег ш. лепезе п.; махач, махалица. 
сасе! Ё машала. 

фађе (ооп ©реіјеп) млакав. 


потпадање; ђіпіег обет іп еїйад јойеи за- 
пасти (у тамницу), западати: п. западање; 
батйбес ЂегјаЏеп насрнути, насртати; п. 


баеп Ў. жица; дет. жичица; 9120091 ооп 
оте! @айеп пи (бати чисаоница; чисоница; 
еіп адеп Сере ибришим; еіп адеп Зїріти 
конац; бет @айеп бег ап еіпет апреги апе 
дебипреп 100 навезак. 


насртање; детп йбег апрете ђесјаЏенр на- 
сртљив; бег деси йбет еіпеп бес наер- 
тало, насртач; еіп тапете, бад деги 
йрег апосте ђетја  насртача;. ает (аит 
тре) припасти, припадати; п. припадање; 


%арепоетабе аду. по жици (н. п. платно рас- 
јећи). 

Фареппаф го голцат. 

58514 подобан, кадар. 

@айпе Ё. барјак, застава, стијег, бандијера. 

Фађпепїапзе Ё. копљача (їп Убошенедто); {р 
аи штап с панганетом. 

айпепїапде {. катариште, копљача. 

@айпепїтйдет ш. заставник, барјактар; и 
деђбтд заставников, барјактарев, барјак- 
таров; їйпеп деђӧтід барјактарски. 

йге Ё компа. 

айтеп возити се, возати се; 
зити, повести (повезем); 


ја еп Тајјеп пустити, изврћи, испустити, 
извргнути; её ё Офпее дејаЙеп оеније- 
жити; е8 1 Офпее іп 9епде дејайеп запао 
снијег до кољена; ја Џеп (тла Џпаш еф) до- 
пасти (рана, муке), допадати; п. допа- 
дање; {аПеп (пп тее) спасти (спала ци- 
јена вину); спадати, падати; п. спадање; 
оот сўаПеп бе: Сјегијфирреп просути се 
(просу се звијезда); Ме јаЙепре Сиё 
боља; бе јаШепђе Сиё Бевопипел снаходити 
(снаходи га евакога мјесеца); ег ђај бе 
ја Пепђе ФифЕ снашло га. 
ітапѕ. во- | Шен, делид апђацел уејећи. 
[айтеп Хафеп | са боја п. сувад. 

одмахнути, пометати, пометнути; п. вож- | а ифеЕ Ё. горска болест, велика боља, гора, 

ња; ай «айтеп (аці бет Өшїегп) з. %.| горица. 

ашј бет (је плазање; би је тїбї дш | айф калп, лажан, неваљао, пријеваран, ко- 

[айтеп обраћеш зелен бостан; шїї дет| варан, лукав. 

ере одеш Їапдїаїп йбег Фе гусле јађтен | дајфђен | ила, ширетлук. 

превлачити; п. превлачење, байе Ё. бора; ме бабеп сабор (на сукњи); 
%ађсае() п. пријевоз. айе (а. 8. іп бетде) набор. 
«а усана немарљив, бестужан; табсїарідех | аПеп набрати, набирати, сабирати, сабрати; 

ету немарљивац. п. набирање; ооррећ јабеп предвостру- 
%ађипани ш. каигџија, скелеџија; ібт де чати, предвостручити, пресамићивати. 

була канвџијин, скелеџијин; 1йпеп деђӧтід | а ептекф борна (сукња). 

скелеџијнски. баште Ї. породица, Фамилија, кољено, оби- 
абсћапде Ё. штица. тељ, братство, братинство, глота, чељад, 
ай Ї. вожња. робље ; еїпе@аштїПе, іп гре(фесев тебу аЇд 50 
файгшей ш. коник, пут за кола, коловоз. грађен ја уде Уеаипет 0161 јато; еіп (Пер Оет 
ар: еіп ја бес 068 жујан. јеГбеп јатник; еіп 9епјф ооп дшіег %апибе 
ае ш, соко; бе %аїїеп соколов; дег јипде| кољеновић, племић, оџаковић, кућић, чов- 

@аПе соколић; ба %еібфеп Оез ай еп| јек од добре куће. 

соколица; %аїеп= соколов. ФӘашіепђеіідет т. бет јеіпеп %апитенђе аен 
ай ш. спаст н. п. сњежана (кад падне| јеіегі свечар; бе свечар свечаров. 

многи снијег): Эщай згода, згођај, до- | Зашійеппаше ш. подријетло, презиме. 

ггђај, нагодба; ай (а. 8. без ае) | ашин ш. іп бег ©фиїе Фамилијаз. 

опад; %ай пи Уфу бац скок; 9801 еіпеп | отиде) п. Фамилијазина. 

Хай зц Безеїйпеп љоскац! н. п. кад ко| фапдеп хватати, ухватити, уловити; деид 

падне; аці Ёеіпеп ай нипошто. јапдеп иахватати; јіф ја јапдеп нахва- 
айе Ё. кљуса, пастуља,клоња, гвожђа: е пе | тати се. 

айе [йт йе и. 051. тулак, туљац; біег | апајіе 1. (боп Фтапќеп) занос (у болести). 

јере оот даѕ бифаоф ееп зату- | бабе Ї. маст, боја. 

љити, затуљивати; еіпе 11 фае {йт 0іе | йхреп мастити, омастити, бојити, обојити. 

Неіпеп #0801, теі анд еіпет ©йт618 детасбі | йхбершоет ш. {йт те Фаате кна, къна; 

клоња. бат јахбеп окнити. 
за еп пасти, падати, ђикнути, намјерити се, де- | Саре ш. мастилац, бојаџија. 

сити се; ди (Фтипре деђеп погинути; тїї беро! | фатбеттбеђе ЇЇ. гшћа 1їпсїогиш броћ; йаш 

{ет Та еп бушити; ії басен ја еп љоснути;| {атбеп броћити, оброћити; ори бег @атбе 

паф фет Ўеіђе {Шеп попадати; іпё 9(иде [аЇ-| бет атбетт ђе броћаст; (атееп, (00 @йтбете 

(еп утрунити се; {Шеп (аи ме Обе-| тој) дејевЕ тор бротњак. 

Нафе) попасти: нопао прах по столу; ип=|фаттепбойеп ш. папратњача. 

[ет ебрад |јаЦеп потпасти, потпадати; п.!@аттепїташ{ п. іх папрат. 


бахстеп енде! 63 %еіеги. 


Засгепїепдеї ш. папратка, папратљика. бабе шбе (. испоеница. 
%агзеп прлјети; п. прдњава; напрдјети, испр- | бајег ш. посник, учајник. 
дјети, иепрднути; тег (оў) {атепо по-|баЊетии Ё. посница. 
прдљив; јот {аггеп одадирати, одадри- | ба та Ї. покладе; айша баеп покла- 
јети; п. одадирање; абдебтофеп {атзеп по-| довати; п. покладовање. ) 
прдивати; п. попрдивање; {1 асгеп упу- | анар ш. пи Федепјав ооп мрсак, петак. 
хати се; бес 1 јаје пухало; под епипа | аш! гњио, труо; лијен; {аш їреүдеп оли- 
{атдеп, дїеібјат шп Фејфшће попрднути;| јенити се, лијенити се, улијенити се; 
ооё #бетїзепд зит @атдеп прдало; (Стена 0іе {ашеп ее гњилина, трухлина; јаше 
ђез фатгепд испрдак: колишно је дијете, $015 прњад; јаше. “ре, еп © 
као испрдак (бре. ита идре!). [ашеё 9008  трухладак; јашед Шпиетђој 
Фатзег ш. прдоња; би $атзег! прдешко (еіп прана, брестова прњад, прлад, што се 
|фесађаев ©сфеооті бег 90Нег дедеп| ноћу свијетли; {ан иий бађег рђоврђот еф 
пет). {епфіепо прњадовит (пањ); јаш тіефеп 
ајфіше Ё. ашина, вашина, грање сирово; пашити, тукнути, заударати. 
901 %ајфіпе сантрач. аше Ї. гњилина, трухлина. 
афіша ш. месојеђе. башеп гњилити, трухнути, трухлити, сагњи- 
Фојфіпдёјрииѓад, бес Теје бијеле покладе. вати; (те ипо Фаир зијаттен јашено шљиг. 
бајеје! Ё. ©ташшетеї1 трабун іп бег Ўерепёаті: | ашепзеп битанжити се, диринџити, дембе- 
у трабун н. п. говори. лисати; |ајепо јашепзеп чмавати; п. 
бајејп бунцати, трабунити, трабуњати, пет-| чмавање. 
љати. фашепгесг т. битанга, љенивац, лијенштина, 
бајеса ликав. скитница, нерадин, лежак, трунташ, дем- 
@а|оїе, саје(е Ё. Газеојив устав грах, пасуљ; | бел, дербеденица. 
Фајоїеп= грахов; 9(фет, аці беш %ајоїеп | ацепзесіни #. љенивица, лежавкиња. 
дебац! деїејеп граховяште. ашр Ё. трухлост. 
уајо(епёоги п. грашка. бащ Ё песница, пест; біе зијапипепдебтііе 
%ајоїепісоќе #. грах рогачић, грах (пасуљ) оці стисак. 
у махунама; Фе дсйпеп %ајоїеп боранија. | баш ад т. буботак. 
ајо(ен сођ п. грахоровина. ерхиат ш. вељача. 
фар п. каца, буре, ардов; соП. бурад; бази | берет 1. перо; со. перје; іп О ф јел перо, 
деђбтід качни: еіп дође об бачва; еїп| штенци, језичац: ереси {1еібеп чијати 
фар ооп шет Сппети четворка; еіп аијтебі=| перје. 
Пеђепђев бар, #баппе вучија; паф беш фаб | берегбен п. перина. 
теефено судован (вино). еретбијф т. перјаница; бег еіпеп %еретбијф 
Заббпђег т. качар; ђед фарбїпбетд качарев.| 1780. перјаник. 
баеп схватити, схваћати, захватати, захва- | еретјић ш. гаћан (голуб, у којега је перје 
тити, брати, купити; іф — хватати се, ухва- доље по ногама, као гаће). 
тити се; Беї бег ©апо ајјеп ухватити за | ересійрід гаћаст. 
руку. бересе! ш. бадрљица. 
бај готово. бересарреп ш. перушка. 
айе 4. пост; бајен= постан; ме бише #бофе| ереги, іф митарити се, омитарити се. 
ђег дсобеп @а{йе безимена недјеља; біе оу | ерештеђ п. живина. 
Тебје обје оог бег айе, ба тап айе Заде, | ерегіріјф ш. серемарреп перушка. 
ег Уснооф иий тейад ефјрецеп| еде Ё. омет, омета. 
ееп бат себична недјеља, трапава, пре-| $%еђеп погријешити, погрјешивати, валити; 
тила недјеља, урши бурши; біе осоре айе) {ереп (пи банање-©ріёі) умашити: п. 
рот егп часни пост, коризма; Ме айе) маша; ба %еђеп іп (Офије, ЗВихје) про- 
бет 9ођатеђапес рамазан. машање; еЗ {ей и дат ита није му ни 
Фајйеп постити, испостити, испаштати; п.| врага, не ће му бити ни врага. 
испаштање; іл бер тате [айеп по-|%е ет ш. погрјешка, валинка, мана, махана. 
стити се; битф бајен аббивеп отпостити, | бе еај егав, крив. 


отпаштати; п. отпаштање; еіп @айепбет| бе ф!ад ш. машка (кад се игра лопте, па 


испосник; Уијапд 568 @айїепд запост; апд 
9:009 айел сухотовати. 


се не погоди). 


ертадеї п. беде жировница. 


анешиввта таеп, оеп орі, іп бет {ее | сеје 1. светковина. 
еејеп, јотаја На теіпідеп опостити, по- | %еістіїф етајаћи, свечан. 


стити. 


жајнепјреје Е. бес 110615 Баі 18 Зајенјрајен 


сухотан. 


еіети светковати, славити, прослављати, 


прославити, празновати; зи (пре јеіеги 
прославити, прослављати; дад бетети (ред 


| 


@еїепїад 65 епі 


ееп) слављење; еіпеп феіегіад піфі јејеси 
греховати. 

еіегіад т. празник, светац, свечаник; дтођет 
ететїад благдан. 


· беіесіадёђето п. стајаћица, стајаћа кошуља. 


еідбобђпе Ї. Тирїпиз ћизшиз дивља кафа. 

ее Ё смоква Заши ипо фхифі; іде, 
бте дейдттї їоіхо сушеница; тЇ беен ду- 
жица, смоква дугуљаста; еіпе @еїде, (00 
пісі батацё шипак, хоћеш шипак! 

еїдеп{фпер[е 1. шоіаеШа беседа грмуша. 

Хеідйио т. заваљеник. 

ей: ЧЕ пісі је! није на одаће. 

Жене Ё. лима, турпија за гвожђе, јеге, пила, 
шега. 

ееп пилити, шегати, турпијати; п. тур- 
пијање. 

Жеђ п. опиљци. 

же феп цјењкати се. 

Хе рате ш. рјш. опиљци. 

фе ситан (н. п. ситна со), танак; танко- 
вија (кудеља). 

еп) т. непријатељ, злотвор. 

е1 непријатељски, злотворски. 

Жетојфај Ї. непријатељство. 

ешрїппегїїп Ё. танкопреља. 

ееп пухнути, пухати; напухати. 

еШ п. поље, канат; %е[0: пољски; теі ап 
%еегп пољевит (н. п. земља т. ј. гдје 
има поља); еіп ©ій, їре[е$ еіпег роп ред 
#а@фбатё бейе эп дет јеіпідеп етјфиевЕ 
захвата. 

%еаботи т. .асег сатреѕіге клен, клијен; 
оот %ерађоси кленов; еіп ©{о@ роп @ е[й= 
айотп кленовача, кленова батина; еіп 
©іаб ооп ебађогип кленовац, кленов 
штап; $015 ооп фе(бађоги кленовина. 

сеђаше т. радник, тежак. 

%еіобеіир т. рунка. 

%е(осррхејје |. госпино зеље. 

%е[ретрейе Ё. таван. 

«се Гоји устрејен п. комора. 

его ђанрниани ш. капетан; бје таи реје еп 
капетаница; їйї деђбта капетаничин; @е[= 
ђапрішапиёг капетанеки. 

бе бал палијфај Ё капетанство. 

бе рштаппа ен Ї. егупопиа сатреѕіте котрљан. 

етатї Ё склад. 

ешюштат{ЧаП ш. вермаш. 

«ейтойп т. раратег гпоеаз турчинак. 

тешет ш. пољар, пољак, субаша. 

ейпафїетїойп ш. пољарина. 

ўеЇде Г. гобела; р1шг. обућа; ме @еїдеп ши абе 
апртіпдеп обута коло (точак). 

Фей п. кожа; деітоїпеіез ей сушица; 00$ 
ей ооп ресте аи 1еђе црканица, мрле- 
дина; баё е аці оеш иде навлака. 

5018 ш. стијена, кук, крш, тимор, хрид, 
камењак, стјењак; со]. стијење, валовље; 
еіп 511, їро ојеГ ееп едеп камењак; еј 


|еЦес беЦеп литица, лит; дес ђегооггађепде 
йеп еіпеЗ ееп «ееп гребен. 

се ешоано | стијена, стјењак. 

бей кршан, ломан. 

сепсе! ш. морач. 

феппїй: бес дсйие Сешиф рамеша ушде 
мухарика; бег фи бепиде епті крпигуз. 

бепјіег п. пенџер, прозор. 

сепуета Шеј п. мушебак. 

бепйїет[абеп ш. капак. 

фепїетгайтеп ш. ћерчиво, оквир, оплата. 

сеп есје бе Ё. окно, ошце. 

бегеї п. прасе; рт. прасци: со. прасад; 
одојче; сӯетїе[= прасећи. 

беше еф п. прасетина. 

ўегїеп прасити, прасити се. 

бестап ш. ерман. 

беспе надалеко, надалеку. 

бесихоўг п. дурбин, очалин. 

еце Е. пета; етеп= петњи. 

бетјешебег п. петица (у чизме, што је око 
пете). 

бета готов, спреман, вешт; аду. одрешито; 
јеспотиасфеп отрсити; приготовити, пригото- 
вљавати; їп УЙепде {егіз шафеп нарадити; 
їп ЭЛепде јего шафеп ооп беп ©рїппепбет 
наврндати. 

бертишњђе Ё. вес; [еїпете виновес. 

ей тврд, стамен; ей шетбеп једрати; трсати 
се; очвренути; јеј; тасфеп тврдити; п. твр- 
Ђење; [ей аптафеп натући (н. п. капу на 
главу); јећес аизіеђеп прикрутити, при- 
тегнути, попритегнути, притезати; п. при- 
тезање. 

ецедсйпдеі станован, становит. 

беј а еп укрутити 

бејнаје  #. тврђа, једрина. 

бешереп главити, углавити, 
урочити. 

бе ад ш. год: бех ја: ђе се ад бес Зит пир. 

беј а Ё. град, тврђава, ортеца; бази деббхід 
градски. ; 

беј штазбеођлет ш. грађанин; беп фејиитад 
Ретоођиети деђдхід грађански; ет јипдег 
бейипдӘбепойпет грађанче. 

бен ай]. претио, дебео, туст, тован, маслен, 
смочан; [еі їоегоси тити, дебљати, одебљати, 
утити,опретљати, гојити се, угојити се; {е 
тасеп, 10991 Неки утовити, угојити; 
їоібтід [еН пријетран. 

бен п. маст, сало, претилина; бад Фен, бад. 
ооп еіпет Офреше (ә. ©.) бейи таеп 
ђетапа а ије пријетоп. 

бейе Ё туетина, дебљина, претилина, тов. 

бера п. (іе без ЎН) ветма. 

береп т. прња, рита, дроњак, одрпина, одр- 
пуља, траље, шукаре. 

Феђеп нажирити (т. ј. избити прутом). 

бенфЕ влажан; [ец їџегдеп овлажити, одву- 
гнути, објужити, 


углављивати, 


| 


|| 


* 


ЛУ 
К 


бецфнајен. 


| бенфнојен Ё. влага. 
сати, усјекнути; ецег дебеп 
пушку, из пушке опалити, скресати (пуш- 
ку); здимити; @енет јапдеп упалити се, у- 
хватити (кад се ватра креше па труд не 
ће да се запали, каже се: не ће да у- 
хвати); йбег фепег јевен настављати (ка- 
зан); шп беше ееп пригријати, при- 
гријевати; еіп дтовед бецег апшафеп на- 
валити (навалио ватру), наваљивати. 


| бенесотафе ш. Змај-огњени (еіп  Ветате 
| 5 Фејрофеп 25:00 ан Ябӧпід5 Уа јаз 
еі). 


| @енетдепейт п. еіпе 911 дивка, диљка; еіп 


65 


би. 


оу шдетђи! ш. напретак, напршњак. 


беше п. ватра, огањ; {ФЇадеп кресати, үкре-|@їпдегїташ п. роѓепіШа апѕегіпа етежа. ` 
заждити | їпбдеттіпд т. прстен; еіп дане Зіпдегиіпд 


витица (претен без камена и без главе 
који се зове и вера), бурма; еіпе 911 #їпғ 
деттїї зећир. 

Ё ш. зеба. 

отне; таман, мрачан, кошљив; јеђеп мрго- 
дити се; їрегдеп мрачити се, умрачивати 
се, нахуморити се, насуморити се; {їпїеїїї 
(ејфеа мркоглећа; еіп пете (еіс 
шафеп мргодити се; {їп{їёт оог {і ђицеђеп 
полуњити се. 

Өшйїегпї ө Ё мрак, тама, помрчина, тмуша, 
тамнина. 


пи |есеп ©1бег Беј адепез – бенетде- | ўілпеїи кризмати. 
шейт бакрењача; еіп Офа ово, беп Фило | їтшеипд Ё. кризма. 
без регјацепоеп енетдетеђуа зп Ббезеібпеп | іі Ё. пошивач. 


трак! 

епетђег) ш. огњиште. 
| бецесјфацје! 1. ватраљ. | 
| епегіфіџатип та. Ђојебиз іспіагіцѕ усјека, 
| труд, самокрес. 
| Фепетјідпої п. панос, витиљача. 
"епегіргібе Ї. шмрк. | 
%ецегіађї ш. огњило, оцило, чакмак. | 
| @енет йе Ї. ватриште. | 
· Сепетјеји ш. кремен; со]. кремење. 
| енеттаћ! та. требфег паф бет Во ваашбеп 
| бетаба йі (бе: беп ФїтїЇеп) нурак. 
| @енеггапде Її. маше. 
‚ @енеггенд п. кресиво. 
| @ептїй жесток, огњевит, ватрен, ерчан, љут, 
Ћескин; змај огњанин Вуче. 
іе Ё. оморика. 
| @їебет п. грозница, огањ, огњица; тебет 

бефопииеп огрозничавити; ерес реши 
| јафепђ грозничав: бунар-вода свака гроз- 
| ничава; 01618 себе врућица. 
| ттебесђај! грозничав. 
| Фебе бодеп ш. гудало. 
Из ш. пуст, клобучина. 
| у Царесе Ё. пустина, пуст (од вуне сваљано као 
дебело ћебе, те се на њему спава). 
еп скомрачити. 
131018 1. осмероножица, ролац. 
| @їпбеп наћи, находити, налазити, намјерити, 
застати, застајати, угањати, згађати; 
__снаћи, енаходити; | батеїп биреп, де 
___јабеп свићи. 
іпресіођп ш. наљежба. 
| од досјетљив. 
попа ш. находник. 


Зобатииа (24. ейт.) обретеније. 
Фидес ш. прет; дикф Ме фбіпдег {еђеп од- 
| бити коме што на дару. 

@їпдетїепб ш. рапісит дасфујоп зубача. 
@їшдетде|фшїїт п. еіп ббдатНоеа трут, трути- 

на (ү Сријему трутови). 


ПО) ш. риба; у: рибљи; 9сп ооп ен 
бркица; драгана (некака морска риба), 
сим, скобаљ, смоква (некака морска риба), 
товар, труп (некака морска риба), уклија, 
укљева, шкобаљ, шљивар; баз «®1еіпе от 
и, бес јипде іф рибић; еноа Фре= 
Ппд, еше Фепенпшид 228 іјфе8 іп оғ 
{етп шап, епи шап и 164, дег (таеп 
редеп 1шшет аиёјриїеп шир пљуцавица; 
уфе регѓащеп рибарити; п. рибарење; беј 
Ок, про бте @1фе эши Фбстен ашјдејфи ен 
третреп калаџијница (зграда или мјесто, 
гдје се риба кала); тї, їр Ме уде де 
обтті їрегдеп тања; еіпе Тее бе оп 
еїпет Спит поворка. 

фале! ш. удица. 

у фбеђа ет т. барка. 

©Цфеп рибати, ловити рибу; ши! дет гриб, 
еїпеш одхобеп у фпеве, ба шап ош ©ее 
ооп ©сиіаті дебта међе, фе јапдеи гриби- 
ти; п. грибљење. 

Өфе ш. рибар, алас; без бета рибарев; 
фет ет рибарски. 

у фетдаки п. юегіфіеоепе еп раооп по- 
рада; трбок (пређа на дрвету за хва- 
тање риба); черенац. 

6 фесиев п. бешфјереле Зен алов (велика 
пређа што се рибе хватају), багаз, бо- 
дач, влан, кланац, ждријело; гриб (вели- 
ка мрежа, којом се по блату скадарскоме 
хвата риба), метница, пристор; притисак 
(мрежа на тророгу дрвету, којом се ша- 
рани у води притискују и хватају); еіп 
5 уфеспев, баё аге! їраїіепое бег дејраиті 
аПеп загажња. 


| @їпбипд Ё. 005 е} бег сирипа без Фашргев | Фет] п. рибарица. 
2 фјана ш. ловиште, риболов; 91 %1|@- 


[апд котап. 


ї@йашеп ш. мередов. 
Ф1@йбтпет рїшт. рибља трава, балук, ба- 


лукат, 


|$ фи Е млијечац. 


сл 


бойт. 66 


бойт ш. креља (понајвише креље), шкрге. | аши ш. мале. 
%іјфтеі рибан. Хаштјеђеги р1шг. паперје, машак. 
ги јфтешје #. вршка, врша, вршва; добош ашид маљав. 
(кош од прућа, којим се риба хвата); | (ефје Ё. љеса; $ефіе аша јф(атеп еіјеси 


ме фјреце. 


бацањ (кошар, као качица без и једнога 
дна, што се по води баца, те се у њему 
риба хвата. 

5 уфтодеп ш. икра, мријест. 

%фіеі ш. рибњак. 

©їфзашп ш. пријебој, суп; 511, 100 
еіп суп деејеп супиште. 

оеп р1шг. грах; оехіфіебепе Зплеп пасуљица; 
рогач (врло ситан бијели пасуљ), жижоле, 
кинкавица; баті деѓофіе %іоїеп пурак; 01е 


ејије 


гужва орачица; еше «Чефје ооп тој пле- 
теница. 


%1ефіеп плести (плетем), исплести, оплести, 


оплетати, сплетавати; эц (иде [ефіеи до- 
плести, доплетати; п. доплетање; 00$ 
Оаат Пефјеп оплести се, 


Іефіоетї п. плетер; ©ісИ ооп Меефное ко- 


шара (коњска, говеђа, овчија); ба еф 
трет уот Зашпе поплет; боё «Хебіноеге (пп 
(бедепјаве ооп детаметфен 98йпђеп) чатма. 


дхдріе ФаНипа %10еп прдоња; Ме по |е ш. пјега; еіп еф иф), бениоано крпа; 


дтйпеп @їїрЇеп боранија. 
іјоептиё п. папула. 


еїпеп їреівеп %1е (пле Їйдї) бег беп 
Заиф ђабепо криласт. 


іВбапй п. пасмењача. с!ефеп ш. касаба, мала варошица. 
тшше, ©ќабі Ријека. Хед пјегав, маћав, мјестичав, смјестав. 
аф зарубаст; ме Кафе апр подланица: | ебелпаца |. љиљак, слијепи миш. 
дебела сланина с подланице еіпе апд | (еђеп п моленије. 
бте; 0 тїї бег Пафеп Фапр рафеп шака- | ей п. месо. баё Хебепђіде еф (ко) 
тати се. живац ; да еф оеп шї 9(и5јир рез 
14е Е. ме ипабјеђбате (УЛеете$=) @Їїйфе пу-| %еНеѕ крт, крто месо, кртина; еіп ОНЕ 
чина; ођете йе бе ире грана: оздој ејб, ши е8 зи бтајеп попечак меса; баё 
је табан, а озго грана; тїї бег  Їйфе е5] еі ође бет Әйе ипо деп Ўїрреп по- 
_ Әедепё плоштимице. ‚| бочина (у бравчета месо испод ребра); 
1008 ш. лан; 51а ланен; бет аф, еј дерштррев [ето пирјан; еіп © деофіед 
980110, (бес. бав ©ріпиђаат) предиво; еїпе] еф локма, локва; еф аигђацеп сјећи, 
ОЕ аф, бег ока-теце оешаш пој касапити; еф беѓоттеп подмесити се; 
окаш; #1008, бег рјипошее оехѓащіі (оет) $101 ејеп мреити се; п. мршење; бег ат 
раф) їоіх? Фунташ; бе зрее @айипд Чафа| тейаде еф ТЕ мреипетка; бег дегпе 
велики и мали влас; ипо Хаф, Меше Тео 131 месар; зип емаррген «еіоіебе 
повјеемо; 9#ег, аи бет ешуе (аса дебаці јад; шап меса, хоће гуза месе; ооп «101%, 
шат ланиште; 1008, јо беи Жашјеп ап бет| [еіфеси месан. 
аце Ђапдеп Бете! огребница, огреб. ебат Ё. месарница, касапница, комарда. 
афабтесђе 1. трлица. «Че фес ш. месар, касапин; беп Мешфеги 
«Мафађаат п. влакно; дет. влаканце. деђотід месарски, касапски; без %еіјфегә 
афеташје !. пераица, огребло, тарак. "месаров. 
с афајетђе Ї. сизеша епораеа вилина коса. | ешфесфииђ ш. самеов; ©е8 Мешфетфипред 
Хатте Ё. пламен, плам; іп оттеп Ёопиипеп| самеовљев. 
распламтјети се. 51еуфђабе #. сатара. 
ФТатшеп пламати, пламтјети; отипепо пла- | еф еде Ё тизеа сайатегіпа златница, 
мен, пламенит. златара, златарка. 
алеї ш. Фланер. Ме фита чврет. 
Маје 1. боца, гостара, ботуља, боцун, цунет, | еф тбре! ршџг. ћуфтета. 
тијесно стакло; еіпе ране ајфе плоска, |е арреп ш. бет Зтпіђіђпег бобица; ге о 
чутура, цица; 904 рГане Ббгетпе Ф1ајфеј Тарреп бег Эіедеп реса; бехдїеісбеп Ђабело 
брема; 97+ Їебетпе УГајфе бурача; еїпе 911] ресаст. 
атбветег шї тшеп шиофепет Тајфен да- | Чецфјреце 1. (пп (едепјав бес ајепјрее) 
мижана (буча оплетена прућицем); епеј мре; еіп 24 Жефјреце омршај; еше 901 
ојод ог (ајфе шише. че фјреце јанија; еіпе 902+ «Хефіреје ти 
гај фетше ет ш. канаве, бочњак. паприка, паприкаш: (ефјрецен ееп мр- 
%Тајсфепіоср ш. канаве, бочњак. сити, омреити се; Мефјрецен ееп, ба 
Мајфен- итв ш. јургета, тиква. ; тап је шФї ееп јоШе премрсити, пре- 
«Їайетїташ п. бег $001, јо Гапде ес їі тібі 1п| мршивати; %еђфјрецен эп еђеп дебеп омр- | 
©бр[е {бере шумарица. сити: (елић бет @Їеїїйрєїеп омрсак; тій | 
Фїайегп пахати, вијорити се, вијати се, вити @ Їеїїфїреїїєп [ис оје Зејбаде оесиптеіпідеп 
се, трептјети, љепетати се; баё @ аПегп| измрсити, омреити, н. п. лонце, суде: $1 
(0е5 деїапдепеп тјеђев, #5оде[8) лепетање. ге фјрецеп деђбтда мрсан (лонац). 


#їеїїфїад. вики: стога). 


| Фейз т. мрсак; фет [еБїе Уефа оог бет | ИПШегпшегї п. титренке. 


атовеп айе месни адј. (покладе). обајфе #. пухор. 


_ @Пейфипт{ї Ё. мешњача, кобасица с месом. |@ЇїоЧе 1. кунадра (оно од пређе, што се 


сет ш. радљивост; тїї Їеїӊ навалице, наво,| ухвати у нитима као памук). 
навлаш. юй ш. буха; бет %[0ђ деббуд бухињи. 
сефиа радљив, работан, марљив; еј ођјатишет ш. (#епеппипд бег Фтебјев іп бег 
ееп провриједити се. 9 пеоѓе) бухобер. 
ген феп, баз аш бекељити се; ме Зӣђпе | (от ш. копрена; бег јфіџатзе 5007, беп бе 
Неђфеп (оот ипе) режати. 90пфе брег бе Фаташа ісадеп парака- 
Пбеп крпити, окрпити, покрпити, пешњати:! милавка. 
еіпеп Феї ап реп паеп ©ееп ипѓеппрат | ве Ї. сплав, повлака, пловац. 
шї їооЙепеп (О Шен апд еп поткрпити; | оВеп рјиг. пера (у рибе). 
еп ипо Ујијфен пи «ереп петљати; п. | (објебеси рит. пера (у рибе). 


петљање. 10е Ї. свирала, свијара, дудук; еіпе 90: 
нет ш. крпа. атовес 5 еп сопилка. 
@Пбеге1 Ё крпеж. Ї{еп свирати, дудукати. 
соет п. крпеж, пешњавина. 5101епріеес ш. свирач. 
[еде 1. муха. епш п. ат ®поеа@ карабље. 


едеп летјети, лијетати, полетјети, поли- |5110 ш. проклество, уклетва, клетва; $110! 
јетати; біп пио бес {едеп лијетати; тефе харам (008 (бедепіђеії ооп халал); %1йфе: 
їп'8 йедеп Ғоштеп разлетјети се; біпіег харам ти био со и хљеб, што си изио 
ейџаё {едеп залетјети, залијетати; п. за-| КОД мене! капао рђом! триста му завје- 
лијетање; {едеп летушти: іт 9йтфеп рака! крв платио на свом дому! їп дег 


летуште животиње т. ). тице. Фехзедртіпа; рђа га попала! еіп {ифо 
едепбтиі Ё. упљувак. йт енрад, бет тап баё #егртеппеп їоўтіфі 
едепипта ш. мухосерина. изгорелина; еїпеп 1и еп абепђ клетвени. 


_ ереп бјежати, побјећи, пребјећи, прамати, іифбтіе ш. «ифбиеү без Фаѓгіатфеп и. 001. 


ударити нокат у ледину; ђе $ йеђепдеп бје-| 980—1 !Шірепріќе  тіейег ипо „те ап 
жан; баатђацрі Шеђеп перјати; п. перјање; | _ ёШе Феттешђе клетвена књига. 
біпіег ебрад {ереп забјећи: оог тешеп ®100еп клети; ап[апдеп аи ибп заклети. 
Шеђеп обадати се, штркљати се; депе зш 5 о сава, ПНЕ К ок 
тейепо побјегљив. ет от Этепјеп обадање; іп Ме [ш 
| ) ) - А їтеібеп појурити, погнати; (еїедепђеіЕ зит 
ееп ШЫ потеһи; ап{апдеп дп їПебеп сиђе испуст; бе ше баатђацрЕ перјање. 
притоци процене таба, Па рајем, улеш, преби пре 
(те боли) класти; аё ереп (ооп еіпет Шеищи 
(Чејаве) растјецање; ©Пебеп (ооп Убипреп) Е и вани Моор ПА 
пелеисати; |Пебенђез боје текућа вода. с Е, Т5 е. ~ за вел бе Е. 
О бпипети трептјети. ш Л бет (7 оп йе Ше АЕ 
Пије {. влинта, дуга пушка; еіпе У йе #ф апдетдбпеп залет. 
п, Ми не п пе 5 иде! ш. крило; @Їйдєї бејопштеп окрила- 
К ©з Жн 2 2 тити. 
((швепатїїдег) Шеп кавал; Ме пе тії үйде: еіп йодес оде! полетар, полетарац. 
ріеїеп а паФталија; еіпе 91 Тапдет, |(иоіоф п. лето. 
епдес @Пшїеп дивлија. шү Ё. пудина, улица. 
іліепёидеї #. пушчано зрно, пурак, тане, |06 ш. еіп  еіпег ријека. 
палота; јединак (пушчано зрно које се по |иђбатђе ш. еургіпиѕ рагриѕ мрена. 
једно меће у пушку). 51ир00тё ш. гргеч. 
@Шшепїан{ ш. цијев пушчана; 1+ ®їпќепг |161 т. еіпе Уб Кеіпеп Ги без буцов. 
Тан парагун, повијуша; баё (пре беј шта # Сај осока: оде пуној (н. 


епа грлић. п. џибра). 
«ишентођг п. еїпе 9(тї лазарин, даницка. сеп јојсеен п. без Фофђед качкање. 
петој та. 618 зшити Одфгоћ јалман. иё) Ё. плима, елека. 
Ипіепіфов п. еіп Зейапбіђеії беје(беп чарак, |%5бхе {. бор; $56сеп- лучев, боров. 
кашилук, чакмак. %оїдеп слиједити; п. слијеђење; еЗ [оїді пай 


Ше т. шљока. еіпапдег надати се: надало се, продало се 
И Нета) п. варак, козар, клободан, телеј,| јад бег Фаиітопи, шепп и іт Фабен ено 
шик; тїї И Нетаојо БеНебеп вараклеисати;|  Ђетабја а. 
л. вараклеисање. од) међер, тако. 
5 * 


ойе. 


68 


о сено Па. 


@ойег 1. мука, муке; аш ме бобес бгіпдеп | фтамепђацбе Ё еіпе #01 туњга, џега, конђа, 


метнути кога на муке, на шибе; ударити 
муке коме. 

осбети, [айй запредати; п. запредање. 

%ӧтреги спорити. 

%осейе Ё пастрма. 

фот Ё. направа, Форма, чин, калуп. 

бип уписни (н. п. војник). 

%охјфеп распитивати. 

бтйет ш. шумар, лугар. 

%отібеедеп, їй) маћи се, мицати се. 

осідапд ш. напредак. 

Зогідеђбеп отићи, поћи, походити; шї Саб 
ипо аф јосдеђеп отпртљати. 

Фогђјадеп одвијати, одвитлати. 


чепац, хондељ. 

Ѕтапепђето п. тооЦенед џупа; еіпе 9 Їштзе& 
бтапецђет? кошуљац. 

тамепђуш еј ш. крзларага. 

тапете) п. вигањ; еше 9096 бтацел ево 
биљача, џупет, џубе, џупа; еіпе 91 {ап= 
деб тацеп ер обђпе есте! корет; ете 906 
|фшатдеё бтацеп ер мрчина. 

Хтапептшйве Ё. ете У; тарпош, ашањка. 

бтапепіої ш. еіпе 911 истан, Фуштан, шуба, 
модрина; @танепто@ ойпе (етте дорамак; 
еіп Їапдет @танепго@ орпе 9#Гетте( ћудија. 

фтапеп]фий ш. еіпе 911 Филар. 

танеп{тшпфр{ ш. бјечва, женске докољенице. 


от опииеи, тецііхеп прокопсати; шафе, 006 | танешад ш. дег Кеіпе ип? дсоће велика и 


би осоп пртљај, пртљај. 

от ебеп преживјети. 

фопшафеп {іф торњати се; п. торњање; 

фотїрабеп, {0 шикати се, кинути. 

фотїбеп одмаћи, одмицати. 

«ок фсенеп нанредовати. 

оф ш.: оше огге тафело на- 
предан. 

Со еф титеп, шї бет (об плавити се. 

от оћеп шорати, туркати, ћушкати; ба 
Ссі пине је бет @айтйїапде јос овеп шти- 
чити; п. штичење, 

@отїзїеўеп повући. 

фошпїет ш. Фурир. 

тай Ё терет, товар, кирија; &тафі= кири- 
џијнеки, кириџијеки. 

та и уинани ш. турмар. 

тафїшадеп ш. тарна кола. 

«стаде Ї. питање; еіпе (ај иде стаде запрдица; 
тајне ®тадеп ип запрдивати (јфетађај); 
п. запрдивање. 

тадеп питати. 

%таіб (Оет. бте тар) 1. врас, дјетиње. 

тате) п. Француска. 

фтап[е Ё. ројт, реса. 

хапао]е ш. Француз. 

тапзојен рїшт. (Ётап ен) вранц; тї гапдд= 
[еп апјефеп вранцати, овранцати; п. вран- 
цање; @тапзоўеп Ббеїроттеп овранцати се. 

фтапабйпп Ё. Францускиња. 

тапай ф Француски. 

5таіет ш. Убиф, 1ојіетртидет вратор, пра- 
тор; без @таїетё враторов; бег @таїтед 
враторски, 


мала госпођа. 

фханепдїтшєг п. женско, женска; ео]. жен- 
скиње;  Офитррооше {йт  усацена тиме 
грде, мртвичина, оготина, копилица, пиж- 
дра, цопа, црница; еіп фхопепгіпипех, 0а 
{етпе 9(пюетшапо]фа[ баё безроткиња; јфби 
деЕеіеіез ип дејбтйсіе5 @фтапепаїшппег 
гизда; еіп детеіпез ипдеббеіез @тапеп=е 
атте геакуша, ципорка; ©рівпоте йт 
сіп дтовез, 1тйдед фтацепзшииет дундара; 
фтанепдїшштет ооп ипрӣпоідет (ејфгефеа 
їліебе ајгируша. 

фташеїп п. госпођица, Фрајла. 

теі вољан, слободан, сербес, хачик; је! 
тафеп опростити; {і {теї тасфеп отима- 
ти се; бад {теїе ей чистина: %[пїїоїї ац 
ме аде: пик? фекфјаи: ебі јсе! распик ; 
1епет #т1їедет, бет, ба ег ођпе баи ипо 50 
1, піфі оегрипдеп їойсе шї шта е0 эп 
међен, её абет ооп јхеіеп Шен шп бор 
ипо Мерида їйш, бері голи син, голић, 
(т. ј. војник, који сам од своје воље за 
плату иде на војску и бије се). 

фтеїсот1ї ш. врајкорац. 

@хеїсотрд п. врајкор, врајкорија; @фтеїсогр8# 
врајкореки. 

бтеіеп запросити, просити. 


(волови, што иду за кравом, кад води 
крава). 
%теідебід издашан, подашан, податљив. 
фтеідегіппе п. логов на гату у воденици. 
тере Ё. слобода. 
«те ифђ него не! дакако! а да како! 


тап #. госпођа, госпа, господарица, жена; | %тецав ш. слободњак, банов слободњак. 
їйї деђотід госпођин, госпин, женин; еїпе| тејргефипа Ё еіпеѕ “ебђгбитіфеп тестир (н. 


јипде таи младица, млада, младика; біе гап 
орет 
владика, властеоска жена или одрасла кћи; 
10т деђотід владичин. 
тоцепбіай п. ђаіѕашіќа үшсатїз калопер. 
тацепітеипо т. женар. 
тапепайхіеї ш. еіпе 911 тканице, пате. 
%тапепђаот п. гоепин влас. 


п. јели узео тестир ?). 


епрафіепе Зофіег еіпеё властелин, | тенад тш. петак; бес %тенад бес 9еитопд= 


іоофе млади петак; бес тебад паф фет 
Јеештпопо петка. 

фтейрегбет т. проводаџија, просац, просилац ; 
феп {ўтейшетбетп деббха просачки, 

«сен џетбипа Ї. просидба. 

тено Па аду. својевољно. 


Сетејет рїш. бег (ашћасп Фиђ воловодница | 


генон дет. 69 5 бифафнитег. 


ено дес Сога! самовољац. бтобиїеіпатајејё п. брашанчево. 


‚ теш туђ, стран, страњски, јабански, туђо- | фтопши побожан; благочастив: благочастиви 


земски; еіп @тешдес туђин, туђоземац,| Рим. 
јабанац, јабанлија, иностранац; еїпе тете | у: дитидеен Ё. побожност. 


туђинка, туђоземка. бтојф ш. жаба; тојф= жабљи; Уебиисфен оот 
тетибе Ї. јабана, туђинство. тој жабац; бег јипде то] жабић. 
тешїї ш. тубин, туђинац. @то|@Та1ф та. Фе @то{феїет жабљак, жабља 


тееп ждерати, гутати; {йу 00 |тејјеп на-| јаја (што се у прољеће налазе по води 
ждерати се; іф 0011 |тејјеп (її ообет |=] око камења). 
јер) накусати се: тета {тееп гумати; п. | тј п. жабица. 
гумање; ооп пен Зете деїгеіеп їрегбеп | тојфірипи ш. дивљи сомић, жабић. 


. постравити се; йад тееп прождирало. | тој ш. мраз, емрзао, голомразица. 

%тејјес ш. покусалица, поједљивац. . бтореие 1. рујба. 

„тебе Ї. радост, обрадовање, милина, го-| тифі Ї. плод, род; бег етје апо еїпег 
дименат. фтифї заметак; еіп Фащеп орот Опште 

"%тепђепдејфтеї п. иска. абдеја) не ес %тйфіе строво; бе үг 

сетецђешеег нерадосан, нерадостан. беађтипо бег ётйсіе їп Уба јес, (бід, еі 

.%тецреп[еете Ё. нерадост. туршија; гифі биіпдеп родити, рађати 

%тепђепібтег ш. прзница. (рађа виноград, воће); эши етїепїтаїе тиі 

%тепоід радостан, | бтїпдеп прудити, први род родити (н. п. 


тенеп веселити; милити се: піфіЗ [теш тій) виноград, шљива); п. пруђење; бнт 906 
ништа ми ее не мили; {іф {тепеп веселити| Бапршида ши ме «тифі бүіпдеп јаловити, 
се, радовати се. изјаловити; шп ме тифі Ёопипеп поба- 

тешио та. пријатељ, јаран, јараник; бетїйтї| цити, побацивати, јаловити се (и. ‘п. 
Кай пријатељ мир ппабаиое еф приљ; 0е5) крава, кобила: сваке ми се године јалови 
сетениреа пријатељев; бешташћф пријак:| по једна крава), изјаловити се. 
пријаче! зовни тог пријака; пријан; 41 %сифібат плодан, родан, родљив; бош айт 
атовес тешио препријатељ; їріе јеіпеп тефЕ| сит, берићетан. 
ашеп @тецпб својски аду.; |і иі етеш | утифее ши ш. родина. 
пријатељ пеппеп пријатељати се; п. прија- | си рета ш. бех Ө#їтїбе гроња. | 


тељање. гй ад). рани; аду. рано, за рана; дала {їй 
тепшіп ТЇ. пријатељица, јараница. зором; ђеше {тїй јутрос, јутроске; {сїй ацј 
«тешпојфа! #. пријатељство;  дтецпојфај еђеп ранити, поранити, уранити; ђеј [с ащ= 
едеп пријатељовати. ері ранилац, ранорапилац; {тїй ацібтефеп 
Фтеппојфа оф пријатељски. поранити, подранити, уранити; {тїй гопштеп 


фтїейе ш. мир, умир; |феи мирити; @їїебйе|  доранити; ђи ђанејЕ {оеп је ет Хопипеп био 
тафеп мирити се; іп терен ®©айїп јађтеп | раније доћи; | ђете, еђета де Зе давнина. 
упокојити се: Фе беп %тіереп Била миро- | фину јфе Е. раница, аршлама. 


ноеница (која носи мир). типо ш. прољеће, премаљеће;· тй їп08= 
утіеђепё ће; ш. мироков. прољетни; пи ђепгідеп їйїп прољетос; 
фтїеб[етїїд миран. оот беитідеп тїйїп прољетошњи. 
· терета Ё. мирноћа. тифбидзарош8 ш. гороцвијет, гороцвијеће. 


«етен смрзавати се, мрзнути се, зепети | ти иаддетјеп. боражђе, боражина, паколеч. 
(зебем); {ейт Геї зијлетеп сципати се (н. | тйђтејје Ё зорница. 
н. вода); іп ешеш ире бег Ой, 100 е5 сірі п. доручак. 
піфі зијсе врућац (у води оно мјесто, | тй еп доручковати. 
гдје се не може да смрзне): еіп (иӊ орет | фи бас а аду. рано. 
еіпе «лобе, їо ни #®тшїет пісі зпіхіетё млаква. | сијфеа (бога, баз (ебттае, боё ©тїїпїеп боп 


бт вришак, хитар, окретан, одморан, тазе, ееп паф еп битфуфиењеј Фрушка гора. 


пријесан, сиров, малопрешњи; їхіјфез'%ајес! 51008 т. лисица; їйї пейдтїў лисичји: 043 
малопрешњица; {гї{фе& 59015 сировина; еіп| · 9'аппфбеп лие, лисац, ли}; бег јипде ид 
©шї {тїфед 5015 сировица; тїї іф) лисичић; его алат, црвен коњ, риђо. 


бајатан. бифабајд ш. лисичина: рег Фе бед фид 
#тођлатђен Ё. робија. Ба(дед ишег дет Фаїје багазлук. 
бтобпатбейег т. работар, робијаш. бифа ше рїшг. ди Фире јеш тї јелен $10082 
тойпотеп{# ш. беглучење. Ептеп долијати. 
@тойпе Ё. беглук, кулук, робија; бе хођпе| исфатоћђ алатаст (коњ), риђ, риђаст; ејпе 

етпед ЧТонетбацета павћенија. | |ифатофђе ©їше риђуша, алатуша, ала- 
фїойпеп беглучити, кулуковати, тлачити,! таста кобила. | 

рабити, радити од робије. ифёјфіппеї т. јагрз. 


бифај фазе. 70 бивјође. 


%пфёјфіойпзеп лисичити. шше ш. искра, варница. 
йеп оћутјети, ћутјети, шїї варничав. 
ћати, чути. йт за, по, до. 
сиђЦоз бездушан; бет $10110је бездушник; | ите бразда, разор. 
ме иђПоје бездушница. штфеп браздити, браздичати, ображђивати, 
биђте Ё подвоз фитфпафбат т. браздаш. 
теп водити, водати, наводити, навести; | бит; Ё страх, побојавање, прибојавање, 


осјетити, осје- 


возити, повести, возати; п. возидба, извоз; 
баё  їйтеп (5и “апр ипо ди ае) во- 
жење; ђицет ейшаё |!ђтеп завести, заво- 
дити; еїпапдет їйђхеп водити се; пп Веатује 
јећи зи |Иђтеп поводити; бег Ўеп{феп (ођпе 
Збаатеп) {Шйїї салтаџија. 

уйђтег ш. еїпє& ©Ппбеп вођ; еїпед Фафрјегред 
коморџија. 

%иђтјав п. возионица. 

%иђтдеі п. скеларина. 

Фиђхїођп ш. возарина. 

фийгтапп ш. кириџија, возач, салтаџија. 

биђттанигдејфај! п. кириџовање; « ийўгтаппё 
дејфане 1теїбеп кириџовати. 

биђттанидре ефе Ё. ђијотка. 

биђитапидрјес) п. еіп дтоћед буин. 

Ө1Ше #. изобиловање, изобиље, обиље, обил- 
ност; іп е ђабеп изобиловати. 

йеп пунити, надијевати, надјенути, на- 
дјести; Шеп п. (етед таеп) нади- 
јевање. ; 

«ШШеп п. ждријебе; ео]. ждребад; ИШеп= 
ждребећи; еп шег[еп ждријебити, ждри- 
јебити се; еіп еп (йбег еіп айт аб) 
оме; еіп јипдед еп, бет шоп ме 9абпе 
дејфотеп шеше, шишак; атабуфез йеп 
аче; еіп 10еі6їіфез еп ждребица. 

Шепзађи ш. ждребећак. 

Ше! п. долма, надјев. 

Шо0еіп ш. дољевак. 

ип ш. наход. 

«ўип ш. матица, мајдан. 

СНиј пет, петина, петоро, петорица; Ме 
«їп (џи бат!еп}рїеЇ) петица; еіп үет) ооп 
јат] Зађтеп петак; еіпе Фбие ооп Пиј 
Зађхеп петакиња; – бреттафуее {бетпе 
йир Фтепзет 9йпзе кварат. 

Шјеіпетіде8 Саб петорка, петакиња. 

пјес ш. еіп © бооп үйпү Фата (бег 
брест. ©іерпет) петак; Фатшиоје ооп |иј 
(иеп петица. 

йа петорогуб. 

іад петорострук. 

їпїїїпшдетїташ п. ашпаџегоћшп петопрстац. 

йпНеї п. петина. 

није пети; бег йине еі еіпез Фтојфен 
новац. 

бйпјвери петнаест; еіпе 9(пза51 ооп ијеђи 
петнаесторо. 

аў йпізершес петнаести. 

уйпізід педесет; 9051 ооп {йпјзід педе- 
сеторо. 

йпідіоќет педесети. 


предање. 

йхфіеп бојати се, побојати се, зепсти, пре- 
дати, вермати; бег |ф |йтеіеі страхић; 
оет |і пі оог Әтођипдеп |йтфіеі не- 
бојазан (дијете); | еіп їџепід үйсфіеп по- 
бојавати се, прибојавати се. 

йтфіетиф стравичан, страшан; {[йїфїетїїй) ги 
јеђеп страхота (Божија). 

исфо: еіпет, дег оого1Ы еф тїї аи итеп 
небојша. 

бисфђат бојажљив, бојазан, страшљив, 
плашљив, пудљив; бер %ихфате плаши- 
вица, страшивица, страшљивица, пудљи- 
вац, страшивац, страшљивац; бе %итфбаше 
пудљивица. 

фитйу{ашїеп Ё страшљивост. 

и ш. кнез, принцип; без @їтїїеп кнежев. 

їтйепїшп п. принциповипа. 

фїйтїїпп Ё кнегиња, књегиња: ђе дебђётід 
књегињин. 

и 1. брод, пријелаз. 

шпїептеїй  честобродица: (деппате ед 
«Пије ријека у Поречкијем планинама. 

итше ш. поткожњак. 

фиг; ш. баздрк, прдеж, прда; еіпеп фит» 
{оеп прднути. ; 

у шшеп мушкетати. 

фир ш. нога; дет. ножица; џолап (ретафитф); 
ир (пи епајеси егќапде) стопало; бет 
Жић ат ©ісипрје приглавак; ЁбЇзетгпег ир 
штула; ад Жемфена ме Иве Бер бег | 
Фаводеп стаје аијатциси зи їоіпдеп валаке, | 
Фалаге; аці ріег Ићеп четвороношке; эп 
фир пјеше, пјешице, пјешке; аці бет биће | 
(пафіоїдеи) устопице, устопце. | 

«иВберефипа ї. еіпе 911 врчанци. 

%иђрођеп ш. патос, тли, под, таван. 

%цВроѓе ш. сахија, књигоноша. 

ивецеп п. путо, букагије. | 

бнр! 6 {йт Фүехде шклоце; %иђјеђе | 
ашедеп (еіпес УКепде) попутати. | 

бибайпдег ш. пјешак, пјешац; @иўӊайпдете | 
пјешачки. | 

иВденей п. подножје; 028 фибдейеП без | 
Фајрега стељка (онај кочић, што на њему | 
стоји витао, кад жене сучу пређу). || 

сиво: фЕ 1. ногобоља. 

бивИов ш. {йг кретрепред 21е клечка, 

ХиВјфатине!Г ш. подножје, подлога. 

бивјфее 6 [йт ипбалоде, {ецїде ете 
ћустек. 

ивјфИпде бибі {йт Фрегре епопа. 

Живјобе Ё. поплат, табан. 


Т „ә „е ы. 
1 # 


Заб арте, 11 


«ивнНарје 1. траг, 

сићјетд ш. стаза, путања, ногоступ. 

иш) п. обојак. 

инет п. пића, крма, надо; даё {[йїйїдє ушне 
напој (за свиње кад се хране), мећа; ийет 
оохіедеп метнути, метати, стављати (гове- 
дима, овцама), положити, полагати; ийет 
без {1еіре$ постава, потплата, подуплата. 

@їШегп крмити, хранити, нахранити, уго- 
јити; еіп гета {йети похранити; }]їф) 0011 
{йШегп накресати се; тії ®бӧтпегп {Неги 


(баў тецириф. 


(апд ш. ход: бейп Фештафеи еіп (апд (912 
Тее бег 9)ёађег 615 апа @пбе бег 9%81еје, 100 
{те дапи їріеђес еіпе пепе #еіђе ооспеђтеп) 
препелица; бе; беп ©фпіНегп, Хшїитив= 
атабети постат. 

(бапдейоадеп ш. сталац, суојача, дубак, ду- 
бајка. 

@апд Ё гуска: (апё- гушчји; јипде Фаије 
гушћићи; еіпе #тап ей бес јипдеп (Фапје 
крка; еіп #ботї (йе зи ітеіреп важ, гус, 
кот. 


зобити, назобити; п. зобљење; бай по) @йпјеђіті ш. гушчар. 


јан шести напитати, нахранити; п. питање; 
аш јеси, {еН тафеп товити; пи: @@ ет 
јан [йНетп нажирити; апјапдеп шї Фтаз 
эи ИШети отравити; еіпеп, дег піфі јер] 
пі бес бапо ишт 9ипбе Фапи, {йети зала- 
лагати; п. залагање. 

йНетп, еіп Те наложити, налагати, поста- 
вити, постављати, потплатити, потплаћи- 
вати, подуплатити ; ме га одвиђе ти Сіхођ, 
фаттепїташ и. 081. {йт беп 9 %іпіег | Шети 
оптињити, оптињивати; п. оптињивање. 

йНегипо Ё без Соаитјайе!8 стеља. 


«абе Ё. дар, принос, дарило. 

Фађе! #. Фотиеп зи 1тадеп драчевиле. 

Фаве типа рачваст (рачваст колац); ст 
дабе фтипдед 9014 соха. 

@а@етп кокотати, раколити се; 118 (аїеги 
біпеіп дета еп разраколити се; 5аз @аетп 
бет бепе кокот. 

@а@ еп кокотати; зи @пбе дафјеп откокотати. 

@аеп блејати; п. зјало іп дег #ерепдахі: 
продаје зјала. 

(@ајес ш. зурла. 

(бађ напрасан, напрасит. 

(Фађпеп зијевати; еіптаї дађпеп зијевнути; 
п. зијехавица, зијев. 

(ађтеп врети (ври комина, вино, вода), за- 
кухавати се, узбунити се; дађтеп шафеп 
закухавати; еЗ 00011 нешто се куха. 

Фабтипа 1.: іп @айтипд Фопипеп спарити се; 
іп @айтипд деѓопипеп дошао хљеб за руком 
т. ј. ускисло тијесто у наћвама; ооп ипіеп 
іп (артипд йбегдеђеп потпарити се; біе 
(бађсипд оог еіпет Ятіеде, Ўијгиђт и. |. їр. 
закухавање. 

Фађзоттд гњевљив, осорљив, набусит. 

(адеп ш. вјешала ріог. 

а арте( ш. бабушка, шешарка, шешарица, 
шишка. 

(айе Ё. јед, жуч. 

аЏехје Ї. дрхталице, паче, питије. 

Фа опе Ғ каљун. 

(айна тијесан (који не може да отрпи, 
кад му се што неповољно рекне), накрај 
срца (човјек). 

Фашаўфеп{тадет ш. чаранар (1111 ФВетафиа); 
алајфештадете чарапарски. 


(атјећоћф ш. гушчевина. | 
(Ватјескђ ш. гусак. 
(апјећа ш. гушчак, кочак. 
@апӘ[еїп п. гушче. 
(бапіутере8 т. аџуван. 

@апз сав, вае, читав, цијел, здрав, сав ко- 
лик; чити (н. п. чити он); дала пио дат 
чисто; дала пађе тик. | 

ап еф аметимице, потпуно, потпунице, са 
свијем, по све. 

(ат аду. пријеко (пријеко луд). 

атђе Ё сноп; со}. енопље; ейіфе (атбеп, 
ме аці дет ере бејапииеп едеп кретина. 

(батреп п. учин. 

(батрепіфісфіе Ё. насад. 

(батрепіфобес ш. кладња, крстина. 

(бати п. пређа; еіп ОНЕ (баги мотовило; 
бТашед БаштооЏенеа (атп мавез, плави 
памук; 508 [еј аиёдезодепе (бати от #бебет= 
баши труба. 

(батпраши ш. вратило. 

Фатијађен ш. еше Бефитие 913091 @атп= 
[ареп пасмо. 

(батпђајреї т. витао. 

(атна грубахан, сраман, стидан; 
тафеп грдити, гнусити. 

(бат дей Ї. гнусоба. 

@ат{еп т. врт, градина, башча, пеливој, пе- 
ривој; (батіеп- башчени. 

(батіепаттег ш. еврачак. 

(батіепехде Ё. прница, црна земља. | 

@атїепїпб{етїд ш. ројуговшт опегаје Ћурчија 
креста. 

(атіептіНетіротгп ш. дејрћашп ајасј5 челеби- 
јин перчин. ; 
@йтїпег т. вртар, башчован, башчованџија. 

Ф@атїпетїпп Ё. башчованка. 

Фбађе Ё. улица, сокак, шор. 

(баў ш. гост; бет (айе деђбла гостов; бет 
горе ђе бај гоша; беё тебибен @айед 
гошћин; еји дегађепет (дај званик; деїорепе 
(ае (зит крено име) званица; беп @й{їет 
деђбтід гостински; ЗиПић ооп Фарел го- 
стиница. 

ајете! Ё. гозба; беј еїпет ајете! јеш гоз- 
бовати. 

(ба те! дочекљив. 

(а {тепп чазбен. 


да | 


Чај апд. 


(а аца п. страња, крчма, гостионица, ме- 
хана. 

Фајитеп гозбовати, гостити, славити. 

Фа тађ! п. част, гозба, собет. 

Фа та еп гостовати, гостити се. 

ајноЕ ш. конобар (који има конобу), кљу- 
чар; крчмар. 

@а{йшїїїпп Ё. конобарица (жена која има 
конобу), крчмарица, кључарица. 

ај итиес п. іро бе (айе јф[ајсп гостио- 
ница. 

(еп пљети, плијевити; п. пљетва. 

ег ш. пљетвар. 

Вести |. пљетварица. 

(айе ш. гледај Фетађг. 

@аНеп!о8 жена безглавна (која нема мужа). 

Фанес ђог п. вратнице, 

а ип Ё. љуба. 

Файшпд #. сорта, врста, струка, рука, сижа, 
вела. 

(Ванфђајес т. ауепа зфег 5 власуља. 

Фаш ш. кљуверина, кљусе, курада, барна. 

Фаштен ш. небо, непце. 

Феђа ђе: дебаујез © то прженица. 

(бератеп родити, рађати, помашити; бази 
дебатеп природити; іп УКепде дебатен на= 
врљати, нарађати: бес (ератенрен {е 
Хе еп бабити, бабичати: жене бабе једна 
другу; деоогеп ірехдеп родити се, рађати 
се, имати се, побачити се, поврћи се: іп 
97епде деботеп їрстдеп народити се, изро- 
дити се. 

(берёиђе п. бина, зграда, грађевина: сте 91+ 
(берӣиде осјечина. 77 

(бебе е п. лавеж. 

(береп дати, давати, подати, издавати, издати: 
й дереп повући се; еЗ 8101 їй то нела 
ми се; 010{ е2 има ли (у вас жира?); сд 
її піфі није, нема; 010. Тита и пода) 
му; (рад эшти (ереп ђесооаезодеп #0110 по- 
молац. 

(бебег ш. давалац, давач, даша, давало; 
(берет еіпет 5ріетдабе ап еіп Гоје, Сніг 
приложник. 

(бебе п. молитва, богомоља; {іф оогједлен 
оеп (ооп беп %ӧфиехіппеп паф отегад 
адеп), ићи на молитву; (ереї, үре[сбеЗ ти 
оеш Эрге несквернаја апјапдЕ несквернаја; 
911 (ере бес Злифеп дова, амаз, намаз; 
рад оіесіе (бере бет ©їтїеп паф ©оппеп= 
штесдапд акшам; ёаѕ (ебе, ісеүфеѕ бег 
псе хоџа орт пасе ђегипіетгијі је- 
зан; баз (Фебе! оеттіфіеп (ооп лїүЇеп) окла- 
њати. 

(бебеібиф п. молитвеник. ( 

(беріс п. нахија, хатар; (ереја нахијнски, 
нахијски; баё (берісі етез (берітдез побрђе. 

(берітде п. гора; (ебад- горски, брдни; 
(берісадбеоођпег горанин, горјаник, плани- 
нац, горштак; {айе (ерітдёдедепо голет; 


—_зын. 


“2 


| 


бешин. _ ' 


Фебһїтдёр{Їапдге, бте бте Убисђе, шепп іе їп 
от Ёопипеп, бет Фаизђески иий беп @ташет 

· батбіеіеп здравац. 

(беба! д горовит, горнат. 

(беріБ п. (ши Зашпе) Бем, жвале. 

Фебтацф т. пораба, потреба; ши аб еп 
(бебтацф Ббеёоипиеп усебичити; [ебет еге 
Фебђташф ооп еіпег ©афе сете. 

(ебтацфеп употребити, употребљавати. 

Фебтано у обични. 

Фебтесђе п. ломљава. 

Фертосфеп: |ртефеп натуцати ; несклапно гово- 
рути; дертофепег ап саппаріѕ йееог1ва{а 
тежина (набијена кудјеља). 

(бебті п. рика, бука. 

(бериті Ё. рођење. 

(бериті8 је 1. бабљење; 
бабичити, бабити. 

(@ебитізотї т. постојбина, завичај; котило, 
(їори). 

(ериті8ісфитесзеп р1иг. 
сереп трудити се. 

Фебитатеђеп рт. приноси. 

(бебі п. грм, грмен, буе, бусен, омеђак, 
међа; еіп Пешез (еб огумак. 

(берафітір п. ум; памет пит їп беп Фђгтајен 
није му било на памет; іт берафеић 
Ђеђа еп упамтити; бег еіл диез @езйфїп1В8 
ђе! памтило. 

(берате ш. мисао, помишљење, помисао, 
помишљај; аці беп (®ерапќеп Фопшиел по- 
миелити, помишљати. 

(едеби: јрхефеп ачити се. 

(Фебе феп напредовати, реушити, крешити, 
крешивати, пробивати, пробити, пријати, 
редити, придавати се, расти; п. берићет, 
срећа, напредак, корист; дейеШеп шафеп 
спорити, наспорити. 

(ере оф берићетан, користан. 

(еђенјеп усјетити се, памтити, паметовати, 
запамтити, поменути, помињати, опоменути 
се, емјерати; баз (ерепіеп іи (ереје 
спомен. 

(берби : деббттбед 500 калотине, сухо воће 
(што је цијепано или сјечено), ошаФ, 
ошап; 901 дедбткіет 510 лонар (суха риба 
расјечена низ леђа); деббтије Убеїпїтапбеп 
сувица. 

(беугапде п. сабо); баз (ертйпде ори фи 
Йтбшепбеп  УКепјфеп врвљење; (ебтӣйпде 

5. беј фет @Їїеїфбапї) налога; 588 
@ебтапде, баз Ўїфќеп фет ©оїбаіеп, (рели 
бет (бепехаї отті журба. 

(берші Ё. устрпљење, трпеж. 

Феђш реп, |ф притрпљети се, потрпљети се, 
потрпљети, устрпљети се. 

(еђш 1 стрпљив. 

(ејађт Ї. језивост: бе (ејађе без Итетдапдед 
погибао, 


Чејађспф језив. 


(ебитіЗ Ве Тел 


іп бепје(феп едеп, 


_@еўатдепфа +. сужаһетво; 


(бега бте. 73 


(ејађтје ш. друг; оіс (@®ејабиеп дружина, 
дружба; бет Феја тен дружевски. 


бега финиш Ё друга. | 
@е[аЙеп допасти се, допадати се, евидјети 
се, смилити се, омиљети; п. годет, го- 


‚ дименат, хатер; хатеров їп дет Фри 
їротіе: хатерова кућа у потоку, једва јој 
се шљеме види; (беја еп биреп бегенисати. 

беј ла усрдан, угодљив; доНдеји а бошки; 
ән беја ла мекан, мекообразан. 

беја оке 1. уерђе. 

Фејапдеп: дејапдеп јеђеп затворати, затво- 
рити; іп УКепде дејапдеп пейшеп норо- 
бити. 

@Фе{апдепет ш. тамничар, сужањ, роб; ет (бе | 
јапдемес _ шетђеп, 1пё ејапдић Еопипел 
осужњити се; рег бејапдепеп сужањски. 

іп (еѓапдеп= 
јаје десаіђеп заробити се. | 

Фејанатић л. тамница; ег 1 іт (бејапотпів 
еттдејрест! он је у затвору; пи ејапди је 
Педеп, |фтафјен тамновати; п. тамно- 
вање. 

(беасо: дејасбте 80е рудица. 

@е[@В п. епремица, суд: Фејаћ ооп Жай, Фотб 
мјерица; јејаћ, шт оте УЗајбфђе аи (апдеп 
парионица; (ејаћ, бад еіпе литра 04 ли- 
трењача; бббетпез (бејаћ, шп Фан зи 

- Коеп луковица; еіп шрепед (ејаћез (эи 
шет, 5010) пара; еше 911 Феја пућери- 
ца (мали суд од дуга), каблић. 

Фећеђес п. гегітеше седе перут, 
шина. 

Феј де! п. живад, живина, пилад, 

ейде крилат; #. крилатица. 

(бејоїде п. тевабија. 

(ејтарід гулозан, алав, поједљив, прождр- 
љив; еіпе дејсавде Вегоп ждералица; еіп 
десе дет еті поједљивац. 

етан Ё прождрљивост. 

(бејсіегеп помрзнути се, смрзнути се; дејте- 
теп шафеп емрзнути, замрзнути, замрза- 
вати. і 

Фе ос! болећи. 

Федеп супрот, супроћ, против; пут, до; дедеп, 
ши бе де под: под старост ашј ме айеп 
Заде; под ноћ деде бте ЗеафЕ біп. 

@едепй Ї. крај; метех, метеј, мете (као за- 
вичај). 

@едепетлапфет утакмице. 

(бедепдејфеп п. уздарје. 

Федепдтив ш. одздрав. 

едептінеї п. утук, устук. 

Ведепје да позајмице, узајмице. 

(едеп п. еіпег едебенђе орег апог 
шта гатка. 

еден ђе п. іт еден те напротив. 

"беде бет према, епроћу; дедепшбес ооп {іф 

· фи напрема се. 

Федеп Бесе Цеп, 


перу- 


зеі УГизјадепбе суочити 


Фетден. 


(саставити кога е ким, да говори један 
другом у очи). ' 

(бедепіратії Ё. іп јешес ФедетоатЕ на њего- 
ве очи. 

(едпет ш. противник. 

(еђашје п. [йт бе Фапопе таба. 

(деђеп ићи, ходити, грести, лазити, посту- 
пати, поступити, ‚поћи; п. хођа; бет 
аш дебеп Фапи ходац; Ме деђе ходи- 
лица: зи деђеп апјапдеп поступати; барои 
деђеп замахнути; бђіпіег ебраз дереп за- 
лазити; п. захођење, залажење; ипќег еі 
аё деђел подилазити: деђеп ште ешет, бет 
1:0) пісі 10051 бейпоеі врлудати; “п. врлу- 
дање; [апајаи, ітаде деђеп егуцати; ду- 
дати (аиф тїї се); п. егуцање, дудање; 
фет Тапдјаи ипо (саде деђЕ огуцало; “ее 
деђеп бадати; п. бадање; паф дег Жене 
дереп  заредити (заредилила болест по 
селу; заредио од куће до куће), заређи- 
вати; заћи (зашао од куће до куће као 
водичар), залазити; п. заређивање, залаже- 
ње; деђеп (ајјеп напустити; |кђ тийбе деђеп 
кланцати; аё (ереп іп д(еіег Спис ба- 
рабарење; 0іеї деђеп макљати; п. мак- 
љање ; деде! деђеп провијати се; ап бе 
бапо деђеп чинити коме што на руку; іп 
і деђеп (бее їсетоеп) дозвати се, до- 
зивати се, усаветовати са; сей! бе! дер 
шей! бјеж' одатле! Һа! деђеп пл! хајде! 
іе деђі8 0іс? који си радин? т. }. како 
си? шта радиш? како ти се бикне? деђе 
си, раў. може поднијети; ез дері (апојат 
ооп ©іойеп споро иде; е5 дей їйї не 
бива; ез деђі тле ори Обен не да се; 

(беђеде л. еше 901 Ваши обала; ег еіпеп 
та @еђеде дей потричар. 

еђени тајни; деђени ђабеп тајати, тајити; 
бте деђенпе Фатитет потајница; деђени, ип= 
{ет дег дапр дошло му иепод руке. 

@ейеїтїїӊ п. тајна, тајност. 

Фейїшфеп ш. поступаоница, поступача. 

еђбја п. ситногорица, ситна шума. 

(бердт п. послух; (еђбт {їпбеп послушати се; 
еіпапбег @ейбт дереп послушати се. 

еђотфеп слушати, послушати, одговарати; 
фет, біе јетапоз еје еп 10а ипо деги 
дебосёі послушник, послушница. 

@еђӧтеп патрити, налијегати. 

(беђӧхід старјешински, људски, помеђашки. 

Феђотјази послушан, покоран; ш. покорност, 
послушање, послух. 

(бере ш. помагач. 

(беіег ш. Ўйђпег-беіет јастријеб. 

Фететјатр јастребаст; детестакбаде беппе Басе 
требуша. 

@еїде 1. јетре гусле; біс беш фе @еїде еге- 
де; бет Фоп дег (јесофефеп – собђатенеп) 
@етде гудњава. 

еідеп гудјети, гуслати. 


(етделтасег. 


(беідепшафег та. гуслар. 

ФЧедет ш. гудач. 

е т. талац. 

(етан п. Іопісега саргіѓоіот орлови нокти. 

(еф ее т. субзиз зановијет. 

бјеше 1. еіпе 91+ Зтапбе дријенак. 

(еңі ш. дух. 

Фе оф духовни. 

Фе фес ш. свештеник, редовник. 

(Фе ш. тврдоћа, тврђа, запорак. 

(етђаа ш. скупац, тврдица, џимприја; 
С©сфіпріоюогі [йт еіпеп еђа гагрица. 

(Фе штпрес п. звекет, цилик. 

©еѓпітј п. шкргут. 

(беїтаф п. пуцањ, пук, пуцњава. 

@еїтафге п. граја. 

(бећсађе п. гака (стоји гака врана). 

(есӧје п. опорњак, сало из бундеве. 

(беїйпђет п. Филарета. 

(еїапдел допријети, допирати, домаћи. 

бејб жут; 0015 апајеђеп жутјети се; дер 
етдїйпзеп зажутјети се (3. 5%. ооп и“ 
дејфинејеп Фини); дебе атре жутило, 
жутина; деб јйхбеп ожутити, пожутити; 
деїб тафеп зажутити; дејб уетђеп жутјети. 
зажутјети, пожутјети, ужутјети; еіп де без 
С©фіоеіп жуја. 

(е(бђоја п. гћоз сойпиз ру}. 

(еб таи п. Јифбеоја катанац. 

Фе биф жућкаст, жућкараст; деб їретдеп 
зажутнути; де бИсфес #беїп рујно вино. 

(де била п. ешђепта егійіпеПа жутовољка. 

(Фе буфлађе! ш. зелен, млад и зелен. 

Фе је Ё. жутица, жућаница. 

(9е{0 п. новац, новци, динари, јаспре, пињези, 
пенези, спенза; благо, трошак; (е[јб- ја- 
спрени, новчани; зи (ер Фопшиеи оновчити 
се; пит (ејђ бет, јо ђаћ тап из кесе, па 
преда се; (едел ђе! ооп Пемет Фебе у 
крупно: у ситно се не десило, а у крупно 
немам. 

@е[обеше[ ш. новчана кеса. 

(8е(ӧайтхіе! т. ћемер. 

@е[ аве +. ћемер 

(бе[отеіф новчан. 

(беј Г. дуг. 

его саје Ё. глоба; (бе їтсаўетедеп Зесаштпоцпд 
потворштина; (е[0ісајеп егртејеп гло- 
бити, глобљавати. 

(еГедеп: іра ЧЕ біт фатап деїедеп? шта је 
теби до тога? ег Їат пис деіедеп дошао 
ми па тулац (т. ј. на згоду, на руку). 


74 (®епетаї. а 


Фејефатапи п. и ее @е[ецёшапп јасак- 
чија; рез Фе[еатапиз јасакчијин. 

@е[епї п. прегибао, прегибало, зглавак, ко- 
љено; еп: 916 шї особеп, ђегооттадепдет 
(бе[епѓеп чланкоша. 

@е Фет: ет 1 беіпез (епфјеа он је твоје 
багре. 

(беер: ме епебје милосница, швалерка; 
їп фет Ва феа луче (ооп лутка); бет депебте 
тешио љубазник. 

@е[їпдеп прикладовати; 
ми од руке. 

(Фе рег п. жамор, жубор, жубер, шапат. 

(ЗеГобеп завјерити се, завјеравати се; затећи 
се, затјецати се. 

Фе[обЕ: деобе је; <ўе{шд! хваљен Исус! 

(бе, 18 јо2 је ли? 

@е[{ јалов, јаловица; деез #зтей јаловиње. 

@е[{е Ё. крављача, музлица. 

@еЦеп јаловити, ујаловити. 

(ебе п. завјет; @е[їБбе= завјетни; ег бај еп 
(еїйбђе дефап тобе (н. п. учинио тобе, да 
не пије вина т. ј. зарекао се); битф еіп 
(бе(бре дебипдеп завјетан. 

(бейбоетађ п. ёа тап бде[обі а: 
вјетина. 

(бейеп проктети се. 

Фетађ! т. војно, муж; без Фетађја војнов; бег 
(бане (йт Бење (ејфефјес) друг. 

Фетацек п. зидине. 

Фетеји прост; опћи, општи; детешес Зета) 
ципор, геак, простак; ејјсбфен ципоров, 
простаков; зишт дететеп 9'епіфеп тафеп 
геачити; п. геачење; їй) (18 еіп дететег 
епіс беітадеи геачити се; а еітадеп 
еіпеЗ детеіпеп епјфеп геачење; паф Уа: 
детеіпет “еше простачки; еіп детеіпез #Беїб 
простакиња. 

(ететђе Ё. опћина, општина; комунитад; 
(етешрег опћинеки, општински. 

(бетеіпоејсођпе Ё. сеоштина. 

Фететред ер п. општинар. 

@ешеїпдшї п. аё тпебхегеп зидјекф деййтї за- 
једница. 

@етпеїпїфайї Ї. заједин (живе у заједини т- 
ј- заједно), задруга. 

(Зете фан тф заједнички. 

Фетепде п. сумјеса. 

(Ветепаје! п. смјеса, мјешавина, каришик. _ 

(Зетеве! п. окрш, окршај, крешева, ограшје, 
закољ, покољ. 

(бетіні мјешовит. 


её дейпдї піт иде 


за- 


(бе(едепреії 1. пригода, згода; бе! бет (беїедепђеїї  Фетје Ё сарга гирісарга дивокоза. 


из загођа. 


(бе(еђу! књижеван, научан, учеван; бег Фе[еђује 
књижевник. 


@ет{е п. поврће; 101065 (етіје айгіріех 
уігідіѕ зеље; ооп 'орет Фетнје зељан- 
еп дат! Ё. ћуд, нарав. 


(еее п. коловоз (пут куда иду кола), ва- | бепђатте т. аднађ. 
гаш; 0еійе5 обег |фтајед (еее еїпед | Фепеіді: депеіді тафеп умилостивити. 


#бадепдё трап (кола на дугачки трап). 
(беГейе п. (аи беп Чед) испратња. 


(бепегсї т. генерал, џенерал, џенерао ; (бепегаї8ғ 
џенералов; (епета! 2: џенералски. 


Му 


епета ил. 75 


(епетаїіпи #. генералица, џенералица. 
Фенетаноп Ї. нараштај; баё (ејф(ефЕ кољено. 


ејфепе.. 


правац ; 0101 праведник; спев Фетефјен 
праведнички. 


(бепејеп здравити, оздравити, остати од бо- | етефнаје  . правда, праведност. 
лести, преболијевати, пребољети; п. пре- | (бехіфі п. шаеши суд; даё јипаје Фелое 


ол. 
Фет ђе Ї. бабина рупа. 
(бепіебеп радовати (н. п. имам свега доста, а 


страшни суд, страшна ура; бег Зад 0е8 
(бесі судни дан; дедеп етап) оог (ег 
тіфі деіппеп сапрети кога на суду. 


Бог зна, колико ћу радовати), уживати, | Фегїйї п. еіриѕ част; еіпе 11 (бегіфі ман- 


ужити. 

(епітеп, їй) устручавати се, туљити се, ули- 
бати се, ужапнути се, жапати се, жапну- 
ти се; као застидјети се; п. жапање. 

(епіег т. вратйиш іџпсешп жука, жуква, 
брниетра; Феп{їет= жуков. 


тала; приганица (понајвише се говори 
приганице); кулијеш (као качамам од сит- 


на бунгура); еіп (есеј; ооп (егп пре-. 


врата, вратуша; еіп (егіфі ооп Ота, 
9761 ипо %ајесг мандара; ебепјо ци- 
цвара. 


(бепид доста, довољно, добре; депид ђабеп | (бегіфізбезіиїї ш. кадилук. 
задовољити се; депи дереп надавати; де-| Фет фенес т. пандур, кадинац, (їп Ип= 


пид {йеп насијати; бепид јфіфеп наслати. 
(еотеіег ш. инџинир. 


дати, ©іхпіеп) хајдук. 
(бесіі8ђаи8 п. судница. 


(бета: (еота Зад ш. Ђурђев дан; бег афіе| Чест Гоја Ё. бесуђе. 
Фад паф бет Заде ред ђец. (Беота мали | ес а јртепде! ш. кадилук. 


Ђурђев дан; Чеп еота! (бет 3. 90р.) Ђур- 
иц; (еота!- ђурђевски; бег деп ђ. (еотд 
јеіегі Ђурђевштак; баз (ебіеі без Ђурађ 
Смедеревац: ђурђевина. 

ера п. пртљаг, пртљага, пртљажина. 

ФертејјекЕ 5. +. ецет папрен. 

(ерјеце п. звиждук, звизга. 

(беройег п. тандрк (н. п. стоји тандрк); 
шепп ейўйаё аштдеђашеа суша гомилање. 

(бертапде п. |100ае8 Фертапде јордам. 

Четаде управо, управице, управичке, равно, 
год, баш, таман, кастен, кастиле, лицем; ай). 
пријеки, прав; дехае ан8 на правац; дегађе 
јо исто (тако исто); јави (јави као луд 
иде); десађе јорте] потпунице; детађе тіфіеп 
исправити, исправљати; десаде | секђеп ра- 
зати; бег бегае 9%е9 пријечац: дала десаде 
прав правцат. 

(ета) п. суђе, посуће, оправа, 
(боб ипо ©бетдесііђе адиђар. 
Чета еп родити (родила година); ед дета 
їйї не да се; іп ејапдепјфај! дета еп 
западати, запасти (у тамницу); зе 
ђатіе ©{еїпе іп) апешрес дета йеп ударио 

түк на лук. 

ФВета егоођ! п. а18 Чета его! насумце. 

(ета п. треска, гломот, тарлабука; еіп @е- 
тйиіф тафеп тарлабукати; ооп ђет етйп), 
да аці дШђенред (еп дедојђелед УЗајјет 
пабі цвркнути, чвркнути; баг Фетаијеф еіпег 
Їртефе 
ђетротірсибеіпђеп #8 ает клокот; баѕ (ег 


такум; 


(бегіфізірејеп п. судија. 

епа поредан. 

Вели а! а; шїї десіпојйдідег 96е {і Бег 
|фај деп прљкати. 

(егіппеп грушати се, прогрушати се, про- 
варити се, усирити се, стиснути се. 

(бетп радо, драге воље, драговољно. 

(ете Ё јечам; десоШе @етїе опах; тї, аиј 
фет еіпта! Фесне дебацећ тоотреп јечмиш- 
те; еіп 9идепїбеї (брест. Фетјће) јачмен, 
јачмичак, чмичак; етен“ јечмен. 

Ф@етїеп&то{ п. јечменица. 

@етїепдїїде Ї. јечмена каша, арпакаша. 

Фетиф т. задух, задах, мирис, тоњ, апа, 
воњ, воња ; й0[ет (бегиф задах, задаха; јашег 
(бетис) пашење; еіпеп (@егиф ооп {і 
дереп завоњати, замирисати; еіпеп (бетиф 
Бефопипеп заударити; бег (еги паф ейоаё 
ударање. 

@етї{ї п. одар; еіп етй еіпе Фир ди Бйп= 
дел загон; баё ЮбЇзетпе Фет без Фашт= 
јанеї8 дрвеница. 

(Ѕејапоѓе ш. посланик, поклисар, елчија. 

(бејапот. бад (Єгедиітеп еїпед бејапдед извођење. 

(ејфа с: Нетваејфа јагрзаст. 

(беја п. посао, работа; сіп ипопдепеђтезд, 
ретїріФейе5 Ф@е|фай аб ип раскрпити. 

Вејфа! а провртан, промећуран; оејфај а 
јет прометати се, 

ејфана[о8 беспослен. 


преп епде крчање; баё (бетйціф без | Чејфеђеп збивати се, збити се; дејфђеђеп · 


Тајјеп згодити; п. подношење, 


таијф без џетртепленбен Фирета пражење. | бејфе ће отресен; дејфеібіес орї мудрица ; 


(бетбебатї #. калавар. 

(етбеп стројити, чинити. 

(етбет ш. кожар, табак. 
(етбетеі Ї.- табакана. 

етђетатиђе |. варница. 
@етБетїн{е 1. фет @йтїфпет сепија. 
ФетефЕ праведан, правичан; 


бет (етефіе 


дејфећ! тафеп опаметити, опамећивати ; 
дејфеіо+ шетбеп омудрати, омудрити. је 
ејфеле п. поклон, јабука; (ејфенћ борт 
бето, Фојеп, ©їтйшр{еп бошчалук; 91+ 
Чејфетка, ши іф ме Јешет {беп аи 


Іађеп окрп; (ејфете, пи тебфен оте тамі _ 


ме бофзенадаје Бејдепі дари, дарови. 


(Вејна. 


Феј о еи Е. вјештина. 

Сејф вјешт, умјетан, умијешан, прикла- 
дан; їрех?ет увјештити се; бес Фејфинће 
вјештак. 

Фејфит п. суд, такум; еіп спот ефез 0015еспеѕ 
аи етет ©ш@е, тїї Феќеї әпи фоша и. 54. 
дебе; шрепед земљаница; еіпе 91# іхоепеѕ 
котлуша; без Збадепрјетре ам. 

Фејфитђапо шид Ё. лончарница. 

(бесе п. род (људски), лоза, 
спол, страна. 

Фејф(ефева ер п. тијело. 

(еј еффа ее р1шг. ођпе (еї (еф фене ха- 
дум, хадумац. | 

(ејбтаё ш. кус (изједе све ү меден куе); 
густ; ођпе деротідеп (етос ебраз ретјес еп 
збубати. 

Фејфута 05: дејфитас ов їоегоеп обљутавити. 

(бејфиитхе п. рка, зврка. 

Фејфбрг п. твар, ствар, саздање, створење. 

Фејфбрјфеп п. створе (као мало створење). 

Фејфојјеп: енрад дејфојеп, тїї беп дејиипоеп 


кољењо, 


етапе енроаа зегћісді сулуд, сулудан, 
сулудаст. 
Фејфте! п. хука, вика, ука, ук, вардања, 


дрека; еіп ритфотидепоео Фејфсећ 2. $9. ооп 
#їпфегп, їоіеђетидеп Уујетрен вриска (етоји 
вриска дјеце); раз (беїфхеі рез (@е[8 ња- 
кање; ес ©ййпет, @тОїйе крека; бег 
С фете, 97йије цика; рез јипдеп ајеп 
квека, 

(ејфуоав: ипийвез (ејфтрав петљанија. 

Фејфтоавта језичан; бер пісі јфуџегдеп апп 
проливен; дејфиоавиес УКепјф језичник; 
дејфтравтаез ўтацепзіпипег језичница. 

Фејфтеје : дејфиејебет @арреп сумпорача. 

(беното брзо, боље, вришко; дејфттио біегђет 
уред, уред! 

Сејф Кес рјиг. еестренице; (бејфіоі Нех, бетеп 
(бебихііад Ти оеп ийтеп опа {аШ 
једномјесечићи. 

(беја ено п. братучед, те |. братучеда; 
оешје бе деђӧтід братучедов. 

ФејфиоЦеп : ебјад дејфуоПеп жуљаив, жуљав. 

Фей Ё оток; бес убеп крај- 
ници; еіпе 10+ ејфош црвен (као 
црвен чир); црнац; ат иде црь. 

(оройт п. (бре. 0а8 908) чир; Нешез 
чибуљица; їп Зађиесфе зазубица; еіпе 
ФЕ Фејфтт кокошињак. болест на прету 
у руке. 

Феје ш. калфа. 

ФјејеПеп здружити (кога е ким); {іф 51 Зетапђ 
деје еп здружити се е ким. 

Феје а дружеван, заједничан. 

"ФејеШфаћ Е друштво, збор, јаранство, 
таоство; дапре(а Веје фај аштбјен разор- 
тачити. 

Веје фајћес ш. ботрадпоп їп еїпет дало ша 
Итетпеђтилд ортак; ут  Феје соет 


76 


(беісеіретоаВ. 


тафеп ортачити; (еје іа ех коскрен орта- _ 
чити се. 

ејећ п. закон. 

ФејиђЕ п. лице, аца; бе: ђе ред Зете 
дејифјез, ап вет Фе Яоје мир бег Уштпо 
Бено 1 губица, рилица; апретед (бебі 
беѓопипеп преобразити се, преображавати 
се; Та (ебі {адеп казати у очи; 
еіп а е8 (ФећођЕ ђабепо старолик, староли- 
каст; јипдеп @ејііез младолик; 000 пи 
(бе буцмаст; бїеіфеп енофјев једнолик. 

(беши п. атула, аФтуља. 

(беиое{ п. иптеїпеё (бепе поганија. 

Фејратјфаје 6. вармећа. 

(берещ п. авет, аветиња, утвара. 

(ејрб п. потпрдица. 

(бејртасф п. разговор, збор. 

@е]ртафїд разговоран. 

(беа 1. чин. 

(ейапотив п. признање. 

(беќапё ш. смрад, тоња: Феран ооп ој дебен 
засмрдјети; Ферал! ттафеп емрадити. 

Фећеђеп признати, признавати. 

@е{еїп п. камење. 

(бене п. ногачи, ногари, ногаче; сїпєё Фуој= 
Етодез наћвенице. 

(ееси јуче, јучер, јучера; дейетп репод 
синоћ, синоћке; ооп дејеси аф синотњи. 

Феј ти п.: еіп Феј ти ђефЕ крст на небу. 

(Веји! звездаст (коњ, који има на челу 
као звијездицу). 

(еби п. шиб, шеварик. 

(бейге пруг (н. п. коњ); дугачак, про- · 
тегљаст. 

(бейте појасаст, прутараст, прутаст. 

Фе ла јучерашњи, јучерањи. 

(бейе п. хергела. 

Фејцпр здрав, држећ; дејиио ттафен оздра- 
вити; дејчић іоегдеп здравити; пісі 0007 
оттеп дејипоеи ЭЗехіапбе5 недотупаван. 

(ејипође Ё. здравље. 

Фејитрђена син! т. здравица (чаша, што се 
пије у здравље). | 

Фефбје п. гунгула, урнебес; @е {е бег Фатфојје! 
клепет; её 1 еіп Фејдје, иши ври тамо 
нешто; шї еіпет јитаађи еп @®е{ {е [еп 
прдекнути. 

(беітат п. пиће. 

(беітарре п. бахат, бакат, бат. 

(беігеіре п. жито; ба (екфје ипо {ефе 
(Веће ђе, їреїфе5 бени отеп переп баё 
|фиете оетітадеп їоіхо орепак, отражак; йад 
штете шї ©ргеп от тееп бегшепбїе 
@е[тейе Ђени босјеји, ба оеп ©сіреіпеп 
дедереп (090 шуљак; ђатјед (беіхеіђе етр- 
нина (стрно жито); еіпе 9101 (беѓсеібе пир, 
стрвно жито, пир нокташ; ефефе- жи- 
тан; тејф ап (беісеібе з. 5%. бад «ўађг житан. · 

(беітеіређбпет ш. житар. 

(еігеіретоб п. УПеп бејјеібеп засипач, кло- 


+ 


(Фе е ејфађеп. 


бук, меров, ваган, чанак, здјела; шиник 
(од десет ока); варићак, рупњак, рпњак; 
стар (житна мјера од 120 млетачкијех ли- 


тара); уборак; четвртаљ (житна мјера од. 


18 ока); получак, половњак, османик, 
купац, кила, багаш; вика ооп 20 а 
(%% Фтевбитдет ЈКебеп) іп бет аңа. 

(Весе ејфађен та. ђеп баё Жей тафї потра, 
потрица. 

@еїгеїйе]®ї[ п. житара, житарица. 

(®еітеідејфобег т. стог. 

(беітеіејфіріпде 1. вјетрењача, вјетрени млин. 

(берайег ш. кум; беш ФераНег зијеђено ку- 
мовеки; рез @ерайегд кумов; зи (берайег 
Оеп кумити; әп ера ет |еђеп кумовати; п. 
кумовање; шї ўешапо (ерайес етеп 
кумити се е ким; {10 018 (берайет Бептїӊеп 
кумати се с ким. 

Фераести Ё. кума. 

(беранетіфай {. кумство. 

Фетокђа п. прорашће; 
бљушт. 

Фетрађе їрегбеп опажати, опазити; досјећати 
се, досјетити се; осјетити се, осјећати 
се: опсетити се (|фетађајћ шїї 9(птурїеїшїд 
ај псето) ќан осјетити се. 

етађсила !. еіпег Зе есјапдеп изискати се. 

етра |, сила, сиље; шїї Феџа ћ силимице; 
етра  апип силовати. 

етра раіег ш. силеџија. 

(етра Н ђанајен +. сиље, силовање. 

ето а силан, осион, зоран; део їріе 
сіп Әтафе, пошиџи змајевит; бетаїн 
третђеп засилити, осилити, силити се. 

(беіоапо п. рухо, одијело, одора, хаљине, 
дреха. 

(беіоебе п. ткање. 

(беіређс п. пушка; (етеђу= пушчани. 

егоеђујабс ал! ш. пушкар, туфекчија. 

(екокђЕ п. мјера, тег; баз (беіфбі без бејаћев 
дара; еіп (беіоіфі ооп 55 Йа кантар (један 
кантар дрва педесет и пет ока); еіп 
(бетіфі апф ав литра. 

(беүоіпипеї п. врева. 

(беріп ш. добит, добитак, шићар, корист. 
хаена, вајда. 

(етилен придобијати, придобити, добити, 
добивати, тећи, стећи; хаснити се: по- 
моћи се; еше дептипеп, есбешеп задобити; 
етјефјеп набирати; ишеја етед тоғеје5 
деп!ипеп исправдати (добити на суду 
распром); оихф (Офтетфе(е! Зетапо {йт її) 
беіппеп обласкати (кога); бег іф 
деіпипеп етријети; їп апе! депїппеп до- 
бивање; їп ©ріеї дешіппеп изигравање. 

(беіріппег ш. добивалац. 

(бешіб аа). еіп детюіјег неки; 
заиста, заисто, мајде, јамачно. 

(епу ес п.: 618 біејеЗ (беіНег (бе.) оотбеї тї 
прегрмјети (док ово прегрми). 


еше 90+ (ерйс 


деюів аду. 


ТТ @[айїтеп. 


еодђпеп навикнути, навићи; {їй деоођиси 
привикнути се, навикнути се, обикнути 
се, обићи се, научити се, огуглати; (оотан 
шап [їй дегобђпеп апи обичан. 

Фетрођиђе |. навика, навича, навада, 

(Веобђилф обичан. 

(етобјбе п. болта, велики дућан; бег еіп 
(Ветоб бе 9414 болтаџија. 

(етотјеп (ооп рге) лијопер (даска, врата 
т. ј. извргнута). 

(бегрипдеп: шїї деипђепеп Обтлесп виторог. 

ест п. баречина. 

(еп та стег р. бакал; ут деботід бакалски, 

етапе е 1. сатуорћуПиз аготанепиз каран- 
Фић, каранФил. 

(бегіетеп, {іс пристојати се, достајати се, 

(еј п. цик, ука. 

(безіне п. цврка. 

(8166 +. фтотијфе (9164 костобоља, улози; узма 
їп бег #Тебепдатї: узма те узела, да Бог да! 

@йїбїї@їд узет. 

(910ітоје Ё божур. 

(@1сісйбе Ё. Бгуопіа тиква, дивља тиква, 

тебе! т. забат. 

тета алав, гибан, пожудан, жељан; сета 
аламан іп дег Ўіерепёаті; као аламан (н, 
п. навалише, поједоше). 

(@ебеп лити, љевати, лијевати; салити, са- 
љевати; сипати; еіп тета діебеп линути; 
000 діевеп долити; еіпе апопе діебеп 
салити. 

(біебетеі !. ливница, 

@ї п. отров, јед. 

(нд иједак, једовит, отрован; 
Г. отровница (гуја): 

(у и ес ш. отровник. 

фест Ё. отровница. - 

(рате # еіпе 9+ биране налијен. 

у сиве 1. Ъгуопіа дивља тиква. 

(бір[еї т. врх; бот @їр[еЇ пейшеп разврши- 
вати, развршити; п. развршиваъе. 

(ттеп гукати, гукнути, гугутати, гргутати, 

‚ гргутнути; апјапдеп аи діттеп загргутати; п, 
гргутање, гугут ; ђаё @тттеп бег Фанбе гука. 

(бехет п. решетка. 

@Їапз ш. сјајност, свјетлост. | 

@[йпгеп блиетати се, ејати, сијати, сјајати 
се, свијетлити се; фазе їйїє @[а8 ста- 
клити се, цклити се; ле (8000 апел 
златнити се. 

(аизепә сјајан, свијетао, опран, 
ваљан. =. 

(8108 п. срча, стакло; еіп @108 тїї фапођађе 
маштрафа; |јфегаџеце [йт ме Оне етшед 
(Гајез еіп пи (Орфоце нашишу но 
пунишу а туђишу по поњишу. 

(@ајег ш. стаклар. 

(аети ерчали, стаклен. 

(аё ајбе 1. ерче. 

(@аітеп глеђеисати. 


ме (нде 


отресан, 


@(адретЇе. 78 (ове, 


@(аёрет[е Ё. ђинђуха, ђинђуша, мрђела, мрн- | оен ређе Ї. туч. 
ђела: Бете (@1аёрех{е грмјелица; (91аёрехїеп | ЗГофен или ш. звонара, звоник. 
ріог. гмиза (највише се говори гмизе, | Тофештадег ш. $. 55. УИиррер клопотар, 


значи мале ђинђухе). звонар. 
(®{аўит +. глеђа. @(бїпет ш. звонар. 
аб гладак. @1й п. срећа, талија (н. п. хрђаве сам та-. 
Гане Ї. глачина. лије), рука, честитост; @[й@ тафеп одва- 
(Гавеа п. поледица. лити; (ТЕ гобијфен честитати; шп УП 
(О аНеіід третбеп поледити се. на Бога! (н. п. не удари киша, дође он!) 
@[@Неп гладити, угладити, углачати. (шеп квоцати; апјапдеп зи дїиїеп раскво- 
(аве |. ћела. цати се (т. ј. кокош). 
(ава ћелав. (@иђеппе Ї. квочка. 
(аБёорі ш. ћелавац, ћело. (йс) срећан, честит, берићетан, добро- 
(5 ацбе т. вјера, закон, иман, дин; еш. еретњи, хаирли; бег (Їй іфе батлија, 
вјерица. срећан; бй (ооп ©їаНеп деђеп) нао- 
($аиреп вјеровати; д{апбеп шафеп увјеравати. | послен, наопослом. 
(5 апбепёёпдесииод Ё. превјера. (иеп квоцати; п. квоцање. 
@Їашыїдет ш. дужник, рукодавалац, рукода- |©11#3#по п. ад (@ирбетіётиё, шепп іе 
вац, рукодавник. Зишет еіп ио анд} добросретњик. 


(еї) једнак, суврет; ипогећф обет д(еі? лихо | ©11ріеї п. коцкање; еіп (9(й108}ріеї үріеГет 
(лијо) или тако? {еїпед д[еіфеп његова врста,| коцкати се. 
прилика (нашла слика прилику); пі | 108|ріеїет ш. коцкар. 
јешез @[еїйеп није то његова прилика ; | ђе: а ел усјао; 0їйбепо тафеп усјати, 
фет тїї тїт ОЇеїфеп УШета 1+ вреник, вр-| усјавати, жарити, ужарити; дїйђепо тобеп 
шњак; Ме шїї тїїт о(еіфеп 90018 ТЕ вре-| ипо јфасјеп поваривати, поварити, покле- 
ница, вршњакиња; (еі тафеп сравнити,| пати; депо тог жаркаст; ашђено (јефат= 
поравнити, уравнити, једначити; (еф |  Тасфтојђ) гретреп скрлетити се. 
#еЙеп упоредити, испоредити, изједна- | Уфу фе Ї. вар. 
чити; её Фопши! їйї ооп їоеіќет. д(еіф није | 1110 Ё. вар. 
нанијело; еі јайеп іт УНидеп, ойпе (пі | Фпађе Ё. милост, аман. 
|фефипа, бађет бег ФХатрі оош пепет ап=|(®пйбід милостив, милостиван; алб тафеп 


дері кокошке пасти. умилостивити; дидоа їрегдеп умилости- 

еф аду. одмах, једанак, који час. вити са, 

бекфветођЕ п. карар; Фай @Теїфдеп1фї оет | (9010 п. злато; бер тїї (9010 деје гла- 
етеп посрнути. тајлија. 

@(еїфйеїї Ї. једнакост. @рфатитпет ш. ешђемга, егїйпөПї стрнадица, 

(9 еіфоіеї толико и чини. жутовољка. 

Фе фађи Ё. тоциљавка, тоциљајка. ФоббаијеГ #. огїоїйз сајрша жуја. 

(ееп оклизивати се, клизити, клизати се; | (®оїбатбейег ш. кујунџија, златар; бе (огра 
аці дет Өїїїеїї плазати се. атбеПетё златаров, кујунџијин. 

@Пей п. уд; 5а3 папи фе (еб бег «поет | ФоГобтајјеп ш. овратница, подраница (риба). 
кита, кита. о отојјеГ 1. жуја. 

ФИебетиђЕ 1. улози. (оЇбеп златан, злаћен; до(беле 9 0ег синигле; 

ОИ типен тињати (тиња ватра). (а у Сријему и по околини) шуљеви. 


ФИтипет ш. беп Ме Зіденпесіни {йт ебраг | Фогбаећ иде. златокрили, златнокрили. 
аиёдібі, рад бег ©їпбюитт абдејфине  Ђађе | одело п. мискал. 
змајеве отресине, мацино злато. @о[Ойаат1д златокос. 
(ое Ї. звоно; Пете (обе ооп топе з. 8. | Фогрђанрод златорук, златнорук. 
ши аде бес $йђе бронза. Фор орд златоглав (н. п. тица). 
15&еп п. звонце; еіп Об ђен ооп #топзе|@о Ша ш. еһеігапіһиѕ еһеігі шебој жути; 
мједеница, бронза, сһеігапіһиѕ аппииѕ шебој црвени. | 
офенбашие Ё. сашрапша звонце; рїіхііфбг | Фогојфипео ш. златар, кујунџија; беп (@®010= 
Бїанесіде Ф@ГоЧепЫїште сатрапа регѕіеі-] іфішіеђеп деђбтід кујунџијнски, златарски; 
ѓоа добродева. рез (боГјфипера златаров, кујунџијин, | 
И офенфевес ш. звонар; без (1офепдіебетз | Фоо финеђе ши #. кујунџилук. 
звонаров; таи без (91оќеподіеђесё звонарка. | Вог јфинении #. кујунџијница, кујунџијнка. 
ове ашет · т. звонар; Гофешашетајтан | Фот. Бог; (Фоне Богов; бест о господин 
звонарка. Бог, Господ Бог; бе Фоб Бога ми! Бога ти! 
(оетијіоепдеї ш. звечак, клатно, језичац.| богме! вала! бег; (об пио тетег ©ееїе! до 
бренце. Бога и до моје душе! ашег шафідес Фон 


(боНегавет. е, | · Фиби. 


(оехрипдесио)! вољни Боже! (оН 00б!) се ти ништа за то; еіп дсаиег 068 си- 
хвала Богу! шућур Богу! ооп он дедебеп| воња; ти деђбла сивоњин; еіп бсођег 
богодан; шеппё (оф 0 ако Бог да; тапет 528, аиф сіп ©фіпипеїріет) жерав; 
ђане (боі дедереп богдице; ит оне еп дтаце Фир сивуља; іїђт деђӧгід сивуљин; 
за Бога! н. п. удјели за Бога! немој за Бога! дхаиез ©фіреіп зељуг, зелен вепар; и 
дај за Бога! (о тефі оегеђгепо благо-| деђбта зељугов; дтаце Сои зељуга, зелена 
частиви; (808 јел боговати; п. боговање.| крмача; біе дхапе сињгавица; (ооп беш 
(боНедафет ш. гробље. . | фар бес Убошепейтїпег струка). 
«ВоневренјЕ ш. служба, летурђија; оне ен | @тйне! ш. грдило. 
ђайеп служити летурђију, мису; 911 оне (ташіф суркаст, сур; аташ Баи сињ 
мене [йт 9егќосбепе парастос; ії Фоне- | дгашііфег фипо зељов, зелен пас. 
теијЕ їп 0їејет ісе? служи ли се та црква? | саире #. крупица (соли). 


Фонезји сна душеван, богобојазан. (тапреїи рџг. стапфлез. суградица, цигани, 
@оНеёдебйтетїпп Ї. богородица; бег Фонед-| крупа, соља. 

дебате богородичин. Фташреп рїшг. крупа, цигани, суградица. 
Фобевђаца п. богомоља, црква. Ф@ташфиптеї ш. сиваљ, сивац; 08 (хои 
Фонђе |. божанство. |фиштеја сивчев. 
(оф божји. (теўеп машити се, машати се; дохватити 


Фоо8 безбожан; бег о оје ш. безбожник;| се, дохватати се; прихватити се, прихва- 
ме ФоШоје |. безбожница; бег Фоојен тати се; хитати се; примити се, примати 


· безбожнички. се; хитати, прихватити, прихватати; гра- 

А9о оћајен Ї. безбожност. бити; ди їшеїї ши оф дееп забраздити; п. 

таб п гроб; бази деђбтід гробни, укопни. машање; рои ипіеп подухватање. 

@табеп ш. јалак, јарак, хендек, прокоп; біе | те ш. старац; пе еіп (теі старачки. 
ште пи 98еіпбетде пријеров. (тепабіег ш. гранатир. 


@табеп копати; п. копање; еіп їрепід дїабеп|@тепге Ё. граница, крајина, метех, мете}, 
покопати: ди пе дсабеп докопати; пи Неп| мете, међа, мејаш, синор, мргињ, конФин; 
ошсфдгабеп прекопати, прекопавати; п.| @тепзе без (апдед бес Офиш ет беи тшеп 


прекопавање. ; зажањ (граница, докле жетеоци узму једну 
(бабе ш. копач; без (табеа копачев. постат); 5101, їро оте; (тепгеп дцаїїїтеп= 
@таресіпи Ё. копачица. тееп, бе ФутениатЕ тромеђа. 
Фтабђбђје Ї. гробница, рака. @тепзеп граничити, међити. 
Фтађ ш.:; бес Земрапо фај! пас. @тепзет ш. граничар, крајишник. 
{тат та. јадовање. тепајитфђе 1. разор. 
уши айу. шеш аташ јеіп жалити на кога; |@тепг9йдеї ш. мргињ; (хепзбйдеї зое 
10 біп и атат жао ми је на њега. Зенфвипдеп хумка. 
@ташеп, {іф јести се, јадовати. тела ите Т. јединица (комадић земље између 
тап, ©їаўї Острогон. двије њиве). 
Капа! ш. гранат. ФтепәпафбБат ш. помеђаш, поредник. 


Фтапаар[еЇ та. шајит отапаішп шипак; {йбег | @тепәфеїбе Ї. сумеђа. 
@тапаїар[еї шајат тапаїиш шее сладун; | @тїефе т. Грк; ріиг. Грци, Грчадија (еоП); 
пђег (тапаіаріеї љутак, љути шипак;| јипде (тіефеп Грчад; |ф ит Оиефец 
Фтапајарје(- шипчани. А тафеп грчити се. 

тад п. трава; бази дебо травни; 0108 | (®тіефепооїЁ о. Грчадија. 
(та калац; еіп ©ійї (та травка; 05| (®уіефіпп 1. Гркиња. 
дејаЙепеЗ ипо шп 85е џедашед горе! (бтіесріј грчки: бе Фепепишид бег Сесбеп 


(таё аврље. длефифет ооп Сене іђтег Фере тбиијо= 
Фтадђа т ш. пауљ. Та ђо ђе Ўейдіоп мутлак. 
те Ї. кост рибља, длака. @ттейїеїп п. Грче. 
(теп ш. длакавица (т. ј. риба). (@тіе8 ш. крис. 
(танд длакав. (тії ш. ат ©йбеї кренице (у сабље или 


та теп честитати; Фопшиеп, ши зи бай) у мача оно, гдје се држи руком), балчак 
теп, шп (110 зп тоијфен доћи на че-| рукуница, член; еіпеп Фу Шип ші дет 
стито: дошао му на честито. “5 е загребети. 

трап сив, сијед, чилатаст; дтам їшетфеп си- | (бтіпппеп завијевати, завијати; ед усини! іб 
једјети, осиједјети; бег дташ ди їетдеп| іт Фацеђе завија ме (у трбуху, на ерцу). 
бедіппі просјед: бег атап їйїтй кличо; дтале| ипо т. краста; шї (хіп? апјефеп кра- 
фаате Беїотшеп обијељети; бег ап{йпбї| стати; ђеп (уіп) Бекопштен крастати се, 
дтане ©аате зи беѓоттеп кличав; {ађ’ їг) окрастати се; п. крастање. 
байт їеїпе дтанеп Фаате 1оафјеп не брини |(бгіпдід крастав: ѕирѕ. ш. крастоња. 


Фипотађсе. 80 (ці. 


Футотађте Ї. губаљ. Фециобттеј ш. тапија. 

(цеп еклибити; п. склибљење. @типбе[ Ё главоћ (некака морска риба). 

@тоб груб, ружан; грез, крупан; дтоб (реге |@тїпбєЇ та. Уретсејеф. гредељ. | 
погрубјети; еіп дсобед бето шапталица. |Фтйпоеп утемељити, основати, оснивати. 

(торђе 1. грубоћа, грубијанство. Втипојеј; бігти уторни. 

(@тобіап т. грубијан. (бтипођетт т. спахија ; бед ©типођесси спахијин. 

(бторјпеіет ш. сурсабов. (Зуппо Пе разложит; дхйпойф етЇетпеп испећи. 

(бої ш. завада. пио п. миљак, баштина. 

(тоеп пућити се, напућити се, сићити се, | пе Ё, зелен, зеленика. 
усићити се. @тїїпеп зелењети, зелењети се. 

тобести 4. ерда (015 (О фтетфе рог). ут оје 1. тојрјоје, Фе тїбї оп бег ©їйве 

(т0јсеї п. грешљика, грешика. ўіпацітапй чучавац, лежак. 

(тојфбеп ш. дес реше Фтојфеп грошић. ни оф зеленкаст. 

(тор ай). велики, вељи, голем, голијеван, | тПијресфе та. ріецѕ ушла 5 жуња (жуна) зелена; 
голијеман; піфі особ омајечак; јеђе ооб) еіп јипдег жуњић; бет Фтїпїрєфї деђотід 
горостасан, великачак, громорадан, не-| жуњин. 
зграпан; {ейт дтовег УКепјф громула, гро-|Ф@типгеп гуритати, гурикати, гуркнути, рок- 


морадан човјек; јо ме тоб повелик, 
поголем; иц 6:06 тежак, врло велики; їшїе 
йор колик; јо дуоћ оволики, оволикачки, 
онолики; дсобфии ширити се, похва- 
лити се, пропињати се, величати се, 
разметати се; п. величање, пропињање, 
разметање; дтоЁзіеђеп отхранити, отхрањва- 


тати; п. гурит; ди дхипзеп Бедіппеп за- 
роктати (зарокташе свиње); іп ееп 
ашел дгипзепо зијапитешацјеп ероктати 
се (т. ј. свиње). 


тив ш. поздрав; Фтић паф бег оде 


бет Сегбеп: помози Бог! Божја помоћ! 
тир ап ме ©івепбеп: добре ви сиједе! 


ти, узгојити; п. отхрањивање, потхрањи- |Отићеп поздравити, поздрављати, бо. ити; 


вање, подизање. 
(бтођ аду. веле. 

(торат ш. гузоња. 

товбби да пупав, трбушат, куљав. 
(сове Ё величина. 

(бтоВор т. главоња. 

Фтов Фра глават. 

@тоВїїрр1їй уснат. 

©тобпшіНет Ї. баба. 

(тобђртесфет ш. торлак. 

(тб ен  е 8 понајвише, векшином. 
Фтобрајес ш. дјед: без (дтоћрајета дједов. 
товтратреји, Сав! Варад. 


којаснутн се, којасити се; називати; п. 
називање; їй дедепје о ативеп здравити 
се, поздравити се, здрављати се: сів 
(оН! помози Бог! 


(тйБе |. каша, бунгур; Фтиве шађјеп бун- 


гурати. 


(Фиатбап ш. игуман; ђез Фиатмапа игуманов. 
(иеп вирити. 
(биди ш. кукавица; 


исаисфа- кукавичји; 
јипдег @ибди кукавичић; фаб 01ф бер 
(иди! не било те мајци! (Мег ред Уйпе 
де ртпев (брест. (исдиЗбтоі) кукавичја 
суза; и! ди! јесен кукати; 008 


(биди јадеп; п. (ўоїоођі оот (биди, о18 
апф ооп Зе адепреп) кукање. 

(беп ш. воринта, Форинта. 

ћедега {еггезїтїз добричава 


тиђе Ё јама, рупа, ривача, голубњача; 
(тибеп= мајдански. 

штите! п. отава. 

тип зелен; дхйпе @атБе, дтйпез %асбенинеј |бипреїтйбе Ё. 
зеленило; сїйїп ег (ипгеїйде т) | У шу трава. 
зелењак, зелен кукуруз, пурењак; огїп|@ип{ї Ё анд дег (ип їюттшеп замјерити 
їресђеп позелењети, озелењети; дїїїп ійтбеп| се; баё {е Сифеп еіпег иті бите Фег 
зеленити, озеленити. бетеп омилање. 

(типо т. темељ; (типо {едеп оснивати, о– | итаег Ї. грло. 


сновати; ооп (тии) апд 
(бхипбе оетіпќеп тонути; зи @типбе деђеп 


стубоком; зи | @ихїе Ё. спеитіѕ краставац; бег {і боб ти 


(итеп а 06101 купикраставчић. 


іпіегіте пропасти, пропадати, затрти се, |(®йтіеї т. појас, пас; @®йтіеј- појасаст; еіп 


потрти се, сатрти се, ископати се; п. 
пропадање; ет ТЕ зи (типй деле! отишао 
у сухо грожђе; |ф зи Фтипре тіфіеп раз- 
орити се; зи типре себеп (ооп тпейтегеп) 


изгинути; 00019 ди @типде дереп затама- |©йтісп запрезати; п. 


нити се, дотаманити се; зи (бтипђе тіфіеп 


деебіег (ит тканица; 911 оотпеђтеп 
(тега мукадем појас: беіт име! (іф 
бейи @йтїеї јајеп) појаеке; ођле (Име 


распојае. 
©фйтзеп, ийтеп. 
запрезање. 


упропастити, стрмором окренути, потрти, |(®итітіетеп ш. пасаћи каиш, кајаса, кајас. 
сатрти, поразити, обестрвити, дохакати, доћи | Фић ш. еіпеп Фивћ бип линути. ‚ 
комехака главе; п. упропашҺиваһе;баїїйп зи |1 добар, благ; дшет Фіпде вољан; піфі 


(типй детїфїеї опремио га у суво грожђе. 


дала аш (ооп бег Фејиирђе) налош, слаб, 


@ш. | 81 | 


Фа(ВЬїїп. 


хрђав: дш егїйеїпеп удобравати се; {йт|айеп балтати, кљувати; п. балтање; еіп 


ди байеп свидјети се; дифефел одобра- 
вати, одобрити, пофермати; жетлф а: 
подобрано, подобро; аш} шафеп оце 


Вот ипдејффев баеп зи Бегеїйпеп кљуц, 
кљуц! (кад се казује, како је ко што сје- 
као рђаво); стани ти кљуцало јаде біе 


Верефипд замазати (код господе новцима| ийет зит @їпбе, баѕ шї бет УКејет аці 
какову кривицу); ди! |еђеп понијети (по-| беп 44 бас. 

нијела година, понијели виногради, пони- | дабег ш. кљуцало. 

јеле трешње); еіпет ди! шесрен подо-|оафеШ па т. сјечка. 

брити се. фа[еп ш. пристан, пристаниште, лука, порат. 


(Ви! п. добро, спахилук. Ўајет ш. гледај дађег. 


(91е 1. доброта, благост; добрина (тур пит | айоо ре Ё асов іде Фарборе сацса1іѕ 
«(а ирђепидтиа дебтамсј, 2. 8. не знам, отапӣійога стидак. 
која му је добрина іад Тит ей, бет| адебине Г. бетт. $ефере се севрбигуз, 


шипак. 
аде! ш. град, туча, лед, крупа, циганица, 
суградица; 008 бот аде! Вејфавтаје гра- 
добитина. 
Е. адет: дтоћ ипб бђадет (418 ©фітріоокі) пре- 
$а! ха! смичав; еіп ђадетет, Іапдег УКепјф (Сфитрј- 
аат п. коса, длака; еіп еїпгеЇпе& ©аат влас:|  (ротђ) лола 
аш Фиф рудица; бет Фиђ, ред етед| бадетоје Ё шепурлка, бокор од дивље руже. 
длака: 900 Фаате шафеп длакавити; п.|$йђех т. крешталина, крештелица, креја; 
длакављење; 000 Фаате їшейеп длака-| Фйђесидебӧтід крештеличји; без да ђета креш- 
вити се, талачин. крејин 
Фаатеп лињати се; п. лињање. бађп т. пијетао; (дет. пјетлић); пијевац, 
Фааттефје Ё сплет, ћапорак; %9[ї бЎаотїефіе кокот; (дет. пјевзић); {ипдет дађи пилац; 
кукуљица. ђе бађпеёг пијетлов; 1п еіпеп ере [8 
Фаацќефіеп п.: 904 Фаатебісиё пјепачки н. ©суітріїооті дедеп ђеп баби балабан; бег 
п. оплести косу. Фађи ап фет > пе ор ић, ороз, еврлао. 
баатід власат (н. п. глава, вуна), власнат, | дађпепјић т гапипе 105 те епз новчић. 
космат, длакав. файпепїатит т. гваш ћи егі Та раі петлова 
ӨаатїеНфеп п. шй УЙйпгеп, етеп и. ©. аї8] креста 
Фортрив укосници. | ап т. луг, гај. берак. 
Өаатїо@е Ё. витица, коврчица; оетаф еф пипак | дајеш п. хајлук: барп (Жаштет) тостбеп 
(извућићу ти пипке). похајлучити се ; 
Ўаатпабеї [. колачара. ӨаїеПд рогобатан: еш ђагепдет епі) засе. 
ФОаатјабе Ї. еїпе 901 бароп пквара. рало; ђабелуц (еіп закерати; п. закерање; 
Ўаатіфеібе Ё. раздјељак. рапа шереп узрогобатити се. 
Ўаотјібтйбетіпи # чешљарица. баеп т. кука, ченгел, гвоздена ђука; 
ЭаатзоНеїи рит. руте. Хафи еїше& Бане ковчар; аці бет бе е 
баре Ё имање, имуће, имаће, имовина, благо; бе ейїтапїеп чакља ганач, ганџа: 
баре ипо и бића. ©аїеп зиши Феиташјеп кључ: ©аеп пег 
Фађеп имати; ђоі енџав бедеп 1йп врчи нај бет сіп Обпасјејоћ апдебтафі го егеда; 
њега; пїйї ђађеп немати; Ое ейраѕ тїйї| бег ардеђамене ий ештеб бгаіелђеп «011172 
ба; неималица. бет (8 баеп беп ашедететњеји аис 
абепібів т. гологузан, празнов, пангалоз, | зијапитепђа  пријечњак, запоњак. 
голов. аге бсина кукаст. 
бабег ш. ауепа вабуа овас, зоб; бег 9ет,| бабеппаћа куконосаст. 
оо бабег апдебаш (рат овсиште, зобиште; | Басе Ё чукаљ. 
абет» овсен, зобен. баб. ме даће по ‘по вола бет ђаїбс 0; 
барегаїет ш. зобиште, овсиште. по паре и т. д.); 0010 абдеітадеп поло: =; 
Фађетђтој п. овееница, зобеница. еіп баб ооп еімеп ба бен (бїтєт (поленину 
бађетіааї |. зобови, зобени усјев. · акова) половаче; 9 йпзе ооп еіпет ба 52а 
абеда т. апа бет бо ехо {тїрї зобнипа. Фіаўет (грош) полугрошница; аці ба ет 
ОабјифЕ Ё. лакомство, лакомљење. (9%еде и. 290.) на по (пута); бег пит 0010 
бабійфнд лаком; ш. лакомац; Ё лакомица;| сіпет 01 отт апдеђбте (їое Зајег обес 
је лакомити се. ашет пїфї бароп 1) полутан, мелез; 068 
бабе Ё мотика, цапа; еіпе 954 файе (бет| ©ереп пи! адс (оепеп идеп жмирење. 
Зтодтафег) тесла; еіпе 911 |ширјег Фаќеп | дабе бир үсіп нахиљивати; 0248 Сфанен ті 
тупара; фафеп= сјекирни. елет ђа бб иђел иде нахиљивање. 
6 


#тапїеп. 
Фини он Ё. благост. 
@ш#ё{тан 1. спахијница. 
@риоетпецт т. гувернадур. 


# 


ба буифђе. 82 Запі. 


а(бїтиоі 4. наполица, половница, суържица.| ои бип 5 јеђег баши! уло улава! еіп 
баїбдеїеђсіет т. надрикњига (еід. Зифапте ет). | Ўа(ипќе ірегоеп раскалашити се. 
баїбітеп половити, располовити; раздвојити, | аШштїетеї Ё. угуреузлук. 


раздвајати; предвојити; п, половљење. Ўаїрађіп0їег ш. халваџија. 
Чат енде  п. по крајцаре, газета, по- | баште Ё. плећка. 
ловница. Бате! ш. брав, ушкопљеник, шкопац. 
Фа(рретваш: ђабретрашеа инер пи адеп | бапииег ш. чекић, чекич, маљ: 91+ Өаттег 
(=. 8. вез еп) гриз. јетре зи. беј адеп кораћ; еіпег атте 


Эйе +. половина, пола; зит 90е на пола, маљица, мали чекић. 
на полак, на поле; еіп Фејфај (Зета) | О атитесјфитео је абе 1. гар. 
зит Әйе наполица; зит Эйе тпейеп|фаш{ет ш. хрчак. 
наполичити; п. наполичење; 015 зит 5411 | апо Ё. рука; бе! бег бап? на мети; палок їп ђег 
ош (есі) јел уполовачити, уполовити, Феђепдаті: на палоку т. ј. на руци; бе! бер 
Ўаег 1. башлук, оглавар коњски, јулар,| Ўапб јеіп десити се; цпісг дег дат (дошло му) 
улар, поводац; бет егде бад 1їшегїпп| испод руке; оте [Габфе $апо длан; пи ет Кафеп 


ти дег бает ресріпдеп зажвалити. бал. і@адеп шакатати; біс ојјене дап? шака; 
Оаети виличити, завиличити, зауларити. ті оепег дап) шакачки (н. п. јести, т. ј. 
ба ес и та: феп Фа есісиї (Кай без] шакама); апо ап Зетапй {едеп уложити 
(бебе) апїедеп завиличити. (улагати) на кога (т. ј. први ударити нањ); 
Зай т. јека, јек; еіп битріег 5ай шобот,| дета ате бапо опедеп кидисати; ђетђе 
топот, весак. Нафе бапве, оте аши аен пвеба ен їрегбеп 
Фаїе Ї. тријем. прегршти, грети; 1111 Зетано дало іп дамо 


ўайеп јектати, јечати, бречати; бишрі ђаЦеп | јразістеп деђеп водати се; етапрег бе Обиђе 
(ийе еіпе шесте оцет) шоботати;| дереп (018 ХоЙедеп їп еіпет бебе, Мија ) ру- 
ооп беп  @Ппїеп попуцивати; п. попуцивање.| ковати се, ручити се; пп! бетеп Ўёпреп обје- 


байи та. сламка, биљка. ручке; рад Зете бет Ўйпде рукотворина. 
Ўаїиоеітеіде п. ооп ФЎаїтдеісеібе етрни (н. п. | апрецеп рїш. лисице. 
хљеб). бапдеї ш. трговина, Љар, пазар; апе! 


аї8 за. врат, грло, шија; бег (ајфе грлин,| трговачки. 
грлић; йбег 5418 ипо Фор суноврат, су- | дапоеїи трговати, цјењкати се; ћарити, па- 
новратице, на врат на нос; ши деп 9418] тргати; пазарити, пазаривати; поступити, 
етеп СОНИ [едеп замаћи омчу волу на рог,| поступати; п. іп (еје фо ортаковање. 


уже на врат; фа! вратни. Ўапбеїёітаи Ё. трговка, трговкиња, 
Осабапр п. ђердан; ђед Ўўипбеѕ, Фаї6е8 огр- | дапдеї8шапи ш. трговац, ћарџија. 

љак; еіпе 9:01 5а 5рапо ошвице. Ўапбјејјеіи рїш. лисице; 91+ Оапојеје! за- 
Фаїёбхефег т.: фи Фаї8бсефег (©фенорхі)| везице. 

вратолом. Уаподетеіпи іретоси ударити се. 
О аотијен ріиг. прашчићи. апрђађе #. држак, ручица, рукуница; біе 
Фа! 8јоф п. : еіпе Уа. баї8јоф, ба8 беш Офрете| Әапођаре еіпе8 %е118 ејекириште. 

апдеГедЕ тор, батії ед рит біе Эйипе ші | бапоштаздеје фаў {. ортаклук; іп дапрбитад= 

бих} екфеп. Фапи клато. деје фан оетјевеп уортачити ; еїпе фапо шиада 
Фа! а саће ш. (їп бег 9(пеѓооіе) деригуша. деје фај еіпдереп, |і ајјоситеп уорта-. 
бај фи ш. огрлица. чити се. 


©аїё{Шш@ п. гроник (понајвише се говори гро-~ | ап ипогдеје фаешти Ї. ортачица. 
ници), нараслица (у свинчета месо испод апош ђе Ї. жрвањ; ап бек Фапотишуе 


грла). тареп жрвњати. 
Ўаїёіиф п. рои [07 поша. Фапојаде Ё. шегац, тестере е дршком. 
5ай! дур, дура! ђа  епипа!! еле! Фапојфе еп р]иг. лисице. 


баеп држати; одржати, одржавати; придр- | дапојф(ад ш. руковање. 
жати, придржавати; ђаПеп 618 додржати; | дапрјфт | #. рукопие, |фетађај; шакопис. 
и юайт ђа ел држати за истину; еіп (репу | дапоіфир ш. рукавица. 
ба ен придржавати, придржати; јфјеј ра! | дапоіиф п. ручник, отирач, отарак, пешкир, 
{еп накривити; беп шд ђайеп плужити;| убруе. 
п. плужење; 801 ђайеп евјерова- | дапрро Ї. шака, руковет, хомут; еше фапр= 
ти, садржати; {і аи бет јетое ђайеп| 000 пеђтен заграбити; бђопооооеіје {едеп 
држати се (н. п. коња); ђа(ќе 010! дајана! изруковедати. 
држи се! недај! бапдіоетї п. занат; 0е8 Убаћифђјфпетета аба- 
Ошште т. угурсуз, хорјатин, ула, уља;| Џџилук. 
уп _ деђбтта орјатски; ©фіпрііооті (баё | дапбірегїет ш. занатлија, занаџија. 
шеїбїїбе ооп баїипѓе) орјатка, орјаткиња; | оті ш. салпађіѕ конопља, кудјеља; Ўапј= 


ж 


% 
л 


бап{{абеп. 


жонопљан; бег ті, шо фапј дејапрен 1{ї 
конопљиште, кудјељиште; еіп ©{тї@ ооп 
Фатј конопац; еіпе УКајфупе зит Фапј 
бтефеп ступа. 

Фапјјађеп ш. канап, дретва, врвца. 

Защїоги ш. главичине. 

Зап ійпдеї Ё. конопљика. 

$ап{(їашбое Ё. саппађіѕ конопљика. 

Әӣпдеїатре Ё бог фет 9иНег Фонев кан. 
дило, канђело. 

Запдеп Б{еібеп обиснути, прионути; заку- 
чити, закучивати; ђапдеп (ајјеп осмољити 
н. п. осмољио ное; покуњити; оклопити; 
ме тае ђапдеп Тајеп скљунити нос. 

©йпдеп 1їпїт. висјети; {гапв. вјешати, обје- 
сити; еіл (ред  бапдеп  провјешати; 
деп Форј бйпдеп Тајјеп покуњити се; шї 
ђапвепрет Форје баои деђеп одлуњати; бет 
ђапдепбе Эйтеп ђої клемпав; 5005. клемпо. 

5апё ођпе (ботде немариш, небрига. 

аце 1. арфа. 

Оатпеп мокрити, мокрити се: п. мокрење, 
"пишање; аё Убетївепд шп дахиеп пишало. 

ФатЕ тврд, окорео; боп бег иб, абег ано 
рот 9епјфеп коштуњав; ђохіе 96 пих 
дига коштуњац, коштуњавац (т. ј. орах); 
Байет ©іеіп љутац; ђахі тасеп тврдити; 
Ђак! їрехдеп скоцатп се, смрзнути ее (као 
кост); отврднути; стврднути се; ђаті, {іеі 
гјетбеп окорети се: бал, Фата їрегђеп стврд- 
нути се. 

Фаџе ЁҒ тврдина (н. п. дај ми мало оне 
тврдине). 

Фатђен п. богородичина трава, пљускавица. 

Фати тврдоуст, 

Фамив а јогунаст, тврдоглав. 

Баије #. тврдоглавство. 

батжкіедеї т.: бес то е еогпиѕ вапошпеа сиба; 
Яатітіедеїг сибов. 

Башттедеђоја п. сибовина. 

$©аёфеп п. зечић. 

Фаје т. зец; баё 9%еібфеп оош 5)ајеп зечица; 
пиле еіп фаје зечки; Фајеп-= зечји. 

Баје би ф ш. љештак, лијешће. 

Фаје ој: п. љесковина: ооп даје ој; љесков. 

Баје фиђи п. јебгао Ђопавја кокица, љештарка. 

Фајеппанз 1. пух. 

Оајетићв Ё пих 1пр1аїз љешник; уоп Фаје[- 
пуб љешников. 

Баје а(бе Ї. (Фтйдсї, Одавде) љескова маст. 

Заје аб т. љесковац. 

Баје ацнђе #. лијеска. 

Баје |фо ш. љесковача. 

Бајебошта Ё. ешторафее 
епгораешт копитњак. 

$ојепјатБід зекаст (н. п. во, свинче, у ко- 
јега је длака као у зеца); сіп бајепјатбтдес 
508 зекоња. 

Бајенје  п. зечина. 

Бајеп ет је зечевина, сечје месо. 


Фајебошта аѕагшп 


83 Ўапріеїп. 


Фајепјив ш. страшивац, страшивица, кукавица. 
Фазре! т. витао, летњак, чекрк, мотовило. 
Оагре теНфеп п. поличица. : 

Фагрејп мотати; ди (пре ђазре! т смотати; 
п. смотавање. 

аў ш. ненавидост, мрзост, мржња; аб ац 
еїпеп Беѓопипеи омрзнути (омрзао сам на 
њега, он ми је омрзао); еЗ ЧЕ піт ашоег 
омрзло ми је. 

Бађеп ненавидјети, мрзити, помрзити; бедіппеп 
ан бајјеп (јело (ретбеп) замрзити (на кога). 

бађег ш. ненавидник. 

Бајјепти |. ненавидница. 

бавиф ружан, грдан, гнусан: ш. гнүеник; 
Г. гнусница; ђавИсфев ©їпа нагрда: йа фез 
бтамепашитег (бејопбеа 18 (Офипрћоо) 

ә грдуља; 00810 дтоб грдосија: бабиф 
тафеп грдити, изгрдити, нагрдити: ру- 
жити, наружити; {їй 60800 тафеп грдити 
се; 50810 гегреп поружњети. 

ЗаВи еи 1. ружност, ругоба, грдоба, грдиња 

Занд паф) еілес Пебеї ђаё назлобрз. 

о феїфеп п. маза. 

Ош фел блудити, мазити. 

Фамбе Ё: ипіесг Ме ©анбе Коптеп покрити 
(удала се само да покрије главу), забело- 
главити се. 

5аиріве Ё. кубуз, обица. 

даиф т. дух, ћух, хак, ак. 

апе Ё. мотика; етпе бихо баеп абдепівіе бане 
скопак; Оашеп= мотични. 

Фацеп ејећи, ејецати; іп УКепде ђашеп на- 
сјећи; {їй) біе індет, беп из посјећи ее; 
1їй јан ђацеп накидати се, насјећи се, 

Фашјеп ш. гомила, громила, хрпа, камара, 
рњага, трумпа, руља; еіп дтовес Фашјен 
рњага ; дгођег дацјеп йрегсіпапбет деготјенет 
еден аде крндија (велика гомила чега 
без реда); еіп Фашјеп Сеше дундар; ет 
ёшјапписпдебтаподіет Фашјеп збо); йбег беп 
Фашјеп їретјеп стровалити, строваљивати; 
їп фашјеп зіеђеп запасати (запасале козе 
преко стране; запасала војска око села); 
ђашјешое је детапп бопипеп проврвјети; 514, 
оо еіп Оошјеп (з. 8. Фшитиа) дебапбен 
рпиште, 

Фашјеп множити; п. множење; её ТЕ (Пед 
оодеђацј пи Зшшие, шап їапп {іб бат 
штотеђен трпанац. 

одића често. а 

баиђефеї {. опопіѕ ѕріпоѕа зечји трн, гла- 
дишика, гладиш, 

баирі п. глава; Ўацріе главан; ашрЕ без 
$0915 главица купуса; эп Ўйиріеп чело 
главе. 

апр ш. стун. 

Бара еп ш. окагача. 

Оамр таш сек ш. ђевер-баша. 

йш еш, {0 главичати се, гларичити се; п. 
главичање, главичење. 

Г 


Банф ић. 84 Беја. 


апр ир ш. (ооп (ребфет ајесг ардеїейеі баи йет п. живинче; еіп |фГефје8 Фбаша ес 
їрїтд0) маторњак. мртвиче: {Фейе ©апдйеге мртвичад; 

апр{та@ет ш. фет Ме @таф {йт іф ипо) ОфипрроокЕ {йг еіп даша ет мртвица. 
{етпе Феје фанех Берта крамар. "|Бамаћиђ п. сукно; ооп Оацзниђ сукнен, 

Ош ид ш. поглавар; 0іе тап стез Ўйирі | 5аиёраіег ш. домаћин; е5 Фапаоајета дома- 
їїпдд поглаварица. ћинов. 

$апрйпапп ш. капетан; без дамрипапид капе- | анаштђ ш. газда; #егтддеп ешез обет 
танов; еіпег ооп де Фамрбианиз бешеп| газдалук; бед аца 8 газдин ; беп даи 


капетановац. їрісіђеп деђотід газдински. 
Фапрітапиёјхои Ё. капетаница, буљубашиница. | данас ти Ё. газдарица; бег даизо їп 
Занрафпф поглавит. деббтта газдаричин. 
Заприф п. повезача, јашмак. Оапарита Ё. зетрегујушт феефогшт чуваркућа. 
Фацрноасђе Ё. велика стража. • |баш Ё кожа; абде[едіе баці бег ©ф@Їапде 


Ффаца п. кућа, дац кућни, домаћи, до-| евлак; еіп ОНЕ абдејбипоепе боші ваша. 
машњи, кућевни; те! пп. тога ен ©їппе| башаи8ј ад ш. аспа, оспа. 
дом; еіпе Уб бе ипа пи дашје {йт баё (ђе- йиіфеп п. туена; ёетргапе опна, опона. 
раат кућар; Оаиз ипо $оү (Веј ф ши) до- 15е! ај! (а18 шү ипо 9(піооті); е! 
мовина; ©сітріїооті {йт еіп анд етраћ, | бебапипе Ї. примаља, бабица. 
етраћара; ипјӧхшїїфе, Фетјайепе аи | бђебћаттеиђије Ё: {ееп обабити, бабити. 


кућерина, кућиштина; ооп диеп Фацјеј бебе! т. ћускија, полуга, ваг, стријела, 


оџаковић, кољеновић, кућић; УКепјф ођпе! мотка; тїї дет Фебе! озиб: подигнути што 
Фаша ип) ој бескућаник; іра бе; дацје| на озиб, т. ј. вагом. 
Б(е16, піфё {е 1 припаша, домазлук; еј ереп дигнути, дизати, подићи, подизати, 
тапепёреіопеп іп аце чељад; еіп) надићи, надигнути; ђебеп ееп придићи, 
тацепзйишег аи бетш Ө©аше чељаде; сіпеп| придизати; п. придизање; іп біе 50ђе береп 
шї еіпет Фашје оегјеђеп закућити; паф| издизати, подизати, пењати, испети, при- 
Фашје, эи Ўацје дома; Ок, їџо ет еіп аи | пети; п. заметање; пиле еіпеп {ай (їп бе 
дейапеп кућиште. Обђе ђебеп ипо піебеграпзеп и Ўйидеп) 
Оапафеп п. кућица; {йт %оајоїеп кућица; колачки; (беп алб) іп бе 55ђе бебеп за- 
©йпёфеп {йт Ме ајоїеп бегейеп кућичити;| кесерити (т. ј. браду Ёошіјф). 


п. кућичење. Феђет ш, натега, натегача, дизало. 
Ѕапӛђіср ш. поличар (бег ооп дег ЯЗапоецќе | дебезенд п. чекрк. 

нері). Фебђтаст ш. Јеврејин. 
Фапјеп ш. асеірепѕег Пһизо моруна; дет |ебтістіпи Ї. Јеврејка. 

таппіфе шипар; Ўацјеп= моруњи. ерта јеврејски. 


бацао п.: ееси без Фацејејјев слављење. |Зефіт.штука; без 5ефіе8 штукин; Тит деђбтта 

аидаи Ё. домаћица; бег дашејсан домаћичин. | штучји. 

Фамааепојјеп ріг. кућани, домаћи, домаћа |Өеетбе і. стадо, крд, чорда; еіпе  еіпе Феетбе 
чељад, жупа. побравица (неколико брава што је мање 

ацёдепојјепіфоћ 1. пи едепјаве бег еіпдеїпеп| од 50); еіпе Феетбе Офтете чопор (т. Ј. 
бат Пе задруга. свиња); зи еіпег Оеетбе џетјатипеји укрдити. 

Фаизаес п. покуће, покућство, намјештај. | Осетре у еј; ш. чордаш. 

©анёатШе Ё попац. попак, попић. феетбептеї ф ши ш. стока. 

бацёђайеп кућити т. ј. кућу; бег ее паф |©еет{айпе Ї. алај-барјак. 
ђапађа еп редовати. фест фтег ш. војсковођа. 

Фанађа ег ш. тецикућа; бег дише Фацађа ет | Осеситаве Ё друм, велики пут, утреник, 
кућаник, кућник. калдрма. 

Фанађа егіп Ё. тецикућа, укућница, кућница. | деје 1. стеља, талог; 018 ап оре беје наискап. 

Фангђа ет еф) чуваран. Фе п. мужјак, кукац; 0е8 Фајфеишејје8 

Фанаба ипа Ё: Ме Фташ, Ме Ме Мее бег) коре; ођпе беј; бескорка (н. п. бритва). 
Фапеђа ита іс редара, редуша, маја. |Фейсї Ё ковча; ат Фешђе шет дет Оаце 


Фамдђој ш. двориште, двор, авлија. избрете, маите; тїї ўејіе[и деде ковчали: 
Зацёђип ш. покућар. бейеп ековчавати. 
антет ш. торбичар, торбар, калајџија. Ўенеїсіпд т. петља. | у 
‚ даиеїпефі пристав. + енеп петљати; бе шдеп беен упријети; 
~ Оаиајет ш. жиљер. јејЕ гвирити. 


аиараћоп т. кршњак; ђе: осе Зад паф|фејна плах, плаховит, бујан, грозан (киша), 
фет аде ђез Фаи8раітопё делиуставци;| напржит, зорли; аду. јако, силно, здраво, 
диш Ўаицёраітоп деђбтта крени. зорно. 

Ўоиёјіецет Ё. укућанство, кућарина. бенде 1. зор, сила. 


СТУ 


Ж 


РИ 


едеп. 85 Фешицќар. 

едеп поњеговати. Ўеђег решен промући; {іб бейет јфгеіеп, 
Федшнеп ш. игуман. йіпёеп одерати се, одријети се, огули- 
едшпепіјф игумански. ти се. 
едшпепјфаў ї. игуманство. 59е врео, врућ; біе Бере ©оппе жарко сунце; 
берет, Злеба=реет ш. јатак. припека, омара. 
фее 1. пустопољина, пустош. 5еіВеп іпіг. звати се, назвати се, називати 
беен ши п. незнабоштво. се, гласити се: пе ђеіђіё ег? како се гла- 
еірпіј незнабожачки, пексијански. си он? гласити: Иле ђеірі е8? како то 
бее: бег пісі беге! ТЇЇ себичан. гласи? 1тапз. звати, гласити. 
Фе! п. спасеније (на спасеније! у напијању), | деег ведар; ђейег тафеп изведрити; ђейег 

спасење. гретбеп ведрити се, изведрити се, прове- 
ФеНапр т. спаситељ, спас, дравати се, разведрити се; её (опр бейет 


ееп лијечити, излијечити, видати, изви-! ведри се, проведрава се. 
дати; деђенћ їоегђеп излијечити се, изви- | еііегѓеіі Ё. ведрина. 


дати се. фейети ведрити: её {іеђі, бег ђене ипо ег 
ФеНетии Ё. љекарица. деп тафі види онај, који ведри и облачи; 
Бендер п. љекарина. їй разгалити се: ег бейет {іф (ац), по 


ед свет, часни; оса |ртефел посветити;| јфбп разгаљује се. 
ђейід їоегдеп еветити се, посветити се; | 5еібипо Ё. огрјев. 
јеві ебі тап пїфї јо, баб шап ђе та ї0йтбе ейі ї. јектика, суха болеет. 
не свети се сада; Ме ђе дел Уаје (ота | бей јектичав. 
10 ®ашїап) врачи (врачеви); беп ђе дел Фе | бег) ш. јунак, витез, дјетић; без беен јуна- 
ђабепо светодух; 0іе ђе де Стане (еа ков; бе; беп Зйтќеп газија; {6 (18 фе 
бет беп Зен, Сетијает беј беп ушеп)| {еп јуначити се. 
ћаба; фет еШіде светац, светињак, све- | 5еїбепийВід јуначки, витешки. 
титељ, богоносац (пай бет @тїефїфеп | ееп штп п. јунаштво; ап де бен шт їїбет= 


Фєофброс); дег едеп светачки. їте[[еп надјуначити, 
бе дел посветити. ееп помоћи, помагати, припомагати; | 
Бет аепбетдес ш. УКбиф опи ђеіідеп ете) дедепјеід іи %е[олие ђееп позаимати 
светогорац. се; еіпег ооп бепеп, бе {іб ведеијеша іи 
Фе делбиђ р. икона. ўерраце ђееп позајменик; ай ап бейеп 
БешШојен Ї. светост. еїпе& Жешедепђе поф оестеђіеп одмагати; 
ета шп п. светиња. п. одмагање. 
„ВеШат љековит. 5де ег ш. помоћник, помотњик, помагач. 


ета) 1. домаја, завичај, постојбина; (што | $еетїїп Ё. помоћница, помотњица; 01е Өе 
ипо $ореп, їро еіпег деботеп баштина, оче-| їегіпи бег Сеппегіпп довијарка. 
вина или оно мјесто, гдје се ко родио. |911 видан, јасан. 
Өеп аду. тајом, крадом; адј. потајни; |5еЙе Ё јаснота; Ё ашти зоеђен Ојен ипо 
Фенијифеп снаһи, _ снаходити, постићи:| апр запећак. 
бити:бије сваке године (град, слана, пламе- | беЦепе ш. Јелин. 


њача). ееп јелински. 

Бенин јф ай). подмукао, мукао; аду. испод |е аи аду. гласовито. 
мукла. ет ш. кацида, капак. 

Зета ђ Ї. женидба; еіпе бета {си угово-| дет) п. кошуља; дејнфет огрете! бед 
рити свадбу. ке ен _ Оетоед оплећак; еіп итге 


Фета еп женити се, оженити се, узети дје-| фхапепђешӣ кошуљац; єїп ђе атт грет= 
војку; узети се; удати се, удавати се:| Їіфеп еше ошве, ошвице. 
пировати ее; еіпеп ђеітаіђеп ип іп јет | бетовсте! ш. 91+ ©ешбойтше[бегдїетипд  за- 
еідепез Фана | ђтен приженити; еіп 118| понци. 
фанд (іпдеђеітаіђеіесс домазет; діејез | $етофеп п. кошуљица. 
„У и аресђа тів домазетство: пошао на | дешопађі Ё: еіпе 954 ўетопађі расплет као 
домазетство; ,пафеіпопоег ђеітађеп по-| Ћесма. 
удавати се; Ёаї еіпеп а еп 9 апп деђета еј | еттеп кочити, укочити (кола); уставити, 
пошла за старца; еіпеп апрети ђеітаібеп| устављати; п. кочење; деђепиі едеп 
преудати се, преудавати се; п. преуда-| іи ош іебеп (ооп. еіпег „9 епде Збајјет) 
вање; тедђета еп разудати се; ме бес] загушити се (загушила се вода, кад не 
ђабеп еше бађіп, 01е апдете Оотїйїп 10ед-| може да отјече колико би требало). 
деђетса еї разудале се ћери. Бештијфиђ ш. паочаница; дел фепиијајш ал 
Бета за п. женинство. Іедеп упаочити (коло). 
Бета ерјапр) п. обиљежје. бепар ш. ©реттїаб, Зештиђоја 4. 8. бен 


епа. 


98 ебет) запињача (дрво као штапић, 
што жене запињу вратило код разбоја). 

Бепо; ш. пастух, ајгир; јипдег ждријебац; 
бупијНа име еіп Бенај; ајгировит. 

Фетеї ш. ухо (уво) (н. п. нема у лонца), 
ријесло, повраз. 

деп їееіјеп п. ап етет Кејје! повраз, ријесло, 
певријесло. 

©епїейор[ ш. рукачица, лонац е рукуницом, 
руја. Е 

©епїЇеп вјешати; паф дет Меше ђешен извје- 
шати. 

5епїег т. џелат. 

5еппе [. кокош, кокошка (ћур; кока; Пеш. 
кокошица; апст. кокошчина); еіпе јипде 
феппе пилица (дет. пиличица), пиплица 
(дет. пипличица); бет феппе деђбта кокин; 
пп С©ртіфіюогіе: ношто, Влаше, кикош? 
|фесађаје кикош {йт кокош; еіпе ўеппе, 0іе 
Ғад Теде носиља; еіпе ёеппе, те јебеп 
аренел Зад {еі презданка (кокош, која 
носи прездан); Србђеи [йт Оте $еппе ка- 
корајка; #ате {йг еіпе треће ©еппе бијел- 
ка, (бијела кокош); {йт еіпе де16їйтбіде жу- 
тарица; [йт еіпе, їреїбе еђег еіпет арпе 
арий 1 кокотуша. 

дегаббеціеїп млатити. 

5етаббиіпдеп: деп Ётеі$ еїпет Сафе бетар 
бтіпдеп побити цијену чему; п. побијање 
цијене. 

бетаботеђеп еврнути (н. п. папак с ноге). 

Бетабја еп епасти, спадати; смаћи се, сми– 
цати се. 

Бета седеп елетјети, елијетати; пафетапрет 
ђехаб едеп послијетати. 

БетабјПевен етакати ее; аш (ебе ђетаб= 
ећеп подлизивати. 

5егабійђтеп свести, сводити, 

5етабдеђеп силазити; п. силажење. 

ўегабдїейеп стоциљати се, спузити се. 

етабђаћен скачити (н. п. пушку с клина). 

Бетабђапдеп : ап ебџаз ђетабђапдеп отоболи- 
ти се; ђетабђапдеп [ајјеп отоболити. 

5етабђебеп скачити (н. г. пушку е клина). 

Бетабјадеп стјерати, стјеривати, сатјерати, 
сатјеривати; свитлати; сагнати, сагонити. 

ЗетађНорјеп скуцати. 

бега етп сорити (оборити, да се ваља и 
лупа). 

дегабїрпипеп сићи, силазити. 

Бетаб лефеп смиљети. 

Бета ајјеп спустити, спуштати; | понизи- 
ти ее. 

Фетабацјеп стркати, стрчати. 

Оетаб[офеп свабити, смамити, смамљивати. 

Бетабнеђтеп емаћи (емаћи пециво е ражња), 
смицати; снимити, снимати; скинути, ски- 
дати; снизивати. 

Фетађташиеп сметати; п. сметање. 

етабте еп (етеп) снизати. 


86 


Фетацеотапдеп. 


Фетабтефћеп покидати; еіпеп 90 уот Сјаште 
ђетабтеіђвеп очепути. 

ўетабтейеп сјахати. 

БетађтоЏеп скотрљати се, сковрљати се; са— 
њити се; бе ©їтїшр{е оош дете ђегаб= 
тоеп ерозати. 

Бетађја адеп (юотт ЖЗаште) омлатити, умла- 
тити; п. млаћење. 

| бегабіф!ерреп свући, евлачити. 

БетарјфиеГи стрести, етресати; іп УЙепде 
ђетабіфинеїи натрести. 

бегабјевеп спустити, спуштати: еп теі 
ђетабјевеп (бђетаббтіпдеп) побијати. 

Бетађјрадетеп сашетати. 

ўетабіїеідеп сићи, силазити, елазити, шљеети ; 
снимити се, снимати се, скинути се, еки- 
дати се; п. слажење, слазак. 

Бетаб тел стрмекнути, скрхати се, отиену- 
ти се. 

етабїапдеп сиграти. 

5етабіђип сметнути, сметати; пай) бег Међе 
ђетаб ип поекидати. 

Бета табеп скасати. 

Фетаћтадеп енијети, сносити. 

етар еп свалити, сваљивати; раз $015, 
ше(феё орот егде ђетардеа 3 по ваља- 
нице, 

5егабіретјеп еврћи, збацити, збацивати, ету- 
рити, етурати. 
5етабзіеђеп евући, евлачити. 

ўетапдеђеп : дег ап 9[пўете ђесапдеђі, ши је 

эй ад јеп среталац. 
Фетапјадеп дотјерати. 

Феташопшиеп долазити; їшеїпепй ђегатоттеје 

доплакивати, плачући долазити, 
Зекашофен примамити, примамљивати, 
ўетаптейеп дојездити. 


Фетатф(екђеп красти се, докрасти се; п, 
докрадање. 

Бетапједе(п доједрити. 

Ўегапјіеђе[п доселити, досељавати, 

Оетапјртидеп доскочити, доскакивати. 

©етапйїтбтеп наревати. 

етан тдеп наревати. 

Фетаттабен  докасати, докасивати; р. до- 


касивање, 

Фетатте еп довитлати; притјерати, притје- 
ривати. 

Оеташтејеп прилазити. 

етатирабјеп прирастати, прирасти; подрас- 
ти, подрастати; одрасти, одрастати; бук- 
нути (букнула дјевојка т. ј. узраела); 
шп УКаофеп Ђетатирафјеп задјевојчити се. 

Оетато зен доваљати. 

бетамтуеђеп п. фет 9801 е (баз ЖИпреп) по- 
вијање. 

Фетацабитдеп извити, извијати (огањ); иза- 
жети; шї бе Бетанёбтїпдеп (еноа8 
јф!едЕ дејфттебепег) натући, натуцати. 

Фетанготандеп, і ђашјешоеје посукати се. 


бегаиёјайеп. 87 


Фетацеја еп испасти, испадати. 
Фетацеј ећен просути се. 
Фетацејотђеси чикнути, чикати. 


бета а. 


зем), довозити; 008 Сі бесбе и тси привес- | 


ти лађу; п. привожење; довући, довла- 
чити; шафеп, 008 ейо:8 дејфеђе припетити. 


Фетацеј тел извести, изводити; извозити. | детђејадеп довијати, дотјерати. 


Фетанајадеп изјурити. 

Фетацафопинен: Фопши! бесан, ТЕ пиг бете 
{оапђі падати (пада ми рођак). 

Фесацатавеп изгрепсти, ишчешати. 

Фетаме лефеп измиљети, изгамизати. 

Фетацаедеп (бе Збаате) изложити, излагати. 

Фетана(ојеп измамити, измамљивати. 

ўетанёпейтеп вадити, извадити, повадити; 
прегрепсти, прегријебати; депид ђетаиё> 
пеђтеп навадити. 

Фетацертејјеп изажети, изажимати; п. иза- 
жимање. 

Өетандтебеп плазити; Ме Эцпде ђетандтефел 
плазити се; плажење. 

Фетацзтетвен изадријети. 

Фетанатијеп изазвати, изазивати. 

Фетацети еп издрмати. 

Фетанајфарбеп изгрепсти. 

Фетаце | фаттеп изгрнути, изгртати. 

Фетацајфе еп изасрати. 

Фетацејф адеп избити, избијати. 

Фетацајфпе еп изрезати. 

Фетацајфтефеп исписати, исписивати. 

$©етанд|Чїйїттшеп испливати. 

Фетанејрађеп извирити, извиривати. 

Фесандјрадетеп ишетати. 

Фетанајритвен: 1088 тап аш еіптаї шп 
шире десаиёірсіві (водом кад ко кога 
полије) пљускан. 

Фетана беи (шї бет Хашт) трунити, 
иструнити (н. п. уши из главе). 

Фетаца тен изврвјети. 

Фекаца тадеп изнијети, износити. 

Фетацатафјеп израсти, израстати; п. изра- 
стање. 

Фетаиата еп куљати, искуљати, сукљати. 

Оетана ве изваљати. 

Оекаца еп изгазити. 

етан џетјеп избацити, избацивати. 

Бетаидинтвен исукати. 

Фетанедеђеп извући. извлачити; кантати; п. 
кантање; беп Сфи анд бет 51іпіе извртјети. 

Фетб опоран, опор, каштар, љут. 

бебе Ё. љутина. 

Фетђефе еп долајати, долајавати. 

Фетфе шидеп принијети, приносити, прина- 
шати; Їетбеїбтїпдеп дојавити (оош опен 
бег оог беп ©фајеп бетдебї). 

Фесбеібтйидеп, {і начетити се. 

Фетђејецеп допасти, допадати; п. допадање. 

Фетђеађхеп довести се, довозити се. 

ФесЕеї{Педеп прилетјети, прилијетати, доле- 
тјети, долијетати. 

Фетђе ши теп привести (приведем), приводи- 
ти; довести (доведем), доводити; привес- 
ти (привезем), привозити; довести (дове- 


Сетђе ошштеп (бедіппеп) настати, назтану- 
ти; шї Ја ђе ђесбе опинен (з. $. ооп стејт 
#таш еп) доплести (једва сам доплео); 
йат ђесбе опипеп дотетурати, добатати. 

Зете ефен припузати. 

ўесреПаијеп притећи, притјецати, притрчати, 
дотрчати, дотркати, допаети, допадати; п. 
притјецање, 

Фетбе офеп примамити, примамљивати, дома- 
мити, намамити; п. (рез Фа(бев, Сапипез, 
шет шап пое пос! јад) поскање. . 

ФетбБеїтеНеп дојахати, дојахивати; п. дојахи- 
вање. 

бегреітйїеп примаћи, примицати; прикучити, 
прикучивати; {і примаћи се, примицати се. 

Зетре ијеп призвати, призивати; дозвати, д0- 
зивати; 01е $й0пег ђетбесијеп Һукати; п. 
ћукање. 

ФЗетбе фајјеп најамити; депца бесбецфајјен 
надостачити. 

бетбеіјсфаттеп пригрнути, пригртати. 

5ехбеђфеідеи свући се, привући се, при- 
влачити се, пришумати се; бђени оф ће 
ђесреіјфеіфеп докрадати се, прикрасти се, 
прикрадати се. 

Зетре ф ерреп привући, привлачити: довући, 
довлачити. 

5есбеіразіегеп дошетати. 

5есбеіјрсіпдеп прискочити, доскочити, до- 
скакати. 

бетрейтеібеп дотјерати, дотјеривати; при- 
гнати, пригонити. ' 

Фетбено дел привалити, приваљивати, доту- 
рати, дотуркати. 

ФетБеїшаїеп догазити. 

Фетђенџетјеп добацити, добацивати. 

Фетбетлеђен довући, довлачити; привући, 
привлачити. 

бео ш. јесен, подзимак; біејеп етојЕ јесе- 
нас, јесенаске; ооп ејет Оетбј јесе- 
нашњи. 

Фесбреп јесенити се. 

Бет јесенски, јесењи. 

Фетбу тата ш. леа шаїз ашиштпа1іѕ пострнак. 

Фетбу де Шоје 1. сојећеша ашштппаіе мразова 
сестрица. 

Фетејиртефен обратити, ударити, настати, 
обрнути. 

Фетји тен довести, доводити. 

Фемпд т. е1иреа һагепуиѕ ренга. 

5ехїапдеп дохватити, дохватати. 

ўехїаціеп допаркивати, 

Фемецеп најазити. 

ФесПид ш. греш. 

Зептапт јао Сибињ; еіпех ооп Фестапиј аб 

· Сибињанин; Зестаип бабе“ ай]. Сибињски, 


фегпаф. 


егпаф потом, послије, попак, па, пак. 

5егоіётиѕ т. јунаштво. 

ето т. телал, здур, телар. 

Фет т. Господ (само 
бест! егбатте · 010! Господи помилуј! 
(бфепјао ф іи (ерее); господар, сахи- 
бија, господин, бан, бег; со, господа; 
етт (8 (ідепіріпех) госа, газда; Ме 
тап еіпе јоїфеп госиница; ред еттп (без 
(деп пета) госин; еіп ©сфеооті бег 
афет госино му тане! еіп дтоћег бетт 
бакоња; беп особен бетти шафеп прога- 
њати се; еіп јипдег дет господичић; бед 
еттп господинов, господаров; бет еттп 
деђосід господски, господареки; {ебет їоіе 
еіп бест господовати; п. господовање; еіп 
егт їретдеп погосподити се. 

Феттето8: ђеггепіојез (иі пусталина 
©фейтог). 

егип Ё. господарица, госпођа. 

еттй) ђиди, хајђиди. 

#еттпїйшїї п. господство, госпоштина, 

Фегтјђај Ё. влада, лада, спахилук. 

Уефа 1 епахијнски, спахијски. 

5еттїфеп господарити. 

©етт|бет ш. владалац. 

Фесибеттијеп презивати. 

етшп око; некако. 

Оетшибе ен, їй (тїї Зетапр) оклати се, 

©етиш{їйтеп воћкати, одводити, одвести, 
провађати, проводити, провести; типй 
ђетшијиђтеп обвести, обводити; п. водање. 

Оепшидајјеп зазјавати, 

Фегштивеђеп околишити; шп енраз бесштивеђел 
шерпати; п. шерпање; |і ја бегит= 
деђеп изландати се; гипў ђесшијадел оптје- 
рати. 

фетишїюштеп: %епјф), 
отті бургијаш. 

Фетштамнјен ражњати, успропадати се, про- 
падати, тркати, витлати се; еіп ірепід 
ђетштацјеп промутити. 

Хегишійијесіпи Ё. тумарача. 

Фегитиађеп: еше ©фпит ђегитийђен огај- 
танити. 

Ўетитф{адеп млатати; {106 бесшијсб(адеп пре- 
бијати ее (лребијај се од јеле до јеле); 
і 1п бег 98е беситјс(адеп потући се, 
потуцати се. 

Зети ф(екђеп улати се. 

егип ерреп повлачити; 
іретђеи повлачити се. 

©етиш{фшеїф еп залагивати. 

Зетшијфпобети туњати, цуњати. 

етшијфиш јели цуњати; п. цуњање. 

©егшп|фшееп потуцати, тепети се; п. сам- 
пас (н. п. отишао у сампас т. ј. у 
скитњу, без икака посла), потуцање. 

Зетипіфіоюеег т. тучница, протуха. 

етшп бетп: бег ђеситј:5бегі шишњавац. 


(418 


рег Нбета | бесит 


ђетшидејферрЕ 


88 


ки 
« * 


Фетоотїте@еп. А 


ЙК 


Фетши тен (пи @енет) чаркати; п. чаркање. 
Фетши се феп емуцати се, скитати се; п. · 
скитња, скитачина. 


се каже Богу): | Әехиијіхеіфег ш, потукач. 


Ўегипитеібеп: типо ђегипітеібеп обгнати, 06- 
гањати; і беситітеібеп (пп Фебе, пи 
Фтодејје) потјерати се, потјеривати се. 

Фесипио еп: ейт тета бегшито зеи прова- 
љати; {10 проваљати се, 

Бетитиџетјен, їй (пе еіп 110 би Зтосфепеп) 
праћакати се. 

Бетипио еп (їп ісѓейеп) бурљати, бр- 
љати; п. бурљање. 

Ўетипіетїйдгеп свести (свезем); свозити; све- 
сти (сведем), сводити. 

Фетштегђацен сасјећи, сасијецати. 

етипіетќопипеп (ахти (остреп) спасти на што. 

бегитіеті адеп: депид беше јф адеп (Бспен, 
Згерје) намлатити. 

Фетштегјф (ерреп свући, свлачити; п. свлачење. 

етше еп сваљати. 

Фетшнепрегјеп збацити, збацивати; п. зба- 
цивање. 

Фетротбтефеп поревати, навалити. 

етроетидипа Ё. еіпоз Фопед аш ©ноеЦа@ 
рожење. 

5есоотдіевеп пролити, 

Оетоотђојен извадити. 

Ўетоотїепиеп нићи, ницати, проклијати, искли- 
јати. 

Ўехоотїопитеп нићи, никнути; измолити се, 
измаљати се; натаћи се, истаћи се; ооп 
йет Соппе огријати; п. баё $егоотїоттеп 
ђіпіег дет Фетде измалање. 

Бетоотр јеп пропишавати; п. пропишавање. 

ЎесротдиеЙеп проврети, провирати. 

Фетооттадеп помолити се, помиљати се, про- 
маљати се; аиз бег (тре бегрогтадепдет 
©{еїп гвозд (у планини, камен узрастао 
у висини). 

Фетротташфен клокотати, шикљати. 

Фетрооттефен (шп $ ипде ђіпаиёјітееп, біе 
Зипде) исплазити језик; Ме идеп бу- 
љити очи; (дет ђегоотдесее шдеп ба 
буљоок, буљоокаст; 01е біс идеп беге 
ротте буљиока. 

Фетротте еп потрћи, потрзати, отргнути. 

Зетоотјфетћеп просирати; п. просирање. 

Зегооцфіеђеп бити (бије вода из камена, крв 
из ране, врућина из пећи), избијати; оріеї 
ам еїттаї ђесоосјфтећћ, шепп тап те млаз. 

етроотјрегеп пропљувати. 

Фетоосјртећен поникнути, поницати; ђесро= 
дејртојеп поникао. 

ВетротјртивеГи шикљати, изаврети; извирати, 
избијати, клокотати; п. клокотање; тї, [00 
раё ает аи бег (Еуре ђетротјртцое издан. 

5егоотітађ еп журакнути; роп бет ©оппе 
гранути. 

етоот тејен помолити, помаљати; 51е идет 


И ФВетоот еп, 89 р Өйтше[. 


Бегоотітеїеп избуљити, избућити очи; беп Эецђаціеп т. навиљак, мали пластић; ет 
Форт бегоотісеќеп (ооп еттеш оце) главати.| Ќеіпег Фешђашјеп лиљак; Ўеиђащеп шафеп 


Фетоок тел посукљати, посуктати. навиљчити; п. навиљчење, 

бегооційтзеп покуљати, бризнути. бешеп (бег. јобеїи) урликати, урлати; ви- 

егооиђип, іф истаћи се, истјецати се,| јати, вијукнути, завити, завијати; леле- 
утећи се, утјецати се; п. истјецање. кати; ап[апдеп зи беше (рот ЖИире, бен 

етоотітеібеп извијати; п. извијање. ЯЗодеп без УКестед) заучати, заурлати, за- 

етоогітеіеп наћи се (ти си се нашао то да! лелекати; п. ујање, урлање, лелекање; еіп 
учиниш). їоепід ђешеп проурликати; {і ја бешеп 


фегооӣрайеп куљати; сукати, сукљати, сук-| изјаукати се. 

нути; п. сукљање, куљање; йад Фетоот-|јешпађр Ё. ејенокос, сјенокоша, ливада. 

тоа ет без Небепђеп орег Ибетђашре јртире ен | ешла овогодишњи, овогодњи. 

Убајјеса кључ. ещіфобег т. стог (велико сијено), пласт, 
Зетротіойї зеп, іб искобељати се. сијено; Ме сасе без Фешјфобеса, бее 
Фекротае ден помаљати, помилати, помолити,| (Оре оетійНегі їйотбеп подина. 

измолити, измалати, измилати; |і, ђесоогг| дешјфтефе Ё. скакавац, шашка; бе Се шта 

Копшпеп намолити се. еїпет бещіфбгеїе пейшеп ускакавчити. 
бетоогзіеђеп извити, извијати; потегнути;|оеше данас; Эба}{ет ооп ђеше {тїї јутрош- 

потргнути, потрзати; ейраѕ Уиздетафјеај њица. 

їоіедег бђетоотзіеђеп подадријети, подирати, | епз данашњи. 

подадирати. Бештаде #.: сте 9101 Оештаде крошње рјиг. 
Фет п. срце; бег ебраз лег еіпеп ащ бет| дешттеје Ї. сјенокос, сјенокоша, ливада. 

Фетзеп йаї киван; „ооп Феггеп детп све- | 5)еизеђпіе ш. котарнина. 


срдно, свесрдо. бешден ї. сјенокос. 
Фет (еп приказати част, приказивати. ехе Ё вјештица: апст. вјештичетина; 
Феба Не: ріг. средица, ерце (н. п. у) Оирђеатизд {йт беге рогуља, кретача; 
салате). айе бехе (418 Сфпирроок | еіп ойе, 
бегзедоїріпа ЁҒ. Херцеговина. _ Боје 98е10) ордуља. 
Фетаедопипес ш. Херцеговац; ег јипде| егеп чарати, гатати, врачати, бајати; еш 
есгедоіріпег Херцеговче. їрепід ђегеп пробајати. 
$етзедоїріпетіпи Ё. Херцеговка, |дехеште ће т. вјештац, мађионик, врач, 
Фетзедоијф херцеговачки. _ гатар, погађач. 
Зетзепёдети велеердно. Ўегепшеесііф грабанцијашки. 
Фетађај ерчан (н. п. момак). Оетете! Ё. враџбина, намет, мађије, чини, ча- 
Фета[08 бездушан; ш. бездушник; #. без-| ролије. - 
душница. 5іе ипў ба гдјегдје, гдјешто, штође, које- 
Фетаод ш. војвода. гдје; уба. 
Фетаофти Ё. војводиница. . Хлеб ш. замашај, мах; еіп међ шї ешеш 
Зетод ши п. војводство. шдет аці бад ©рт клемпе; еіпеп ©їеб 
©етәйїйтїшпд Ё. кордијал. к дебеп пљенути, пљеснути; ешеп $5іер дебеп, 
Фетзиб феп привиривати. фар е ре звизнути; еїпеп 51ер оетјевеп (тїї 
Бетани тидел принијети. решт ©йреї, ©іо) мазнути; еїпеп 9166 (2. 8. 
Ўесэшацјеп дотркивати. шї бес Феісе) дебеи ошинути; еіпеп теб 
Фетаитифеп, пађе бтїпдеп примаћи, прикучити.| тен потегнути; са рок, йрт тап беп 
бетәщіфіріпииеп допливати. #пайї еїпед 5)1ебеё бедетфпеј пљес! тис! шлие! 
5етэшой(зеп приваљивати. тебет амо, овамо. 
Фетааетте ено ердобони (н. п. штета). бег овдје, ту; ооп ет одавдје, одавле; одо- 
Феђеп подбадати, дршкати; п. дршкање. вуд, одовуда. 2 
Февет ш. потуткач. блетфитф туда, овуда. 


енп п. сијено; ипдетшевбатез еп (ад пит | тећа овдашњи. 

эши Фафрефси зи дебтацфеп рате) кровина. | е Ё помоћ; зи 91е тиеп запомагати (по- 
Фецбђођеп ш. сјенара. викати помагајте!); дедемјешде Обје ши 
енфе[еї Ё. обиње рит. їп бег Ўіеђепёахі: не оербаце позаимање. 

зна никакве обиње (т. ј. нима лукавства | 511108 потребан, потребит. 

у себи, незна друкчије казати него што | О едејфте! п. помагање. 


јест). Ф ісирреп р1шг. иидат, помоћ (отишао му 
Фенфјет ш. претворица. у индат). 
Фенетије~!. сјенокос. Опиђеете Ё. шогит 1даепшт суница, малина. 


Фецдабеї 1. виле, вила; еїпе 907+ ўеидабеї (т | упите! т. небо: За бафи, 30сопбішипеї небо; 
зреі Зафеп) рогуље. пи біште{ на небу; їп беп Оупите[ на небо. 


Опште ађсајад. 


‚ фиите ађсајад ш. спасово, спасов дан; а 
оитие ас аде Яїхфеп‘оеір баеп спасо– 
вати (носити крста); баз е1етп йет @їтбелїше1ї 

` ат Фішипеабті8іаде спасовање; бет т} бет 


«їітфепїоеір аш у штипе а аде спасовиште. 
оштИјф небески, небесни; йе Он фе 
1. небесница. 

Өїп ипо ђе којекуд, којекуда, тамо амо. 

Ўіпаб низ; деп Зета ђіпаб низ брдо. 

Ўіпабеђеп емазати. 

Отађа(е еп Тајенп омаћи, омицати. 

фіпабдиёеп надвирити се. 

ОтпабтеНеп сјахати, сјахивати (н. п. низ брдо). 

отабто еп одронити се, ронити се, обронити се. 

біпабірегеи: паб бег Тее Опабшетјеп по- 
збацати. 

біпапртйќеп натиснути, натискивати; п. на- 
тискивање. 

Ўіпапітеібеп натјерати, нагнати, натјеривати, 
нагонити. 

5іпатшойзеп наваљивати, наваљати. 

отац горе. 

©шаш{[айтеп (аці бет #бпдеп) извести, изво- 
зити: п. извожење. 

шац едеп узлетјети. 

отац |Иђтеп узвести (узведем), узводити. 

іпацідеђеп испети се, попети се. 

Юїпаш1Їейтеп узвраћати. 

ЎіпаціеНети испузати. 

біпашіацеп уетрчавати, устрчати. 

баш еНеп извести (воду на какву висину), 
изводити. 

ўіпацісоеп зарозати (н. н 
рукаве). 

Ўітаці@ адеп набити, набијати. 

Ўіпацќеідеп узићи, узлазити, узилазити, при- 
пети се, потпримити се. 

отац тадеп изнијети, износити. 

Оташтетјеп узметнути, узметати; узбацити, 
узбацивати. 

Ўіпоиїоіпдеп узвити, узвијати. 

Оташаеђеп извући, извлачити; навући, на- 
влачити. 

Ўіпацё ван, изван, ванка, на двор, на поље, 
дишер; Та 10е плана (ит бте орбит 
эн оетхіфіеп) тјера ме на поље. 

· Ўіпаиѕбед[ейеп испратити, испраћати. 
Отанарт ен истиснути, истискивати. 
Отаца еђеп ивбјећи. избјегнути. 
Ўіпаиёійђтеп извести, изводити. 

Ўіпацёјадеп истјерати, истјеривати. 

Ўіпацёїеђтеп измести. 

Ўіпаиё лефеп (їріе бе #їпбеї) испузати. 

Ўіпоцё{аиіеп истрчавати, истрчати, истр- 
кати, искочити, испасти. 

Отац енен изјавити. 

папе фајјен, зи еіпет јадеп дишер: дише- 
рисати. 

` Бтпацајфацен изгледати. 

Фіпацёјеђеп изгледати; п. изгледање. 


тијесне гаће, 


90 


оте и ефие ен. 


Ошацаоћеп изгурати, истурити, 
ти пада біпаиёјќобеп истоскати, 

Ошанё ип истурити. 

Отаца адеп изнијети, износити. 

Ўіпаивіретїеп избацити, изметнути; 5аз УВајјес“ 
упашаџетјеп секати; ій) утацаетјел из- 
метнути се. 

Фиибенбеп привити, привијати. 

Өїпдегп бранити, сметати, кратити. 

Отиђелић п. сметња, препрека, 
задјева. 

ти 1. кошута. 

Ошо исфотапдеп претискивати. 

Ошоит@їйгеп провести, проводити. 

ўішдитфацјеп претрчати. 

$іпритфтейеп прејахати, прејахивати. 

Ўішоитфјіебеп пресијати. 

Ўіпритозіеђеп провући, провлачити: 

Отеји унутра. 

ошете сеп завирити. 

ўіпеіпрођхеп завртјети, заврћивати, увртјети- 

Ўіпебхоќеп удробити. 


истурати 5. 


спрезица, 


$іпеітйеп утискивати, утиснути; пе 


бапо уклопити. 
оте јасен, п бес бап) такнути; {пей 
йпеш{айтеп брбучити. 


ФіпешаЙеп упасти, упадати; скрхати ее. 
оте ефееи укићати. 

оштешпПедеп улетјети. 

Ўіпейуйдеп углавити, углављивати; укло- 


пити, уклапати. 


%упену сеп увести (увезем), увозити, ува- 


жати; увести (уведем), уводити. 


$іпеіпдеђеп уљести, ући, уходити, улазити. 


ўіпеіпдіеђеп улити, улијевати; салити, сали— 


јевати; сасути, сасипати; усути. 
©їпеїп]адеп стјерати. 


Отеш тефен умиљети, упузати. 


Ошенцацјеп утрчати, утрчавати. 

$іпепипепдеп, іф усијати се, плести се, 

Ўіпеіппіђеп ушити, ушивати. 

©їпеїпршшреп, іп -єїп баи ођпе апзи орјеп 
тумарити. 

біпеіпереп: еіп іџешд іп беп Ват! ђіпеіп= 
тереп промумлати. 

Ўіпеіптедпеп накиснути. 

Ўіпешхцеп узвати. 

ўіпеіпјаијеп погулити. 

оте фаш еп зацуцукати. 

оте јфебен утурати. 

пет афевен, 118 даи мунути. 

ўіпеіпјфадеп забити, забијати, побити, по- 
бијати; побадати, закуцати, закуцавати, 
укуцати; затјерати, затјеривати; утјерати, 
запљехати. 

Ўіпепіфеібеп ушикати се. 

Ўіпеітіфецоеги утурити, убацити. 

Ўіпеіпј@йпдеп прождријети, прождирати. 

не тате ен: Ме (бПедено тиі ђіпеіш= 
|фтефеп упљувати; п. упљување. 


Өїпеїї{фшїедєп. 91 


) Фіпеіјфтіедеп, іб увријети се. 


©шешфпееп уејеһи, урезати, урезивати; 
саејецати. 

ЎіпеіпібйНеп сасути, сасипати; засути, за- 
сипати. 

оте фиошииеи запливати. 

біпеіпједеїп уједрити. 

Ўіпеіпјеђеп завиривати. 

біпеіееп уциједити, уцјеђивати. 

те штјеђеп уметати. 

#тпеїп]разїетеп ушетати. 

іпеіпіреіеп упљувати, запљувати, 

отетијртефен: іп беп Зад ђіпеіијртефеп го- 

___ворити у тартањ. : 

Өїлеїп{рїїпдеп ускакати. 

Өїпеїп{рїїбеп запљуснути, запљускивати. 

Ўіпеіпіриїеи запљувати, запљунути, 

пе шефеп забости, забадати; задјенути, за- 
дијевати; завући, завлачити; затаћи, за- 
тицати: улагати; ђіпеіпіеїеп (з. 8. (еј 
їп еше Ипіегпеђршитд) уложити; п. ула- 
гање ; запрдјети (јфетађај); оте Уеаје ђитеш= 
|ефеп уносити се, унијети се. 

оте еп увести (увезем). 

бниешђип удијевати, уметнути, укљукати, 
скљукати; п. удијевање. 

Фтненитадеп унијети, уносити. 

отените ен утјерати, утјеривати; затјерати, 
затјеривати; сатјерати, сатјеривати; у- 
гнати, угонити; загнати, загонити; сагнати, 
сагонити. 

іпеіпітеіеп угазити. 

бупепио зеп уваљати, уваљивати, увалити, 

Ўіпеіпоаіеп загазити. 

Ўіпеіпіреціеп убацити, убацивати; утурати; 
скрхати; ©рПШет 4. 5. шта Убаје: на- 
трунити; п. убацивање, забацивање. 

Ўіпеітзіеђеп завући, завлачити; увући, у- 
влачити. 

Ўіцађтеп: Нбег ейџаѕ ђіпађхеп (3. 93. тїї бет 
апо) потрљати. | 

Олијиђтеп навести (наведем), наводити. 

5лидеђеп одлазити; біпдеђеп зи Сетапђ одла- 
зити; біедтаї тад ед біт бђіпдебеп сад је 
прочка, а други ће пут бити квочка. 

$іпдіеђбеп разлити (н. п. млијеко). 

оптеђтеп повући (очи), повлачити. 

Әіпеп храмати; еіп іюепід нахрамивати; п. 
нахрамиване. 

Ўіпёепо хром, цотав, бангав; ш. хромац; 
фет біпёспђе Зецјеї хроми дабо, 

Ўішапдеп ехваћати: п. ехваћање. 

Әішапойф: їп. бішапдйфес УКЖепде да јеш 
дотицати; п. дотицање. 

бішедеп пометнути, дијевати; паф бес Међе 
ђіпедеп пометати. 

Фіппебтеп радовати као поевојити; тако ме 
земља не радовала. 

©їппеїдеп пригињати. 

отрује запишавата, запишати, 


9 ииреа о зен. 


Әіптеіфеп достати, достанути, достајати: 
дотећи, дотјецати; семоћи, смагати; схва— 
тити, сехваћати; ђіпхеіфеп, Ое фи» 


ђеќеп залеһи, залијегати; п. залијегање. 

Ўіптеіфбепо; олии Џитекђепо огодан. 

пеп губити, погубити; п. губљење; 
биилеееп Таеп губити. 

Опуфетеп преставити се, 

Онуф еп пљуенути. 

Ош сефен, і отегнути се. 

Оишеп озад, озади, остраг, страга, острагу:; 
паф ђинеп дејеђкЕ наспако. 

Феј ргаер. за (її асс. иий 105: .); након, 
наком, поелије, иза; ай). задњи, страж- 
њи; бег біиете задњица, етражњица; 
оот Офјеп стражњак (во). 

Өте аЧеп ш. гуз; іпіеграбеп=» гузни; 
пі адсовен Опшесбафеп гузат; таненани= 
шет тї оет Өеп дупешка, дебел- 
гуза. 

біийегбтіпдеп доказати, доказивати. 

бііегдеђеп заминути, заћи, залазити: зађе 
за брдо, за кућу. 

шеша ш. бусија, заеједа, застава; іф іл 
біпіетђаїЕ {едеп засјести (засјели у пла- 
нини, да чекају Турке); пресјести, пресје- 
дати; бег ни $іпіесђаїї Педепре засједач. 

Ўіпіесђаирі п. потиљак, затиљак. 

Оопиешаде 1. еро остава. 

теше п. без ©фі{8 Фара, варка. 

Эшип дијевати. 

Ўіпйвег пријеко (отишао пријеко). = 

$іпйбец едеп прелетјети. 

$ітйбетійртеп превести, преводити; прејавити. 

ўіпйбехдеђеп (ооп еїпєш (ийе 618 зит апдег 
біпитфдеђеп) преходити; пријећи (преко 
воде, преко брда), прелазити. 

5іийбетацїеп претрчати. 

ўіпйрестеНеп прејахати, прејахивати; ђеј= 
На бђіпйбессейеи прејурити, претјерати. 

$іпйбетісірештшеп преплавити. 

5іпйбегітадеп пренијети, преносити. 

пишбеште ен прегнати, прегонити. 

Ўіпйретсїретїеп пребацити, пребацивати; пре-- 
турити (камен преко куће). 

Өйшшет доље. 

ошште фИидеп гуцати, гуцнути, 

Опио зеп сваљивати, свалити; їі сваљиватт 
се, свалити се. 

$іпїоедбетеђеи одмамити. 

іиоедотйбеп отиснути, отискивати. 

Опиреађитен отхрамати. 

Ўіпїоед[ейеп одјавити. 

Опиред(офеп одвабити, одмамити. 

Онпиоедјфпе ен одрезати, одрезивати; п. од— 
резивање. 

Ўіпіредіртіпдеп оскочити. 

фітіоедітеібеп отјерати; одбити, одбијати. 

іпіедітеіеп оступати; “л. оступање. | 

опире ен: одвалити. 20. 7. . 


ОТРУТ ЛИ ИН пада јан а (Аб а. 


Өїштедгї Гел. 


фниоеда еп одбројити, одбрајати; п. од- 
брајање. 

Өїпшег[еп извалити, изваљивати; іф изва- 
лити се, шинути се, прућити се. 

Ўізпатбенеп прирадити. 

Умизибанеп доградити, дограђивати, 
градити. 

Өїпдиегшетбеп природити, прирађивати. 

баш ден приметнути, приметати. 

Битзидебеп додати, придати, додавати, при- 
давати; п. додавање. 

©шшошшеп _ придоћи, придолазити; 00и 
ја епбеш ©фпее принаћи, приналазити, 
принаходити; п. приналажење. 

іпашідеп прилагати. 

Өшир[Шйдеп приоравати, приорати. 

ўшщфїйШеп присути, присипати. 

Фуизијевеп дометнути, дометати, приметати, 
надометнути, надометати; наставити, на- 
стављати. 

іздеп припјевати, припијевати; п. при- 
пијевање. 

ўїпдщрїїпдеєп прискочити, прискакати. 

ілзшітеіеп приступати, приступити. 

ўи п. мозак, мождани. 

іі ш. јелен; 51010 јелењи. 

т 


при- 


шуте и јелени стоје). 

Өй {ес ш. еегүиѕ уојатз јелен. 

©ттфїаїб п. јеленче. 

је Ё кошута. 

Уијфациве Ё. 5 | 
ски језик, јеленак, језичац. | | 
5уіхје Ё. по ит просо, ситна проха или проја; 
> ете 904 иде сијерак, метлаш, мухар; 
(ет, о0о мухар апдебамі шат муха- 

риште; ©їт]еп= просен. 

Хісјебсої п. просеница. 

Е ш. чобанин, пастир, пастијер; јипдет 

би чобанче; јипде Опен чобанчад; дед 
билеп пастиров; бег Өеп чобанеки. 
пастирски. | 

Эілепдеїб п. чобанија. . зн 

ііепђйне Ё. трница; сіле Уа: Обепђине 
кућер; еіпе беідбохе опенђине огњарица. 

ист је: свирала; еїпе (11 0аррп карабље. 

%ешођи ш. пастирина. 

ӨепрїеЇ: еїпе 904 фиетуеГ волање; біејез 
©рїеЇ їрієїеп волати се; еіп апретед га- 
врање; Феје Оре. |уејеп гаврати се; еіп 
оине крмача (оретје) свињка). 

ўі Ё. паетирка, пастијерка, чобаница. 

Ве Ё вар, вућина; дсове Өе млакаица; 


оош Оеп јара; іп ОФе дегаіђеп упалити | 5оўраїајі т. двор, двори. 
Обђе . висина, вишина, вие. 
била напржит; Фе 916іде #тап ей ватруш- |59001 шупаљ, издубљен: 00 


се, јарити се 


тина, врућина. 
обор ш. напржица, налетица. 


9 


| 


2 бе. 
©рБе[ ш. еренде, ст евлак. 
ође ам |. Е 
Ообеји ерендисати, стругати, 
Оође рапе р1їшг. ошћела, струготина. 
оф висок; јо ђоф 18 еврх. 
Оофти ш. кичељиство. 
бофт а  кичељив, поносит; 

гретђеп посилити се, понијети се. 
дет вишњи. 

{900361 Ї. весеље, свадба, пир; дофзе  ђа еп 
свадбовати; п. свадбовање; 
Оофзе јеіп евадбовати. 

5офзе іф свадбени. 

5офзей дај ш. пирник, сват; еіп Фтапене 

ёте 418 офаеН 8да пирница; еіп 50 | 

зе! адајЕ ођпе 901 пустосват, пустосва- · 

тица; бе тап, бе шї беп Оофаенаајјен | 

шп ме #таш сей баши бтеје аи дет 
98еде міфі аЙеіт ишег беп йпиегп је! јен- 


ђофи бід 


аи еіпет | 


ђибула, јеђија: етап Өофгзейёда јеш | 


пировати, евадбовати; (ріеіоп огпапѕ 
_ дег Бофаенадане кићени (сватови). 
40де деби ђе 1. свадбарина. 
4200361181100 р. еватовац: 91+ Оофзенетеговте 
сватоваи. 
боеп чучати; [апде ђоќеп начучати се. 


{фапдет ш. ете За опјфјбиде8 јатаган. беп пиљарити. 
тїйдаїїеп т. кошутњак (мјесто, гдје ко-|5ӧет ш. грба; еіпел ўбег беёопипеп огр- 


бавити. 
бегет Ё. пиљарина. 
5ӧіегід грбав, гурав. 
Обфетпи |. пиљарица. 


ео1орепйгїшї ойеіпагит јелен- | осети чечати. 


Фође Ё. мудо, јаје; |фетађајј титре; шї Ообеп 
рехјеђеп мудат. 

Фобепбисђ ш. беі беп Фїіпбеги клини. 

ФОорепбти а клиновит. 

Фођепја ш. мошње, кесица. 

ој ш. (каочардакилитоспоскакућа)хар, ахар; 
авлија, улица, обор, ограда, стобор, двор, 
конак, оџак; бази деђбтта дворски, авлијеки, 
стоборни; тї, їо еіп ој детејен (йе 

шиеп) двориште. 

Ўоаті Ё. охолост, понос, запон, делилук. 

Оојјасна охол, поносит; ш. охолица: ђоѓатіо 
рет?еп запети, запињати, понијети; п. 
запињање. 


оеп надати се, уздати се, уати се. 
боишд Ё. над, нада. 
5ојќеціе рІиг. дворани. 


Об па ш. удворица. 


Ооћпееси артовати; аё айй би шї 30 


ђорте ти: не мој ти растресати гаћа 
нада мном. 


е апо (зит 
аел білдеђайеп) грет, прегршти; 505 
дел шоботати; п. шоботање. 


1брићеї Ё. ап бег Зипде, пи ЭЖипфе јаштерица. !5905(е Ё пећина, дупља, спила. 


1 ПРИЈЕ У || ~ 
| , ү . + . 


7 


Фоб(еђјеп. 93 би! 


њаци); медени колачи; еіпе 901 Фопідёцфет. 
гурзбија. 


Оођ(ецеп п. дубач. 
| боб ее Ї. шипило. 
5ођ(теіјеї т. дубач. Оотојфефе Ї. сат; соП. саће. 
· Фођа седласт (коњ). Оотајшђе |. медарница. 

Об шиа Ё шипило; фев оф иве беше коталац. | дотајић медни. 
| Фођи ш. поруга, поругање. Ота ан ш. цвек. 
ФОбђпеп ругати се, подругивати се, потпр- | орен ш. ћшашив Іаршиѕ хмељ. 

дивати се; бег ђбђиј п. потпрдач. ФОорјепацђе #. ітиќех ћи шрић хмељевина.. 
Әбри подругљив, подмигљив; бише | орр! оп! опа! 

епі подругљивац. фора! ук! (н. п. ук у рај!). 
| Фојем: 0075 бег ене! аратос, ђаво га носио! |Оотфеп слушати, ослухивати, ослушкивати, 
| Боа! хај! прислушкивати; еіп ірепід ђотфеп пә-- 
| Йе Ғ. пакао, вјечна мука. слушати. | 
| О6Шје паклени. Фотбђет ш. прислушник. 
‚ ФоГрета гредовит. Фбтеп чути, зачути, почути, чујати, прочута, 
· Ообитђе ш. зова: |рапіфег ©ошпбет зугтта| слушати, саслушати; ушати; ће ђбтеп, абег 
| устав јергован, јоргован. _ не абїеп тисђЕ іп бес Жеђеидат: слушају, 
Ообииретђоја п. зовина, зововина. али не ушају; епрад ђӧхеп (Вир Беїоптпеп} 
| ФоПипресацре |. ваш®пейв шота зова. начути; еїпапбег ђӧтеп слушати се; {і 
Фоа п. дрво; ео]. дрвље; 0%, даз іп Меј ешбшен эп ђӧтеп причути; {іф ја ббтет 
П © оці беп Уба дебтафі плтр заград-| наслушати се; Офитрјоот! {йт еіпеп, дег 
- нице; еіп ОНЕ 9014 палица; шїї $5012 аи] піфі ђбтЕ рђег ђбтеп 1011 глухопрђа. 
 Байеп изгријати; тії 9004 регјеђеп дрва- |Обтепјадеп п. чувење. 
| _рити; іф тїї Ооја оегјебеп дрварити се. | Ўбтег т. слушач, слушалац. 
· Фобзабја Це ршт. иверје, скаље. Фоти п. рог; {іб ме Одгпет абфовеп пролу- 
| Ообабдабе Ё. дрварина. пати се; тїї аорепеп Обтпети златнорог; 
| Ообарје! ш. дивљака (јабука, крушка); УВајет,| ођпе Өбтпег шут, шутав; ©@8 ођпе Обтлет 
с раз іт йет Ибер Ооарјеј дейапбеп| шутоња; еіп 58 тї дтоћеп Обтиети ро— 
ипо {о апдејацет! деїтипїеп 1000 водњика.| гоња; еіпе Фиђ шї дтобеп Обтпети ро- 
 5Әо(әрітпе Ё дивљака (крушка). гуља; Фиђ ши Ќеіпеп ӧтпеги (је јео 
Обен п. прљак (од дрвета као шиљак);| то дтоћ, орет дш) буџуља; шїї оеційте 
___оав Обен, баз іп деш пай) пут бепапшен | тейеп Ўбтпети крњорог. Ў 
___Срег їп ме еспе деј адеп їрїтб клие. Обтиеп рожан. 
_ Ообеп дрварити; р. дрварење; бет бо дрвар. | допић Ё сршљен, стршљен, штрк. 
· бетп дрвен, дрвенаст, лисен, лијесен: | Әогпїсаиі п. сегазиша ушсаши тичја трава. 
__ ђоГеси гетбеп дрвенити се. ФОотитајје Ё рожина, рожњак. 
· Ообјеце Ї. турпија. ботоїодішт п. Исфенаоцеед Сејебиф пас 
50120010 п. дрварина. бешт атепбіфеіп ипо оог деш јабет 
боа ђатоег ш. дрвар. часловац; бет её [ети! часлбвац. 
_ Ообђацјеп ш. дрвљаних. Фојеп р1шг. хлаче, чакшире; Їапде ипо їрейе 
90141! жилав. Фојеп ооп (екфеет, дејахрфет Зепа димлије;, 
$01308 бездрван. бег димлије {тїбї (іт едепјаве ооп дет 
_ Бобртиае! ш. клипак. Чапрбетођиет) димлијаш; Їеїпепе, Тапде 
‚ Ооо еђе Ё. точило. Фојеп гаће; бе їреНеп, Ни ен бојеп пу- 
Бој фиђе ш. цокуле. харе (їп ©фегге: фатађојен); еіпе 9111 иде 
оз т.: ши ме Фојне ги геібиеп по-| Фојеп калавре, пеленгаће; бег ђіпіеге У ђе 

скурњак. фет Фојен, бег беп Опшеси Фей ђотлук, 
Ообјрапи ш. ивер. тур; еіпе Фоје с(8 ае без Феі еібеё 
Фобашбе Ї. соїишђа 1іспогит дупљаш (го-| ногавица; еіп епі) шїї јеібепси ојет 

луб); бте дхоВете 911 бет Ў01зіаиоеи грив-| свиленгаћа. 

њаш (голуб). Ўрјепбап п. гатњик, гаћник, свитњак, учкур.. 
$оГоаате Ё дрзенарија. ‚ |бојепав ш. тур (аџст. турина); ртмача. 
Фо(атраатен (деко [6 п. буда за дрвенарију. |ојепіхӣдег ріог. пораменице. 
‚ фобаошти ш. прв у дрвету. Фојрша! п. шпитаљ. 

Боша ш. мед; ўеїпет 5опід, бес, апд бет бопід- | дое Ё. поскура; Ме бе бојне Бетене! поску- 


|фете ооп је(б]Е (обие Фтеје) {Пер самоток; 
еіпе 91+ дотад сита; ооп дотад меден. 
Эопідїадеп т. равак. 
Фотађапо ет ш. медар. 
©отїаїнфеп ш. медењак (понајвише мн; меде- 


ричара; зит бојне деђдтід поскурни. 


ди! ху! ди шафеп (оот 9 %іпре, есте) за- 


ујати; и шафеп (оог 4с) укнути, укати, 
заукати; фи јӧгеісп укнути, укати., 
заукнути. 


фи. 92 ӨӘзасш е. 


59и ш. копито. ўиподѓатіе ашћетіѕ софша жабља трава. 
·„Әцјееп р. поткова, потковица, плоча. иповрејес їе Ё. аеіћиза супаршт першун, 
Оипа да ш. ёџѕѕ=Пасо Ѓатѓага подбјел. дивљи першун. 

Ўипадеї ш. починак. Бипдет ш. глад; Опидес {еібеп гладовати. 
Эреп п. кук. Опидеси гладњети, гладовати, 


ушне #. (пебје бетш биће, бейи Фе деј) батак. | ©ппдетдпо) Ё. глад. 
5йдеї ш. хум, главица, оглавак, бријег: ле-|Оипдетков т.: барот јфйвеп захранити; |ф 
динак (брежуљак на ледина);еїп тийет 50001] без Фипдесорев ешређтеп захранити се. 
чот. дипдама гладан; ўиидгіде ш. (аїё ©фїшр[- 
йде бреговит, брежуљаст. їуоті) гладник; Ї. гладница; ђипастд кресбеп. 
Фиђи п. кокош; јипдез Оиђи пиле, пипле;| изгладњети, огладњети, 
Ўйђпет= пилећи, кокошињи; јо тиі тап біе| йрјеп поскакивати, поигравати, цупкати, 
Әййпет бесбеї ћук! Һук! баш ши еј цупнути; п. поигравање. 
5йбпег ди ретітеіреп иш! иш туђа, иш!|5йтде ї. тор, обор; Ёйтбеп= торни. 
иш тијеп ишкати; епа иш! тшеп иш-|дите Ё курва (аиф ©фітріоогі дедеп 
нути; п. ишкање; ©ййпегпаше петопре-| ппек) (дет. курвица, айкш. кур- 
ница (име кокоши, која има пет прета).| ветина); Фитен= курвареки; зит ихе, 
Эйрпфеп п. пилица, кокошица, пиплица. ашп Фитег гресђеп прокурвати се; їоіе еіпе 
©ййпетдатт т. ајупе шейїз мишјакиња. Оште |і) Беїтадеп ((йдеп) курвати се. 
5йбђпегїого т. котобања. | итеп курвати се. 
фиђпелпапи ш. кокошар. Оитепат!а: битепас!дед Фепеђтен курвање. 


дон ђиетниј; та. кокошињак. битепјођи ш. курвић, копиле, копиљан. 
ди ђиста  т. кокошар, кокошињак. 5итег ш. курвар; 0е8 итетд курваров. 
©ййпег|їеїд !. кобача. Оитеге! Ё курварство. 
Фиј! ху}! ђиј адеп ујнути; ђиј іфбхеіеп| дитНа окретан, кочоперан, тињи. 

ујкати; п. ујкање. шеп ш. кашаљ; иеп беѓопиеп окашља- 
Ше гледај 51е. вити; беп иеп ђабело кашљив. 
Эйе Ё. махуна, мехуна. биеп кашљатн; фапи мир шапп покашљи- 
Шеп махунати се; сепи Шеп накомити.| вати; еіп їоепід ђијеп прокашљати се; 
Өй]еп{стї@їе ріш. Јесиптта сочиво, вариво. Пат биќеп хрипати; п. хрипање; бијен 
5шттпеї Ё. аріѕ ёеггеѕігіѕ бумбар. (оот Фүегде) крхати; п. крхање. 


„шию т. ођие Ипіетібісӣ бе (еј ефе | 5ш. ш. клобук, шешир, шкрља; капић (у 
псето (рог. пси ооп пас); дет. псетанце:| пећи); Ош! Зисфе глава шећера. 
пашче, вашка, (сой. пашчади, пашчиње); ћур, | 51+ Ё. опаз, опрез. 
цуко; пас. кучак; дипраг псећи; пе еіп ўип? | Шеп чувати, хранити; 018 зи (пое ђійеп 
паски; јипдес фипр штене, рт. штенци;| дочувати; еіпе ее еп причувати, при- 
"го. штенад; бег Фашје Ошире, ме еіпег| хранити; 0618 аи еіпетш деіріјеп (бабе беп 
їйшпдеп Ўйпбіпи јоїдеп кучница; ©фбітрјг| (ремоађтен 2. 9. еіп пр, еіпеп Ваши) 
торте їйт еіпеп ипо џукела, калаштура;| очувати. 
феп ипо | шап (раё међ ме 9810!) | ©Шет т. чувар, чувадар, чувалац:; бег ОШег 
сколити: бијес те сколио! $ипёёпатеп| дег %еіпбехде пудар; їйї деђдгід пударов; 
кундров; бено (бађет баз Сргіфірюоті: оба, бе-| теђхегеп деђӧтід пударски. 
но! — па ни једнога; уот аде, бет је | Шели Ё. чуварица; 01е Ошешпи без бепе 
бено беібе Оајеп јапдеп јоШе); ћено; би| датіеи8 пударица. 
Фипратасе! скоте! Ўш ши беп Оипр ред | О Шеођи ш. чуварина. 
зштеіреп ош! оша! шибе! цуки! ош јадеп | иде п. свињарина, воларина, краварина, 


ошкати, ошакнути; п. ошкање, овчарина. 
Әйпофеп п. куче, штене, Ўпиітафег т. шеширџија: без 5шппафеха ше- 
Ўипфеті п. стотина. ширџијин. 
Оипрета На стострук. Эінфеп п. колибица. 
„бипбејфіпђех т. кучкодер. фине Ї. колиба, колеба, кућерица; еїпе зе= 
Әйпріпи Ё. кучка (ћур. куца, деш. кучица,| ас де ӨйНе кулача, саврндак; біе ӨЙНЕ, (00 
аџст. кучетина), куја. ме йет ши ФИашиеи |еђеп качара; Эи, 
5йпоіје пасји. ' оо етијЕ еіпе јоїбе дейїапдеп качариште; 
Фипогрте( т. пасјак. С фнирноотЕ аи еіпе еїеп?е Обе уџера; 
5 ипрајон т. објешењак; брест, Оппрајин вун-| еіпе У ӨйНе нагон; еше ті [етфееј 
цут, унцут. оне превијача. 
ОипрајбНетет !. објешењаклук, вунцутарија, | )ђаст ђе Ё һуасїпйиз огіепіаіѕ зумбул; 
унцутарија. їтапбепідтшіде Обастиђе ћуаетићиз Ъо{туо1- 
Әипоёдезйфќіе п. пашчадија. Чез пресличица. 


Фујетте. 9 


50іене Ї. матернипа. 
50 есііб матерничав. 


суд ја. 

Сене Ё. истоветност. 

де ш. јеж; без «ўдеї8 јежев. 

©апогїтеп: іп бет Яеђепёаті ја њега ни у квак. 

Зашпеп т. игуман. 

ђе эс. њен, њезин; њој, јој; 1ђт ріш. 
њихов, њихан. 

ЗЕопојќа8 ш. іп бег те темпло. 

ОШ, Фотр ипо ©фіор ап бер ©опан іп 
Є©іттіеп Илок; еіпег аиз «оќ Илочанин; 
бази деђӧтід илочки. 

„она т. тизбеја ршолоз твор; Ти деђбта 
творов. - 

тв ш. чалабрчак 1пеђс |фегәйа{ї; еіпеп 
Злибив зи іб пертеп (оог бет отрепііфеп 
(еп) чалабрцати; п. чалабрцање. 

©штшег увијек, удиљ, све, свагда, свагдар, 
свеђ, свеђе; с(8 У ђапаеј бе год: штогод, 
којигод, чијгод, кадгод, гдјегод; гођ, 
годијер. 

Смитетдсни п. тіпеа шїпог зимзелен. 

Зишиетоа тенђ ай). свагдашњи. 

Спитесаи нек, нека. 

Зтрјеп пресадити, пресађивати, накаламити, 
каламити; преписати, наврнути оспице; п. 
преписивање, каламљење. 

Зи у (н. п. отишао у цркву), ва, о; на (н. п. 
отишао „на војску); по: како је по Бечу, 
оте Ед іп 9%1еп? 

Зиђејјеп а оно. 

Сиреп п. Индија, Инђија. 

идо ш. чивит. 

имао тег т. чивитар. 

Хўирідоіорї ш. чивитњак. 

Зидетент т. инџинир. 

ўпдіюет ш. ђумбир. 

игапбет т. домородац. 

Сипетиф нутарњи, унутрашњи; ех 1{ї їппегїї® 
їтапї има мараз на срцу; Ме јипе сеје ал 
ђе изнутрица. 

„Зијајје ш. подржник (који на туђој земљи 
сједи). 

еї 1. Сато, 995т0. (Вегрет) острво; Зије!= 
острвеки. 

Зије фетођпет ш. острвљанин, 

Зпје етођпемип Ё. острвљанка. 

„Зијаштен! п. еіп иш а фез – Зијситен 
борије. 

„«утетеје п. интерес; Эїп{еп камата, добит, 
добитак. 

Зићидиен р1шт. плетке. 

җдїїїшепб1їд изнутра ; пиоенба бетїтобпеп ископ- 
њети (н. п. лубеница). 

Эшообпег т. укућанин. 

реї, ©їабї іп 9©егбіеп Пећ: еіпег ооп 
реј Џећанин, 

ХЎтреп земљан, камен. 


~ 


5 роси. 


трі земаљски (іп Федепјаве без бітеп). 

Фтдеп) еіпег некакав; аи ісдепо еіпе 9 
икако, икојако; ісдеп0іріе некако; іхдеп®іоіе 
бејфаеп икакав, икаки; ап етет ци= 
беўипиіеп тї негдје, негђе; ісдепо їоођес 
однекуд; ісдепоїрођіп некуд, некуда; іхдепо 
еше епде, пит ейра$ иколико; ісдейо 
Зетапод нечиј; депо Шап гдјегод, икад, 
кад и кад, игда; !депо 108 штогођ, ма 
што; ісдепо їоеїфех икоји; ітдеп шет ико. 

тг: 1тте петреп залудјети се, залуђивати се; 
істе [едеп залетјети, залијетати; п. зали- 
јетање. : 

Зитеј сеп завести, заводити. 

Зтте поп Ё. безакоње. 

хїттешафеп залудјети, залуђивати; п. залу- 
ђивање. 

ттеп омести се; і побркати се, помести 
се, ометати се. 

ттдеңЕ та. тумара, тумарало. 

Зала: [йт Тела ђаЏеп упознати се. 

СМаЏеп п. Талија. 

Фойепег ш. Талијан, Талијанац, Латинин. 

Ма Пепетии Ё Талијанка, Латинка. 

айепіўф талијанеки. 

від садањи, садашњи, јакошњи. 

ВЕ сад, сада, јако. 

За ја еја, да; ја боф ада. 

ае Ё. еіпе 901 Засе зубун. 

адо Ё лов; Зад ловни; 1іфі дит {адо 
деђбтід неловни. 

адеп ловити, хајкати, вијати, вијати се, 
вити се, гонити, тјерати; п. ловљење, 
вијање, гоњење, тјерање; ђејна ]адеп ви- 
тлати (н. п. говеда); јаден Шер пода- 
гнати. 

йде т. ловац; аде ловачки. 

Задегіпи 4. ловица (н. п. мачка, пушка аї5 
Зрроћоп ооп бер @Їїїїє, бет Хаве); ловка, 
ловница. 

Завет ф ловачки, 

айе: еіп Нешег, јађег 9спіф прчица. 

Сађт п. год, година, годиште, љето; їп Яй 
Е аш бтиффате  љетина; еш ўайт уп 
ритф за годину дана; фіе іп фетје[беп 
Ѕабсе деротеп {іп једногодишњици; ейт 
Зађг зибтіпдеп годиновати, прегодиштити; 
п. годиновање; рог 2106: Зађтен преклани, 
ономлани; рай оог дїшеї ађхеп грат прек- 
лањеки, ономлањеки. 

Зађтеддаје т. годишњак. 

Зађтевјад т. обљетница. 

Зађтевтриса ш. еіпе$ Зоитеё год. 

Ѕађтде п. уљетница. 

айт) годишњи. 

айтп ш. еіп Ѕађг ай (рот #100) годиш- 
њак, назимац. 

Ѕађхїођи ш. уљетница. 

абзохпід једљив, пршљив; ш. срдитко, 
пршљивац. 


«ўаїоиіеп. 96 айт. 


Зорре Ё. рокља. 

ифа п. јутро, дан: дан земље, орања. 

Зифђе ију, ијују, 

иеп сврбјети, засврбјети, бридјети; п. 
свраб; палити (нешто ме пали по леђима). 

ие ш. жид, чивутин; |фегађајћ чива; јипде 
“идеп чивучад; Зибепђапдеї іхеібеп чиву- 
тарити; п. чивутарење; ђез Ѕиђеп жидов- 
љев, чивутинов; иђеп- жидовски, чи- 
вутски. 

Зивепћир п. чивуче. 

ивепанатНет п. чивутана. 

хўшбепйтет{е[ п. чивутана. 

„Зи мин Ё. јуткиња, чивуткиња, чивутка, жи 
довкиња, жидовка. 

ЭЎйоф чивутски, жидовеки. 

<ўцдеп? Ї. младеж, омладина, младост, 

Зидепра ет п. младост. 

Зидеибјађте: ме идепојабхе депид депіеђет 
намладовати се. 

идепойф: јиделобфез ег младина; баё. 
јидепойфе ет депи депіебеп намладо- 
вати ее. 

Ші ш. (9опаё) српањ; мјесец илијнски. 

цид млад; оот Ваши младиков (младиково 
дрво); ейџа$ Фипдез (#їпрет, 9афіоиё) шта 
Ѕашјеомладина; јипдет Өетт челебија ;јеђејйп= 
дете бтацепаретјоп, бетеп Ўѓотеп шап піфё 
пе: ©фірідесіпп снаша; бет јипде офа 
обег Фиђ јуне; бег јипде ©йет јунац; біе «ўип= 
деп млади (н. п. јањци, јарићи); раз Ўипде 
фет фепие пиле; {і јипд тафеп младити 
се; п. млађење; їріеђег јипа їретђеп под- 
младити се, подмлађивати се; ТЕ піфі 
‚шерт јипа дјевојка поутегла (т. ј. има јој 
подоста година). 

Зипдјес Ё іп баатеп шсеЏа ушсалз мач- 
ков брк. 

Зипдјестташђе Ё грашац (некако грожђе), 
бијели грашац. 

Зипдјсац Ё дјевојка; Зипајтан јеіп дјево- 
вати. 

Фипоўхаші : јипајсац ђе Сіоп дјевојаштво. 

Зипајсанифеен #. дјевојаштво. 

Зипддеје бе ш. бећар, човјек неожењен; 
Зиподеје фај бећарина; Зипадеје Чеп“ бе— 
Ћарски; ЗипддејеПе је, 018 јоїфег Тебел 
бећаровати; п. бећаровање. 

©йпдїїпд ш. дјетић, момак, младић; <йпде 
Їїпд8# момачки. 

хїїпдїїпддїапї ш. момковање. 

Зини ш. (Жопа) липањ. 

Зита! т. јурат. 

Зиј таман. 


©ўаїошїеп рїш. бетт. ©фаїндаНет шалукатре. 

Запипес ш. јадиковац; Заплет јадиков. 

ўаттетде|фтет п. кукњава, бад куку мене Падеп. 

‹ўаштетп кукати, сажалити; јапипеги тафеп 
раскукати; ед јапииегі пиф сажалило ми 
се; бег шштех Т[аштегї камкало. 

Заттегоо жаловит. 

аш фат т. јењичар; ©апї{фатеп= јени- 
чареки. 

Запјов Јањок; еіпег роп ©ўап}оЁ Јањоклија. 

апшат т. (Уйопаї) сијечањ. 

Фаіеп плијевити, пљети. 

Ҳацфзеп подвикивати; п. подвикивање. 

Заијеп Ё. ужина. 

Фацјеп ужинати, ужинавати; п. ужинање, 
ужинавање. 

е икад, игда; ооп је ђег од искона, од за- 
манде; дег ооп је Бет ії исконеки. 

Зе што (н. п. што је више јаја, то је гуш- 
Һа чорба); чим. 

Сеђет сваки, сватко; еїпед јеђеп свачиј. 

Зерегја 8 свакојако. 

ўе елеч; (Ипег боп Јелеч Јелечанин; 
(пе ооп Јелеч Јелечкиња. 

Зетапо неко; еіп ипо апретет штоко. 

Фепег онај; јепет ті онаки; ашј Тепе Хе онако. 

Зепје на онострански; бет јепје де (іпїрођпег 
оностранац: 0іе јепје де (бїпїрођпесіпи оно- 
странка, 

Зепјена: ооп јепјена испреко. 

етешіаё Јеремија; Зегеппазјеј! Јеремијев дан. 

есијаїетш п. Јерусалим; ооп Ўегија{ет Јеру- 
салимски. 

Зејине ш. јежован, јежовит. 

Зејца Исус; Зеји= Исусов. 

ЗећЕ сад, јако; пар (у овај пар). 

оф п. јарам; јарам волова (т. ј. два вола; 
вуче на два јарма т. ј. на четири вола); 
9+ Зоф јарменица (оно дрво, што у ла- 
Ђара стоји преко прсију, кад вуку лађу, 
као у вола јарам); јепез $015, ап шеїфет 
баё Ҳоф ббпді преглава: ўотдеп Сапред 
јутро, дан, днина (орања), дан орања, ла- 
нац земље. 

Зофбођтес ш. јармењак (т. ј. еврдао). 

Зођапи Јован, Иван; ођапи бет йиег 
крститељ Јован; Зођашта 2. #. ФапПе 
јовањски (н. п. мраз); Зођашиа (и ашр= 
шид  усјекованије; еј Оођанта без 
%ашјеса Ивањ дан; еіп беј 24. Зођаита 
беп 7. ўйппег Јовањ дан; еїпег, бег беп 
беїдеп Зођапи аїё Фаизра тон [еїетї јовањ- 
штак; ши без ђе дел Зођаттед то еп Бел 
јованимити. 

Зођаниа-Урје( та. ивањача. 

Сўойапп1ёбтої п. рогач (понајвише рогачи), 
рошчић. 

Фођаппідјецег п. кријес. 

Зођаппідірйттофеп п. свитац, свијетњак, кри- 
јесница, свитаљка. 


Фофеї Ё. каљ, пећњак. 

Фафе Ё іп бег ©\іпретгіртафе кака. 

Фаїеп какити. 

аб! ш. Ўйфбіег кадија, муселим; 068 айт 


Я. Ж 


Хаўее. 97 ` барашт. 


кадијин; Ф001 кадијнски; абї їџегдеп за- | а ш. клак, креч, вапно; 111 #а[Ї апшет[еп, 


кадијати се (ейоаѕ Фопијф); е8 абі @топ 
кадијница, када. 
Фађее ш. кава; бази деђомд кавени. 
Фоўесбтей п. служавник, подное. 


Хаўееђаиѕ п. кава, кавана. 

«ајсеѓаппе Ї. Чете, ттеіаЙепе Фајјеебаппе иб- 
ричић. 

Фађеешш је ЁҒ млинац, кавена воденица. 

Фађеејаћ ш. тела. 

Фајтеенере та. кавеџија; бе ајјећеђека ка- 
веџијин. 

оў еејіерегіпи + кавеџијница. ? 

апд ш. шкрљетка, крлетка, кавез, кобача. 

Фонап ш. катан. 

Ф091 ћелав; ођпе %йште голетан; ©фітрі 
роті [йт еіпеп «а еп ћелупача; {20 їретдеп 
оћелавити, ћелавити. 

Хаб орі ш. ћело. 

Фара: 0 0ріде таи ћелавица. 

Фађпиа їрегоеп узблутити се. 

айп ш. ораница, орманица, чун, каик, прам, 
смртњак; еіп Кеіпег айп прамче. 

ает ш. цар; 981епег баце; ћесар; бед @апї]етё; 
царев, ћесарев; 9пйпдег бед Фабеса ца- 
ревац; Фапетајођи царевић; бает јеш 
царовати; эши бает шафеп зацарити; 
{10 дшш ает тасфеп, Сабес шегйеп заца- 
рити се. 

аїетош шеп ш. маџарија, крилашчић, кр- 
менција. 

Фајетдиі п. царевина, ћесаревина. 

бацешши |. царица, ћесарица; бе #аетїпп 
паричин, ћесаричин. 

«аіехапо п. царевина, ћесаревина. 

Фаіјесіф царски, ћесарски. 

бабе ши п. царство, царевина, царовање: 
|фетатџее {йт Фапјес ши церовина (Зетђоја). 

Фаїб п. теле; со]. телад; 05(зеспез 98етїзеид 
ши аё Ф%аї6 абаштефеп љокач (дрво што 
се теле љока, кад се крава муѕе); ши 
@а(бе, Тибет тап ез абіхеібі, јаді тап: љок! 
шї беј руе іредјадеп одљокати, од- 
љокнути: Соро {йт баз Фа16 рбет “айии 
пос! пое, воко, пос! 111 бїејет Хботе обеп 
поснути. | 

Фа{беп телити се, отелити се; еіпе Убепде 
Та(беп истелити; ї@а[Беп ооп тисђтетен фиђен 
истелити се; еїпе Фиђ, бе уши етйїептаїе 
Таб првотеока; Фа(б їрегдеп отелити. 

Беси телећт. 

а [е п. телетина. 

боре еф п. телетина. 

Фаїепдесг т. свечаница. 

Фаїоќетатбеії Ї. калават. 

Фаїаѓетег ш. шупер. 

ба Паје: калаватити, шуперити. 

Заббег п. Фешеђе ооп дтобет ЧаПбег харча- 
лија (пушка). 


іреіреп кречити, окречити; п. кречење. 
аПбтеппет ш. кречар. 

айне !. кречана, клачина, јапненица. 

бана кречан; бош тој гњецован. · 

Фо оеп та. јапненица, кречана, клачина. 

Фа пег ш. сига. седра. 

ба ет ш. кречни камен. 

баби та. асојиз сајатиз иђирот. 

Хай хладан, студен, мразовит; зиман: јуче 
је било зимно: [а је студјети; КЕ (ретоси 
хладњети, захладњети. 

Хае Ї. студ, студен, хладноћа, зимица, зима; 
дхілипіде Фабе цича; бег бе Ф40е егітадеп 
їапп тврд од зиме; дег ме Фе тїї 
есітадеи Фапп емрзлица, зимоморница, озе- 
бличина (рехафЕ). 

Фаїріпег ш. калвин. 

Фаїоіпемйип Ё калвинка. 

Фаїоіїт@ калвинеки. 

Фатесї п. камила, дева. 

Фотегабјфај Е. дружба; 

Фопіе 1. шаігісапа сашотШа жабљак, прсте - 
нак, од буха трава, липица, камомиља, ра- 
менак, царевцвијет; дешете Фа е титрица. 

аши ш. чешаљ; бег ©айпд хобер, ухор. 

#ашшеп чешљати. 

аттшет Ё камара, комора, соба, појата, 
хајат, вајат, клијет, ризница, беглук; #аш= 
те“ вајатски, 

Фаттипафет ш. чешљар; 568 Фаппитабјека 
чешљаров; Фатиппафет= чешљарски. 

Хату ш. бој, пријећер, пријегон; Фатрј 
убојни, бојни. 

#їтїр{еп борити се, бити бој. 

Фатр[ег ш. бојац, убојица, мејданџија; 
атре бојнички. 

Фапаї ш. прокоп, конао, јарак, јалак. / 

#апарее п. канапе, канабе. 

Фапрђеј п. канта. 

Фатђе исте ш. шећер жути, ледени, црни. 

Фаппе Ё. ђббетие #аппе жабан, жабањ, џбан; 
терене бег д(йјеспе Фаппе бардак; бооп 
айепсе бокар, бокара, милојка. 

#аппепїташ п. брест. Эїппїташї вошће, 

#аппепїбёр[ет э. бардагџија. 

#апоп ш. #їтбеп[Ше канон. 

Фапопе Ё. топ; Фапопепг топовски; 904 Фапопе 
лунта, кавалија; ате йт еше особе Фапопе 
зељош; дтбрфе 910+ Фапопеп, дтобез ејфић 
баљемез; 901 Їапдет Хапопеп (ооп Нетсгет 
ба беј), Феј апде шиба. 


Хапопепіидеї Ё. ђуле. 4 

Фапопіег ш. тобџија; без Фапопіесё тобџијин; 
Фапошет= тобџијнски. 

Фапотшеттен ш. тобџилук. у 

Фапошеса тан Ё тобџијница. М. 

Фа ји ш. камџија. % 

Фапзеї Ё предикаоница 

Фарашт ш. копун. 


Жаре пе ет. 


баре пе ег ш. мектербаша. 

Фара! п. главница, главно, главнина. 

Фарре Ё. капа; #11 Фарре кукуљица, пиФ- 
ћула. 

Фаррфеп п. ћепица; бад собе Ни ое Фаррг 

еп вес. - 

Фарсі #. (бет (біфеї и. 00.) чаура. 

Фари ш. брест. 5ароі капут, капот. 

Фаризіпег т.: Фаризтештејје драгољуб. 

Фатапораћ, Тао іп Сегбіеп. Карановац; 
еіпег ооп Фатапотав Карановчанин. 

Фатащіфе Ё сургіпиѕ езгазз1їйз караш. 

#атайшапе Ё. карван, турма. 

Фатбан сђе Ё камџија. 

Фбатђобене Не (. блажени чкаљ. 

ата тврд, шкрт. 

Фатдеп скомрачити. 

Фата еф поредан. 

Фалботов, ©іабі іп СОістшіеп Карловци; #ат[0# 
повест Карловчанин; карловачки. 

Фасо фелии Карловкиња. 

бат ар! Карловац; ас ебјес Карловчанин; 
карловачки. 

бас аелин Ё Карловкиња, 

Фактејишерет п. кајсер; баори кајеерли. 

Хатпераї зс Ё месојеђе. 

Ўатпіпет т.: УЖ еЙПепбитдет, Фйлипег, %иђт 
шаппёріего уин. 

Фатрјеп ш. шаран; и дейбтїд шарањи. 

#аттепде[апдепет т. робијаш. 

#ашепап{@Їйдетїпїї Ї. картара. 

#атїеп{рїе! п. картање; «Фахіепіріеіе (бехт. 
Саши) пунишаке; војта; (ши Фетип) 
поклопица ; Фатіеи ]рїеїеп картати се. 

Яатіспірісїст ш. картар. 

Хатіођеї ё. зојапшт їпрегозиш рашак, крто- 
ла, кромпир, крмпир; 51, 100 #атюо{[еЇ дег 
Баш їоатеп кртолиште, кромпириште, 

йе ш. сир; Чаје сирни; 901 йе тучењак; 
эи Чаје тлафеп сирити. 

®ајеар п. сириште, 

Яајеаѓе Ї. сок. 

Фајетађе Ё прегаљ, пјевак, мољак, мољан. 

Яйјеп сирити, усирити; п. (бе $916) гру- 
шање. 

Фајстпе Ё. касарма, касарна. 

Фајеја ш. грудњача, цједило. 

Фајегајђег п. хира, сурутка, слатка сурутка. 

айаше Ё Ваши ипо тифі саѕќапеа кес- 
тен; соі. кестење. 

Фойапіспоетїйиѓет ш. кестенар. 

Хојатиетоетаисгіпи Ё. кестенарица, кесте- 
нарка. 

Файапіешооїо т. кестеник. 

Яајеп ш. орман, далап, дола. 

Фаўйитеп: бит) гетіобеп Гайитеп утући; 
піфі дапа Хај з. 8. ето рњковит (н. 
п. коњ). 

#айїтїтшеес л. шкопица. 

ФХаіатгӯзееї п. кремечак. 


98 


Жашо]: барое алеје, бег јао оте 


Феї. 


Фајег т. мачак; јипдес ајес маче. 

Хао ш. шокац; эши Зађоен тафеп 
пошокчити; паб еіпапбес эшти Фаёђойеп 
тафеп ишокчити; а 0[ПЇ гретреп пошок- 
чити се; паф еіпапђег байо еп їрегбеп 
ишокчити се. 


ее  Пеће глагољаш; сбитф а фо ес 
Фетђе кршћанин; |фекађане ЗВепеништо {йт 
топі а о ође Осел лопаташ. 

Фавфеп п. овршина, реса, маца; мачица; ап 
бег У?аїдїйте клас, кукурузна реса; бот 
Упегасад хунадра, палица од рогоза (кад се 
ишчупа као перје; Фабвфен беѓопипеп ре- 
сати; п. ресаһье; #йрйеп ісабепо реснат. 

Фађе Ё мачка; $%абеп= мачји; #їпйетїюотї {йт 
ме ове цица, маца; ме Зипден бег Фаве 
мачићи; Хаи ши ме Жаве зи тијен циц! 
мац: мац, мацо, мац! и ши ме Фаве 
5и оејсбеифеп пие! шиц! ті біејет ойе 
ме Саве гредјадеп писнути. 

#абрепоте@ т. мачјак. 

Фабепјатбід мацаст; Ѓобепјатбідег Оба ма- 
цоња; Ѓавепіатбіде Фиђ мацуља, крава 
мацаста. 

Фабепіпдег т. мачкодер. 

Хавепзаб1 та. һірригіѕ ушеагіѕ мачји реп. 

Фапеп жватати, зубати. 

Фашеки чучати, чечати, 

Фоп ш. купња. 

Хацјеп купити, куповати, учети, учимати; 
Ғаијеп ипо рехќаціеп пазарити. 

Фаціег ш. муштерија, купац. 

Фаштати п. трговац, болтаџија, грк; Фет 
еіпеп ©абеп Ба дућанџија; Орфисте {йг 
еіпеп #ашттапп драмосер. 

Фаиппапиди ш. трг. 

Хаитапп[аеп т. догања, дућан. 

Фаши уба, тек, једва, истом, нетом, само: 
{аши ипо ѓаши једва једвице. 

Феде бађи Ё. куглана. 

Феде ап ш. куглана. 

Федерїав ш. куглана. 

$%еде1006 та. куглање. 2 

Феђа ојегіии Ё напнигуша бабтафотуота= 
фуфез 99011: напнигушо, крекетушо! кур- 
вина магарицо! (говорио рак жаби, кад су 
се пеовали). 

01е Ё гуша, грло; ме 9йофеп адеп, іоепп 
ібпеп ейол5 іп бег Феђе ееп деббеђен: 
одејед' мене гр'јешној, присјед’ баби 6'јесној. 

Фейн гроничав. 

Феђтеп уегіеге обратити, обраћати. 

ейтеп чистити, мести (метем), помести; йад 
УГизЕеђскђЕ іп беп 2 штеГ ейтеп замести. 

Ёейтїбї п. сметлиште, ђубре. 

"ери ав ш. калужа. 

Феђсарреп ш. умета, 

Феђуши п. повратак. 

Фе ш. клин. 


~ 


и Фет. 99 #їгфбо]. 
ейп т. клица; Феійп, беп Фер ©ійпдеї } пи | Фіејесђої п. боровина. 2 
тег іхеібЕ обраслица. Яіејестоађ т. борик, борје. 
Феіһпеп клијати. 911 т. ред ЗіЕђетүріеїетё и. |. ір. тервијан. 
Феіпег ниједан; пилични; (етед, ѓеіпет деђбтід | беше Ё. шкрга (у рибе). 
ничиј. #Ёїеп т. луч; #їеп= лучев. 
$еіпехїеі никакав. ётеп[рапп ш. луч, вубља; бег ®їепірапи їаттпеїї 
Феіпедіред8 нипошто. ипо юетїан{лүчар (којилуч сијече и продаје). 
Феј т. путир, путијер, калиж. #їеё ш. шљунак. 
| @еї%6д(а8 п. столовата чаша. #їїїпба, баре шп Запа! Кикинда; урп Кира 
$%ейе Е. УЖаитемеЦе мистрија. кикиндски; Кикинђанин; Кикинђанка. 
Фейет ш. подрум, коноба; 911 ФеПег лагум | ел! ађеп кукуријекнути, кукуријекати. 
(у брду поткопан подрум за вино); бази | иине Ё. ба$ %огірхіпдепђе Оет аврацбен 
деђбтід подрумски. амветђаћб рез Ворена уторе. 
#еПетп тијештити, остручати. пй п. дијете; #їпй8= дјетињи; @їпбет= дје- 
Феппеп нознати, познавати; еіпапђег Ёеппеп| чији; #їпегїюотї {йт еіп Џетед пб беба; 
познати се с ким. со. дјеца; |фипрјиф дерчад, чедија; 
Фепинић (.: іп Фепинић бгіпдеп обазнати,| ооп 5—6 айтеп пушо; еіпе 9'епде поет 
дознати, сазнати; Оитф %егјифе о ипој милет; еіпе 'епде Нетер #їпбет пилеж; 
тјабгхидеп зи Фсппіпіђјеп Ғопипеп извје-| ОфеоотЊ седеп #їпбесг пасја вријежо! 
штити се. б!иђет Беттеп зародити се; еіп пф 
Фепизеібеп п. биљег, биљега. їрехђеп подијетити се; біе шиоИде, ађег 
Фетбђој; п. рабош, рабуш. їтшег Пебепре иет јаде зши Фибе, рад 
$етїет ш. тамница; бади деђдхід тамнички. Ње #штшет ипо 606) тафе туго и невољо! 
Фетешие ес ш. тамничар. ФіпобеНесіпп Ё. породиља. 
Чети т. језгра, језгарица ; їп бег  {[ашпе и. 09. | ®іпобеНдејфепї п. повојница. 
кошчица; пи @йтбїрӊ,їп рет #еГопе и.05/. шпица. | #їпбеЇп спазмати. 
етпе  задризгао, уторни; еіп Їегпјейет | Яїпбесіфше Ї. бег Зїеп мејтеФ. 
9 еті темељак, темељњак, темељник; | Хіпоетіріеї п.: [еп иресртеје полетиш, 
Тетијеј;, (Ках) етен задривгати іп бегу бруже, вириз, качка, пиљцика, навлачкапа; 
ФерепЗоті: задризгао, задризгала. пи бер Фен шпарта; пи Ја јен купа: шї 
Фегпдејип здрав здравцит; еіп Тесидејиирес | пӧрјеп копчање; їп бег За феа цицкоза. 
етү издерилијеска. Хіпђеёйир п. унуче. 
Фегзе Ё. свијећа. пође # дјетињетво; ооп Фтиође! ап н 
бее ш. котао, бакрач; еіјеспег Фејје! гвоз-| мала, из малена. 
дењак, котао од гвожђа; осођет, ппбеђе ет | їп: био јети дијетити се, лјетнњити; 
$еј{еї оранија; бег Ф®ејјеї шп таппїшеїп=| пф іретдеп спазмати. 
бтеппеп казан; зии $Эхатіїреіпїееї вебдта | іп08|тац 1. дадија, дадиља, баба. 
казански (н. п. капак). #їпддшадофеп п. дадија, дадиља, баба. 
Чее( сет т. котлокрп: без Феје сега котло- | Мил п. брада; штегед їпп подвољак (ухва- 
крпов. тити ва подвољак бейи пп пеђшеп, да 
ФеђеїеНе Г. вериге. #їшп сеіфе[и). 
Хеўестіео т. котлар, казанџија; без «Феје[- | ипбаќе Ё. чељуст. 
|уфииера котларев, котларов, казанџијин. |#їпїїайе #. вилица. 
Фейеї іп ш. испек. $ітфе Ё богомоља, прква, храм; бег Зе 
Феђег ш. котлар, казанџија; без Феј етд кот-| бег їтфе, шр Фе таиеп |еђеп препрата; 
ларов, казанџијин. (у Сријему кажу женска црква); Яшіпеп 
Фене Ғ. верига, ланац, синџир, лопун. етпет Ёїгйе црквина; Зуб, тор еђешаї8 еїпе 
ФеНепїиоеї Ё. синџирли зрно. ісе ог црквиште; зит Өїтбе де55тід 
Фепфеп задухати се, задихати се, засопити се,| црковни, црквени. 
усопити се; Ёсибепо загушљив ; (еп фђено іхадеп | ®ісфепђіепег т. црквењак; (Ёййїет, 610пет) 
шикарити; п.шикарење; іпё бенфен Ёоптеп| іп беп $15еги параклисара; бе ©їісфеп 
з. ©. рош Хоаиіеп задихати се, задухати се.| біспег8 црквењаков. 
Фецеђђиеп ш. велики кашаљ, магарећи ка- |іхфепойтдет ш. црквар (који иде црквама или 
‹ шаљ, рикаван, хрипавац. манастрима о великим годовима). 
еше #. топуз, буздован, буздохан; епеј и фелдејфен! п. летурђија (пара, која се да 
Шеше еше ћулумак; еіпе У! Феше наџак.| у цркву). 
Сешештадес та. топузлија. #їтбепш п. црковина, црквена земља, вакуп. 
ТД р. вивак. #ігфепоетјатитіиид Ё. сабор. 
#їфег ЁҒ. рогачица. 6офепростеђех т. црквени син. 
ФМејет ш. бор. Фуођђој т. бејопрета бе; Торес теен порта, 


#58 


НИД у. 
. } { АШ, 
оф и. 100 ФГортеп. 

бсфЕђиси ш. торањ. (ане Ё. папак. 
Фијеђе + трешња; 91ї ®їтіфеп карашлама; ереп лијепити се, прионути;  ебеп Бјефен 

#їт{феп= трешњев. прилијепити се, задјети се, задијевати се; 
А ијфбаши ш. трешња. ап ешеш ©те ереп Беібеп врсти се; їп 
Фїујфбтапіоеіп ш. трешњовица, трешњовача.| $епде Ќереп Беібеп (16) апђапдел) нагун- 
Фітјфепћаб ш. трешњовац. тати се. 
Фїтјсђоїз п. трешњовина; ©іої баооп треш- | ®{ебтід гњецован (н. п. хљеб). 

њовача. {ееп дотјецати. 
б јен п. тундјела, блазина, јастук. ее та. ігіЌоіит дјетелина; Їтїебйепбет Тес 


{гойт геріапѕ крсти куме дијете. 

[еб п. риза, хаљина, хаља, одора; дет. 
хаљиница, одорица; ео]. рухо, одијело; 
еїпеє Уб бер алет; шї [ттеп копоран; 
фет Эре! без ([еїйед, 100 е8 әпдеїпбр[{ їоіто 
запучак; |Ффетађајћев ©сітрїїооті оці ей 

бїБеЇп чкакљати, шкакљати. дтобез дтобез еф рка. 

918116 тугаљив, чкакљив, шкакљив. Петйетїатїшет Ё. ризница. 

Габор, Саі ипо беј та ап бе; ©опап, 51616 | ®1еіђех(аи Ї. бијела уш, ваш. 
ооп Отјопа Кладово; ооп ЧТабојоо кладовеки. | Ч[ефипаз  Е п. хаљетак. ЧУ А 

оеп јапити (н. п. јапе врата, т. ј. стоје | Шејн рит. мекиње, трице, осјевине, пае, 
отворена широм). исијевци; #[еїеп= тричан, трушан. 

{аНет Ї. хват, сежањ. $1еіспбтої п. трушница, отрушница, боцман. 

(аде Ё. тужба. (енд мекињав; Пендез 9691 осијевци. 

«Тадедејапа ш. запијевка; сп Гадедејата апе Шет мали, ситан; обе: [Еше мали, 
ђебсп запијевати; п. запијевање. мушко дијете, мушкић, мушкарац, пушче, 

ФГаведејфте! п. егђебеп зацвиљети. малиш; ме Гете мала, женско дијете, 

Яадейео п. тужаљка, тужбалица. машута; ооп Нетег ©іаінт маљеница; Бет 

бНадел јадати, јадити, туговати, тужити, ипо бит: журав; ш. жура; еіп ипо дторе 
штокати; п. јадање, туговање, тужење,| Бапа бурав; тїї етен Ођтеп чулав (н. 
штокање; јадити се, тужити се; орт Чете п. ован), чула; еіп Шет шета мрвичак, 
тужити; п. тужење; апзНадеп изјадати;| мрвичку, мрвке, мрвице, мрвце; еіпе Нете 
ап{алдеп зи Падеп прокукати, протужити;і 12061 малина; ЇТеїп тиафен, беп ип? ули- 
аи адеп зајукати; |і оц адеп изјадати| јати; п. упијање, Ї[еїпет їйетдеп смаһати · 
се; їй јан адепнајаукати се; Надепо јауков.| се, смањавати се. 

Яїйдес та. парац, прица, давуџија. (енубтита, еіп ситан. 

Ф(адејоп ш. еіпеп 91абеіоп ооп іф дереп ешђен Ѓ. озрница (кад се што мало остави, 
процвиљети. н. п. воћа на дрвету). 

Падеше1б п. нарикача. #Їеїїїдїеїї Ё. ситниж (аиф ооп Хїпбеги); сит- 

Їаттег Ё. пијавица, скоба, скоба. нина; потркушица, пошурице, богатела. 

апд ш. звека, звек. (етор п. заклад, залога. 

Ф(арре Ё. епкало (залистак на дулцу). (енире е оехќацїеп продавати на крчму (н. п. 

#їаррет Ё. чагртаљка. јабуке). 

Ф[аррети чагртати, чагрљати; п. чагртање; | ене Ё. чичак. 
фай 91аррегп (Фтавел) а. ©. бет #Ханё ит | ЧГеНеги пузати, пузити, иепети се. 

Зишпет чагрљање. #Пїпїпеп попети се, испети се. 

јат бистар; ѕирѕі. бистрица: ракија; Нат,|  [їтрегп звекетати. 
ђе тресђен, ооп 1йрізѓёсйеп избистрити се. |  идеп звектати, звечати; ипденред ©рте[= 

@Їйтеп бистрити. зена (©фетБеп) [йт #їпбег пица. 

(атбе |. бистрина. ФПпѓе 1. чекљун. 

$1аңфеп чваликати, пуцати, ландати, лан- | тен подбрективати; ЇПттепб |@Їабеп 
дарати; пљескати, запљескати; п. чвалик;| клепнути. 
пљескање. (обен ш. процијеп, працијеп; чекрк. 

а бјефет ш. стокућанин. орен лупати; куцати, покуцатп, покуца- 

ађђај+ ландав (који ланда језиком). вати; бататг, чвркати; п. лупа, лупање; 

#їайфташ п. хлапимуха (каже се човјеку] ап біе бит Корјеп закуцати; еіптаї Ёорјеп 
вјетрењаку, који много ланда језиком, и! куцнути; еіп іоепід Порјеп покуцати, про- 
мисли се на пса, кад хвата мухе). лупати; орјеп їріе еіп Фаитіребі тотр- 

$апбеп бирати; пафеіпапбес Нашбеп поби-| кати, тотркнути; п. тотркање; јфбойепо 
рати; їй) јан ЇЇапбеп набирати се. #орјеп чвркати; єїптаї орјеп чвркнути ; 

©Є[анбет т. купилац. п. чвркање; шеїй Норјеп намецати; ©@айе. 


91е Ї. ковчег; Чеш. ковчежић; сандук; деш 
сандучић; апот. сандучина. 

Н ш. лем; (18 Эіпрепшінеї ооп ФВаштиооце, 
итае јфеет Фа ипо ЮГ беј Збајјеменипдеп 
и. 991. лућум. 

@Шеп лемити. 


К! а ; са = 


СГорјет. · 101 


Фофеп. 


їџоті куц: што куц, то муц ишле деатбейеї, | сте п. кољено. 
јо дедејјеп (ооп еіпеи (бтіегбе, бег оит | Хпіероті Ё. клецало. 


© јешеп УКапп пб). 


теби ш. чукаљ. 


орјет та. куцкало: стани ти куцкало (оош |їїееп клечати; Етел) поклечке. 


#їпөе). 
Х1ррреї та. балантић. 


Япіејсеібе Ё. чашица. 
Фпітрё ш. згеба. 


јоне п. намастир, манастир; 51е ђбфјће (бај Ёпїт|феп шкргутати, шкргутнути; шкрипати, 


шта дет (баре ооп 50 лане ап еіп «їое, 
бат её [йт ипё беје парусија; дех ебет 


шкрипнути, пошкрипиватн (зубима); п. 
шкргут. 


еїпет јоїфеп парусијаш; 511, (00 еј еіп 10| Фпііетдоїо п. козар, крут варак, клободан, 


Пет сейапбеп намастириште, манастириште. 


шик, жик; бап йбегзіеђеп пошикати. 


Фүоетоо п. (9%еПех) прњавор; ооп ®еш= и еси прштати; п. прштање. 


је бен прњаворски; т. прњаворац; |. прња- 
ворка; Зиделро апд бетјефеп прњаворчад. 
оре ее Ё. мађупница. 

(бе) намастирски, манастирски. 

Тојестобо! Ї. павћенија. 

ојестобоје; ш. павћенијаш. 

#Гойїетит!ет ап ш. прњаворац. 

об ш. клада, трупина. 

пи: Е расјелина, провалија. 

#Шшїтреп т. груда, грудва, гука, грумен, буб- 
ла; во]. грумење; і іп #Їштреп зија 
шепјевеп угрудати се. 

ита чачковит; Нитила Шегбеп угруда- 
ти се. 

#Шшрре Ё. брњица. 

пабе ш. дјечак, Фркун (мушко дије те од 
10—15 година), шипар. 

ФпабентацЕ п. огеһіѕ ваїугїшш каћун; {рїп 
пепбшиоеа #пабепїташ& орћгуз атасћтез 
мачково ухо. 

Фпабешоцк Ё. гайїх огеһіѕ каћуница, 

Япафеп з. 8. 91е крцати; п. крцање. 

Япай т. еіпег Пише цик (глас пушчани). 

Ўпаїеп пуцати, запуцати, бречати; ти бег 
ефе иаЏеп бичкарати; л. бичка- 
рање. 

Фпарр тијесан, узак; їпарр ашабопипеп на- 
тезати: шї ђе, аши с натегом; 
{ебі їпарр веже лико на узицу; таррез 
береп натезање; 001. аст тафеп опасати кога 
у лико; Ёпарр тафси отијеснити; Ёпарр 
Тип, Ѓеіп тешио {еїп ооп иёдабеп ете- 
зати се. 

Хпарре ш. момак. 

@паттеп шкрипатн, пошкрипивати; п. шкрипа. 

Ўпйиеї ш. клупко, клувко, клуко, клупче, 
смотак; еіп Фийиеї хође8 (бати кокошка; 
еіпе 91+ ®пйиеї полумотак. 

Фебе Бат! ш. брк. 

Ўпефі ш. пристав, момак. 

Япеіреп штипати уштинути, поштипивати, 
заштипивати; Ёпеіреп ап ейџо8 пришту- 
нути. 

Япеіеп гњечити, гњавити, угњавоити; іп 
9епде нагњечити. 

Ўпійег ш. тврдац, тврдица. 

тисфетјо тврд. 

Жпібегп тврдовати, драмосерати. 


Фпобїаиф ш. а шт ѕайіуша лук бијели; ©Ш@ 
ўароп чесно (т. ј. бијелога лука); баш 
ұойлзеп лучити, залучити; п. лучење; 00 
пі деюйтзі лучан. 

Фпобїоифдапеп та. лучњак. 

побои еї ш. туколук. 

Фпбфбеї т. глежањ, чланак. 

#пофептатї п. мождина. 

Фивђег та. брест. їйт [об ваљушка. 

ШО, ш. чвор. о о. 
пор ш. пуце, дугме; поЧепатибет 510 
пулија; еіпеп порі ођпе УЖајфе біпдеп 
мртвоузачки, мртвоузице, мртвоуске еве- 
зати; шї иӧрјеп оехјеђеп дугмали; еіп 
1пбетјріеі ти Фибрјен {рїеГеп копчати се. 

Фиоррпасђег ш. гомбар; без ®порітафегё гом- 
баров. 

Хпотреї т. мршталица. 

Фпотре уђе Ё. сегаѕі сепиз рекавац, рушт. 

ФХпогреп рекати. 

Хпоттеп ш. чвор. 

Фиотла чворнат, чворновит. 

Фподре Ё. пупак; бефопипеп напупити, пропу- 
пити, пропупчати; ітеібеп пупити. 

преп ш. чвор, узао. 

Фибјескђ ш. елак. 

Фпйрбапо п. Беї ђеп. Вамесиђетреп ан 0е$ 
Фпорјез запињача. 

#питтеп прести: мачка преде; бот Заиф 
бурљати, карати се: бет Заиф Тит! бур- 
љају ми, карају ми се цријева; крчати, 
мрштати, кврчати, квркнути, врчати, врича- 
ти; еіптаї регнути; п. рега: стоји рега 
псетета; кврка, врка, крчање, квр- 
чаһе. 

пше Ё камџија. 

Япйнеї ш. кијак, кијача, сопа, батина; 
Кише ооп етет ©іаиде, біе ат Форел ар 
деђацеп ТЇ изданак; їріе ти еіпет Фишеј 
тољашки, кијачки (н. п. ударио га гуш- 
ком кијачки 1114 беш Фобеп). 

$00 ш. мађупац, ашчија, кувар, кухар; рез 
офа ашчијин, кухаров. 

ФХофБбах: ТекђЕ {офбат варак. 

Ў офеп кухати, укухати, скухати, варити, узва- 
рити; подварити, подвариватн; кухати се, 
варити се; депид гофеп накухати; еіп (ред 
їофеп нрокухати; Фофеп, |еђен, Бтајеп ш 


#офетет. 


пі бетаијф прцварити; п. прцварење; 
шї 81 ипо Зимерет Уофен пребрати 
(пасуљ). 

Фосђете! їі. ашчилук. 


102 Фор. 

мн посао, пристало ми у посао; приспи- 
јевати; зи {і оттеп (ооп: Жашјфђе, бот 
Фбатіајітеп) разабрати се, разбирати се; 
зит бе фопипеп наћи се (нашло се дије- 
бдфши ЁҒ кухарица; те); шї аці ме 991 Еопшпеп немати се; 

ричин. їотт ег ходи; Фопли ђесаиё! чик! 

бойт т. варењака (тиква, јургета) ій | Фотштивбтој п. профунат, профунта, 

Федетјаћ ооп водењака. вунта. 
$0015 {е1 та. варјача, варњача. бота т. причесник. 

Федрет т. мамац, мамак мека, омам, литар; | опипитмоп Ё причешће, причест; Фопииц= 

Беійибепдеп брег |тецеп затровати (т. ј.| топа причеени. 

рибу у води). Фот тел причестити се, причешћивати 
5051 ш. Ђгазајса ојегасећ саріќаќа купус;| се; ігапѕ. причестити, средити. 

доста је купуса изјео (т. ј. доста му има | Фата ш. комендијаш: без Фотбратеп 

година ес 1 еїп аПег апп); све купус|ј комендијашев;  бототмашен= коменди- 

и дијете (т. ј. сваке године по дијете рађа);| јашки. 

бази деђбта купусни; ет, тор етијЕ %001 | Фотбмаи ни | комендијашица. 

дераці дат купусиште. Фотбӧиапіф комендијашки. 

"ође {. угљен; бтеппепђе ођје жив угљен; |#отдй1е Ё комендија. 

еіпе дїйђепое обе жишка, жерава, жера- | котрадше #. кумпанија, шерег; Жотрадтег 

вица; а ђепре Фођеп, Ме (и) жар; сой. | кумпанијеки. 

угљевље. Яопооіете ш. Зтиррепійртег ипо јерес јешет 
@оййепбтеппет ш. ћумурџија, угљар. анёаезеїйбпеїеп «“енје четеџија. 
$ођепбтеппетеї Ё ћумурница, ћумурњача, | опїіёзітеп узети у беглук (узели му еве ү 

угљара. беглук). 

«о ес ш. угљар; 0010: угљарски. Фопітопйтеп суочити. 
ойїдат1їеп ш. купушњак, купусна градина. | Фопдтећ т. састанак. 
ођссибе Ё. зшиег бег (туре, (тотибе, брест. | під ш. краљ; без 95під8- краљев; #08 

Ятапітйбе ђгазаеа, оОјегасеа парођгаѕѕіса| еіп краљевати; без билда Фапо краље- 

бросква. вина; Оетујфај ештез #бпїдд краљевање. 
бробрен ш. без Ни феп ХЗедена јап! Обе | Ёбтїйїпп 6 краљица; дес Хбӧиідіпиеп кра- 

стурац; бош бенетдетеђе кундак, оклоп;| љички. 

о ишеп ипо {юе о бен тепелук. ббифинбтини ш. Бесшђице шее іп бег 
&о01бепртйдеї т. уторник (јфетађај. крајина неготинска, ооп 100 Цбегетјеј 
ЯоПеНе #. ттафеп поревенити се. етпес ЗВаешенипа паб Фтабошо : паричина. 
ФоПеиг Ї. без Фјастеса бир; бес УКбисђе (те | Фбтонф краљевски. 

ће те Фебепђеп аштесефеп, ши тег рапи | Фбтасекф п. краљевина, краљевство. 

пате ф пп Фебеје зи дебеле) писанија. | ӧпідзіетзе Ё уегђазешт Шарѕиѕ дивизма. 
оеп котрљати; п. котрљање. Фбтиаајођи ш. краљић, краљевић. 
Фојо п.: Фетјоп, ме баё «010 {0ебі, шп (бе | @бпїдїйтїп п. (98йсбе бег 808) краљевство. 

ден еј Е бет]еп1деп, біе её апјиђу! заврћкола; | Фбипеп моћи; её {йип Фбипеп вољан бити: 

Зататрее, Фогобе) п. поскочица. он Фапиј ез Шип вољан еи; Тапи |е 
#ошеї ш. репата звијезда. може бити. 
ошшапдап ш. комендат, поглавар, упра- | Фон с еп преписати. 

витељ; 8 Фоттапрашеп комендатов;| ош трон Ё. пријепис. 

Фопииапбашеп= комендантски; Фопипапбат | Фопћап поре! п. Цариград, Стамбол. 

ооп 1000 апп бимбаша, војвода. опна пороапес ш. Мариграђанин, Отам- 
Фопипап тен комендирати, управљати; п.| болин. 

комендирање, управљање. Фопќапіпороапетіпи #. Щариграђанка. 
Хоттапдо п. капетанија. ФХопќапіїпороїйѓапіјф цариградски. 
ФопиметотанНон Ё. {йт етен 9егіогбепеп ъитф | Фопітађепі ш. уговорник; еіп Фопітађейі амі 

40 Заде четрдесетница. ме ае наполичар. 
Фопииеп доћи, долазити, ићи (н. п. иде | опоег пупчаст. 

зима, љето, божић); намјерити се; Тот-| Форј ш. глава; ђе Фен оез Форјеа, беп оте 

теп аці дотјерати (дотјерао до торбе, је Уешве Бере капић; еіпеп шт 


бет Фӧфійп куха- 


про- 


до прошње); епідедепїопипеи пресретати; 


бђесйбетќошшеп _ надводити се; – десшен 
{опипеп дојахати, дојахивати; деітабі 
{оштеп докасати; тефі оттеп пристати, 
пристајати; {отті лит ереп тебі пристаје 


беп орі біпдеп, аи дет беде ташиесн 
доћи коме главе; аи деп орі |ф(аден 
дарити по цику: ударио га по цику; її 
т Форј оотап стрмоглав; зи Форје чело 
главе; іп оеп Форј јевеп уселити, усељи- 


бортререфила. 108 


вати, увртјети коме што у главу; {їй іп 
беп Форј јевен увртјети се (ісоБеп), заина- 
тити! се; тиеїп орі 1 тибђЕ дала 10091 мрчи 
ми глава; (8 Бейїйпїїдедё& ФБейооті бед 
Форје5 ле пи Фотег баё ритригпе гет 
и. |. 10. руса глава. 

бортререфипа 4: еіпе 901 Форјтберебипа поце- 
лица, поћелица, равњача, коврљак; бет 
@тацеп губерњача, оврљ, оврљина, исти- 
Фан, Финдељ, тулбента, барбежа, зави 
јача, конђа, џега, облук; Теје ашјевенл 
наоблучити се. 

борјашио та.: беп Ф®орјдхіпо Беїопїтеп кра- 
стати се. 

. Хорүђаат п. (апдез. Форђаат вијенац. 

орјђаш! Ё. бет еге оглавина. 

Форт еп п. узглавница, узглавље. 

©ор[їой[ т. зеље, купус. 

Форјрив ш. еіпе У! Форјрић узресе, пете, 
округа, перишани; еше 901 Форгрив дег 
Ж#(айфеп уплитке. 

Фораїої т. лоћика. 

Форейе Г. бет 9йпзе тура. 

борй еіег ш. бег Зйтбипеп чембер. 

Фор фи та. ооп Уйдеп каица. 

Форецег Її. харач, главарина; ђегт фан фе 
Фортфецес ооп џетђетафејеп Фегјопеп глав- 
ница. 

бор енет (тпеђтеј ш. харачлија, главничар; 
без Фортене (ипеђтеја харачлијин, глав- 
пичаров; @ор{[{їенет=@їипейтет= харачлијеки, 
харачлијнеки, главничарски. 

ориф ш. повезача, шамија, јашмак, јеме- 
наја: еіпе Уа. Їеїпепе8 «орі убрадач; 
багје( бе ишип убрађивати; п. убрађивање. 

Форїшер п. главобоља; Тетфјез Форроеђ мр- 

_ чање; 1008 Форјређ оеситјафі главобоље; 
Форјоеђ оегитјафепо главобољан, 

СотаЦе Ё. мерџан. 

Фотап ш. алкуран. 

%отб та. котарица, сепет, кош, крто, рудњак; 
Фотр зит 5фјапде кошар; дег окр аиз 
©їісор, їоогіп бе ае тої ереп, 015 тап 
ќе іп беп Васфојеп јсбіебі, тон сеп са- 
ћура, саћурица; бет отр, ропи йе 
©ріпђеїп дефап ірегоеп вретенара. 

ботбата 6 ате ештед У Тивев ипо бапојскђез 
іп #тоайеп, 010) бес “а Крбава. 

Яӧтрфеп п. котаричица. 

отб Песбіет ш. плетикотарица. 

Фотбтиафет т. плетикотарица. 

Фотооп ш. еіпе афђице бе: беш беп 
Фотропдадтаб зи Зейеп бег Феј потајница 
(између стражара особита етражара). 

Ўотї ш. плуто, плута, плут. 


Фтајога. 


Хотир ште Ерте апе сепјапгеа еуапиѕ различак. 
Фогпртапћоеіп ш. комадара, хљебара. 
©бтпфеп п. зрнце. 

Котпе(ђоја п. іспит еогпі таѕешае дрено- 
вина; ©{о@ бароп дреновача, дреновац. 
оте тјеђе Ё. согпиѕ тазеша дријен, дре- 
њина; еїпе јипје отле тјфе дренић; еіпе 
Кате отпей ујее дријенак; Фоспе фен= 
дренов; 3410 ооп Фотпе јфен дреник. 
Хоти т. жижак: 0011 Фотилилиес жижљив. 
#бтрет ш. тијело. 
#бтретїй) тјелесни, 


Фотрота( ш. каплар; ред #отрога!дё капларов. . 


ботротаййтп Ё. капларовица. 

Фотрота еђајЕ Ё. капларија. 

обат скупоцјен. 

оеп р]аг. трошак. 

боеп стајати (н. п. ово ме стоји десет гроша), 
стати, долазити, доћи, вриједити; окусити, 
обидовати, огледати, обилазити. 

Фојноцта Ё. Бајзатиа ушеалз калопер, 

Йо) ш. блато, глиб, као, кланац; бејсоспег 
о чагаљ; 500 Фој блатовит; о) ооп 
їй дереп побалегати се (ооп ЗМеђ); ооп 
йет Зіеде ипо фет Сфаје побрабоњати се. 

обід глибав, блатан; (об юехдеп раска- 
љати се. 

Сон ои ш. изметаљка. 

Фове 1. гроПене Феќе ћебе, губер, бијељ, 
биљац; зит Шиетртеен поњава; Фе ове, 
ме апддебтеећ пе, ит фатаи аи Педеп 
простирача (т. ј. поњава што се простире); 
$овеп= поњавски. 

Фовепђеје 1. покривача: 

Фовешпасђег т. ћебеџија, бјељар. 

ўта@ ш. пук (по пуку), праска, праскање. 

©#тафеп праскати, праштити, цикнути; пући, 
пуцати; грухати, грухнути; рскати; п. 
пуцњава, пуцање, грухање, праштење, ре- 
кање; аођфеп беп Зађиел #сафеп р скати се. 

Ятафзеп грактати. 

тај; Ё моћ, снага; зи Фтајбеп Фопписи жив- 
нути; бег ўйпдїїпд ТЇЇ ти бег йе јетет 
УКаппез тај! опасао се снагом. 

тајна крепак, моћан, ејенит, чил, чилан, 
снажан, силан. 

тіндеп поткрепљивати. 

«тај ае Ё цича. 

Хтадеп ш, колијер, јака; ап{феш дете огрлица. 

ёге #. врана; Шут деђбхід вранин; Урро он. 


фет Ятађе гакуша; баё 9й06еіп фер ®тйђе 


вранић 

бтйђеп гакати, гакнути; п. гакање; тап 
{фте зи беп Фтађен, бе тап оеуфенфен 
юш у)! у}! 


Фоти п. зрно; со. зрње, врневъо; сеўеһа),|Ётаїп п. Крањека. 
пуце; ши ©фбіебдеїюеђт очаник, очник; еіп Хсаіпег ш. Крањац. 
рси їп рег “еіпіапо упоћак; јеће Фбӧтпег ©таіпесіип Ё. Крањица. 
(еехеп) Беѓоттеп озрнити се, усачмити| Фтанијф крањски. · 
се (н. п. грожђе), угрешити. Фтајота, Став; Краљево. 


| 
| 


Фуа, 


104 


#тїефєеп. 


бета Пе Ё панча, канца, чапци, чапорци; ®её|#тїшЇЇегїїп Ё. травара. | 


9(0{ет$ ганач. 


баш еђе[ та. садиљка, садилица. 


Хтайеп грепети, гребенати; Ме «аве а | га ит. коријен у купуса; ео]. коријење. 


гребе се мачка. 
#ташеп тржарити. 


@тїтшегт.торбар; уатег, бес Ёсеизехїреіе ђапђе 


крајцараш; #тйшег (оета) ҺиФта; паф 
їеіпесг 90+ ћифтински; е8 Фүйтегӛ ҺиФтин. 
ЎтаттпеіЗуодеї ш. бравењак, брањуг. 


лире 1. гаргача, гаргаша, гвозденка, 
огребло, гребен. 

#татрешафег т. гребенар. 

Фештреји гаграти, огребати, гаргашати, 


грепсти, гребенати; редити (кудјељу, вуну), 
влачити. 

Хтатребеї ш. гребениште, 

#ташреп ш. брету. кљуна, кука, чака. 

#ташр[ т. грч. 

#ташрїетїпп Ё. гребенаља. 

Ятапіф ш. ждрал, ждрао, ждраљ. 

топ болестан, болан, немоћан; ш. бо- 
лесник, немоћник; Ё. болесница; Їтапї је 
немоћи, бољети, боловати; багпіеђеціедеп 
одвалити се. 

#тапїеїп куњати, покуњати. 

#тап фе Ё. болест, немоћ; сте 901+ #тап еп 
подраст. 

тап болешљив, љохав, слаб. 

тата 1. вијенац; Нетег Фоп вјенчић; #тапз 
3. Ө. Живе гривна, гриња, гротуља; беп 
©фшапу іт Фтала адеп (бот Обрен, 
Фипђе, ©@шеїпе) заковрчити реп. 

Фтарјеп 1п.: еіпе 9[тї пе ег Старјен питу- 
љица; еіпе 911 ђатісг Фтарјеп локума. 

Фтарјептадеї п. ковртач, девермавиш. 

табе Ё. евраб, шуга; баш апрефен евра- 
бати, осврабати, шугати, ошугати; п. свра- 
бање, шугање; {тйве беѓоштеп сврабати 
се, осврабати се, шугати се, ошугати се. 

Фтађеп грепсти, огрепсти; чесати, чешати; 
драпати, гребенати; Ёхађеп, їоо её ји по- 
чешати; ЁгађБеп, іріе Ме #еппе іт Сапђе 
чепркати; ет їрепід Ёхабеп грацнути, за- 
грепети; еіпапдег Ёсавеп грепсти се; {1% 
Кађеп (ўсфітрійф, аї8 шепп тап анала 
тодте) губати се (што се губаш?) 


те: Ёге јфгеіеп кречати, крекнути; п. кречање. 

#тебд ш. рак; фес Йй) деђашеё ђоё меку- 
шац; без Фтерјед раков, рачји; тап бе 
буба, живина, ојађелица; бег дегпе Фтебје 
ТВЕ рачар. 

5етебзе шине Ё. һејіоіторішт ецгораешиа лиша- 
јева трава. 

#тебўеп[йпдег т. рачар; ђе терјепіаидесё 
рочарев, рачаров. 

#тебўеп[апдетїїп Ё рачарица. 

беба тд назадан. 

терађбђје 1. чкаља, шкаља. 

#тебә[о@) п. чкаља, шкаља. 

Фтебатодеп ш. боба. 

Фтебаја ш. рачарица торба. 

Хтебзјсдаїе |. самар. 

Хгеђепзеп наслужити. 

терепаје ет ш. елужавник, поднос. 

теб ш. вјера, почек, вересија; аш] теби 
дебеп увересијати, удужити. У 

Фтеђ сеп увересијати, удужити, задужити. 

«тебе Ї. креда. 

Феја ш. околиш, кол, коло; бази бейдтїў 
околишни, 

тееп покликнути, поклићи. 

тете, Фташеї ш. чигра. 

тетвеп, дебахеп порађати се; п. порађање. 

Фтеріхеп крепати, крепавати, црћи, прка 
вати, липсати. 

тену п. крет, криж; баё Фтеца бед етӣед сапи; 
баё Фтеша (18 еіп ђе без Фбтрегд крста; 
еіп @е ши (рсн Опште ак, баё абег 
пих фет 90е беѓаипі, піфі би Фа(епрер 
#01 покрижак; ба ей бед Чтеџдед, бегеп ед 
зе! 0151, бен 5. Ўйппег и. беп 14. Серіетбег 
крестов дан; Фтеца шафеп крстити се; 007 
ейра$ крстити се кога, чега, од кога, 
од чега; Пра Фтеца унакрет; паф еїпапбет 
і1'8 Фтеиз едеп испрекрштати, поиспрекр - 
штати; Ибега Фтеца {едеп екретити (н. п. 
руке), укрстити. 

теш, ©їађі іп Фтоайеп Крижевац. 

Хтецзобег т. крсташ орао. 


Ятавід сврабљив, шугав; т. шугавац; (. шу- |#тецдбеете Ё гћатпиз саіћагііецѕ пасјакови- 


гавица. 
#тапеп чесати, очешати. 
Ятаи8 крецав, кудрав, 
©фіреіп багунац. 
Фудије(п коврчити. 


коврчаст; ацјед 


на, пасидреновина. 
Ятецзеп прекретити, прекршћати; укретити, 
укршћати. : 
Ятецзег т. ($йеттеїйїфе йпзе) крајцара, 
динар. 


саш п. зеље, купус; апзе трава; Фтане | Фтеизјађие Ё. креташ барјак. 
купусни; #гїшег биље; дејфишепез Фташ | ®тецзіед ш. раекреница, раскршће. 
сјецавац; егоіфіеіе8 Фташ зи бегегеіеп сам- | Ххепзеје (едеп укршћати; (тешаџеце ейраѕ 


докас; еіпе 9111 Фташ чукундеда. 


ропи Бејејпдеп испријечати. 


Хташеіјеп п. нож, ножеви, рибаоница, рибеж. | Фсіеђеп миљети, помиљети, пузати, пузити, 


Ўтйшетітаи Ё. травара. 
Фташіетѓеппегіпи Ё биљарица. 
Фташђобе! ш. рибеж, нож. 


гамизати, бауљати; ооп реси, јо баб бег 
Ўипиете обеп егіфсіпі гузити се; п. миљење, 
пузење, гамизање; гужење. 


Фтіед. 105 #ийшегеп. 


лед ш. рат, крајина, размирица, војница; | с ишишид # ошијавица, пошевица, обавит; 
911055- ратни, бојни; #Ётїей апјапдеп зара-| 0е8 с ивед кључ. 
тити, закрајинити, завојштити; беп Чед | Хуйрреї ш. богаш, богаљ; уши Ятйрреї 
Ббеспбтдеп довојевати; еЗ 1: Ётїеп епапоеп| тафеп осакатити; ушли #тїрре( їшегйеп 
закрајинило се је; Хүіед {теп крајинити.| осакатити се. 

Филедеп ратовати, војштити, војевати; би| Пре ђај! богаљает. 
Есеј её делић піфі хоћеш батину. тиді п. пропеће. 

Ятісдег ш. бојник, бојац, војник; Бејобђејеј | 00е т. коба, кабао; {йт 9010, је каблица. 
#тїедет ајлукчија, левер; тіедег зи Фүстбе Пе Г. комин, кужина, ашчијница, кухина, 
катана; со. катанија; беп тїедетп зи] кухарница, кућа; Фйфеп= кухински. 


Жете деђотід катански. Яифеп т. 9[тЇеп ооп неп гибаница, пита, ба- 
Ятіедёђеег п. војека. клава, фул-баклава, «смоквара (некака 
Ятіедёооттаі) ш. џебана. пита е медом), султипита, опаруша, са- 
Хтіедё3еії Ё. војница. бирача, масница, разваруша, пријеснац, 


Ётїрре Ё. јасле, јаели; Ме #тїрре бег еби] провртан; еіпе 911 деј Шет Фифеп ЂЋаија; 
рсн, ште бе ©фшїпабеп шп 98 еібђпафќеп| еіпе 1+ Фидел ті Ҹаиф лукарица, пита 


итйет[їйгеп вертеп. с луком; еіпе 9101 ифеп зи епа 
Ўтод!а8 п. биљур. уљенак; Фифеп, бег ат Заде без Фаивра= 
Ят еіп чангризати; ЁіНібес Убепјф| опе 15110 кршњак, крени колач. 
чангризалица. оа ш. довијар. 
Ятівеїп дрљати, надрљати. йфепоцјеђесіии Ё. довијарица. 


Фтоаје ш. Хрват; їріпоуфбех хоо, бег кај їон | йфепацііфё Е. а. 8. Бе; ОофдеНеп виђање; 
шта }ргїфї Кекавац; бег ча {ртіфі Чакавац. | йфепаціїфі {1ђхеп виђати, готовити јело. 


Хтоайеп Хрватска. Фифепраех ш. ћаиџија; без Фисфепбаетд ћаиј- 
Ўтоайип Ё хрватица. џијин. 
ФтоаНјф хрватски. #ййешї@ї п. тумарача евијећа. 
топе Ё круна, коруна; Ме топе ап ти т. кукавица. 

Фјетђејић кичица. Фифи ац ш. еїпеп јоїфеп ооп іф дереп за- 
Ятӧпеп крунисати, окрунити. кукати. | 


ӛтопепіђаїег т. креташ; бег бабе Фтопен-| ще Ё. каца, џбан, жбан, бадањ. 
раїег, аи бег оіегіе Фен бедјеб еп крета- | їїпег т. каблар; еЗ иста кабларев, 


шица. кабларов; #їйїпег= кабларски. 
тотенфјеу ш, полијелеј. Фиде! Ї. тане, зрно, кугла. 
#тбшипд | крунисање. ёш Ё крава; 5те пібі деѓаї54 нетељена крава; 


торї т. гуша; бег Фтор бег Ѕеппе, без) шиде јуница; бег јипдеп ш) јуничин; 
308618 воља, гуша (у кокоши или у тице); Фиђ= крављи. 
пи Фторј бефоишиеи огушавити. Фиђагофе Ё клепетуша, клепка. 
брјет ш. танан: { Фиђђаш Ё. кравина. 
п ы ШШШ; Г туша. @шййїтї ш. кравар. 
ацђе Ё. содштђа и{ййгоза гушан. Ў Я { К" 
ёте Ї. бабурача, ватрена жаба, губавица ЁЛ е ПШ о Ји 
(жаба), крастава жаба. іе Фопиетш ве пафгавЕ захладити; п. 


#тїЧе Ё штака, шљака. а 

Яги т. крчаг, ћупа; еіпес Фтид чмулица, е 1. хладноћа. 

_ крчажић. 1 еп калити, накалити, окалити; хладити, 
Фишпе Ё средина. расхладити, расхлађивати; беп ишђ #62 
Фиштеји трошити. [еп искалити. _ | 

Фит ерлав, крив, егав, кривуљаст. $1090оаппе Ё бени #тапйшеїпбтепиеп та- 
Ўтипипотіф т. кривогуз. · барка. _ 
@тшишїтбБеїїїз кривоног. 91010100 ш. квасилица, уковача (чим ватру 


бине Ї. кривина. кропе). Г ОСЕ 
Әйтеп кривити, укривити, укривљивати, | 1110100 ш. 08 ©фїшрїпаше [йг етен 
накривити, накривљивати, искривити, ис-| 011, бег {їй} шї беш УЙеЙеп арЫ} му- 


кривљивати; {і бог 9(ег {тїштєп погу-| _.ЗИКрава. 


рити ее. Фиђи дели. 
ошитђа а кривоврат; т. кривошија. #шйпашеп: плавуља, медуља, срнава, кошута, 
ти брна кривоглав (који главу на кривој рисуља, баркуља; оте {йт еіп Фиђе, бе 
носи, кривоврат). їріе еіпе Эште ап бег ФИтне бп цвје- 
ши п. ©роНпаше {йт бен ©абеї кри-| туља; ®аш ши ме Фиђ ђегбеізшоёеп ма, ма! 


вача. Фиђіоеізеп ш. уродица. 


аБаажааа“С 6 


Ф®ибити;. 106 Фафеп. 


иѓитиз ш. геа паїв кукуруз; иии; ку-| бепеп #йтга||её, бег зис Зіегос рогиг апдеғ 
курузан (н. п. хљеб, брашно); опт “иќ флаш плто токе; бес еіпеп {оїфеп Ф®йтаб 
тапдеї оесоосбепег ФиТитиз епарак; 1110] іад токалија. 
Фиѓитиз дешайеїедё ©фішеіп. куружњак; Хйтајіст т. оклопник. 
Фес, їро еђе &иїигиз дебашЕ вот кукуру- |11018 т. тиква, бундева; бази деђдг!д тиквени; | 
зиште. $17018 ши 9ајег батіп зи іхајеп водењака, 
Фиғитидбтеі ш. оеша ори 213 ројета е! водњака; Меше Иса тиквић. 
еа шаіѕ качамак, күља. ФйгБі86 11е Ё. бундевски цвијет. 
Фиѓитизртон п. кукурузница, кукурузна | ©илїег ш. улаг. 
проха; еіпе 910 ийитиәро опарница; | И уфиег ш. Ћурчија, кожухар, крзвар; 
Хиїитизбтої, бда ди [апде іт @енет де[ег 008 Иујфпска Һурчијин Фисјфпек= Ћур- 
деп полежака; еше 901 Фиитизбтој ші чијнеки, ћурчијски. 
Зтіебеї луковача; дејацетје Фиби бео ситјфпетђатотет! п. ћурчилук. 
крњача: іп бег Ўпебое ате еіпез | уфпешии Ё. ћурчијница. \ | 
#аппеё, бет бте! фи итизбтоје аў тропројан; фита кратак, ократак; Їпїз йереп крачати, 
етан. анд Фиѓитиз бео ипо Убајјег буза.| окрачати; иде терен краһати; Їйгдег 
еићитиабо(беп т. ѕріса леае кукуруз (клас! шайеп пократити; боп ишеп – Нидес 
кукурузни са зрнима); ацааертојфепе ФХи=| ттафен поткратити; и богет отоич; 
Ғитизёобеп окомак, окомиња, тулуг. оет Шидејје пријеки; бег Ёйхгејіе 23ед при- 
Фиѓитизёогп р. десбјеје Хиѓисиг биет пуваре,| јечац. 
(у кокању оно зрневље, које у кокању не | ®йтзе Ё. краткост, краткоћа. 
испуца). йел кратити. 
би испгјфаје Ё комилац. ита: биајивтае Оеппе шепељица. 
®иѓитиз тор п. кукурузовина, кукурузна сла- | фита фид, шеша  ијкђе Бђабеио крат- 
ма, комушина. коуман. 
Фипинег ш. јад; беп Фипипес [08 тостбеп| ита ред на брзу руку (учинити што па брзу 
· отужити се. уку). 
тесто Тебси тетурати; п. тетурање:| ијф! (брест. {йт ђака аш!) куш! 
таворити; п. таворење; конобати; п. ко-|Фић ш. пољубац, пјелив. 2 
нобање; {йшшегїй јел ејфајћ ефеп | И јел цјеливати, љубити, пољубити; $їпйет= 
кубурити; п. кубурење; {109 биштпесте бе| їой пацити; цели, цели; |0 ја 
ђе(јеп конобати се: сте Зеїї Тапа Шишпет| еп наљубити се; їі елп ши 
Пф) ереп протаворити; Їїйшїштеєгїїй бегїебеп| деп @тїебеп (боНеё їойијфеп, зи Зе лафјеп 
претаворити; іп Ёйпипесіфе аде їошшеп| мирбожати се, мирбожити се; п. мир- 
ушепртљити, укубурити; Кпишегіфет Зи) божање. 


Кап) кубура. Фиће Г. приморје; ®ййеп» приморски. 
бишитеги апсете тиштати; {іб їптшегп ха- | енбешођпег та. приморац. 
јати, марити. бијес т. звонар. 
бититегоо  : ФитипетооПед Чеђен јадовање. ©шфе 4. каруце, интов; бази деђӧтід ка— 
Фипте п. ајам (кеп. ајма). ручни. 
ипо (етреп огласити се. ©ш{фет ш. кочијаш; без фи фетд кочијашев ; 
Фипде т. муштерија. Фин фетг кочијашки. 
бита учан. иду тен кочијашити. 
Фипртасеп огласити, оглашивати, обзна- |011 Ђирил ФилосоФ бег ©їарепароќеї: 'Би- 
нити. рилов дан. | 


Фипотафипд !. обзнањивање. 
Яиибјфба Ё муштерија; етће Фипојфај сеф- | 


теџија. 25: (абег %епіф млакоња, млитоња. 

Фипојфаес т. ухода, увода. Чађеп подсирити (млијеко); $үегое Хабеп, іф 
Фипўё Ғ. мајсторија. етботеп {ађјеп одмарати; {і тії Зап Їабеп 
Фат мајсторски. напојити се, напити се. 

Фирјег р. мјед, бакар. Фабейтипї ш. уморница (чаша ракије, коју 
Фирјета їоегбеп, |фтефеп обакрити се. уморан човјек попије). 

Фирјесп мједен, бакрен. &аһїташ п. Зар коб кайїит уегит ивањеко 
Фирреї 1. іп бес #їтфе труло, кубе. цвијеће. 


Фиррсји свести, сводити, подвести, подво- | Забтадеп п. сириште. 
дити; еіпе таш ѓирреїп сочити; п. со-| афе Ї. брљага, бара, каљужа, каљуга; 
чење. Пете Сасе локва. 

Чирреппи {. подводница, сводница. “фет смијешити се, насмијехнути се. 

6 тав ш. оклоп; У {Пбегпеп, сиф тејни“ | Сабфеп смијати се; п. емијех; Бег 


! 
“афет. 107 часиеп. 


еїооз подемијевати се; п. подемијех;| Әашре Ї. бес еіпјафНеп ті жижак. н 
зит Фафеп бтіпдеп насмијавати, насмијати; | “опо п. земља, постојбина, завичај, вилајет; 
їаш Хафеп грохотати се, насмијати се! «'апйе$- земаљски, вилајетеки; “апо ций: 
грохотом; п. грохотање, грохот; кико-| еше, іротйбег тап эп 0бејеђїеп ђаё под- 
тати се: |і јай Хафбеп насмијати се; бес ручје; ооп ипјехеш Сапре нашоземеки. 

детп {афі емјешљив. Чапббацес ш. паор, сељак. 

сафестлф смијешан. ©йпдфбеп п. земљица. 

Чафш На, «18 Сирано кесизуб (јејитрј те). | Запдеп извести се, пристајати, пристати. 

@е@анбе 1. кумрија. апай Ё  теферич (н. п отишли на 

Фађеп ш. дућан, болта; Чабеп= дућански. теферич). 

Фабеп 1пүїїаге зазвати. Чапрђацд п. теферич. 

Чађеп набити, набијати, пунити, напунити, | апотејјес то. мјерач. 
заступати, засукијати; ані ме ОфиПе | апурасне Ё. теерич. 

[ађеп заметнути, заметати на раме. Чапогеден тп.: е8 їоіхо ет апђойепоет. #апф 
©ађеп[ ідеї ш. паб Пи еђег 9001 ћепенак. тедеп спушта се киша. 
арена оси ш. тириплик. Фапоашапп ш. земљак. 

Чабејћоф ш. шинка пушчана, харбија; 008 | апраташини |. земљакиња. 

Феђаинић [йт беп байейо@ ап бе: е | бапоатани ја) хемшеријин. 

шипчиште, шипчалук. Сапојсекђет т. скитач, пангалоз; їйетбеп про- 
“адресте |. треће ©йдбеете сланкаменка бијела.| екитати се. 

“аде Ї. таван; обетіе «аде бед Фешјфобета, | апр те фест | скитачица. 
те рот едеп ретјаш! окапина, повлата. |бапбїад ш. скупштина. 

“адег п. око, табор, таобор, логор, полог;| бана дуг, протегљаст; Їйпдег шафеп оду- 
ред Оајеп ложа; дег Офшете брлог; гп| љити; Їйпдег їретбеп дуљати, одуљати; п. 
Чавес деђеп полећи (полегло жито). дуљање. 

Чадесп улогорити (н. п. војску), логорити; | Запдбеіід штркљаст. \ 

Їадесп, ооп ©йушеїпеп брложити, брло-|®апде задуго, давно, одавно; {@оп Тапде 

жити се; п. брложење. вајкада; бег ооп Хапде ђе 1 давнашњи; 

“адет їйНе Г. лежница, ложница, постеља,| пле [апде докле; метод) (апде ђе; подавно. 
падалиште. Фйпде Ё. дуљ, дуж, дужина; паф бег ©йпде 

Әадојќа, «теі шире Жадија Ластово. уздуж, на дугуљ; |ф іп ме бапде дебей 

“аўт бангав, сакат, богаљаст, хром, цотав;! удуготежити; п. растезање. 

т. хромо, топал; {абпі їџегдеп охронути. | “апдеп, пай ебрад сегнути се, сезати се; 
сађиси сакатити. п. сезање. 1 
с“ађиђе  (. хромотиња, хромоћа. “хпдешеце Ї. чама; Бефопинеп, іпђет тпай 
Зађиниа 6: ооп бег ©ййштипа депејеп прехро-| траке! очамити; тафеп, ашттрет їйетбеп до- 

нути. тужати, дотужити, догрдјети, досадити. 

“аір т.; @а1б тор глава круха, хљеб, хљебац: | Запддеј фу аи дугореп. 

Хаб {еїпетеп 80ізепртоісз сомун, самун;  “апађаагід дугокос, косат, коснат. 

бе! {еїетїйеп (еГедепђейеп колач (н. п. |91910 дугуљаст, дугуљат. 

крени колач);  еіпег Ф010 тој апр Фет | апаиадела дугонокат. 

Теје циповка; беп ме иес {йт раё по | Запдпајід носат. 

Беї еједепђе дез Васфена тір колач; алоја заметан, заметљив, мрдан ; Іапојат їп 

“аїб йе сирац; Сатен «е, еіп #йдбеп| | ипдејфке беј бег УСсбен типав; аду. истиха, 

тубок; аиф ооп аф ипо Їй сиран| полако, најлак; іп бег Мебепдат: типар 

воска, лоја. по типару говори т. ј. полако, господски 
че {. оош Фанетташ расо. као из књиге, по типику; ђе оеголевиф. 

Хайит п. јагње, јање, јањаш: 1їџеібйфе$| [апаат јрсіфі какило. 
јагњица, женско јагње; во. јагњад;| апај покрај; аду. одавно; роп ид Бег 
бапйпд= јагњећи; бо ит пе те издавна. 
греда те ел кит! бат їоедісеібеп киткати ; | ©апдшадеп ш. ерчаница. 

п. киткање. Оапајре а јфуравеп бенетати. 

Сашниси јагњиги, јагњити се; п. јагњиво; | бапзе Ї. копље; |фегареце жажалица. 

59101, о Ме Оаје (апииеп јагњило, | атентаде ш. копљаник. А 

јагњиво. Чарреп т. дроњак, реса; ті бет біс аби 

Хаттетіооїе Ё. јареница, јарина. іп бет ите јећдећорј їоіхо еукија, ступа. 

Хатитпјей п. багана, кожица јагњећа, јагње- | Фатіјаті п. ћаћу (то је Ћаћу). 
тина, шкрњетина. . | @атт ш. ларма, буна, џагор, учка. 

Мапцидеф п. јањчевина, месо од јањца, |“атшеп торокати, џакати, заџакати, арлати, 
јагњетина. ударати, чалакати, вардати, лармати; п. 


аттоо. 


вакање, арлање, ударање; тебі 118 Өйттеп 
їопппеп расторокати се; ап{аппеп зи 1617 
шеп изаврети: “епіе идеп ап зи Таттеп 
узавреше људи; {йхтепо (ундез {ўтанеп= 
зиппег арлакача, алакача, алапача. 

©йттоїобе #18 ©сбеїнооті ооп єіпет 9%е10е 
торокуша. 

Хйттќапопе Ё хаберник, гласник. 

Уа стипабфег ш. лармаџија. 

йсшїапде Ё витиљача, смоленица. 

“аћ аду. овлаш, полако, слабо. 

Зајјеп пустити, пуштати; попустити, попуш- 
тати; оставити, остављати; Тајје 0100 тїбї 
не дај се! [аб ипд! ходи! хајде! Тајје; ипд! 
дај да! 

Чај ё. терет, товар; бази деђбуд товарни. 

Әйет хулити, похулити. 

ид досадан, цањав; На їрегђеп досађи- 

а вати, досадити; досадити се, досађувати 

і се; цањати, дотештати, дотешчати, доту- 
жити, притужити; л. досађивање, цањање, 
притуживање. 

#а{йтйдет ш. бременоша. 

Чајноадеп ш. ап деш ©аййшадеп эшет #атЁе 
типе, бег ©йпде паф ац беп Уфјеп Педеп®е, 
ме «ај; без Эбпдепд жофеп |і ђаПепре 

ж _ Вашие бирвати рит. 

* Заіеіпег ш. Латинин; со. Латинија; јипдет 
Латинче; со. Латинчад; зит етет 
тафеп полатинити. 

Яаѓеіпесфеп п. Латинче. 

Хаіеіпегіпи Ё Латинка. 

Хаіеіпіј) латински; $. 
ретдеп полатинити се. 

Хоіетпе Ё Фењер. 

Яафаире Ё. гаћан (голуб, у којега је перје 
доље по ногама као гаће). 

Чане Ё. жиока, паузница, плесмо, летва. 

ЯаНеп жиочити; п. жиочење. 

#айшетде Ё маџун; рБетајекђен (Зете маџун. 

Хап млак; ойпе ај ипо Уештесе  млитав; 
Тан шафеп млачити, помлачити, смлачити, 
"узмлачити; [апе Хбатте топлина. 

Заир п. брената грана, лишће; абдеја епед 
Хап шушањ; “опр Беёоттеп пролистати. 

Яаибе # сјевица. 

Запбђине Ё хладник, шумњача. 

Запе бренат. 

Занбјфобет т. лисник. 

Чанђаџетд ш. брсната грана. 

Заиф т. аит лук бијели; бази деђӧтід луч- 
ни, луков; 0іоег ХМашф балучка, пупа; 
аир: без Чашфа главица лука. 

Чамбоп: (@епегаї Фанои Лауд; бе епета(8 
Чаибоп Лауданов. 

Әспет ш. чингер; Беїт Фтаттеји патока. 

Сапети кебати, вребати, засједати, шерпати. 

Чан т. потрк, трк, трка; без Убајјета тијек; 
еіпеп іт “аце йет {і Тајјеп утећи. 

Яоцрађп Ё. пошетањ. 


1. тбёшїф= Фа оф 


108 


Херепбід. 


Занјел трчати, потрчати, потећи; п. трчање 
їп бе #Тебепдатї} трк напоље, шет у кућу; 
Їащіепо трчке; аизе тате Ташјеп растрка- 
ти се; баропіаціеп одјурити, измаћи, 
измицати: ег [аи дароп измиче; 
біп ипо ет Гашјеп уепропадати се; бе; ојЕ 
їйїп ипо [ет (бије оптрка, летија, пролет; 
бђіпіет еіпет еіпђемашеп пристајати; тефї 
їп Чацјеп бтіпдеп растркати (н. п. коња); 
тобі іп Хапјеп Ёоптеп растркати се; [а1= 
{еп Тајјеп залетјети; истркати (н. п. коња); 
пи бац{еп йбегітеђеп натрчати. 

“йцјег т. горњак, камен воденични. 

“аид је, уои бег Ўйиріпи куцати се; п. 
куцање; роп дег Фиђ водити; п. вођење; 
ашп жреНеп та! повађати; п. повађање. 

Чашде Ё. цијеђ, лушија; шп Сорпоајфен мило. 

Чаидеп лужити, полужити; п. лужња. 

Хацђеі Ё млачина. 

Маште Ё. скопост, ћуд; бег шег Фаипе 1 
вољан, добровољан; їрехдеп одобровољи- 
ти се; й01ег Хашпе турован; Гесреи о$ло- 
вољити се, 

Запа Ё. уш, ваш; Нете 015 ушењак. 

Чапјеп бискати; {і црвати се. 

Хацід ушљив; ш. ушљивац; Ё ушљивица. 

©аш} гласовит; [аш гретрен прочути се, про- 


Ћукати се. 
баш ш. глас: іп беп поскочице ($0132 
гређеп) _ афађишпа ез ©ашед бег 


фибрје, 9йпзеп и. 551. бешп апе цака, 
цака. 

“ашертеї п. клепало; батат |(аден клепати, 
ударати у клепало; п. клепање. 

©йшеп звонити, зазвонити; п. звоњење; аш 
УГрепђ здрава Марија: звоњење на здраву 
Марију. 

Хаціет самотворан (н. п. самотворна кост); 
све. 

ашат топал; {аи їюйттеп узмлачивати; п. 
узмличивање. 

Заопе Ё усов. 

©аштеп точити, проточити (крвљу проточи- 
ти), точити се, изасрати се; тїї Фетаијд 
дрићкати, дрићнути; ‘п. дрићкање; }феїгз= 
Вай їйт “агітеп трч на поље, шет у кућу 
(биће ноћас.) 
“азат: бег Сатіад оот бет фФапијоптад Ла- 
зарев дан, Лазарева субота, - Лазарице. 
“ереп живјети, живсти, живјети се; п. 
живот, житак, жиће, живљење; 11118 
“ереп бхіпдеп доћи коме главе; {0 бад 
“ереп пеђтеп оемртити се; би још їебеп! 
жив био! бедиет Їебеп зевкарити; п. зев- 
карење; тіїђјат Теђеп кунаторити; п. ку- 
наторење; піфі јр тебі {ереп живарити, 
животарити, живуцати; {і ја 1ебеп на- 
живјети се. 

“ереп жив. 

Херепбід шафеп оживити, 


5 
е. 
- 
А 
ЈЕ 


Чеђепаше!. - 


Чебђепзише[ п. житак, комора. 
Чеђепаден Ї. вијек. 
Чеђет Ё. јетра, 


Чебете цигерни (н. п. кобасица). 


ФеБетїитїї Ї. џигерњача. 
беһйа[ї живахан, жив, бадар, отворен, кочо- 


перан, жесток. 


Серђа ној Ї. жестина. 
езеп грамзити. 
Феї їрегђеп напући, напукнути. 


Чефеп лизати, облазнути, облизивати; еіишої 


{ееп лазнути; еіп ірепід Їеїеп полизати; 
їй Хосеп, @Б[шї зеідеп облизивати се; {і 
јан ееп нализати се; ти ехбіпоипд 
Кошшиеп, еіпапђег Хеїеп елизати се (н. п 
слизао се е њом); бег Фитреп Саїз, беп 
шап беш %1еђе зи (ефеп 0101 улизак. 


Фейег т. лизавац. 
Чефеф јеп ш. слаткиш, преслачци, посла- 
стице; “еѓетбіеп, бет да ђипииегајенеј 


оклизотине. 


Чебетђај масногуз. 

Чебет п. кожа. 

ЧеђетбетеНеу ш. табак, кожар. 

‚_ Чемд нежењен. 

‚| ест празан, ташт, пусторук, сух (сухи бој); 


Хест, іт Филајрте! бош, празно. 


Чеете Ё. празнина, таштина. 
Чеетђе Ё празнина. 
Чедеп ставити, стављати, оставити, метнути, 


метати, врћи, ударити, ударати, дјести, ло- 
жити, положити, полагати, сложити, класти, 
слагати; {їй {едеп лећи, лијегати, полије- 
гати, положити се; бот 9[ш{Й{апйе утало- 
жити се; аці ейшад ударити; батацј {едеп 
ложити, наложити (дрво на ватру); 


109 


пигерица црна, утробица; | Сет бегђејфајјепђен 1. 


р Ж У: ме (у 


беен. 


Че ш. тијело; енага (н. п. боли ме ева 


снага); 4010 аї8 80е рез Фетред стан. 
грађа (човјек слабе 
грађе). 


Зефђајна сушти (н. п. сушти ђаво, сушти 


отац), чити. 


91010 рођени. 
“еі0|о(0аё ш. делија. 
“еібірафе 1.: Обетет беје[беп делибаша; и 


дерті делибашин. 


“ее +. мртац, мртва; бази оеббтід мрт- 


вачки, погребни. 


“еіепбедгабпір п. погреб, укоп. 
Уетфепђесе Ё. покров. 
“еіфепдебйђт Ё. мртвачина, мртвина, опијело; | 


Ме реш Фуіејег зи епітіфіепде «еїіфеп= 
деби ут самрштина, укопина. 


“еіфепђето п. укопница (т. ј. кошуља). 
“еіфепѓоќеп ріиг. укопнина. 

“еіетітідег т. гребодер. 

“еіфепіиф п. покров. 

“еіфЕ лак, лагахан, лаган, ласан; Їеіфіег 


іретдеп ланути, одлахнути, одлакнути; ед 
Е тїт Јев ТІеісег дегротреп сад ми је мало 
грануло. 


“ефир ш. лакац, лакић. 
Чејфноајен Ё. лакоћа, ласт. 
“010 жао; ед Тї пис (ер), ез #риі пит (еј) жао 


ми је; ер ешр[їпбеп зажалити; о {еб 
еіп (ајјеп пожалити; јо 0іеї [Те јеш, боб 
шап её піфбі шейт аизђа еп Їапп дожалити 
се, сажалити ге; {сіў Шип ражалити се. 


“еіђеп патити, злопатити, пострадати, стра- 


дати, трпјети; еіпе. Зен апд Їеіреп про- 
патити; ди пре {еібсп отрпети; ет Їапп её 
піфі (ереп то је њему зазубно; бег “етенђе 
злопатник, страдалац. 


бабитй) ретбтаифсп изложити; |) батаці «оісг Ё. лира, лијера. 
Іедеп наклопити се; (едеп, {тадеп, 000 ееп п. зит бертанф беден ешо без 


бег ©еппе снијети: јфуйде едеп  остр- 
мити; амјапден ди {едеп (рои бес беппе) 


пи ен Федепапред наруч; зи {сіђеп по- 
чек, причек (дао ми на почек). 


пронијети (пронијела кокош); Її аиё{едеп, | @еїтпеп туткалити. 
ае тет деїеді ђабеп изнијети се; йбегаесф | Сету та. Паша лан, ћетен. 


Іедеп екршћати; п. скршћање. 


ереп п. 96 бароп зијамет, тимар. 

Хеђепдиі п. 9111 бароп тимар, зијамет. 
Феђептатпи ш. кметић. 

“ейт ш. мура. 

Фейпе Ё. опејек. 

Чеђиј у! та. двожични столац. 

бейте Ё. наук, наука. 

Чефтел учити, научити: 10 їрегбе ита [боп 


ейтеп опаметићу ја њега. 


ертег ш. учитељ; Сеђгее учитељски; ђе 
_ Џеђтеса учитељев; “«еђсег {еіп учитељо- | ециоапођапојет ш. платнар. 

ераід, Сїіабі Липиска. 

Чеђујитае ш. шегрт; џез Феђујипдеи шегртов; | Чете лагано, полагапо, истиха. 

“ефје 1. ап бег #бапо, біс дет ®еїПдепбїїйе 


вати; таи бед ©ейтетё учитељевица. 


“ертјииде је шегртовати. 


Чеси та. ученик. 
®ейттаофеп п. шегртица. 


Зенита п. богородични лан, дивљи лан. 
“еіпӧї п. олај, уље. 

Чеијате т. главичица. 

Зеһиоато Ё. платно; дертифе Ченирапо басма; 


тібі даш деб(еіфіе “еіпірапо жутица; шїї 
(3. ©. јефенеи) ©їтеїїеп Фитфаодене “еіп 
рап? узвод; “епиџапо, те фе Сітаразеп ап 
ба издер; 9хіеп бес Хепирапро либрењак, 
ћенар, јашмачар, појана; еіп ба Феіпїрапд. 
ооп 20 Шен крпа платна; еіп © [её 
зијапитепаеко те е Фейиірапо труба платна. 


шп бибаејке Це еп; иконое. 


“ееп ш. калуп, препона. 


Ченен. 


Ченеп водити, наводити, наврнути, прехо- 

‚ дити, навратити, навраћати, навртати, 
управити, управљати; крмити; ает ја- 
зити; п. јажење; оох оси ©фајеп Ђехдеђел 
пир је Тейеп јавити овце. 

Фепег ш. управитељ, уредник. 

Зейет |. љестве, мердивене, мердевине, мер- 
дивен, стубе; ши 98одеп лотра. 

Әеіђаптеї ш. преходник, преходњак, пре- 
ходни ован. 

Ченипа Ё. управа. 

Фепїеп крмити, управљати, управити, навити, 
навијати. 

етс. шева, чеврљуга; бет “егфедеђётід шевин.. 

Чеуфепбаши ш. ріпиѕ 1агіх тисово дрво, тис; 
оази деђотід тисов. 

Четфепђоја п. тисовина. 

Четпеп учити, учити се, научити, научити 
се, поучути се, поучавати се. 

Чеје Ї. јематва, берба. 

Фе{ет: јемати, брати, набирати, обрати, тргати 
(н. п. грожђе), купити; п. брање (н. п. 
кукурозно, виноградско); чатити, читати, 
штити, учити; беп дапзеп Зад уириђ Тејен 
пречитати. 

Әејег т. берач, тргалац, купилац; 
Чејет= берачки; ђед Чејета берачев. 

“еесіпи #. купилица. 

Чећпа, ије їп Файтанеп Лијезина. 

Ченеп ш. иловача. 

бейет пошљедњи, стражњи. 

Чебдебосенес мљезинац, мезимац; Ё. мљези- 
ница, мезимица. 

Ченсфјеп сјати, сијати, свијетлити; оош 16 
сијевнути, сијевати; п. сијевање; ет їрепід 
їепфіеп посвијетлити. 

МЧеййїет ш. свијетњак, чирак, керостац. 

Чендиеп башити, хашити, инћарити; п. бах; 
ме Жегшапофаї (ецапеп одрађати се; п. 
одрађање; ебраз тїї Земрипостилд (еидпен 
снебити се, снебивати се; п. снебивање. 

Меше р!шг. људи, свијет, чељад, војска, 
вилајет. 

мен епа уљудан. 

Зец едѓеі Ё. уљудност. 

ере Ё. леванта. 

АИО видан; {11е ипо шагше ©оппе јарко 
сунце. 

ХИ п. визјело, посвјет; еіпе 911 910 вакља. 

Хифірибе Ё усекач, мумаказе, клијеште, 
штипаљка. 

Аф оеете гледај ©іфіриве. 

фита (. проплапак (у иланини мјесто, гаје 
нема шуме); пп Ођила ведрик (у риту, 

| гдје нема трске, него вода). 

Хеб мио, драг, љубимни, љубазан; $100 п. 
миље; Їїебет тооПеп вољети; Пебес їроепо 
волиј; еб деіппеп замиловати, запазити, 
приљубити, приљубљивати, смиловати; 
пеб ђађеп љубити, пазити, ћутети (ћути 


чатац; 


по = 


110 


ере Ё. љубав (учини ми љубав {еі іо дш, 


ХНебеп љубити, миловати, севдити; 


Хпебепа окота, бет шап ош јеіп тиб мило- 
&ебеёар[е1 ш. ѕојапшп Тусорегаешт патли- 


снеђеддабе Ё. милост. 
днебеза пи ђ 1. јарич. 
Хпебедрестапо! својко. 
«чеберо  љубежљив, љубаван. 


слебђађег т. милосник, љубавник, швалер; 


51еБ{ојеп поћутити, помиловати, омиловати, 


“теб љубак. 
©1е6010 еі Е љупкост, љубазност. 

“еби ш. аџуван. 

слебтек љубородан, љубазан (к другима). 
Хеба 1. лебјфанеп Ђабеп ј 


сцеђјет п. малина. 
«Черде п. Нопзнеша Јеузапешт лесандрина; 


©іебіреіпег т. радовинка бијела. 
ер п. пјесма, пјесна, попијевка; $іеђег бет 


©їешепапї. 


га), добро хтјети (добро га хоће); еіпапоег 
пазити се; Пеб (ретреп, деја еп смилити ее; 
омиљети (што омиље, не омрзну ое Тебе 
тойїеї тїї); те Өїебет! рођени мој! добри- 
ковић, драговић іп бег Ўерепёасі брате 
драговићу! (аї8 еіп ©иттодаї јеђед апбегп 
Ўѓатиеи8, беп шап Їеппї обег аиб тиф 
епті); Пере, егхойпјоіех! жива жељо! ей 
ебет апи добричина. ; 


ие іт беп ФејаЧеџ), пажња, милинак, 
милост, милошта; <Чере [ајјеп севдисати; 
п. севдисање; Ётеппепое ебе Ђулашик, 
ђулашин. 

үрібег 
ме Е Пебеп, ереп, Реп шап тїї 
йереп {ой прељубити. 


крван. 


цан. црвени, јабучица. 


рев снебђабета милосников, швалеров; Оет 
адо ловџија. 


миловати (руком), блажити, блазнити. 


јаранити се, 
миловати се. 


{тебе ©1ербеї милодух, селен. 


Фбиђеп, шїї бепеп іе аш бег (тое |фепр 
ши 910појепи ОШеп клањалица. 
*е[етет ш. набављач. 


едеп лежати, лијегати; п. лог; прдјети 
(прди мртав на равни); Їапде уполежачити 
се; іп бет Эерепгаті лежати у сумит, су- 
митице шепп {їй аре: УКепјфен јо пебеп= 
епапрђег (едеп, 20б {їй Ме 5йбе ред еіпеп 
пебеп бет оре без `9[пбетп бейибеп; | 
ја Педеп излежати се, належати се; ет 
їретід Педеп полежати; іп ејбидијје 
педеп, {тшафісп сужњевати, тавновати; 
п. сужњевање, тавновање; бишу) «едеп 
Ый еп одлежати, одлежавати; п. одлежа- 
вање; бит едеп депіеврат їоегбеп уста- 
јати се; Педепр аду. полешке, лежећке. 

ешепан т. яаћман; ред тешепа 8 лаћманов ; 
тїпейтетеп &Чешепатїд деђдтід лаћмански. 


ешенат јан. | 11270 _Өрдпббеп. 
| _фїешепаш!ё[тац | лаћмановица. | Форетајфђе Ї. пухор. | 
_ їз Ї. @едепо Лика. Чорети буктјети, букњати; лизати (лиже 
Фанес т. Личанин. пламен). 
@Фїапегїпп Ў. Личанка. © е та. жлица, лажица, ожица, кашика; 


сре Ё Шпшт љиљан, богородичино цвијеће, 0050 деђбла кашични; п ооЏет брег 
лијер; бе16їойтгіфе 1Шиш сапфацт зла-| ејјеп кусати, хуснути; 111 еілет етаден 


тан; еп» љиљанов. оеї |ређеп полагати се; п. полагање; 
| Снионађе Ё. лимунада. бет ортбете Зен бед ©0018 кусало (у ка- 
Эїпђфеп п. липица. шике оно, што се меће у уста). 
_Сниђе Ё їШа липа; Өїпбеп= липов. бре (еф п. ожичњак. 
©їпбепйоЇз п. липовина. ође дала Ё. кашичара. 
бипрепђотша ш. липовац. ©й{[еппафет ш, кашичар, ожичар. 
©їпбеп{їаб т. липовац. ©б[[Геппафетїпп Ё кашичарка, ожичарка. 
Ўтшрепїра{ ш. липик. ©ойп ш. плата, хак. 
5Чпріритт ш. ала, змај, аждаха. Зођиђи! ш. пристав (најамник, који чува 
&їпеаї п. (брест. Фепіег) лењир. стоку). 


Хупіе Ё. іп десађег ©їіпіе напречац; іп пегабес Фо ш. Тоша љуљ, врат; {іб пті ©0109 бех 
бише, ођпе Мпиреде направац; іп еіпег ©ттїе| тафси завратати; тії “ої оесиііфбі вра- 


(ратайїеї) барабар, упоредо. тован. 
©іпіепјобағ т. бирманац, регулаш (т. ј |9008 п. шорак, жаријеб, коцка; ме Ўійеп, 
солдат). їпдет је еіпапбег абено оихо біеје УПЕ 
©іпіепітирре |. регулашка војска; іпіеп= 9008 епіјфеібеп, шег ооп ібиеп 2. 59. баё 
сирреп= регулашки. Же) ооп да обет боті їџедітеіреп {0її, {рге 
Хпіетеп лењирисати, шпартати. Чеп коловрта, чија реда по говеда, ко- 
бине: (име апо, бе ©їпїе љевака, шувака.| ловрта наврта и т. д. 
©іпїет т. љеворук, љевак, шувак, шуваклија. | Хоојеи ждребати. 
Өїпїїетїпї Ё љевака. ботбеет ш. ловорика; ФЎотреег- ловориков. 
Өїпїё лијево. Сотбееке Ё. ловорница. 
бипиеи орет ђапјеп пртен. од шереп курталисати се, опростити се, 
©їппепзецд п. пртиште. протурити. 
биије Ё слеег 1епѕ сочиво, вариво. “о8ђіпђеп одвезати, одвезивати, дријешити, 
бирре Ё усна; ші амјдероџјенеп ©їрреп пр-| одријешити, одрјешивати. 
Ћеуснаст; деобе Фірреп ђарепр риласт. ©ог61Неп одмолити. 
Хнацент т. розолија; #етїйн{ег бароп розол- | одбтефеп одвртати, одврнути. 
рија. “©ӧіфеп тулити, утулити, гасити, угасити; 
төреп жуборити, жуборкати, зажуборити,| загасити, загашивати; паф еіпапбег {фел 
шаптати, шанути, шушкетати; п. шушке-! потрнути (н. п. ватре, свијеће). 
тање. Човртаиден наклопити, навалити. 
Әна лукав; ід їрегђеп излукавити се. “озђгібеп окресати, скресати (пушку). 
Өде Ё. лукавство, лукавштина. ‚| беп опучати; п. опучање, еп #иѓигиг 
Әнетатіјф књижеван : осужбати; оош $Їїшфе расклињати; п. рае- 
Ёетаїот ш. књижевник, клињање; її одврети се. 
ӘнНитоіе Ё ее летурђија. овјађтеп, оош Офује заујати се. 
Чрђ п. хвала, захвала, похвала. “овејјеп расплести, расплетати. 
Чобен хвалити. Човбдеђеп наклопити, навалити. 
Хоф п. рупа, јама, дира; еіп Петед 0, | оддатен отпасати, отпасивати. 
кробихф тёп оит јеђеп апи жбугара. Чогђеејп разапети, разапињати; расковчати, 
“бфела шупљикаст. расковчавати; распучити, распучати. 
“осе Ї. увојка, витица; Содфеп зулови. “08 аи т. откуп. | 


Хотеп мамити, замамити, замамљивати, нама- | Согбацјеп откупити, откупљивати; искупити, 
мити, намамљивати, вабити; баё $216 обег| искупљивати; {оёдеѓпиїі откупљеник. 


“апп {оеп поскати. «о орјеп искуцавати. 
обет ай]. шупљикаст, бухав. ©оёїпбр[еп отпучити, отпучавати, отпучати. 
Хобетет т. пи 9%еіпбетд прашилац. ов рјеп раздријешити. 
Собеси младити, прашити, прахати; п. пра- | бод афен испући. 

шење. |Әо5(аеп напустити, напуштати; боп еп 
Хобетипа 6 1ш Жетбетде прашидба, прашак. | {100 Шпаштепоси одгрлити се; ипе, итешећ 
Хофтреце {. намама, замама. зи ретјобден натиснути; пісі (081 ен пи: 
Өр анбе Ғ. сопа іспогша дупљаш (голуб). (еї010йв запопасти. 
Хойоодеї ш. вабац. Модибђен рашити. 


Човјадеп. 112 Уа фел. 
Човјадел, іф одрећи се, одрицати се, од. | дешиац! п. трчилажа, 
личити се; роп дет Земрапо ај одроди- | Иаетшое енд п. лагала рјиг. 
ти се; ђе ћф ооп бег #егшапо]фа{ї (одјад | ©йдпег ш. лажљивац, лажа, лажац, петља- 
одрод. нац; сіп ©йдпег гретбеп пролагати се. 
Човјф!евеп бацати, избацити, избацивати|©йдпетїпп Ё лажљивица, петљарица. 
(н. п. пушке), метати, изметнути, исту- | “папе лажав.,“ 


рити, истурати, изврћи. 

Чодјф адеп протурати, дерати, лупити, 

Чоајфипебеп отковати, откивати. 

Чодуфиоеп одапети, отпињати. 

Чоајфтацбеп одвити, одвијати, одвртати. 

“оајфтејен гракнути, повикати на кога. 

“Әоёјраппеп окинути, окидати; п. 
дање. 

©о8јртефеи ослободити. 

Әо8іореп отискивати. 

рај дел запркењати се; загнати се, наго- 
нити се; затјерати се, затјеривати се; 
грунути, полетјети, наринути; ударити. 

©рдёїтеппеп парати. 

Әрјипд Ї. пп беде лозинка, 

Хоёіісеїт, баз ех одврети, разврсти, од- 
вити, одвијати. 

“08іріпђеп одвити, одвијати. 

бо) п. лот. 

ӘоНейе Ё лутрија. 

буре ш. лав; јипдег лавић; без Обрен ла- 

_ вов; @бїреп= лавски. 

| Обурешташ п. апііггһіпит зевалица, 

обуреизађи ш. 1еопїойоп фатахасит маслачак, 
попино гумно (од грознице трава). 

Фуріпи Ї. лавица. 

©пф@ё ш. рис; баё Зипде рисић. 

Зифађац! Ё рисовина. 

Заре мурдар; оот 91219 траљав ; (пре ође 
ЗУабе траљав посао; [Їйбетїбег УКепјф 
бичкаш; Сфипрроо {йт еіпе реиое 
#беїбдретїоп Фландра. 

пресе Ғ лотиња, 
рање. 

Хи Ё ваздух. 

Әщіоф п. одушка. 

Зинтође п. беи Фиве а писак. 

Әшітӧђте Ї. гркљан, душник. 

Өйде 1. лаж, лагарије. 

©йдеп лагати, слагати; п. лагање; апјапдеп 
зи Шеп (её бипі 1теїбеп) ушарити; ёихф 
©йдеп фита ен залагати; еіпе 9% е Ї[йдеп 
пролагати; еіп іїрепід (дел полагати; бита 
©йдеп оюегіеитдеп облагати, облагивати, 
опасти, опадати; еіпеп Өйдеп тоеп 
утјерати кога у лаж; дедеп  Зетапо 
©йдеп оогбгіпдеп пањкати; іїоеЌеіјеси іп 
©йдеп надлагивати се; п. надлагявање; 1ш 
©йдеп йбегітеўеп надлагати, надлагивати; 
і оо (ден налагати се; {їй бихо Өйдеп 
енуфиефејл улагати се. 

Зидепвеђ је ш. паралажа. 

©йдепйа[ лажљив; Үйдепђајі бііесбтіпдеп до- 
Легати, долагивати; п. долагивање. 


оки- 


угурсузлук, ша- 


©шаё: бер Зад без ђе. ©шїад Лучин дан; 
бет оеп бе. ©шїад ашп Фаизрабоне ба! 
лучинштак. 

“и еп ташунати. 

Өйтшеї ш їріе еіп Өйште[ стао као тетак. 

“шир ш. калаш; 418 Ффе рок пушт, нитков; 
еіп “тр гоетреп побитанжити се. 

©штрей ш. дроњак, труља, рита, траље, шу- 
каре; ашез Тер подерина: ©штреп, 01е 
рот Гере бђесипіег ђапдеп липаћур. 

©ширепїетЇ ш. дроњо, одрлија, прһавац. 

©штирептапп ш. труљар. 

“итрід дроњав, ритав. 
ипде Ї. плућа, бијела џигерица, утробица. 

“ипдепјифі Ё. тижика. 

©ипе Ё. мића, Фитиљ, витиљ, евјештило. 

Ои 1. ће, арајство; “иј беѓотшеп прора- 
чити се, разрачити се, заишталити се, за- 
жељети се; (зажељело ми се); иј ђабеп 
рачити се. 

“егп гибан, лаком, попашан. 

бујна весео, веселик; [Ида їйеїйеп раздра- 
гати се; {іде ©їпде егеп рашћере= 
тати се; [шј Иде: Фипре весељак. 

сунајен Ї. весеље, шенлук. 

а ђетапег ш. луторан. 

аи бетапетти Ё. луторанка. 

“бегі луторански. 

Сујипасфне 1. Іуѕішасша ушсапз противак. 


дуфасебошеп п. Маћедонија. 

Ө Йасерротїет ш. маћедонац. 

Убасеботестти Ё. маћедонка. 

асери маћедонски. 

афеи чинити, начинити, начињати, прави- 
ти, направити, направљати, градити, ра- 
дити, урадити, онодити; таф! деде! шафі 
тібі ником ништа; {їй ейепо8 бооп 
тафеи смотати (н. п. смота испред куће); 
еїпе Фебетђе тїї бет гитйдебрдепеп Эте 
тлафеп, шт ди зеідеп, баў шап іб ои 
ейшаё тїйїд 1тафі одмјерати; п. одмјерање. 

Я?а Ё. власт, област, сила; јетато їп јеіпех 
Уай бабеп, Беђесујфеп подејести. 

Эсафібарег ш. власте». 

904 силан, властан, јакостан; їрегӧеп 
силити се. 

асрет п. справа, створ. у 

унофен п. дјевојка, пура; Уеаофен= дјево- 
јачки: бе 98006015 дјевојчин;  еіпе8 
Ууебеђен дјевојче; #епеппипа еіпез Эйбфеп8 
ооп 5—6 ©айтеп машута; ]ипдез 9@0феп 
подраслица (дјевојче сд 10 до 12 година); 
Яййфеп, «18 «їп женскић, женско дијете; 


аъ епђај 113 


9 алтеї. 


9абсбеп, ђаз тїї еіпет остђеітаібеіеп апте | 4ђпе #. грива. 


еб оесћеђе! мужатица: УЙййфеп, даѕ ті | ађпеп опоменути, 


еіпет 9 аппе еп їебі самодошлица, само- 

дошла (дјевојка која сама дође), ускоч- 

ница, добјеглица; ООфипрјоог! 
9аофеп огоче; аї8 9абфеп бедтйбеп дје- 
војчити. 

> Уебофепђај! дјевојачки. 

9абсептацб ш. отмица. 

9аббептбмбет т. отмичар. 

90бфепапо ш. дјевовање. 

ЖХадазїп п. магаза, магацин, амбар; 9 а803118ғ 
амбареки; дет еіп ададї 081+ иий батони 
ресќаціЕ магазаџија. | 

адо #. слушкиња, служавка, момкиња: дје- 
војка: бет 9 адо слушкињин; адо, бе іф 
ан еіп айт бетоїпбї годишница (елуш- 
киња, која се на годину најми); те(фе 
ме Фбрје аціойјфі лончарица. 

9495 (ет п. дјевојчица. 

адеп ш. желудац; юрт Збет бураг. 

УуадетоцтјЕ [. куен, кулин. 

адет мршав, мледан; т. мрша, мршо; беј 
дет шап Ме Уреси ебі жило; тадетед 
©фшеїп пора (Офипрроок); тадете Фиђ 
бонџа: ладес гребен мршати,“ мршавити, 
измршавити, губити се, спасти; опасти, 
опадати; смледњети; испустити се, испу- 
штати се; шейт оета) збонџати се. 

адете Ї. мрша, 

#пдетп: [екђЕе тадесио спадљив. 

ад тог ш. мађистрат, суд. 

Уа сан јф мађистратски. 

Уеадпа! т. великаш. 

Уеадђах т. Маџар; ео]. Маџарија; эшип 
адратеп тлафеп маџарити. 

9адђатепќапо п. Мпдеси Маџарска. 

9/садуатіпи Ё. Маџарица, Маџарка. 

Жайо |. косац (онолико ливаде, колико је- 
дан косац за дан може покосити); косидба. 

Жайбест гледај 9'&ђег. 

95090 ало п. закос. 

9/4 бђеп косити, накосити. 

90е ш. косац, косач; %0бђег, бет беп 
апдехеп оотапдеје козбаша; еіп Збет енд 
бег 0рет, бте Сепіе баі ди певеп ква- 
еилица. 

Жай! п. трпеза (н. п. дао му трпезу). 

а еп мљети, самљети, изамљети, намљети; 
шађеп Бет дебјпејег ОФ (сиђе самотежити: 
п. самотежење ; ап бет дапоши је жрвњати, 
ужрвњати; п. жрвњање; (®тйбе та еп бун- 
гурати; гету шађеп промљети; зи (пре 
табјеп измилати; п. измилање; зи (©пбе 
бета еп їретдеп измилати се; їраё детађіеп 
іх) мељава; бег абрефјетр баз ебі 
баё әш шаййеп (їп еіпег детеітјса сеп 
15е) поредовник. 

Зове Ғ. ручак, објед; 91251(5ей БаПеп ру- 
чати, обједовати. 


опомињати; наговије- 
стити, наговјешћивати. 
аі ш. УКопа! свибањ. 


йс еіп |970100ите Ё. соптаПагіа шаїайїз Ђурђица. 


аі ајст ош. ѕеагараепѕ ше1оіопќа гундељ, 
поп златар, златни поп, кокица, шљиварка. 

Ууеолаађте Ё. клас, клип. 

Ууеата а пое( т. овршина. 

Ујеајо а: Уајо а бејфе милојка, мајолика; 
Ујеајо а- хид бокар, бардак. 

9ајотап ш. сансег. 

ае ш. маһа. ; 

а еи’ грошићарити. 

Ж Лаїте[е Ё. младица. 

а п. енипа[ једаред, један пут, сад овога 
пута, једном; аці еїлтаї наједном; ин 
етешисје првом. 

Уа{еп моловати, измоловати, 
уписати. 

Ўаїег т. молер; дез 9:0{ет молеров; 90е: 
молерски. 

Уёа(етітаи Ё молеровица. 

аа Малта, Малтија. 

Ујеа та тел костоломити, мучити. 

отпа Ё нана, дада; бет Уешта мамин. 

Ж Хапфег гдјекоји, многи. 

УЙапфша! штокад, каткад, кадикад. 

Уапое! #. балем; УКапре[= бадемов. 

Жапдеї ш. недоскудица, недоскутица, оску- 
дица, недостатак, мањак. 

Уратаејп недостајати; еіп їџепід зи тапбет 
атјапдеп понестати. 

УХапдеп (брест. тоеп) рољати; п. рољање. 

апп т. човјек, дјетић; (оне муж; 9аппё= 
чојечки; дејшибет, #атїет апи задријака; 
дтобег, їапдет УКапи дугоња; О фипрјрогЕ 
{йт етен апп кољевчар; @тапепаїшїтег, 
даз іф ше еіп апи Бепїтїї мушко- 
бана; {їй пиле еіп 9 апи бепеўшепо мушко- 
банаст; 01е пит еіпеп апп дебабі бђаї једно- 
мужатица. 

УЖХаппбат на удадбу, на женидбу. 

Ўапифеп п. бе беп 000и мужјак; бер 


намоловати, 


апретеп 851егеп мушкарац, мужјак; [Пед 


ппен старкеља. 

апп мушки, људски. 

921150100 п. дјетић, мушкарац, 
со]. мушкиње. 

апи еф) п. еіпе 901 ирефеа апи еі 
бјелача. 

Ууеапизретјоп Ё мушка глава; Ме етиде 
Ујеативресјоп іп еіпег Дапзђа Шшпа једин (н. 
п. човјек), јединац, инокосан. 

Ууатјсфене (. (брест. Базе) тацлија. 

јесте! ш. кабаница, плашт, :апунџе; ет 
атобес апіеї бег Хошепейїпег | ипо 
етзедоіоілег Иле еіп Ођио струка; У 
ате сурина; тамбарина (кго гуњ велики, 
постављен јагњетином); карбонар; ТЕ 

8 


мушко; 


о нау: =. 


Уа те ја. 


{штеп Жаш 3 хаљак; 9 (ит еп Убатие[а 
мавлута. 
апіеђаф ш. бед Менеса теркија. 
гатђег т. пизфеја шагїез куна, златка. 
сила : 9%ахій бентјифипд сретеније; ата 


115 


Жангфепнїї. 


еше бабе ѓа ђаПепред аб полуока; еїї 
ба без (Сене! ђаепрез ав полић; УКаб 
{її ЗНпојфта а пи (епжфје ооп 1% 5а 
јуњга (н. п. масла); еше 91+ УХаћ осмак; 
еіпе 11 йар йт @Фе{теїйе мјерица. 


#адбаїепа (беп 17. Зил айеп (58) Блаженг | алоје # Е уздржање. 


Марија; атій фенидипа (реп 21. 00.) ва- 
веденије; 'ахіа Зе тоаипа (беп 25. Уата) 
благовијест; 9'атіа- З ђетећоре!, Таре Субо- 
тица: еіпес ооп УКама= ђетећоре! Субо- 
тичанин. 

Ө#аттепїа{ет т. мара, бабе. 

ак п. срж (н. п. у дрвета); без ОоПипђета 
срчика. 

атѓеіепоет ш. маргетан; $ёатЁсќепђег: марге- 
тански. 

Ўатїеїепдетїпп Ё. маргетаница. 

уасеђаштен ш. анта; ат баціеп јевеп ана- 
тати; п. анатање. 

атітеп ровашити (н. п. крме). 

аг {бее Ё. раздвој, раздио. 

гате ош. панађур, чаршија, сајам, пазар, 
вашар; бази деђӧтід чаршијнеки, вашарни, 
пазарни; аг ђабеп вашарити; бег Оеп 
Фат Гејцфе вашарџија; т, їо отн 
веђа еп со вашариште. 

у еп вашарити; п. вашарење. 

Хат ефеп т. касаба, мала варошица. 

гасене {. без Фаштаплад шатра. 

гате р(ав т. пазар, пазариште, панађуриште, 
вашаршите, чаршија, пијаца, габела. 

гат зой т. плацарина. 

аттот т. мермер, мрамор. 

аттоти мермерли, од мермера. 

атој ё Мориш: (еден) ап бег Убатојф 


Уа баши т. катарка. 

Уа фђаст та. чмар, гузно цријево. 

0 еп гојити, угојити, ухранити; 5ђаз Уба ен 
дег УМифер суватовати; п. суватовање; 
теп шї @феїп жирити; п. жирење; 
баш детајћећ! жирован; баш детајејез 
Степ жировњак; бег ме Офреше іт 
“баре тї @їфеп тибреј нагоничар; ({еібё 
ип тајеп гојазан; йет зи ттаџен ли- 
браст (н. п. свињче т. ј. танко, које се 
не може ласно угојити). 

УЈеа убаши т. ріѕќасеа Іепіїѕецѕ тришља. 

Уа фиоеш п. храњеник; дет. храњениче. 

Жее Ё. роп тебе 9ѓаќегіе чесов. 

ештаве Ё. миндер, душек. 

9 ёаісоје т. мрнар. 

Убай нелагодан, млитав; той іїрегдеп, 
еціф(аўеп омлитавити; роп еіпег #тапї е 
ослабити, калати. 

јаве Ё. асура. 

Уа еп ефјет т. асурџија. 

УХапнет Ё. зид; 9апег ши еше Сбав,, беја, 
«(оће платно; УЙанет ођие УЙйдшїеЇ сухоме- 
ђина (зид без креча и земље). 

Ујацесп зидати. 

ЖХанет]фоа[бе #. брегуница. 

9аиехїоетЕ п. зидине р1иг. 

Уба! п. уста; бад баш еңеп бекељити 
се; п. бекељење. 


Поморишје; еіпег рот (ебтеје бег Убатојеђ | ашаўе ш. УХашајен је ђареп блејати, зијати, 


Поморишац; еїпе дароп Поморишка, Помо- 
ришкиња. 
атіести мучити; п. мучење. 


призјавати; п. блејање, зијање, призјавање. 
9а цібеесбаит ш. тогиѕ дуд; УКашреетбаши= 
дудов; бес 9'аиїбеетбйите рїедё дудар. 


атии: Зад без бе. атии (11. 900.) | ашбеехе Ё. дуд, дудиња; оПрепјатбтде Убанї- 


Мартин дан; дег бепје[беп эши баиёраітоп 
ба! мратинштак. 


беете мурга, дудиње мургасте. 
Уашбеетђої п. дудовина. 


ах сет та. мученик; бад еї бет 40 Уба угет | баш беетрПатаипа Ё. дудара. 


(9. ат) мученици. 
Фёахіугегіпи Ё. мученица. 


9 ашіејеї т. масак, мазгов; јипдес машче. 
Ўаиејейпи Ё. мазга, маска. 


ата ш. лажак, ожујак, март, марач; Убата | аш је п. мазга, маска; јипде5 аш ес 


марчани. 

ӨЛатаба{е ш. полутак, зец млад. 

Зуеасајфиее т. бабини јарци, бабини козлићи, 
бабини иозајмници, бабини укови. 

Ө Ха{фе Ё. машлија, шепут, замка. 

гёајфіпе Ё еше 00(5еспе, бет 


турица. 
јаје т. мгаса. 
аід: пи Фећфје мрашав. 
9а8(е Ї. образина, чувида. 


аб п. мјера, омијерка, омјера; еп ов |&изфеп: ег ү тйиёфбепі нити ромори | 


ипо (еркђе ооп 297, бре. фјило ока; 


јетре орје | 
ађи ође  Убајауте, бегеп ипо тап паф|бацтег т. зидар; Эіпзас гога; бед УЙантетд | 
еПеђен апе ппо зишафеп Їапп клоцалица, 


машче, мала мазга. 

Уа опште! # дромбуља; бат {тотеп 
дромбуљати. 

УХашпит{ ш. кртица, кртина. 

Уба оцтјађашјен т. кртињак, 
крторовина. 


кртичњак, 
зидарев, зидаров, гогин; (антет: зидарски. 
ац 


(ирђетідтид [йг оте УХаца окамењак. 
Ујед иасфен п. мишић. 


ни говори. 


Ё миш; 50и8: мишји; еіпе 14 аи, | 
бте Уије (сіі, отейеіі бет 1010 орашар; | 


УЖйацейтей{атбеп. 


| _Уйшерте@{атбеп мишкаки !пдес!. 

~ #йще[аї ш. тресигаћа, мишоловка, мишар. 

Зуба ејах а кулатаст. 

убијеш! п. мишомор. 

Зе ашјећојђ ш. мишјак. 

| Уеаије(офђ п. надо. 

| Убашершџет п. мишомор. 

аен: йай? 010 ташјејн ћуткац! 

| 9ацјеіобі: еіпеп ташјеіої шафеп убити 
на мјесто. 

аиа: тапгтаез Фјетр кулаш, мишку- 
лаш; тацаја је ©{ше кулашица, куласта 
кобила, кулуша. 

9аигүайе Ё мишоловка, ступица, мишар, 
пастуља. 

9аиёјать кулатаст. 

ууефелин Ё. а[ё 9рройіоп боп дег Зіеде ве- 
кавица, бекавица. 

ееп вечати, векетати, векнути; п. век, 
века (козји глас). 

97ераіе Ё. медуља, колајна. 

9еђай оп п. колајна. 

9еђе+ п. 9'ебеї тијеп медекати, медекнути; 
п. медекање. 

9еесп. море; есте морски; бех ооп јепје без 
геетез ђег {ё прекоморац; Фе роп јепјена 
без 9іеете Бег 1 прекоморка; іпіе роп 
јепјена рез 9%7ееге5, аи Фепебід, Оте Нбет- 
јеетјфђе прекоморка. | 

9еетааї ш. гру). 

УХеетбиеп т. затон. 

9еецепфбеї т.мотрика. 

9/еетуф ш. еіпе 911 бадоп укљата. 

9еетѓа16 п. морски во. 

ееетЕ је Ї. агриќиѕ ппедо планика, ма- 
гиња. 

УКееттена ш. соеМеатїа агшогаееа хрен, рен. 

Уеетйантеп: тегібашпепе Жее истива. 

9еетијег п. игало. 

9 еетїрајјег п. море (донеси ми мора, да се 
окупам). 

9еетаїоіереї Е. ѕеуПа 01ѓоПа процепак. 

9'еђађіа, Таб Мехадија. 

Жей! п. мука, брашно; млево іп бег еђепг- 
атї: сатръо га у млево; 5—51: брашнени; 
јенућез 9:91 цвијет од брашна; тії 951 
беўєсепеп брашнавити; бат Бејёгеці браш- 
нав; Ме [еїп 9001 баі безмливница. 

Уефа ет ш. брашнар. 

Зе ђапоетип 1. брашнарка. 

гере брашнав. 

Зе алтипет ї. брашнара. 

9ге а ен ш. іп бе: УЙ Йе мучњак. 

Улеђ ов ш. еїпе 91:1 Хе бве голубићи (мали 
ваљушци, који се уз пост кухају у ра- 
солу). 

Жей ИБ! ш. стружњак. 

90108 вирі. Ї. безмливница. 

#ейїтиӊ п. јериште, сатрица; еше 910+ бйпх 
пез УКеђпимв скроб. 


115 се Тет. 


ер ређе #. ооп УВеџештеђ, фта ипо 
Оотд халва; енра брету. то тире(! ташци; 
еіпе Фа ке ђ ређе тарана, сатрица, (тап апі» 
госте! ни ©фесзе ашр біе аде, 1088 штап 
дејрећје! Ђабе сатри мачка и булумбаћа 
(трешиа оці сатрица), жмире, вавеж- 
њици; еіпе 91:1 Їайет Укеђ ређе пи: бод 
зерде. 

Жей ђац ш. медљика. 

ерт више, повише, веће, повеће, већма; п. 
вишак, претек; іп апје шейт біеіеп 
надметати се; п. надметање. 

Ж бейте Ї. већина. | 

ееђттаа добре, добре пута. 

ереп клонити се, проходити се, проћи 
се, оканити се. 

УЛЙетет ш. запостат, мајурџија; бе етед 
мајурџијин. 

еіетђої ш. салаш, мајур. 

9еіесіпи Ё. мајурица; бес 9еіегіпи мајуричин. 

9еіехтоадеп т. бБејфаденет 9 еіетіоаден тар- 
нице ріџг. 

ее Ї. миља, миъ. 

ет мој; їадеп, баб ейоа8 теіп ТЇЇ мојити; 
п. мојење; зи теіпеш шафеп омојити; 
паф штете 911+ мојеки. 5 

етен та ш. ѕирѕі. кривоклетник. 

9/еіпеп мнити, мислити, мнивати, мњавати; 
п. мнивање, мњавање; дај: ђайеп хеса- 
пити, мислити, цијенити; шеїп' іб оја 
(као бајаги). 

еетпенредеп акоће, ништа за то. 

Ујетишта Ё. мнијење. 

Жете Ё. еўеница; УЖеїеп= ејеничји; јипде 9еїје 
сјеничић. 

еівеї ш. длијето, глијето; 9е1Беї аши #е= 
ђацеп без У Шештев сјечивица. 

Жетел ед понајвише. 

сеет ш. мештар, мајстор; без есет 
мајсторов; 90е ег, бег {йт апбеге ее 
їшшєїе атбенеј параџија; еіпе ©афе аїё 
Ө“ Леїес бет[етдеп мајсторисати; п. мој- 
еторисаһе. 

УХетїетба[ї есїріреги намајсторити. 

енетін Ё. мајсторица; фет еійегіпи мај- 
сторичин. 

је еј мајсторски. 

екеп, аїё еіег еноад атбейеп мајетори- 
еати. 

Ује ет фан 6 вјештина. 

Уе ес п. ремек. 

јетре Ї. афтрјех һог{епзїз лобода. 

убеђен гласити, јавити, јављати; п. глаше- 
ње, јављање; | шебен гласнути се, ја- 
вити се, јављати се, веснути се; {іф ше!- 
реп, аці деп Тиј апћоошеп одазвати се. 

ет оће Ї. те ојив кекотац. 

ееп мусти, помусти, намусти; п. музе- 
ње, мужа; еп їрепід тебел уштркнути: 
їп беп ипо ешед јипдеп 201етед, дад 

8 + 


ы алш ыс у: 


91 етіп. 116 


її} {Бї јаибеп апи, тееп замусти, ! 

замлазити (замлазити јагње нејако, мли: 

јека коме око); п. замлажење; боп 

ахѓет едеп јад; тап киша музе. 
90{ғесіпи 1. музиља. 

91 дее Ё. музлица. 

9100601 та. крављача. 

© Иий Ё. музара, муза. 

9%еїопе Ё. диња, лубеница, пипун; Кејопеп 
рІаг. бостан; УЙе(опеп= бостанов. 

#е[опепдатїеп т. бостан; ті, 100 еіп У#ЙеГопеп= 
датїеп деше]еп бостаниште. 

УЙе[опепдатїпет ш. бостанџија. 

Фестртапе Ё. тјена. 

Өсте Ё. страшивац, кукавица. 

Жепашп п. еіп ифепбиф мине). 

епде { мноштво, множина, мнозина, га- 
лама, боблија; еіпе тобе епде брч, брча, 
јек; бе Пеште 9епде мрака; еіпе ЗКепде 
Меше људство, свјетина, живина; ед ТЕ іп 
епде да има као плијена; ооп еїпет 
дхобеп 9 епде шта (н. п. шта је људи ту 
изгинуло) ! 

епдеп: Фитфетанфет тепден узмијешати, 
измијешати; і ипбБеги{еп іп ейоа тепдеп 
утрчавати се, утрчати се. 

“еп ш. човјек; оейтаціф чово; 9епіфеп 
људи ; ріог. свијет; Ў епіфеп= човјечји, људ- 
ски; 9010 ођие Шаметјфутер без (беј ефе 
ипо без #П{етё инсан, исан; еіп дететет, 
ппдеб е{ет УКепјф геак, ципор; баз 9енјф 
чељаде: ©фітріооті {йт еіпеп УКепјфен 
трпуљина (н. п. трпуљино једна), пога- 
новић, стапосер, говпеш (говнешу један). 

У ст феидебетен п. памтивијек; іп бег #Тейепдё- 
ат: од памтивијека. 

УеепјфенИир п. чељаде. 

їйеп]фепї ш ш. јфетађај! житни као. 

95010501 + чевјечанство, човјество, чов- 
јештво, чојство. 

Усти људски. 

лош еи Ё људскост, људскота. 

лес ан п. пи Фибе биљешка, залога. 

еттеп оћутјети: оејетити, осјећати; опа- 
зити, спазити, уочити, угледати, замо- 
трити, забиљежити, мукаетисати; осје- 
тити се, осјећати се; спазити се, досје- 
тити се; п. осјећање, мукаетисање. 

Фот тоеп ш. іп #иђеј завежљај, завезак. 

есеје 1. вашар, панађур, сајам, пазар; 9ејеғ 
вашарни; ее байеп вашарити; біе 
та обје Теје миса, маша; ее Хејеп 
машити, служити машу; п. машење. 

ееп мјерити, барабарити; п. мјерење, 
барабарење; {0 ттеђеп облазити се, огле- 
дати се; Не тееп, шет дтббес !|: улизи- 

__ пати се, 

2Хеђег п. нож; [апдед, Житимез Убеђес кри- 
ваш; Уееје тїї їуеібеш бейе бјелокоран; 
ерес шї јфтратет бее прнокоран: 


у атохепзе. 


сеет шї бизет Оту шутаљ; еіпе Ё 
ее Фотпеп зи |фпешен косор; еіпе 91+ 
Ўусејїес ши 51е, (еше еіп эи баеп 
сјецалица; [тї дтобед 9'еђесг бичиновац; 
©фіттріооті {йт еіп ЈКејет кустура; ті 
дет Нафеп УХејет лићимице. 

еејјесфеп п. ножић. 

е етбејё п. камзе. 

еј екипе) т. ножар. 

ебдешапий п. одежда. 

Уее та п. мјед (жута), пиринач, тумбак. 

Зееј у тдеп мједен. 

еве 1. мјерачина, 

909 т. медовина, шербе; (Зејфен! ап Је 
шербеташче. 

еісоройе #. Мејрепа без Уеторо еп митро- 
полија. 

#(еїторо т. митрополит; ред УКекоро ен 
митрополитов; УКеторо еп- митрополитски. 

ене Ё. јутрења. 

Уемефе тотве ф ід0іеп убити из пријеваре. 

9720230: Твоја і Мелло іп ФаппаНеп Лопуд. 

аи п. маук; ипапеп маукати; еїїїтаї піапет 
маукнути, маукати; п. маукање. 

Ўсаеї: вет 91‹баеї аї8 баиёраісоп бетейтї 
михољштак; ет ОбИбаши, дбејей тифі 
дедеп Уифас! теү михољача. 

устав тајеј п. (29. Серіетрег) михољ дан. 


бепе #. беле тафеп али еіпеп (брест. 


тамиден) књезити се; п. књежење. 

Уезтијфе! Ё. пучица. 

%1е+6беїоођпег ш. укућанин, кираџија. 

УЭ теШБешойпетїпп Ї. укућанка. 

УЙ ее Ї. кирија; ебе атеен етјопеп 
најам; 9йеђе {йт беп @тифїдепиф кесим. 

е беп наимати; п. наимање. 

не лебі та. најамник, најемник, најменик; 
јипдег 91е пе! најамниче. 

91е ођи ш. најам. 

етапи т. кираџија; подржник (који на 
туђој земљи еједи). 

99е біоеіб п. најамница. 

9:100 Е млијеко; сіс детоПепе Ф јо- 
мужа; боп {тїй дето! епег 981% јомужан; 
дегоппепе 9110 грушевина; јамете 1% 
киселина, кисело млијеко; |Ибе, Пїїде= 
{шее 18 вареника; (рате УК) ва- 
реника. 

Эрте Ї. зопећиз ојегасеца горчика. 

9106 баат п. маље ; тії 910 баатен бебе маљав. 

Уефа ет ш. мљечар. К 

У фЕатитеј Ё. мљечар. 

тамі п. мљечар, мљекар. 

Ууе фтекђ млијечан. 

је сбитаће Ї. кумовска елама. 

У) благ, гњио, мекан; 1110 шретоен умек- 
нути. 

бе Ї, гњилина. 

у атотеизе Ё. Федепјађ без Фторіпзіа[е ми- 
литарија, солдатија, граница, крајина. 


У ахатенает. 

ишатакенет ш. крајишник, 
граничар. 

У аи ја милитарски. 

90113 Ё. солдатија; едеп милиција. 

ша Ё. слезина. 

у ареашипа Ё. далак. 

ууннате! п. мунара. 

Эйибеги омалити, омаљивати; 
вање. 

9ле. Ї. тавник, прокоп испод земље, ла- 
гум; еіпе Уне апедеп поткопати или под- 
метнути лагум. 

упите ш. лагумџија. 

епиџе #. минут, час. 

91е мијешати, умијешати; п. мијешање; 
©афеп, Ме піфі зијапшиеи рајјеп, 


милитарац, 


п. омаљи- 


їй іп ейоаѕ шїїйеп пачати се, мијешати 
се; п. пачање. 


Ушта ш. калабурња. 

Яйчїреї {. тезрПив кегшашеа мушмула. 

ЭНИ т. гној, ђубре, ђубриш: оф, бе 
үоеїфбет бес Ў анд фет ©ѓайе ђіпалддеғ 
іооцјеп 1080 кидаоница. 

9: бее п. еіп Ттадбатеа У рее! эи битеп, 
9еїопеп клило. 

9 ег 1. уїзепш ајршп мела, имела, лепак. 

еф е0отојеї {. 1игйиз тіѕсіуогиѕ мелаш, име- 
лаш. Т 

иеп торити, наторити, балегати; п. то- 
рење, балегање; ооп бет Зіеде брабоњати; 
п. брабоњање: наговнати }Фет3йа{ї ооп бег 
Жее, апеп. 

915дебйтеп побацити, побацивати; помет- 

нути, пометати; изнебити (н. п. изнебила 
жена дијете); п. пометање; ооп У етел 
јаловити се, изјаловити се; п. јаловљење. 

у ваебитЕ 4. а(8 Софіиріюой наказ, наказа. 

Ун а ђапре(и злоставити, злостављати, силити, 
силовати; п. злостављење, силовање. 

Ујетвоетаицдеп п. неповољност. 

9: е, са (н. п. с тобом); у (н. п. тргова- 
ше један човјек у магарад). 

с тивдеп повести 

УЭ тегети прислављати; п. прислављање. 

Эйтеп повести. 
на Ё. бсітаіздш прћија. 

зуеша ер п. рег уапиПе братетвеник, братет- 
вењак. 

0 еіід болећи, жалостив. 

Уетеђтеп понијети, повести. 

У окт, ©їайї Митровица. 

УЙ {апдет ш. пјевидруг. 

Эдеп припијевати, припјевати. 

9:109 ш. подне, пладне. 

Эйшадтаї п. објед, ручак; Ў1#адтаї а= 
ісп обједовати, ручати. 

а Надтаїеп ужинати, ручати; еіп їрепід ші» 


ииет 
еіпопдег тіјфеп, бегиїттеп скалабурити, 
калабурити, каламутити; п. калабурење; 


117 


ЭЖ пфйштп. 


їадтаїеп поручати; јеђ {ай штадтаси 
наручати се. 

Эне Ї. сриједа, средина; ооп бег Эе са- 
сред. 

Јаше тавта – осредњи, 
(средње руке). 

Уише рит ш. средокраћа. 

Ууашеп усред, прекосред; 1інеп апд исред, 
(исред града, исред војске); тїШеп Онт) 
кросред, посред; шеп іп насред; тебі 
пен датіп у велике. 

ЗиНеспафЕ Ї. поноћа (од поноћа):; поноћи 
(4. 1. по ноћи); біе Зей седеп ЎНегпасуі, 
ба аПед {1 ТЇЇ глухо доба. 

Эйш{айеп Е. средопошће: бет іп бег Ў) ајќе 
ЧЕ средопосни (н. п. недјеља). 

Шет средњи; іи тіНіегеп 
Неђепр ередовијечан. 

и иоле та. средозимци р1шг.; Ўирііет= 
средозимни. 

У росе Ї. сриједа. 

иреет ш. плачидруг. 

9обеїї п. калуп; 9ођейї бет Форатбенет тереџе. 
97орет ш. трухлина. 

обети трухлити; п. трухљење. 

Уба баета. 

00е Ї. могућство. 

9 ёођатипе?: баё иф ооп и мухамедлија; 
9011 97ођапипеђё умет и Муамед. 

оби ш. мак; $0би= магов; тї, 100 еђетаї8 
97ођи дејѓапдеи маковиште. 

Ўобпѓифеп ш. маковача. 

%убођс ш. арапин; соП. Арапија; 
арапинов. 

9ойтепїїпб п. арапче; с01]. арапчад. 

Угойтїпп Ё. арапка. 

ойт) арапски. 

9о0бттй5е Ї. дебе бе дапецѕ мрква. 

920ілітеп: тог јеги, ооп дегоб ешешт Себеп 
зеид таласати се. 

оа Т. У)боїадебитї потајница. 

УјеоГрац Ї. Карабогданска. 

01 ен рит. сурутка. 

90а ш. мула; бед 00493 мулин; (тан 
без 90009 мулиница; (ерісі без 0ар 
мулалук. 

“опа! т. мјесец. 

опо мјесечни;: ттолайіфе еіідитс 
мјесечина, женско вријеме, прање. 

Уопане а ш. мјесечарка (т. ј. ротква). 

бп ш. калуђер; сіп УКбиф оот ђ. Фтабе 
божогробац; УКбиф їоехдеп калуђерити се, 
покалуђерити се: {іебег 91ӧпф! кале! 

5и калуђерски. 

9ӧпфеіп п. калуђерче. 

95пфѓарре 1. камилавка, камилајка. 

у бифатанје( ш. мантија, манторое; дег бел 
Уудифататше! арде(еді ба сврзимантија. 

Уубифефши п. калуђерство. 


приличан, средњи 


Черепдаїїет 


без #Тойтеп 


Жоп. 118 тег. 

опо ш. мјесец: џез опдез мјесечев. рити се, посустати; {їй йде деђеп клан- 
ёопредіфанеп ш. засјенак; іп бет 9 0п0е8:| цати; п. кланцање. 

јфанеп у засјенку. иеп букати, букнути. 
Ууеопбевјођи т. мјесечић. Уи ш. колчак. 
Уеопоташе 1. папрадник. Ун ш. муфтија. 
Уеопојђети ш. мјесечина. 9:16е #. труд, трудба; пи особег 16е једва 
Зуопојифна ш. ноћник, нотњик, мјесечњак. на једвине јаде, једва једвице; {їй бе 


Ууотад т. понедјељник, понедионик; дег дебеп трудити се, потрудити се, паштити 


зрее УКошад паф йеп дружичало; беј се, промучити се; дег {і УЙШ е 0166, 


ат 9опѓад јаје! понедионичар. (етет трудбеник; Ж һе тлафеп потрудити. 
Уотіепедтіпет ш. Црногорац; УКошепед нет | У [е Ё. млин, воденица; УЛ ШЇ; воденични 

црногорски. (камен, коло); е пе йе аи афе поточара ; 
опіепедхіпегіпи Ё. Црногорка. «18 Сре! мице, лекови; бег зит УЛ ге Бтїпаї 
Уопіепедхо п. Црна гора. помилар, помељар, помлинар; бес 1, 100 
9008 п. маховина. еіпе 10е деќапђеп воденичиште. 
сотай ш. блато. У тађ п. витао. 
Уота|На блатан. У у {ано ш. паспаљ. | 
Уеота фа Морача; еїпет ооп Котабфа Мо-| 9 шђбоеђс п. брана. 

рачанин. “шийше Т. рођака, теткина илн ујакова кћи. 


9отата, ив іп Сегбіеп Морава: Зпирођнет бет | Уш ре Ї. карлица. 
Ујеотатоа Поморавац ; Ў пїрођпегіпи бет УКоталра | ЧПШет т. воденичар, млинар; рез У ета 
Поморавка; 0іе бедепо ап бет ЗКотата Помо-| воденичаров; УИШет ори бе Мортишје су- 
равље; ап бег УКотара деједеп поморавски.| вајџија. 

отееї #. рћајиз езешешив емрчак. Ө“ ШетдеВййт 1. ујам, ушур. 

ото т. убиће. убиство, крв, крвно дјело; | У Шелип Ё млинарица, воденичарка. 
ет баі еіпеп охо бедапдеп учинио крвно |ипо ш. уста, рило; дет. рилица; еіпеш 
дјело; еїпеп без УКотред Бејфи дел крвни-| ©реіје іп деп УКшио дебеи закусити, заку- 
чити, личити крв на кога; п. крвничење.! сивати; заложити, залагати. 

уебтрес ш. крвник; атдег 9ӧтӧег прекрвник. | УеширахЕ Ї. дедепјешаес |фесађаес ©роНпате 


Жїбтбетїпп Ї. крвница. ишег ђеп ©етБеп {йт біејепідеп, їреїфбе еіпе | 


отдеп ш. јутро; УКЖотден= јутарњи, јутрењи;| апбете Ўипбатї јрсефеп шијак; еіпеп зит 
аду. ејутра, ујутру; ооп 0іејеш УКотден ју-| ©фіјаЁ тафеп пошијачити; еіп Одујав 
трошњи; УКотден їрегдеп одјутрити се, іюегђеп пошијачити се. 
одјутравати се; еіп УЙогдеп Мапрез дан |ипббабег т. мјешаја. 


орања, јутро. Уши ф наустице. 
9отдеп сјутрашњи. ипо п. бокин; ®аё Уши еіпег 
Ујеотдепрапипетипда Ё. прозорје, праскозорје. Заба рјеђе имам. 
%уеотаепх о ђе ТЇ. зора. 9йприпо Ё ушће, уток, вратло; У штроипа ред 
Ууеотдела ујутру, рано. (беребез грло; Уширипа бег баппе носац. 
отдепќехи ш. даница; Фе отдепќесиё | 9итіноп |. џебана. 

даничин. 9йпзе |. шопеїа новац; айе Ўйпге бапка; 
Уеотјф труо. Ғирјегие | дише мједењача, мједеница % 
ӧтјес ш. хаван; бб десне УКбтјег ступа. їшр{етпе 9йпзе, 1оороп 3 аці еіпе Фата 
Уб бтјенеше Ё. тучак, туцањ, туцало. деђеп газета; НИ е 1йпзе ооп 69 Фата | 
Ујеојфее 1. мечет, џамија. вижлин; 9йїпзе ооп 10 Фата марјаш; сїпе 
9оёѓаи, Таб; Москва. 91+ 9йпзе мангура, динар, либра, пер- | 
Жо та. маст, мастика, муст, шира. пера, двопетица, стопарац, крива; апр | 
еоћах, ©ѓабі Мостар; ооп 9оќат мостарски,| тї УЙїпгеп, ба ап бег Форјребефипа апе | 
бо прре Ї. 911 бароп крка. деђефе(к їріто цир бейп #їпп оогбеідеђі под- 
Усон Ї. суџук. брадник. 
обе Ї. мољац; ооп Ў0Неп бепаді їоегдеп | 9йпзе Ї. шепіћа метвица. 

сагрињати (вуна сагрињала). Жхїпдйанд п. ковница. 
йде 1. комар, комарац, комарица; бет 91е ит 1. Ўт ©фі п. мурка. 

комарчев; (®оїибавег йе браничевка | штале Ё. пискор. 

муха, голубачка муха. итеп мрмљати; п. мрмљање. 
Ўифеп писнути, кркнути; ег баті піфі тибеп итеп гуњђати, мрмљати, мумоњити, мум- 

он не смије од њега кркнути. лати, карати, викати; п. гуњђање, ви- 
Уецефјеп гледај тибеп. кање, карање; Ме Эйбпе Пебфепро тиште, 


Зете сустао, ломан, трудан, уморан; шіїбе| оот Фипђе режати, зарежати; п. режање. 
кретђеп уморити се, сустати; ооп отејеп помо- | 9иттег т. мумоња. .% 


дато. 


#Йїйттїї@ усован, мрзовољаст, осорљив; бе 
пити бе Чашпе ускошен, рђаве воље. 

феї #. шкољка; 91+ Ўщіфеї преци. 

уешетап ш. мусломан, 

ЕЕ #. аШекје Жш аијаициеп даворије; 
пи фе иі дамбулхана. 

Уефа! ш. мектерин. 

· Уа поје Ё. кајда. 

#йпдїат1 ш. |форто и дес вилин лук. 

Ујепе оје еттамбе 1. тамјаника, тамњаника, 
тамјанка, мирисавка. 

#иёїайтиф Ї. пих тоѕераіа дафиново зрно, 
орашчић, орашак. 

9181 +. мишица, мишка; рибић (н. п. играју 
у коња рибићи); гуштер. 

Эиёіпеі ш. мушулин. 

ив п. морање. 

уецве {. доколица, беспослица, коље, до- 
спијевање; үзүр (н. п. живи на үзүр); те- 
нан іп бег #Тейепдатї: на тенану, на тенани 
беі Ушће, Бедиет: (Сасе, ме ие бет= 
јфајћЕ залудница; Ушће ђабеп докољети, 
доспјети, доспијевати, узурити; п. узу- 
рење. [ 

Жие ш. еіпе 911 ни фес Обесртојов му- 
селим; без ейи муселимов; је 
їпп= муселимеки; еіпес ооп Бед Убпује из 
Чешеп муславмоваћ. 

еп морати; мусити пит іп Бем ©ргїф= 
їрутіе: што пан проси, село муси; шоп 
тиў деђеп ваља ићи, треба ићи. 

сід залудан, залих, беспослен, бадава; 
и иде, ипбејфаојех епі залудник; 
тй дейеп ластовати, бити беспослен, 
беспосличити, шуњати се, левентовати; 
п. ластовање, беспосличење, шуњање, ле- 
вентовање; тийјјід итђесдеђеп баздркати; 
п. баздркање; шућа оотбедеђен прозу- 
јати; тупа зибгіпдеп прозујати. 

Уа |тадапдес ш. беспослица, левента, бада- 
ваџија. 

Ушће п. проба; терак (од хаљине или од 
црепља); урнек; Убше. пи ©йЧеп ипо 
©ісійеп почетак; паф Бет иес тасфеп 
прегледати, 

сист п. ешев Физено, баё -піфі тїї єїп= 
деше 1{{ тестебаша. 

100) ш. слобода, кураж: Уш) Беїоттеп 
ослободити се; еіпеп ашђ етјртефел 
разговорити, разговарати; |1ф разговорити 
се; еіпеп Уашђ табеп слободити, осло- 
бодити, куражити, окуражити, храбрити; 
їй) Эбш) тафеп слободити се, ослободити 
се, куражити се, окуражити се; беп У ђ 
јіпеп Тајјеп, їй) оепш дел поништити се; 
беп Улф оегПетеп упухати се. 

9711619 слободан, куражан. 

Жие. ш. бијес (или је отишао у хајдуке 
од бијеса или од невоље“), несташлук, 
враговање; Џпдеип обијест: УишђошШен 


119 


#афбет1д. 


ітеіреп плаховати, враговати, враголиса- 
ти; п. плаховање, враговање. 

ибод обијесан, обијестан, враголаст, 
несташан; т. враголан, врагулин. 

ийет Ё мати, мајка, родитељка; бег Ўш 
Тес материн, мајкин, мајчин; регіташіф 
мале! зи еіпег јадеп: 91 ег материти; п. 
матерење. 

ЎсиНетфеп п. мајчица, мајкица. 

Уешнес шђеп т. плодва, ложа, плодница. 

инее б ш. мати, материа, матерница, 
матица. 

УЈашеста! п. младеж, бен. 

Уиашетпаф! го наг, го као од мајке рођен, 
го голцат. 

Зишетјођи ш. мајковић (н. п. деде мајко- 
вићу!) ; 

Ж#шнетїөйпфеп п. бетйаїїбеПед @їпї маза, пека. 

ве Ё. капа, калпак; йе бег Фе еп 
ишег бет ше ћелепуш; супиби ђе 9йБе 
бет УЖйппес ін Фоашеп коврџак; 91+ 
ЖПїБе шушљаица, кришкара, голокапица, 
чамуља; еше Ушће тї Опанен кићенка; 
9+ типрег УКшве бег Фетаедолуиет кари- 
кача, кариклија; иё ођле Фтетре клобук. 

Фйвепттафет т. калпакчија. 

90е Ї. мрча. 


абе Ё. главина, главчина. 

Убађе! т. пупак, ће јо јевеп обес Хедел, 025 
фет аре! зи обесе Ёопипі испупчити се. 

абе тані п. ша  епз уепегіѕ пупаквица. 

Жай послије; по (није по ћуди, по вољи, по- 
знајемга по говору); о (отимљу сео царство); 
за; иза (иза тога); пут (отишао пут Беча). 

Усафатіси метнути се, турити се, врћи се 
(на кога). 

Ж#афБат т. сусјед, комшија: без #тафбатё 
сусједов, комшијин, 

афбатип Ё. сусједа, комшијница, кона; бет 
Усафбатіпи еусједин. 

Жафђастф комшијнски, комшијски. 

Уеафбахјфај! Ё. сусједство, комшилук. 

Усафбтоі п. боцман. 

Уеафрет почем. поклем, пошто. 

Уеафене п. потјера, поточ, потрага. 

Уёафеілапђет узаманце, узасопце, узастопце; 
айе аде пафеіпапђет себица: носи кошуљу 
или хаљину какву у себицу. 

Жафеп т. чун, ораница. 

Жаф[о[де Ё. пошљедак. 

ЖаФПШШеп допунити, допуњати, допуњивати. 

Уѓафдереп одмахнути, попустити се. 

Уеафдеботеп посмрче. 

Убафаебит! Ї. пометина, ложа, плодва. 

Усафдебеп, {0 бейхебел нашљедовати. 

Уеафаептилеп набризгати. 

Уеафатевеп долити, дољевати; п. 

Усасђег послије. 

Уса бесід потоњи. 


дољевање, 


Ува Ёотите. 120 Жай. 


#тайїошше ш. потомак; р1шг. траг, род, 
породица, покољење. 

а ѓотитепјфа Ё пород, породица, под- 
младак, омладина, племе; бег ап ад 
опите јаје тей 116, Баб |фетађат  племе- 
нит: од крмаче куд ће племенитије шта 
бити, која по осморо опраси. 

еафесарр ш. бет Сав бег %асбестбђе, пабе 
рет {іе еїптаї дебтацофе іїоогђеп избро- 
ћине. 

аф аїеп попустити, попуштати, отпуштати 
се, јењати, прејењати, престати, улијегати, 
уминути, одуминути, патисати, ослабити; 
п. попуштање, отпуштање, патисање; ооп 
рег ©оппепђіве захлађивати; п. захлађи- 
вање; їй ап јетаи, ап ебраз тафеп ипо 
піфі пафа]ўеп наврсти се, навезати се. 

Эга || неатан, немаран. 

Уга а|ўідѓеш +. неатост, немар, неглед. 

Эга ащеп пристати, пристајати; п. при 
стајање. 

2 гаф(еје 1. пабирак, бирачење, пабирчење. 

жаф(ејеп пабирчити, напабирчити, бирачити, 
набирачити, паљетковати, напаљетковати; 
п. пабирчење, бирачење. 

2а оеп помамити, повабити; Ме $еехде 
појавити. 

аб дел полагати, полагивати; п. пола- 
гивање. 

Жаф јпес т. полажа. 

афта п. повечерак; еіпез афта! еїп= 
пеђтеп павечерати. 

Жафутайтеп избријати, избријавати; побри- 
јати, побријавати; п. избријавање, побри- 
јавање. 

Жафтере 1. пі јеіпеп Убафтебеп (обор ед апд 
{їп долајаће, долајао је већ. 

Жафтїйї 1. глас, поглаеје, хабер; бег бе 
Эгафтіфі Бтїпдї гласник, гласоноша; Фе 
ёте 9гасфтіфі бтіпді гласница. 

9:афјдеп присијати. 

Эгафіфіватт т. паројак. 

Эгафјереп огледати; презрети, презирати; п. 
огледање, презирање; одбити (коме што 
на младост, на лудост, на дару). 

афјевеп наклопити се; еіпет натиснути се, 
натискивати се; бег пафјеві ш. поточник. 

ЎафјіфЕ Е. презирање. 

Эсафііебеп: пафдејіебіез 951 исијевци. 

афііииеп размишљати, домишљавати се; 
п, размишљање, домишљавање. 

2100 ай). пријеки; бег пбфје 98е9 пријечац; 
бег пафјее искрњи. 

Зеафнеђеп бојати се. 

Эгафіоррїег ш. класобер. 

Жафї 4. ноћ; беј аі преоноћ, преко ноћ, 
ноћу, обноћ, ноћно; Меје Ўѓафі ноћас; ай). 
ноћашњи; епп е8 Неј іп бег тай го 
уноћати се. 

еафееше 1. сова, јеина. утина, ушара; ете 


9ГЕ бадоп ћук; пле біеје |фестеп Ћукати, 
епппаї ћукнути; п. ћукање. 

Жайда 1. славуј, славић, славје, славја, 
славља; бет Жафида  славујев. 

афф ш. заслада; Жафнјф Баеп засла- 
дити (дај млијека или куханијех шљива, 
да засладимо мало). 

Уса адет п. ноћиште, конак. 

уга ноћни, нотњи. 

Ўѓафітаїеп вечерати, вечеравати, вечеривати. 

саф фанеп ш. војапшиа пасквица, пупатор. 

Усафітеіет ш. бега) пришипетља. 

Усасісеіегіпп Ї. присталица, Мт 

УсафНорї ш. врчина, бокал, нокшир. 

Ўѓафіотио ш. ноћник вјетар. 

Уеафтафјеп народити се. 

Уѓафіоеіп т. половник. 

Ўсафаифі 1. роп #їепеп зит фор{їапдипд 
пријесјед. 

Уа го, голишав, наг; опуцан іп бег ебепё= 
ате го опуцан; ш. голић, голаћ, гољо; тії 
пафеп Вешеп голокрак; шїї па@ет Отис 
гологуз; па тетеп, јеше ее зестујел. 
ђађеп огољети. 

Жай Шеп Е УбапдеГ ап #(еїбипд голотиња. 

Уфађе! Ї. игла; Чеш. иглица; еіпе 90+ дође 
аде! прошиваљка; ађеј- иглени; Жаре 
ап беп Уеаре баште четина: тїї дејртепоќѓет 
567 обушка, обушица, игла без ушица. 

усаре(бйфе 1. игленица. 

Ўҝад{ес ш. иглар. 

Уеаде( та. клин, клинац, чавао, ексер, гвозден 
клин; еіпе 91 дтобех, бббетле аде! 
ишпиља: ши (ере батап зи ђапдеп чиви- 
лук: иш баё Сфіеђдеїюеђт батан зи Ёйпдет 
чукаљ; аш {їпдет нокат; бег біе ©{цїїеп 
ап беп аде! деђапа йаї сврзиелово. 

усаде(феп п. ноктић, клинчић. 

Уеаде итае! Т. накојеђа, заноктице. 

еадеп глодати, глабати, изјести; онт Жадеп 
еп реп изгулити; п. глодање, глабање, 
гризало. 

еађе близу, наблизу, үблизу, надомак; Оой 
пађе изблиза; пађе ЁЫтїпдеп приближити, 
приближавати; прикучити, прикучивати; 
пађе деједсп оближњи. 

Уеађ= шиваћи. 

уеђеп шити; п. шијење, 

еађе:: пйбег {оттеп примицати се; п. при- 
мицање. 

Ууеађеси прикучивати; п. прикучивање; іф при- 
кучити се, прикучивати се; примаћи се, 
примицати се; приближити се, прибли- 
жавати се. 

уађпавеГ #. шиватица, шиватка, живаћа 
игла. 

айтеп хранити; п. храњење ; {іё хранити се. 

Јеађтипа 1. храна, пића, крма. _ 

Жай! Ё. шав, руб; Жађе ап бег Ўіпцфаїе евез 
на глави. 


= 
46 


ЕРИ а 


Јев ује ил. 


9:40 есіпи +. шваља. 

атеш. име, називало, издирало; беј јеіпеш 

„ ' СА 
еден јел #?атеп пепиеп (5. 5. ооп објсб= 
пеп @едепіапдеп) изријеком; фет атеп 
пай тобоже, токорсе; беп шлеп йпбегп 
предјести, предијевати име; п. предије- 
вање; #ашеп себеп заказати, надјести, 

- надијевати име: п. надијевање; бег беп 
#атеп 810+ надјевач; еіпеп |есеп Уеател 
таафеп оцрнити, оцрњивати; {їй оцрнити 
се, опрњивати се. 

9аттепїо8 безимени. 

Уешптепабтиђек ш. имењак; бе УгатепдӘтцбетё 
имењаков. 

9гатепёјфірећег #. имењака. 

Эгатепгіад ш. годовно. 

Ўгалтепі і именце, попменце, наиме. 

Зеартуфпесе 1. приљепак. 

еахбе Ё ожиљак, пожиљак. 

Уатт та. норац, луда, будала; ђа Бет Жатт дива- 
нија; еіп Уеах« етђеп побудалити, полудјети. 

#таттфеп п. ач (иди, ачи!) 

Ӱгаттеп, бе дег Уаје беспшиш тен вотати, 
вонтати; п. вотање, вонтање. 

Ўгаттепіђеіритд Ё. лудовање. 

Угаттбен {. лудост, лудило; отгђейеп (те 
беп лудовати. 

Эрат) луд: іф пату ееп лудити се, 
бенавити се; п. луђење, бенављење; пау“ 
туф ретфеп полудјети, кретати главом; 
п. кретање главом; пйхіјфез Зенд іхеібеп 
копати трице. 

Уеатаје Е. пагсіѕѕ=и5 суноврат; то хапйіде 
Угассіе пагеіѕѕцѕ роёііецє овчица. 

5а бет ш. ©фітріоогі кантарић. 


гаје Ё нос: еіпег шї ђапдепдег Уеаје а! 


дехзеђеп п. брњица. 

Жеп уњкати. 

Ўсајсиўуф та. патуца. 

Зеајет (об) п. ноздра, ноздрва. 

еајеп Шбех ш. зврчка. 

Зеајепширјеп п. потпрдивање, прЕење. 

сав мокар, мочаран. мукљив; паб їйетбеп 
смокрити се; оош %едеп пав ірегдеп закис- 
нути, закисивати, окиснути; п. закисивање. 

е Г. мокрина; ор едеп мочина, мочар, 
мочарина. 

Жанешоита Ї. есћиша ушстате лисичји реп. 

Жайште п. ћуд, нарав, натура: боп омет 
Јешите доброћуд. 

еебеј т. магла, тама; еіпеп #тебе! ит іф 
осгбтейеп з. 8. оит Жабаїтапфеп маглити. 

ебед магловит; їоегбет замаглити се. 

ереп сипити. 

ебе тедеп та. измаглица. 

Зебеп крај, покрај, украј, поред. до; уз, 
уза: пебеп ти узањ, узањга. 

Жеебепетапђег успоредо. 

Ж ебеп{тап Ё осе таи пебеп бет егїеп 
иноча, иночица. 


121 


Жер. 

Усергиоф ш. паракувар; без Уебенјођа па- 
ракуваров. 

Зеебепрјето п: поводник; баз Уееђепрјег) ред 
©анпт{ийттаппё, рез јеіл Фер #таде ипо 
йад ег мире еп је тейеі јахалица. 

ебепјртојје 1. слепић; Уебенјртојјен ітеібеп ти- 
ћити се. 

еебеп ецек Ї. Эш Физ прирез. 

Жебеп|їшпде Ё іп Ўебеиииђеп припадом. 

ееп задиркивати, заједати, дражити, по- 
дражити, подраживати, пецати, пецкати; 
п. задиркивање, заједање, дражење, по- 
драживање, пецкање. 

есет ш. задиркивало. 

Жее т. нетјак: без Уејеп нетјаков. 

(91156 л. калац іт ©фетзе ооп беп Зен, 
шепп іе пи 9090198 ио: пустио гузицу 
на калац. 

Уееушеп узети, узимати, преузети, заузети; 
прихватити, прихватати; примити, примати; 
отети, отимати; п. узимање, заузимање, 
примање, отимање; 1п'ЎЙепде пеђтен науз- 
имати; аш ме ©фийетп пешеп замета- 
ти; п. заметање; аці іф пеђтел подлећи; 
еіп іоепід зи {і пеђтеп закусити, закуси- 
вати; [їй пеђтеп, бе; бет апо узети се; 
піп! бујур! 

2010 ш. завист. 

01010. завидљив, мани. 

Уеідеп нагнути, нагињати. нагибати; на- 
кренути, накретати; п. нагињање, нагиба- 
ње, накретање : јео: пеідеп односити 
(односи главу као свирац од прдаљке): 
еф нагнути се, нагињати се, нагибати се; 
е8 пеідё їо бет 96епй зн нагао дан (т. ј. пре- 
валило подне); ўї аці еше Сене петдеп 
кривати (крива товар на коњу), дервечи- 
ти се: її Пеј пеідеп одет ац илебеџја ен 
аз 9{пдебї пир іф Беїтецзгеп метанисати; 
п. метанисање; ўі оомот а пејдел погиња- 
ти се: јс јо пеїдеп, бар бег Оуптете іп біе 
55бђе ређе нагузити се. | 

Зети не, није, јок, ај бо; хаир (н. п. јеси 
ли га виђео? хаир). 

же 1. діапіһиѕ сагуорћуПиз каравиље. 

еепмеп назвати, називатп, именовати, имек- 
товати: п. називање, имевовање, имен- 
товање; |і назвати се, називати се, име- 
новати се. 

Жее! Е. цгиса коприва, жара. 

Уеепе феп п. пгісеПа копривица. у 

Ўсе п. гвијездо; еїп еј; тафеп гнијездити, 
нагнијездити (н. п. кокош); {їй еїп еј 
тафеп нагнијездити се. 

гей ид ш. еургіпиѕ а1оштиѕ шіпот безри- 
бица. 

ев п. мрежа, пређа; 96 обе: отба 

дедеп ме Эпотіпайфѓей бег 9йёеп комар- 

ник; еіпе ті 9еб Ятерје зи ўапдеп рачи- 
ло; ди {йеп гриб; баті ел грибити ; 


ереп. 


тїї еіпеш Жеђ йбетзіеђеп 1гапв. премрежи- 
замре- 
жило поље; дег Оті, їоро бад ев Бепи 


ти, замрежити ; іпіг. замрежити: 
іфеп іп Збајјег детотјеп по мет. 

9евфеп п. мрежица. 

Уіевеп квасити, мокрити, умакати; п. 
шење, мокрење, умакање. 

еп нов; {тїй малопрешњи; бет еце ш. но- 
вајлија; дапа иий дат пец нов новцат, нов 


ква- 


новцит; аці пеце наново, истекар; да 


пепе Зађт мали Божић, ново љето; пецед 
Еф новица, нова лађа; пеце беќеп пре- 
крити прекрива; п. 
"и тафен приновитн, принављати; п. при- 
нављање. 

Уецбтиф т. закопина. 

Усепет0ї198 наново, истекар. 

Уецідѓеі Ё. новине, 

Мец тф ай). скорашњи, првашњи; айу. прво. 

Жешипд ш. новајлија; ооп ітіјфдејайЙепет 
©фпеєе поновац. 

Ўеитопо ш. Жец ђе новак мјесец; ећџа баё 
егќе есеї младина; (&ібеіоп без еи 
1п010е8 здрављак (као да би нам био на 


здравље); бет Жешиопо {йпдї ап мијени се 


мјесец. \ 
Ўеип девет; Уа. ооп пеци деветоро, 
деветорица: 1ш «атіепіріёї деветица; 


ет ооп пепп ©ўайтеп деветак; аці пеши 


еїподегіфісіег 9%ерехѓатт девечано брдо. 


Жештје! п. деветак; рег аё 9еитіеї пїїїїї 


девечар. 
Ўёецпќет девети; пецпіег #ђе! деветина. 


Зеепизеђи деветнаест; 913051 ооп пецизеђи 


деветнаесторо. 
Жеппзейтїет деветнаести. 


Мениза деведесет; Уизађ! ори пеп деве- 


десеторо. 
Ўсеиизідёег деведесети. 


Ўеијав, (Стар; Нови сад; 9сијавег Новосађа- 
нин; еијабегіпп Новосаткиња; Жепјавет= 


новосадеки. 
А 8 
ЈифђЕ не; іп бег Зијаштепјевила {йт ип нео- 


пран, некухан, неслан; те Оой) аја, не- 
мој; піфі ершта! ни, нити; дот піфбі, пісі 
џи шїпбеЙїеп николико; !јЕ тїбї није; тор 
оо ексичан; пїфї дтоћ омален; пісі ђабеп 


не имати, немати, п. неимање, немање; 


піфі Тапде баметир неспор; зи піфіе тафеп 


үннштити; 31 піфіе детафеЕ тоеерел изниш- 
тавити, изништати. 

Јафбаф та Ё. немар. 

Јафе титије, бе несуђеница; ®аё Уне 
штите несуђење. 

90е Ї. нећака; бет 91е нећачин. 

Унфдеђет т. недаша. 

Јифна залудњи. 

9108 ништа; 11948 018 истом; п105 ба јок- 
тур (удари јоктур у кесу); дат піфіё баш 
ништа, ништа под јаким Богом, нимало, 


122 


прекривање; пец Ёїп= 


Јиеоттд. 


ни од мила (нема воћке ни од мила); ниш- 
та жива (не зна ништа жива). 

УафЕвинве неваљао. 

Зид виша: пїфїёпїїїдет УКепја) рђобитина. 

Јафе ој Ё. ништарија. 

Уйде) ништав; т. ништавац. 

фото неваљао; ш. неваљалац, ништа 
чоек; Ё. неваљалица; ёи 51%1810йтоідег 
рђо једна! 

еф отоке. неваљаљетво, неваљалш- 
тина, ништавило. 

сен: еіп їоепід пібеп оог (Оба јаје про- 
куњати. ; 

уде никад, нигда; іп теїпеїї «ереп піе ни- 
кад ни до вијека и свијета; еюід те ни– 
кад докле је вијека и свијета, како је 
вијека и свијета; о шкрипову дне, кад се 
бараци стригу; о кукову дне; на куково 
љето; о прохиној жетви. 

Уйтебет низак, снизак. 

Унебетбецдеп сагнути, сагибати; п. сагибање. 

Унеретбиен, іі прилијегати. 

Унерђетотифен скркљушити, припушити. 

Уневетја ен ии {0 Беїтепәїдеп іп бег ође 
метанисати; п. метанисање. 

Ўйеретдапа т. заход. 

Уересдеђеп заходити. 

Унеђегђашен сјећи, поејећи; п. сјеча, посјека. 

Унеретђанести у еоирев Бабе! 8 посјеклица. 

Уеђетђофеп чучнути, чучати. 

#йтебетйибеп, їй) оесііеќеп притајати се. 

убеђен еп клећи, клекнути; поклећи, по- 
клекнути; поклецивати; п. поклецивање. 

#йтейетїшїїї Ї. порођај. 

Унерепјаде Ї. разбиште, полом; тееерїаешиш 
снос; еїпе Уереаде аптїбйеп поломити. 
Унеђесајјеп, іф присјести, утемељити се; 
{їф тиередаен обие зи јеђеп 06 Бег От 

јаше 1 дропити. 

9Унереледеп положити, полагати; {їй ој: те 
бешедеп полешкивати, прилијегати; п. по- 
лешкивање, прилијегање. 

Јйереттеібеп срушити. 

Ўчересіфіевеп: пай) фет Жетђе постријељати. 

Унеђетјфад ш. талог; піеђегіфіадеп обити, 
убијати (убила га жалост, несрећа, ште- 
та); уништити, уништавати; п. убијање, 
уништавање; піеђегдеј адеп іїретбеп ску— 
њити се. 

Уеретјевеп, іф сјести, сједати; л. 

Уйеђетіќеп екљунити се. 

Унебег а фНа: ш. објешењак; {. објешеница. 

Унеремо еп заваљивати. 

Унеђесретјеп преврћи; оборити, обарати ; оба- 
лити, обаљивати; повалити, поваљати, по- 
ваљивати; обрвати, треснути, крнути; п. 
обарање, обаљивање, поваљивање; паф 
еіпапоег тпіеретоетјеп поизваљивати; іф 
піедетїрегеп прућити се. 


сједање. 


унела приземљаст, низак; піебтідет нижи; 


ВР“ 


Уиебтта ген. 123 Обет рибе. 
еіп тїебїїдет Оі низ; бег пісбтідќе пре-| тек: пит зи јеђеп тек да видим; пит н 
исподњи. ) нек! нека! 
ертідѓей Ї. низ, низина. Јев Ё пих орах; Ме 9и, шїї бег шап іш 
Унетапр нико, нитко; ш. ©феїйооті нитков; ©ріеїе пи бојац, ојнак, купа; 91 дсобјет 
піетапо деђбта ничиј. јаје бабац; бег 91е бпетїпщ{ї орашар; 
Унетапоајођи ш. нитковић, никоговић. ті Је јел їойтзеп орашити; п. орашење; 
унете Ё бубрег, бубало. 96 орахов. 
Ўлегепій п. бубрежњаци, исјечак. пВй0!% п. ораховина. , 
Удеје(п ромињати. ирети та. бег дапде кокошка (читава јез- у 


Удећеп кихнути, кихати; п. кихање, кихавица.| гра из ораха). 

Уебтоита Ё. һеПерогоѕ чемерика; |фрате| тв) ш. орашје. 
Удебиоцта һеПерогиѕ Їоеїїййз кукуријек. уде 1. ноздрва. 

9908 Никола; 9 а8- никољеки; бег беп|%?пвеп ш. хасна, Фајда, вајда, корист; ибей 
ђе. 91905 аї8. Фаиёраітоп бегей! ни-| Ытїпдеп привриједити, нривређивати; п. 
кољштак. привређивање; привидети (не ће ништа 

и а5ад ш. Никољ дан. кући да нривиди); 9ибеп ђабеп вајдисати; 

бпипехѓопипеп: бад апр йпилиетотитеп| ооп Уеифеп заувар (заувар је, биће зау- 
(опијф) недођија; йпипегќопипеп, ©ёабі| вар); ооп Ўивеп {еіп ваљати; зи еідепет 


недођин. УсиВеп тееп навијати; беп зіеђеп кори- 
9Нтиппетјай несит; ш. ненасит. стовати се. 
Уитаепод нигдје, никуд, никуда. сибеп хаснити, помоћи, вајдисати, кори- 
Ў е Ё гњида. стити, користовати, прудити (пруди ми 
Уне гнијездити; п. гнијежђење. ово); п. пруђење. 
900 још, јошт, јоште; поф епа збиља! ИВ хасновит, користан, пробитачан. 
тоебег — поб) ни — ни, нити — нити. !:16110 {1 Ї. пробитачност. 
Уоппе 1. калуђерица; бст Жоппе калуђеричин. 
Жеотбеп ш. сјевер. Б оли, дали; ли (има ли?); об пібі није ли? 
Уеотрилиђ ш. сјевер, сјеверин; бет Уеотритве | Обен горе, озгор, озго, наврх; ооп обеп 
ападејећ; сјеверљив. одозго; роп ођел ђетар изнад, изврх. 
92049 1. невоља; іп 9010) ипо Хиште дета ен Бет горњи; ш. шп Фамеире! горњак; аду. 
укубурити; 901) Терен злопатити. поврх (поврх главе, поврх брда), више. 


орбит Ё оббиті оетгібіесп онередити| Обетјић ш. љесица, грана. 
се; иацедеђеи ши Ме Уофоцт аи бег | Обеанпр 1. љесица, грана; Обетђано бећотитен 


тіфіеп изићи на двор. преобладати. 
Усора оскудан. Обетђацр! п. глава, главар, поглавар, по- 
Уо [айе Г. сухотиња. главица; бе Фошійе іп Оацје старјешина; 


5+1: під бабеп потребовати; е5 1] ті пир игре феђе[беп старјешинство; 
под хоће се; е5 ЧЕ піфі пола није бесђаирі- поглаварски; фе  Обетђанра 
тријебе. поглаваров. 

Уб уде принудити, принуђавати; натјерати, | Обетђацр ов, ооп бег фотіїїе, бетеп Обетђанре 
натјеривати; нагнати, нагонити; навалити,| дећотбеп безглаван. 
наваљивати; ей пбїйїдеї тіф ши ша Бетїпп і. пп Торес игуманија. 


дапде наваљује ме сваки дан на поље. 5)бетѓапопіет ш. тобџибаша. 
Уб у дипа Ё. принуђавање. Обет еф п. Ујеп бароп гуњ, сугуњица, ка- 
Уеоб еп а потребан, потребит. вад, дороц, царза, талаган, аздија, пубе, 
#?оїйзифї 1. силовање. хаљина, бјељача; Обе ер бег У бисђе раса; 
Убрретибет ш. етуден. бебе рег ПИ беп бташеп вереџа, Фе- 
90ріде ш. искушеник. реџа; Зейд зип гуњ загарија. 
Је: пи Уи на један хитац Орешвиђес ш. ғорњоземац. 


енефеси, піфі Бегашіфі тријезан; пйфіеги |Обесійпьф горњоземски. 
табен растријезнити; пйфіети їрегбеп три- |5)бетіеціепапі т. оборлаћман; бед 6ег= 
језнити се, растријезнити се, отријезнити| Псшенаша оборлаћманов. 
се; пйфіетпег Зијапо, да шап поф пите |5)бесіешепапіёјхаи |. оборлаћмановица. 
дедейеп поф деітипїеп ђаї наштина, таш- |5)бехіірре 1. тоо бет Офпитрат! їойф брчиште- 
тина; аці беп пйфіегпеп УКадеп наште срца. | Обетртејет та. акријера. 


це 1. резанац; идеп ріџг. резанци. бОбегтетшен ш. фепје[реп ашиафги врнчати; 
Јање Боја п. тржница, оклагија. п. врнчање. 
пп сад, јако; ооп пип ап оселе, одселе, | Обест |! ш. љесица, грана. 

од сад, по сад, од јако; іпіг. но! Обесјфете! ш. бут. 


ит само, салт, истом; цигли, цигловетни; | Обег рт вбире т. ђидибаша. 


беџ, 


бег врховни; ш. обрштер, обрстар; Ти 
деђбт1д обрштеров, обретаров; бет ©сібірафе 


делибаша; %бегіеп= · обрштерски, обр- 
старски: ба Обете еіпег ©афе врх, 
овршак. ў 


Обетенјтац Ї. обрштеровица, обрстаровица. 

ЗОђетјра! ш. стари сват. 

ЗОбеифеј Ё. дуња. 

Обен Ё. поглаварство. 

Ўр гледај Оретје. 

УБ п. воће; іп бег тенејеп Ферешипа, аиф 
(Етрбеетеп, је мива (већ је доспјела 
свака мива); дере, 114 ђетабдејфи не ез 
Об браница. 

ӘБ баши тш. воћка; ©фіипріооті аці еіпеп 
об баши неројка. 

Об атте Ё пушница. 

ЎЫ дайеп т. вотњак, 
ШЉИВИК. 

Обиђапо еј; ш. воћар. 

56 ебђабет т. воћар. 

50! ох! 

5фтіфа, (Оба! Орид. 

208 ш. во; еіп Шешег, јеће: 508 бушак, 
збојак; еіп иитиђідег 508 здухач: бег 
ротфете 58 ат иде предњак; јипде 
Офјеп обес бе јунад; еіпе Оеетђе Офјен 
џелеп; бес Ёеіпеп Офјеп ђаё безвоник; ©, 
100 Ме ©феп бушеп букалиште; Офјен= 
воловски, волујеки; баш, ши беп Офјеп 
НЕ зи Еоттатотен сту! ібт оте8 зитијен 
стукнути, стукати; п. стукање; Мир ап 
деп еп, баб ег |огедеђе Һа (Ьа, ша- 
роња, ћа!); 1йп боті тиеп ћакати; Зитиј 
ап беп р{Шдепйеп 5@јеп, баб ег јф је 
тобтћа їоепбе аис! ајс! біејез бо: адеп 
аискати; п. аискање. 

Әфјепаиде п. еһтуѕапіћетит Јецеатћетит 
воловско око. 

Офјепђап (ет ш. џелебџија; без Офјепђа поета 
џелебџијин. 

Офјепф ш. волар: Офјенфђиеп= воларски. 

Офјеппашеп баљота, волаш, јелаш, је- 
лоња, каћун, кикоња, китоња, љепота, ме- 
доња, младоња, пероња, ревка. 

Офјепре фе Ё. хајкача. 

Офјетостђе Ё. волопаша. 

Офјенаипде Ё апећоза оТета 

_ језик, пачје гњездо. 

30е пуст, пустошан. 

Зоренбита, ©їаб$ Шопроњ. 

Зоре оли, или, али, јали. 

Оеп, ©їаўї Будим. 

еп ш. пећ, вуруна, уруна; еіпе 9: ітдепеп 
еп ойпе Фафеїи бабура; Ојеп= вурунски. 

јепђанЕ 1. банак. 

епѓафеї Ё пећњак; 911 раооп лончић. 

Ўтептафег т. вурунџија. 

Ојепнапде Ё жарач, жарило: 
прљача. 


башча, градина, 


воловски 


9 бароп 


124 


Ођедвеђатде. 


5Ојенкотјђ ш. умета. 

Ореп отворен, хачик; ојүеп је јапити (јапе 
врата). 

Ођепбат јаван, бјелодан, очит; аду, јавно, 
бјелодано, очито. 

Оепбатеп очитовати; {0 оўўепбатеп јавити 

„ се, појавити се. 

епі очит, јаван. 

Оре ш. официр, овицир; О“ ови- 
цирски; без 5|әіегз овициров. 

51аіетё ее #. овиција. 


пеп отворити, отворати, отварати; рас- | 


крилити, раекриљивати; откренути, откре- 
тати; одапријети, одапирати; п. отворање, 
раскриљивање, откретање, одапирање; тїї 
(беа бјрпеп расклопити, расклапати; п. 
расклапање; еіп їшепїд б{[пеп ошкринути; 
ше б{пеп одјапити, одјазити; деп Уто 
бен шп Ортефен заустити, заушћи- 
вати; бїпеп, їйад бегїЇ[ебї (рат одлијепити. 

Ојлер т. Будимац, Будимлија: О{пет= бу- 
димеки. 

петли Ё Будимка. 


Юпипа 1. ат 10де, шп бе бапо рисфаи= 


Нефеп простриж:; ритафеше ЗОтпишпа бед 
Фтецае3 гршак; бе Општа 928 9711065 зи- 
дев; 01е Ојјишпа ооспе ат Фіепепїоќе лето; 
Отип іл ешет Заипе, бит ше[феп тап 
ме Соаје бїпандїй$ї струга: забитф фан 
Гађеп одетружити; 01е ЗОјишиа без 516—5 
отвор, проточ. 


ОН често; {ейт сё сила пута. 
Ођеци т. ујак; оёййеп` @тап ујна; 511, 100 бег 


Ођени ипо јеіп #лђоапод їюойп} ујчевина. 


5рпе без, брез. | 
Ођипасфе Ї. несвијест, несвјестица; іп Оби“ 


шафї битдеп онесвијестити, обесвијестити, 
обезнанити: іп Эбђитафі {аЙ еп онеевјес- 
нути, обезнанити се, убевутити се, ухи- 
лити; обамријети, обамирати; п. обами- 
рање; ођитафид їрстоеп мркнути (мрче ми 
свијест); оог Офес ойша шереп 
пренемоћи се, пренамагати се; п. прене- 
магање. 


Ође п. уво; 118 591 јадел, еіп оі {аПеп 


„ [ајјеп зукнути. 


Ође п. уши (у котла, у чабра, у игле); 08 


Обе ап бег Жаре! бејфабідеп обеушити 
(итлу). 


Обешен рїш. заушипца, заушњаци, зау- 


шнице, подушвуице. 


ОђтенбТајет ш. шаптач. 
Обујеге Ё. приушак, приушка, заушак, за- 


млатница, ћушка, прдељуска; еше Обје де 
дебеи прдељуснути; шеђтете Ођтјећ ден дебет 
иепрдељускати. 

Ођејетдеп залијепити, ћушити, ћушати, при- 
ушити, шакосати; п. ћушање. 

Ођтаеђапде п. минђуша, ободац, обоци, бр- 
њица, ушњаци. 


руде. 125 апбитепоіетіі. 


5 ет{изеі Ё. агіѕіоїосһіа кокотиња. 

Оешиоијад т. вазменац, свијетли поне- 
дјељник. 

5 # етп р1шг. ускре, васкре, васкрсеније, вазам; 
ме Оре зириидеп васкрсовати, ускрсо- 


6015 еї ш. илал. 

506хтіпд ш. брњица, ободац, минђуша. 

©Уйтюитш т. Ғогіеша аплешамја ухолажа, 
ухолеж, улеж. 

"а 1. ока; УКаћ ооп еіпег 51а оканица; шїї 
еїпет ђабеп За ТЇ 11018 зи тафеп, іп бет| вати; п. васкрсовање, ускреовање; Ме 
Ўіереп8аті: у по оке нема ни цвоке. ете Збосје пай) (еси водена недјеља, 

Обобег т. листопад. _ _ | свијетла недјеља. 

ЮГ п. уље, зеитин; #1: уљани (млин); $1, |5 0 источни. 
йад аи беп ОПрбеп ооп {е0 {, ођпе тене О оіпо 1). источник, исподсунчаник, устока. 

Шері самоток: шїї 51 іойтзеп зеитинити. |ОНег Ё. аспида; 5#ехх аспидин. 

баши т. ојеа маслина, уљика; ђе 

„ [Башт ојеазјег дафина. 

516йїфје Ғ. мазалица. 

(еп уљити, зеитинити; п. уљење, зеитињење. 

О ајфоеп п. зентиница, уљаница, уљарица. 

беја п. уљарица, уљаница, мазалица, зеи- 
тиница; еіпе 906 бароп пило. 

Ўре 1. оІеа оіта маслинка. 

ОПпрепјасбта мургаст, мурговаст. 

ОПрепдтип зеитуни. Жаффеп закупити, закупљивати; п. заку- 

ОПатре Е лукијернар. пљивање. 

ита Ё ме Тебе ЗЖипа масла; біе Тебје| Фафісг ш. закупник. арендатор; Фӣфіег= 
шпа ехібеНеп евјештати, свјештавати;| арендатореки; без Фӣфбіегё арендаторов. 
оте (ет ђе ипа бег {евіеп ОПша свјештавање. |афіциі п. закупштина. 

Опе! гледај Дейт. Фа т. п. Фа« Яапфіабаї чам, чом, калӯн 

Орашен рџт. Сапда{еп опанци; 9йетшепіфиђеј дувана. 
каишлије; іесгђајё крмећаци. Фаїеп скопати, докопати, шчепати, сјака= 

Ўрапѓептафес т. опанчар, чарубџија, чаруг- | рити (ејакарише га у солдате), ухватити; 
џија, џаругџија: 0ејјей тан чарубџијница;| да Файеп шїї оеп. Өйпбеп шакати; п. ша- 
ђе 5рапѓептафетё опанчарев, опанчаров. кање; їі рафеп вући се, торњати се; 

Оуртетдађе Ё. прилог. расе 5іф боп даппеп! вуци се! торњај се 

Орјети приложити, прилагати; п. прилог. одатле! 

ріш п. афијун. апе т. коморџија.. 

Оташеп Горавџа. афпаве[ Ё. самаруша игла, чувалдуз. 

Ўтбіпітеп редити. Фасріето п. сеисана. 

Әтрпеп уредити, изређати, расправљати, | Фаїапѓе Ї. Уеше шта жоеен Фотр ипо Став 
расправити, распртити; п. расправљање. паланка, касаба, варошица; (іпірођпег 

Обен кф уредан, честит, вретан, чист, ови-| еіпег а(апќе паланчанин; ори бег Фајате 
јан; еп отре бег ЗКепјф људски човјек;| паланачки. 
піфі отйеп еф неуредан. Фа(ап т ш. тетриван. 

Охре тен Ї. уредност, честитост, вреноћа. | (ај; ш. полача, палача, палата. 

Отопшиа Ё успрема; іп Отопипа оправан;|фба ађе #. палисад. 
удесан; іп Отишла Ытїпдеп оправити, уде- | Фа ајф ш. палош, мач. 
сити, расправити. Файитеп шепртљити; п. шепртља, шепрт- 

5діпаї п. матица. љење. 

тї ш. мјесто; ап Оті ипо ©іее мјестимице; | Фобијопијад т. цвијети. 

Фетођиет еїпеё сдеіеп $11е8 мјесник. Файпїрофбе 1. цвјетна недјеља; ©те Збофе бог 
Омоан т. сврачак. бег  Фатиоосђе глуха недјеља, безимена 
Этеп п. ждрепчаник, јармак, јармац. недјеља, глушница. 

ОЇ, Оеп ш. исток. Фатпатоеіде Ё. врбица. 

Орете ускрсов, ускршњи, вазмени. Фапађе Ё. панда. 

ресе! п. ускршњак; баё 5) їегеї, бад біе апбеги | Фапороте Ё. еіпе Пете Фапроге ооп оте Саїсп 
гијатитеијф (а! тучак, натучак; Йй) шій баглама. 

(ети зи еги {адеп (еіп Оре тући се, | Фопђит ш. пандур; ти деђбла пандуров; 

туцати се; еіп 0(ефегпез Я %етїәесид, шп ані апбптепе пандурски. 

ме 5 егеіег зи [бте1беп писаљица, писаљка. | Фапоитепаші п. пандурија. 

5 есбешо п. ускршњача. Фапритепбіепё т. пандурење, нандуровање; 

Ў еифеп т. техарица. Фапбитепуіепќе Тип пандуровати, ван- 

ЮЙетЇатїїт п. вазмена еведба. дурити. 


аат п. пар (пар пилића, опанака); еіп 
Фаат, шет 9'аппег двојица; раат обе 
ипраат лихо или тако? раат обет ипраат 
[рїеЇеп лихати се; зи Фаатеп ітеіреп поко- 
рити, покоравати. 

Фаатеп спарити, спаривати (голубове); в. 
спаривање. 

Фафі т. закуп, аренда. 


Фамоитен у. 


ФапоитепӯйНе 6. пандурница. 

ЗВапбит еф пандурски. 

Фапіоўеї ш. папуча, хламина, јеменије, је- 
менлије, 

Фатпбојје ђоја п. плут, плута. 

Фатіојейпафех т. папуџија. 

Фашдет т. панцијер, оклоп. 

Фаоте 1. божур. 

Фара т. јапа. 

Фаріег п. књига, хартија. 

Фареї Ё роршиз јагњед; 0їе 
роршиз ађа топола; Фареј- тополов, ја- 
бланов. 

Фарре Башт ш. роршиѕ јагњед. 

арре[00їз п. тополовина. 

Фарре тацЕ п. јаблан. 

Фарре о) ш. тополик, топољак. 

Фар та. папа; бег #ар ооп Жот рим-папа; 
оез Фарјјед папин. 

Фата ї. 
вица. 

Фатађе |. парада; іп фатабе [ееп парадити, 
упарадити; п. парађење. 

Фатабђерјет) п. једек. 

Фатаріеё п. рај. 

Фатабіевареї ш. 5оапшп 1усоретзїеиш јабу- 
чица, патлиџан. 

Фатабіеїіа рајски. 

%атадїеша, біе ђе ае Фатагбера Параскевија. 

Фатооп! аман! 

Фатітеп чалекати се; п. чалекање. 

Фатогуётиг т. еіп изет, еріерісбет Фасогуётив 
мимохоци. 

Фасће Ї. 10 Ми ооп бег аге, ђаПе тїї ја 
нијесам с раскиде. 


126 


ето. 


Фафек т. 9бопф оца; бей а{егд оцин. 

Фавђе ш. кум; беташїй) кумашин; баё #їпб 
кумче (умре кумче, раскиде се кумство); 
Фађеп со]. кумчад; 0е5 Фађеп кумов; 
еіпеп уши Фаіђеп тафеп окумити; шафеп, 
оов тап піфі шейт Фађе ТЇЇ раскумити. 

Фа епјсаје Ї. мокро кумство (крштено); шї 
Зетапло Фа фепјфај ттафбеп окумити се. 

Фаіпп Ё. кума; ет, кумица; 1бс деђод 

мин, кумичин. 


ку 
шеї$ӊе арреї| Фаілатф ш. патри}ар,патриўарак;де8#аїттат@еп. 


патријарев, патријаров; а{тїатбеп= па- 
тријарски. 

Фабсіатфаі п. патријаршија. 

Фаблатее Ғ. патријаршија. 

Фаѓісопе Ё. Фишек. 

Фаїтопїа{фе Ё. кулете, припојаснице, Фишек- 
ћесе, кеса, Фишеклук; еіпе 91+ #аїтоп= 
ајфе палацка. 


йде пара; еше У Фата царе-|фитоше Ғ патрола. 


Фа сошејфј п. патролица. 

Фаітоцйтеп патролити; п. патрољење. 

Фашсе 1. таламбае. 

Фаштнес ш. Павлићанин. 

еф п. емола. 

Фефід смолав. 

Фет Ё мука; дтове Феіп жива мука. 

Фепидеп мучити. 

Фет мучан. 

Фен ђе Ї. бич, камџија; еше Огеїафе Фе фе 
камџија од три струке; 0а ©ійї дег 
Вебе, Баз |фпај швигар; біе Офпшт, 
пине пшеїфес Юе Феіфе ап беп Неј 
апдебииреп їріто косица. 


айа т. паша; ооп оте ио уч- | ЖеШфеп камџијати ; п. камџијање; тїй Ли ђел 


туглија; без Фајфа пашин; ајфағ па- 


шински; тап оејефеп пашиница; зит 


реШјфеп шибати, ишибати; еіп їрепід ті 
дет їшйе рефеп прошибати. 


аба тасфеп запашити: «(8 Фајфа ђе феп веш феинеј т. бичаље. 


пашовати; п. пашовање; еіпег ооп деп 
Чешеп без Фајда пашинац, пашајлија. 
Фајфа Е п. пашалук. 
Фајфа ит п. пашалук. 
Жар ш. стадиз Фоа трупка. 
Фађакоготв, ©іобі іп ©егбіеп Пожаревац; ооп 


е[Їап ш. чем. 

Феја ш. кожух, бунда, ћурак. 

“езет ш. калам, калем, наврт. 

ФеГәјае #. турче. 

Жеїзшафест т. кожухар, ћурчија; без Феја 
шафег8 кожухарев, кожухаров, ћурчијин. 


Фађатоїоів пожаревачки; еіпег ооп Фајјато- | е131й6е Ё. шубара, ћубара; бе еше ез 


15 Пожаревчанин. 


шйве #89 шубараш. 


баеп приликовати, приљубити се, приљу- | 15718 п. калам, калем, наврт. 
бљивати се; п. приљубљивање; јифе еіпе, Феїзсої ш. Ёитдег ето ћурдија. 


бте зи біс раје, бетез (еіфеп тражи дје- 
војку према себи. 

Фа{епо приличан, сличан, 

Фавдапд ш. трупкалица, мали кас коњски. 


е(аете п. звијер (изишли трговци да купе 
звијер). 

епђе[ п. шеталица. 

Фетѓаї ш. паргал. 


Фа сеп уминути, проћи, наљести; подно- Жете е. бисер; бте пере, Кетте {Бетте бисерче 


сити: ра}{їтї подноси, 


есеп: бисерни, бисеров. 


айе Г. еше пирејатнае Фое јуека, јупка, | Фесђиђи п. морска кокош. 


обга. 


Фетіптийет Ї. седеф. 


Фајеје Ғ. еіпе 90+ Фајеіе ти Фептанр обет | Фесітиегп седели, седепли. 


бета Тан итїоіќеїЕ сарма. 
ај таје Ї. пастрњак. 


Жеттїе Ё. перука. 
Фецоп Ї. чељаде, персона, лице, особа. 


Жеў. 127 ашие, 


Феј, (Саве Пешта; еіпег ооп Феј Пештанац;| мекопут айј.; еіпе 90+ ахабуеђез ехо 
еіпе ооп фе Пештанка, Пештанкиња. крчат; еіпе 91+ Фјетре дупљаш; еіп ехо 
Феј Ё куга, чума, морија; @ир еп1дтид рат | беѓоптпеп окоњити се; Сфітріїрохі [йт еїп 
кума; паф бе: Зтхаріноп еше Фтатђен| |ФГефјез јего прдњава, курада; офила“= 
атаек 18 бте Феї, бе ти еіпег УаффЕ бен по [йг јего ђа; баши {егде Бетап= 
кратељ: бет ойе ђаї еіпеп иӊ Шизег а[8] (офеп ђакати, ђакнути; Зитиј ата Фетр, 


деп апбетп, бађет бег Запе. ши ед әп епеспеп оте! о ши бад {его 
Фейес пештански. зе зи Ёоттапбітеп тоз! тое! 
> Фе епаоцта (. {из51Їашо ређазнез репух. Фтетвебеј ф адет ш. налбанта; без їесбебеў (адеса 
еј стане кужан; ш. күжник. налбантин; баё Фет без Фјетребејф(адеса 
еее Ї. аршт реігоѕеіпит першун, пе-| ков коњски. 
трусин, мајдоное. етређеѓе Е. покровац. 
Рејетајад ш. Петров дан, јесбебіер ш. коњокрадица. 
Фејемратђет Варадин; Феіепіратдеіпег ш. Ва- | їесбедејфбіхт п. хам, серсан, такум, пусат. 
радинац; Феіеиратдеіпегг варадински. Фјетоеђ ет т. коњушар. 
еіеттратоеіпетіпи Ё. Варадинка. ЖТетйеїеппет т. џамбае, 
ена, біе ђеійеде Петка, Параскијева; %ајќе | јетре атшђен Ё. еп бароп рмија, бага; 
зп беп бет ђе ден ФеНа петковица. даш беђайеі багљив; сакага, сакагија; 
Чеїїфа{ п. печат. даті Беђане! сакагљив. 
Четтеп печатити: п. печаћење, Фетдепатеп плавац, шавран, жар, бушат. 
абі та. колац (ео. коље), уровањ. јесоесіиио Ї. бес ђе бетје[беп, бег аш 
та еп тркљати, отркљати, притаћи. Фор без ете бейи 11 оглав, огла- 
ЖїайПшетЇ п. коље. вар, оглавина, оглавник. 
апо п. заклад, залог, залога; апорегіташед | егбејфафіет ш. кољикоњевић. 
"апо аманет. ЧЗтетбеј ти ш. рахт, рат. 
#[аппе {. тава, тигањ, просуља; еіпе 9011 | јетре де Ё. зтуганши о1йз атшп лесандра. 
Неје Епрјеспе Фјаппе тенџера. етей а ш. коњушница, хар, ахар. 
Фүатте 1. жупа, жупанија, нурија. #{етрецтїп ш. вушкија, коњека мокраћа. 
тїаттег ш. парох, парок, поп, жупник. ЖП ш. звијук; еїпеп Фу {бии звијукнути, 
Фјастаебн ут Ё. бировина, бир. звизнути, звиждати, зазвиждати, Фиснути; 
атто п. парохијан, парокијан, нуријаш. еіпеп Ф ап бег %10{е Шип свирнути. 
аи т. паун; паунчад ео]; еіп јипдес Фан | Фупанен п. духови, тројице. 
паунче; баё %еібфеп боот јап пауница; | Пло оосфе Ё. тројичинека недјеља. 
ђез Фјашеп паунов. Ули фбашп ш. бресква, бреска; біе тифі 
Фјејес ш. бибер, папар; {е[ет= биберни,| даооп прасква, бресква. 
биберов. Фүапзе Ё биљка, биљина, поврће, рашће: 
Фјеђетфифје Ї. биберњача. #Папгеп аша бет ФИапајфше расад, расада: 
ееси биберити, забиберити, паприти, за-| үапзеп, біе йрегјеві їретдеп пресада; еіпе 
паприти; п. биберење, папрење, 9% Папзе шемишљика; зи біејег ИЕ 


ее Е. зит Жаифеп лула; аї8 ти ан јоев| деђбтід шемишљиков. 
„пи тштен! евирала, звиждока; біе {ее апгеп садити, посадити, усадити; фази 
бе! бес Ни феп Ушће зурна. р{Їїапдеп, јевеп присадити; іп 9'епде ріќапзеп 
ееп свирати, звиждати, пиштати; п. сви-| насадити (воћа, шљива). 
рање, звиждање, писка, пиштање; атјапден | апзег ш. Пана садаљка, садилица. 
ап рјееп засвирати, засвирјети; еіп тета | У Папајфше Ё. [йг беп Аташдамен расадник. 
фјетеп посвирати; уот #бїпйе Фијукати. [Фү апајіої ш. садаљка, садилица. 


Жїеептойт п. камиш, чибук. анзииа Ё пене, ђБејопреса пеп апдебаціег 

үе ш. стријела. 9%еіпретд сад. 

еНатнод, ше еіп еі, {пе ипо десође| ает п. тараца, калдрма; [йг #бипбеп ме- 
стрелимке, џилитимичке, џилимке. лем, твор, творац; (бјеланце размућено, што 

еппід т. Фенек, Фендик. се меће на пријесну рану); Пайет ооп 


ето п. коњ, кљусе; (еоП. кљусад); хат, ат; Себе, #тапїшеїп ипо (егп аці ме ©іейе 
парип; (дет. парипче); [егдег коњски; еіп| без етотиЧепд, Ме рот Сане ипо 
еіпјабхідез ето омак, оме; (со. омад);| дегіебеп іў јакија. 
еіп ди деріїедіез его митњак; еіп дејіивіез | Фаќесег т. калдрмџија. 
јего кусаљ; еіп ђеттешојез ето битанга, | ојќегп калдрмисати, калдрмити, покалдр- 
Јова; еіп јапёез ехо врљикаш; еіп| мити, посалиџати; п. калдрмљење. · 
Їїебепјађтідез его седмак; еіп его ооп | {айїетдоат п. цедуљарница. 
ееп ӨтшїетБайеп етрмогуз адј.; еіп Ф|ашпе Ё шљива; (+ [сиђе дес Фаштеп 
геї: 901без ето, баз етпе ©{тарабеп аизбак! тургуља, тургуња. 


Ф Пашиепђаши, 


Ў ашпепбацк ш. шљива; еіп Кеіпег ашиепх 
башт шљивић. 

Ф ашиепбтапіреіп т. шљивовица. 

Ф Паптепдатіеп т. шљивик. 

УПаштенђато(е; та. шљивар. 

аштепђоја п. шљивовина; 
ђароп шљивовача, шљивовац, 

Ф алипепјуотир т. бестиљ. 

ФПацштепіра[{ес п. шљивовик. 

{еде Ї- њега, нега, одгоја, огоја; пи еде 
Бете деп нањеговати. 

Жедеп његовати, гојити, нагојити, гајити, 


Сто, Фишше! 


подгајити, мраморити, титорити, тето- 
шити, снажити, блажити, њивити; п. ње- 
говања, гојење, гајење, тетошење, сна- 


жење, њивљење; за ћф рПедеп лебдити. 

Федек ш. дер #ТеПбїоп закокоша (поп или 
калуђер). 

ФЕ Ё, дужност. 

оф ш. колац, дирек, нритка, тачка, 
тркља; бе: о, біе ©іапде, ап бет з. 5. 
ме Яйтбе Шїпаптапїеп розға; Фе 
Чеп з. 53. {йт боеп притаћи, прити- 
пати; тачкати, потачкати; тркљати, по- 
тркљати. 

Ф ӧеп притаћи, притицати; тркљати, по- 
тркљати; тачкати, потачкати; притаћи, 
-заколити (лозу); п. тркљање; даз {беп 
рег ур(еи притицање. 

ос ўсїе Ё рћазеојиз шї рахи и ѕиѕіепіаёцг 
прлчаник, тачкаш, тркљаш. 

еп брати, обрати, убрати, 
крунити, окрукити, окруњивати; чупати, 
начупати; кресати, накресати; іп епде 
реп, теїбеп кидати, накидати; тргати, 
натргати; п. брање, кидање, тргање, 
круњење, окруњивање. 

ид ш. плуг, рало; еіпе 90 ид ралица; 
оеп ла байеп плужити; {19 орни; 
бее без [иде збој, табан. 

И иаба еп ш. гредељ. 

Ф идеел п. раоник, орало, лемеш, пртало. 

идоф ш. бег аиј бес тефієсп Сене бог 
оет иде бебі браздаш; ооп беп јефа 615 
афі Ф идофјеп бте эшет біпістїеп (потко- 
њак) поткоњаци. 

“шатеше Ё орићак, оритак, отик, отикач. 

$їшөйїегзе |. ручица, рукодрж, ралица, ра- 
сохе (расоје). 

Ф идїоепде Ї. увратине. 

Фош тет ш. вратар, диздгр, капиџија; Уб штете 
диздарски. 

Фу пети Ё. диздаровица. 

“ое Ё. довратак, довратник. 

ЗЗроје Ё шапа. 

Фалете Ё. праљак, прљак, шило, дервиш, 

Фіхіетепдтаё п. збра реппаја ковиље. 

тореп каламити, накаламити; наврнути, 


узабрати, 


навртати; приврнути, привртати; приције- 
припјепљивати; 


пити, пресадити, преса- 


128 


Ва ррехет. 


Ђивати; п. каламљење, навртање, привр- 
тање, прицјепљивање. 

ўсоріхеів п. калам, калем, наврт, вијока. 

Ф051 го. раіиѕ плошта. 

үші! пи! пи, кака! јадё тап зи беи Фїпбеги. 

ии п. Фунта, тунат. 

Фүипотаде |. Фунташ, Фунташки кантар. 

ХУјијфеп петљати; Бејопрета пи 9бђеп пеш- 
њати. 

ши феебеп п. петљарија, живарење. 

Фїйве Ё бара, сплака, поплавица: Ушће, 
їтюргїп {ї@ бте Ффреште тоаГдеп каљуга, каљужа. 

#уЦојорђ ш. мударац. 

Жтайїет ш. грош. 

Чеп смолити; п. смољење. 


Чеп кљувати, кљунути, искљувати, накљу- 
вати, укљунути; баё Чеп дег Феппе 
кљување. 


“тет т. кљуцало. . 

“дет т. поклоник, хаџи, хаџија; Їдеї= 
хаџијнеки, хаџијски; дез 1 дес поклони- 
ков, хаџијин; 411дег, бес абег пісі 618 ап 
ба Эте јеіпег ЖаШађтЕе дедапдеп хаџине- 
домак (оті). 

УУ аеттеце Ё. хаџилук. 

идеа: 1. хаџилук. 

десета Ё. хаџијница. 

Уиреспић Ё віарһуІеа ріппаќа, клокочика ; 
ооп фипреспић клокочиков; баз о бег 
Фипреспив клокочиковина. 

іреп пијукати, пијукнути; п. пијукање; дав 
Жїреп бег ©ййпег пијук; ап ріреп ап{апдеп 
запијукнути, запиштати, запијукати. 

Жеп пишати, пишнути, мокрити; п. пи- 
шање, мокрење; апјапдеп зи реп пропи- 

і апр{еп попи- 


шати, пропишавати; 

шати се, помокрити се. 
Фое Ё мала пушка, пиштољ, кубура; 
ЖЮ еп; пиштољеки; а[бапей фе тше 


арнаутовац, арнаутеки пиштољ; 1016, біе 
ооп јеГб]Е {бїрї самокрес; еіпе шїї ©ібсг 
реј адепе {ое леденица, сребрњак; еіпе 
9+ ЧИ оеп призрен, призренски пиштољ; 
еіпе ті 10е ооп Жепера веденик. 

[оет кињити, мучити; п. кињење, мучење. 

УХајопо т. таван. 

“адеп костоломити, мучити ; п. костоломљење 
їй рГадеп мучити се, педепсати се. 

Жап т. намјера, намјерење, нијет. 

апе # проштац; со]. прошће: 
талпина. 

апел пушкарати се; п. пушкарање. 

ФХапѓеп, бе еіпдсабеп уровити, урављати, 
(прошће). 

ЧЧЫарретп блебетати, клапрњати, мреџати, 
ћепуркати, куретати, зановијетати; п. бле- 
бетање, клапрњање, мрнџање, ћепуркање, 
куретање, зановијетање; јфиеї  осђет= 
рїарети тртосити. 

1арретег ш. брбло, мутљага. 


талпа, 


арретђајЕ. 


| Ф!арретђај брбљав. 

| ЧЛИарретташ п. чегрташ, зановијеташ, ку- 

| __ ретало. 

1 Фійтхе 1. дерњава, дрека. 

|| Я аттеп дречати, дерати се, гулити се, чу- 

пати се, бриждити; п. дречање, дерање, 

гулење, чупање, брижђење; тефі шта 

| Застеп Фопшплеп развриштати се. 

 1аңфеп пљеснути, пљескати; п. пљесак, 

пљескање; бађес деріађјфі оитен до- 

пљескати. 

_ афесп пљускати, пљескати, брчкати, брч- 

нути; п. пљускање, брчкање; рїйўфехи, 

рот едеп пљуштати; п. пљуштање; беп, 

| дет бот 0іе(еп едеп обет бејфтоенен 

___Сфиее руга фех! брчкавица, бљечкавица. 

їон плосан, плоснаст; рай тафеп рас- 

_ _плоштити. 

| Хане #. плоча; еіпе еіјегпе ане, Ме іп беп 

|  Яӧрегп, бејопђесә іп бет Зйтеі, ан ег 

(@ ре еп! звечка; |бетпе обес доГрепе 

деисе ане аи беп те! тоїйеп фтанепғ 

їїйБеп тепелук; еіпе 901 Їпорјатіідет, 

їапдйфес 1аНеп, бе оогпе ап бе Фо[ата 

депађ! тоесоси токе, чекме, илика. _ 

айе 1. ст р(анев бађсена зит Пбегјевеп 
аці {еп еплата. 

о Непјее ш. іп Ипдетп Балатин, Гаваново 

језеро. 

ФаНегегоје Ї. бе еббате састрипа. 

оор ш. плосноглав. 

"ав т. мјесто, мејдан; Е еіпег, ебепег ав 

пи (берітде заставанак, зараванак; ђаѓ (етен 

ов, ит бабіп ацёдеїађеп зи їретоеп нема 

испуста. 

Жїавтедеп ш. пљусак, бујна киша. 

апђетег т. приклапало, наклапало, гатало, 
ћапрдало, блебеташ, 

!апрегтац! п. блебетуша, таландара. 

Зашђети, іп еіпети {отї |фегађане Фіпде есзй6 еп 

приклапати, ћапрдати, врндати, блебе- 

тати; п. приклапање, ћапрдање, врндање, 

_ блебетање 

М 156010 пријеки (смрт); (бб) небух іп 

йет іеђепёаті: из небуха (т. ј. из ненада 

н. п. кад ко удари на кога). 

Фиоегројеп ріг. біе бен фел деёпоріеп оеп, 

пп Федетаве бет ита ефел, јео феп шїї 

диетеп плундре. 

Фитр здепаст; ебоаз рішир шафеп зде- 

пати, збубати; 010 ипо барит рбипр 

третђеп здепати се. 

їштр! пућ! Фитр т. 

___бућнути. 

_ Фпиреп, 1пё ает бућкати, бућнути; п. 

___ бућкање. 

Фширееше Е. итро ш. бућкало. 

_ ФОпфетес т. одир, одор, пљачкаш, пљачкаџија. 

_ ійпоетп плијенити, одирати, пљачкати, ха- 

рати: п. плијењење, пљачкање, харање. 


[9 


Й 


ееп (пр бип 


129 


теріде. 


Фофеп рт. красте (велике и мале), богиње, 
оспице, 

ојјејеп рјиг. завијача. 

“ре т. Пољак. 

оеп п. Пољска. 

Ж оеша Ё ооп 9аіѕ качамак, куља, мамаљуга. 

©ойип Ё. Пољкиња. 

"ойтеп отворити, отворати (пушку, сребрно 
што и т. д.); п. отворање. 

обе! Ё. оетјфасје {одет етега. 

ЖбЦег т. тарацка, прангија. 

Жоп]. пољски, 

"оет п. узглавица, блазина, јастук, тундјела, 
ванкош; бег Са еіпеѕ УЗоПфета павлака, 
повлака, навлака. 

обеси клопарати, хупнути, гомилати 
тандркати; п. клопарање, тандркање; 
тої робети тавдркнути. 

отегамде Г. Ваши ип) тифі неранча, 
ранца. 

опи Понције іп. беш Фртбооше: 
Понција до Пилата. 

омол ш тумбае. 

Форе ш. поп, регіташіф попа; Чеш. попица; 
дет јипде оре попче; без Фореп попов, 
попин; Яореп= поповеки; оре је попо- 
вати (што ти мене попујеш о пиф 
Беїеђтеп, тотайітеп); уши орен тоеібеп 
попити; п. иопљење; ў) аши Форел їоеіђеп 
Гајјеп попити се. 

Форепітаи Ё попадија; 12 деђбта попадијин,. 

оттеп т. еше У “аиб аШит роггиш 
прас. 

Фогйоп Ё оброк; ооп Ур ип ейипаї 
тог батана зи бафеп мијешња. 

отаца! т. рогішаеа ојегасеа түшт. 

Фојатепйтег т. казав. 

Фојфеда, Саб Пожега; роп Пожега пожешки; 
сіпет ооп Пожега Пожежанин; еіпе боп 
Пожега Пожешкиња. 

оў #. пошта; Фој= поштин, поштанеки; бте 
тенепђе ой мезул, мезил; {о> мезулеки, 
мезилски. 

Фоетштаде ш. хаброноша, стокућанин. 

оне тадетии Ї. стокућанка, стокућа. 

Жою] ает ш. мезулџија. 

о баи п. мезилана. 

З5ојите ес ш. поштар. 

"уйдеп, @е0 ковати новце; депио ртадеп на- 
ковати. 

табеп разбацивати ее, разметати се, хва- 
лити се; 111: бе ФВесиодипа јеіпес Убен 
ртађјеп откакотати. 

Фтађісг ш. хвалиша, хвалилац, хвалџија. 

утопи тајепјех ш. бијелац. 

тает еПет п. служавник, поднос. 

Фт@Чепреп ш. дахија. 

терідеп проповиједати, предиковати; п. про- 
повиједање, предиковање, 

Фтебідег т. проповједник, предикатор, ваиз: 

' 9 


се, 
ет 


не- 


од 


Фтебіді 


рез тсрідегз проповједников, предика- 
торов: Фтебідег» предикаторски. 

Фтеђіді Ё. предика, поученије. 

түсі ш. цијена; їйпд 11 бег {еріе Фтеі&? ола 
шта не даш то? ши їЇеїпеп те! нипошто; 
за главу (не казу) никоме за главу); еіпеп 
Фтеіё аці ме 9 %аате {ереп зацјенити. 

Фтејјал! хитан (посао). 

Фтевбита, Сіз? ожун; ооп тербип пожунски. 

Фтебритдег ш. Пожунац. 

тербитдетіпи |. Пожункиња. 

Фтевбитдетпебепт. пожунац, пожунски меров. 

Фтејје {. ступа (у воштара); тијесак, мен- 
ђеле. 

тееп тијештити (грожђе); п. тијештење; 
пофта!а ртејец прежети, прежимати; п 
прежимање; беп #їапфїабаї ртејјен калу- 
пити, П, калупљење. 

Фулеје Ё. шмрк. 

тіејіег т. редовник, мисник, мјесник, поп, 


свештеник, свећеник, жупник; аштбтеп 
Фусејћес ди јел распопити се; Фет ашј 
деђбт. ба, пейет 3: јеіп распоп: 


фи деббта распопов; еіпеп тіејіет епі 
їоеіђеп распопљавати; п. распопљавање; 
диш туіејёет їреіђеп запопити; бађег #0119: 
запопићу ја тебе! чувај се, да те не за- 
попи: еіпеп беі беп Оаатен Еледен, пре бег 
фо беп Жапотрајен; јф али #тейсг 
їреіђеп Тајјеп запопити се. 

тіейегоіепіё т. поповање. 

тіеіесЕеібипо 6. еіп ©й@ бег Чиле ет енд 
прибедрица. 

улеће! еф поповеки. 

ФтіејетЕши п. поповство; (їпїюїпшеп бй 
Чтүїейетїйшп поповина; фа Фуіеетіђшт 
ацідереп распопити се, распопљавати се. 

Фе фе Ї. љеса. 

Фра иире Ё. ег атбЕ Фтірађќиидеп учи дјецу 
на приват. 

тобе Ё проба; Чуобе рез оШђепоси (епа 
ипо ђевеп #ба{{егд мазија. 

тобітеп: баё ар обе те Збаде ртобен, 
ртйјеп подмјерити, подмјеравати; п. под- 
мјеравање. 

тоѓоріш: раз %еј без Ђе дел  Утобортиа 
Прокопље. 

Фторђећ ш. пророк; Фед Фторђеки пророков; 
Фторђејен= пророчки. 

Фторђейип Ї. пророчица. 

Фтоіобте86)іег т. ирото, прота, протопоп; 
Фтогортезбујега- протопопов, протопопин, 
протин; таи бејје[беп протиница; ғишт 
тоғортедбріет тафеп запротити; зит тод 
ртезђујет {іф їоеіђеп Таеп запротити се, 

торта ш. провунта, таин, заира. 

торіапіопитіўат ш. таинџија. 

торіпаіаїе п. 
паорија. 


Фторђогп. провизур; без Фор ота провизуров. | 


130 


Федепјав бег УНПИйтдтепге 


навести. 


Фторіјохёјгаи |. провизуровица, 

Фодећ ш парба, парница, терба. 

Фтозејіоп Ё литија. - 

Фтозејітеп прети се, нарбити се, правдати 
се; п. парбљење, правдање 

тозсіўіхег ш. парничар. 

Фуогевёоќеп рит. карати. 

Фтіјеп слишати (по школама), испитивати. 

Фтйдеї ш. сопа, батина, кија, ајдамак, супру- 
га, тојата, паљиковача; ле шїї еіпеш 
үйде кривачки (ударио га пушком кри- 
вачки). 

Уне рит. тееп аиј ме бибјобгеп де- 
генек. 

Фтйдебапі |. дереж, мацко. 

Фнаел тући, бити, воштити, лињати; п. 
вошћење, лињање; ешеп депиа ртйдеїп на- 
деветати се; ди ойе ргйдеіи примлатити, 
убити; ет їрепід ртйдеїп пропустити (про- 
пустио га мало кроз руке); бедіппеп {їй 
зп ргйдеїп, іт (ејефје полупати се, побити 
се; |ф еїпеп јан ртйдеїи намлатити се. 

ает ш. псалтир. 

јаесіс ет т. пеалтирац. 

ФЕ! пет! 

щеп пуктати: п. пуктање: 
пућкати; п пућкање. 

#18 т, било. 

шрюет п. ши @їппейтеп а(8 УЙейтаїп прах; 
©сфіебршїоет пушчани прах, барут; {о 0їеї 
ирет аї& аці еїптаЇ аці ме Эйпорјаппе 
деђе потрашљај; иоет= барутни; шег 
ап} ме Зӯіпррјаппе {тецеп потпрашивати, 
потпрашити; п. потпрашивање. 

иүоегбеціеї т. ћила. 

Чишретбифје Ё. еіпе 90+ бароп басма. 

ЁиГоетўабті {. барутана 

шоеттадазіт п. барутана. 

Фитрат ш. ћото ди ѕетрег паре! налет 
(иди, налете један). | 


аба ријен 


Фшпрїтшїе Г. бет прег пушкарица. 


Фирре ТЇ. лутка, бепка; Чеш. бепче; от 
©гђешоитт чаура, кожурица. 

©їррфеп п. бепче | 

“ше Є. їп Џидети пустара; #цйїеп= пустарски. 

Фиће! (6. бубуљица, чибуљица, чивуљица, 
гнојаница, гнојавица, пуха; сіпе 20. фине 
свиларица. 

Фив т. накит, урес. 

Фибеп китити, ресити; баё 51 убрисати 
свијећу; ме ©нејеї чистити ципеле; {їй 
рибеп тимаровати се, китити се, кинђу- 
рити се; йй) а еп гладити се: {іф рибеп, 
ооп беп 95деїи, аиб оош 9'епјсфеп, шепп 
ег йшй пні бен $%іпдехп їп бе Фаате 
[айтї вивати се п. вивање. 


©лпа(еп крекетати: п. крекетање. 
Мидшести Ё крекетуша (жаба). 


паї. 181 #апїеп. 


| “ша Ё патња, мука; одтоће жива мука;|#їабоїегїй пизмен, осветљив; ш. пизматор; 

|| Ўшаїеп бег 90е паклене муке. бег #Жафоістіде, бег еіпе %Веїеірідипд пісі 

_ ©ийеп мучити, патити; намучити, напатити;| бета, бег пафїгйдї злопамтило. 

гристи, загризати; еїп їџепід дийеп прому- | ао п. коло, точак, котач, текун; тотрк ти 

чити; {їй} дийеп мучити се, патити се; Маје: два бијеса и четири тотрка; #їйбег 

__ намучити се, напатити се. аш {шде колечке; еіпе 911 Жађ, апд етет 

| маташапе Ё. лазарет, котроманац, колиба;| ©ШЧе врндуљ, дебтанфифет врндуљи и 

| Әшатапійпебіепег ш. еідепііё бет еіпег| врндуљићи. 

| ©шатапїйпе оотЧеђЕ колибаш. ФХађбтефеп штрбекати, штрбекнути. 

| Зматтб п. шупље коло. #їййфеп п. ап беп ©ротеп жврк, радиш. 

| ӘшагНет п. конак, квартир, квартиљ, стан; йети трти кога точком или колом. 

еіпег ©їабї орет еїпедё Ф0тјеё махала. абјеїде Ї. наплатак. 

4 , • 5 

| шагегттафет ш. конагцџија. Яабіфіепе Ї. шина. 

| шагу ш. дпаггшт бјелутак. Жаојфиђ т. паочаници; беп Мабјфиђ ашеден 

| иаће Г. кита. паочити, упаочити. 

| Омабфена: амашфендез #®еНет качкавица,|Лађјрексђе 1. спица, шница; іп бег Ўпеоіе 

___ бљечкавица, лапавица. ооп ©а[отоп гобела: једна гобела у као 

_ ша феп, ооти Фоћђе бљечкати се; п. бљечкање. | а друга из кала. 

| мефетшрецен ш. ітійеот герепв пиревина. |Лајјеп грабити, грабити се, пограбити; п. 

_ УОмефибег п. живо сребро, жива. грабљење, грабац, грабило, грабус: іб 

шей т. шее Ї. око, извор, вир, врело,| текф таеп награбити се. 

___ врутак, студенац. Тадија, (Оба; Дубровник. 

_ © шеПеп извирати. Жадијанег ш. Дубровчанин. 

__ ЗОнепре[ ш. ћутиѕ вегру шп мајкина душица. | Хадијапемин (. Дубровка, Дубровкиња, Ду- 

‚ шег айј. пријеки; аду. упријеко, попријеко.| бровчанка. 

| Зметбабен ш. 3. 9. Бени Фђоте пријевор- |адијапііф дубровачки. 
ница; дег іп }еїпет УИНе ши еіпеп Фоа Жарт ш. ап бес 916 скоруп, кајмак. 
Бетесїіф 18 (їп еіпет Х'пађепјріеїе) обртаљка. |ЯХађте Ё ат фепјіет оквир, оплата, ћерчиво. 

Ўпегбтеё п. пречага, пречаница. Жађтеп т. оквир, оплата, ћерчиво; ши 

 иегђоїз п. 3. 8. бе! бет 1ібе кушак; бет| ©нбеп ђерђев, ђерђее. 
98Вајесісадегіппеп обрамница, обраница, | Ла ес ш. бег |фратае (еіпе 9:1 Зтацбе) гра- 
обрамица, обрамњача; бад 5иегђоїз йБег! шац црни; бијели грашац Зипдјеситанбе. 
бет %обеп дтовег Яаппеп ђам; ЗЗиетђо | ЯХаіп ш. бријег. 
еіпез есфепа, їоотап Ме Зађпе Бејејну Жаіпјатп ш. (апасе ит епзрши повратич, 
{шї било. уманика. 

Олметја ш. бисаге; еіпе 91: бароп, аца Чете | Дапиџефе Ї. Поозфбша ушсаге калина. 
шапо пртењача. азе т. Рац, еіпе {йт Оро депотитене ипо 

шет[їаб т. бе! беп #бебетїппеп штапац. дедебепе Вепепишид ооп Сене бет Џпдети 

Ометанде Ё. бепи “енетраден чатлов. їйт Сетђе. 

Оменсфеп емрескати, смрскати (н. п. главу). | Хаізіпп Ї. Рацкиња. 

Әаіпсаіе Ё. баё ПНешре титренке. Яаізііф рацки. 

шше Е. гуња, дуња, туһа. аја Е раја; Бер Жаја рајин; Жаја- рајски: 
еїпет аца бет Жаја рајетин. 

йїаїеїе Ғ. ракетла. 

ЯаттЫо@ та. Дате Ё. маљ, маљица, маљуга. 

Жашттеїп гониги се; п. гоњење; роп Фајен 
тјерати се. 

Яап ш. крај, обод; Жапо без Вгобатбег 
окрајика, окрајина оош апе искрај; оот 
апре гоед скраја; Жапо скрајни, скрајњи, 
крајни, крајњи. 

Яап ш. сој, род, ред. 

Жате Ї. ап бег #еіптере стржаја. 

#їапїе рџг. петљанија, плетке. 

#апїешафет ш. петљанац, плеткаш, смут- 
љивац. 

їапїетафетїпп #. петљарица, смутљивица. 

#апїеп скрњивати, заламати; п. скрњивање, 
заламање; татшепбет Я#беїпїо@ одрина, чар- 
даклија. 


| Фааб, јаве іп Ипдетп Бур, Јанок. 
е ш. гавран, вран, іп $опіепедхо аиб 
галнћ; без Лађеп гавранов. 
асе Ё. пасма, пасмина, врста, сој, багра, 
< Фајта. 
Яафе (. освета; бет Жафе пафдеђеп пизмити 
се; анд Масе їеіпоје[ід третдеп опизмити се; 
___ ап етет Лабе пеђтеп осветити се. 
· афејетојсђаје Ї. пизма, пизмљење. 
 Жафеп ш. жвало, чељуст, ждрело. 
_Жафеп светити, осветити, кајати, окајати 
(кога); п. кајање, свећење; ||ф светити се, 
____ оеветити се, освећивати се. 
| Жафег ш. осветник. 
_ Жафепип Ё осветница. у 
· 9 
+ 


уатејфиер. 132 йиде. 
Фацб ш. грабеж; Ўйрфептаиб отмица. 
Јаибеп грабити, отимати; п. грабљење, оти- 
мање; зит анбе оегйђтеп похајдучити. 
дуашђет т. гусар, хајдук, пустахија, харами- 
ја; апош. хајдучина; Није крџалија, 
мартолоз; (Нити етез Шшебјфђен Жацбека 
Ђувендија; бази дебђбта ђувендијски, ђу— 
вендујнски; {їй аї5 ирег НеЙеп хајду- 
чити се; п. хајдучење; Машбес јеіп хајду- 
ковати; ірегоеп похајдучити се; ттеђе своје 
дег Маибех, бе айе ЗЗефбет пір бопе (тїї 
дійђепдеп ФеНеп бтеппі), ши је зит (пег 
ипо ттед Уоффрјеништад зи зќоіпдеп пржи- 
баба (Софітрӯїоохі); ђоб. тић, слепић; Ўйц= 
бет етен, рот ера тићити се, расти- 
Ћити се (растићили се кукурузи). 
Фійирегеї Ё. пустахилук, хајдуштво. 
Лаибесђап®іоег п. хајдучина. 
йибегђаиріпапи т. харамбаша; без Эйибес- 
бар татид харамбашин; јеш харамбашо- 
вати ; п. харамбашовање; Пи се марто- 
лоз-баша. 


атејфицер гледај Ўйпѓетшафет. 

иде! п. Хапзеп ш. телећак. 

Жарре т. вранац; Чеш. вранчић; еіп Пепет 
Жарре вранче; без Жарреп вранчев. 


ај плах, плаховит, окретан, хитар; аду. 
плаховито. 

Фајеп ш. тратина, утрина, рудина; буса, 
бус, бусен, бусеница; тїї Ўајеп Берефеп 
бусати, побусити, побушавати, побусати; 
п. бусање, побушавање. 

ЎЯајеп горопадити се, бјешњети; п. горопа- 
ђење, бјешњење. 

#айепо горопадан, емушен, бијесан; т. горо- 
падник, емушеник; Ё. горопадница, смуше- 
ница; тојепо їоехоеп згранути се, зграњи- 
вати се, побјешњети; п. зграњивање. 

Яојепбацщеп ш. бусење. 

Уајептеі) бусенит (земља, орање). 

јен п. буе, буеен. 

ојегеі '. горопад, бјеснило, гријех, ђаво. 

айтеп бријати; {10 тајітеп бријати се; Їйп= 
дете Зей {їй піфі тайтеп занеобријанити. | Зійибегіпи Ї. хајдучица. 

айїсте{{ет п. оријаћа бритва,бријачица. апбегііф пустахијнски, пустахијски, хајдучки, 

Яоеїи грохотати, грохитати; п. грохотање, | ацбдісгід грабежљив, грабљив. 
грохитање. Заиф т. дим; ац тафеп димити, зади- 

Жай Е. одмор, почивак, починак, уја. мити, замаглити; ац | (ийет нади- 

Яаўїеп ујати, одмарати се, одморити се, по-| мити се. 
чивати, починути; п. ујање, одмарање, Хапфеп, Забо пушити, маглити, дуванити, 
почивање. умати; хашфеп, јНорец ф: аба {кїїп 

Яо ов без почивка; неуморан. пити духан; еіп шета Заба тапсфеп, по- 

аш ш. савјет, евјет, вијеће, сенат, диван;| пушити (лулу дувана); п. пушење, дува- 
аш дебеп свјетовати, насвјетовати; #їаїй| њење, умање; апдтапфеп испушити; еі 
|фајјеп домислити се, домишљати се, до-| тета таифеп попушити; іпіг. пушити се, 
мишљавати се; эп ае ђабеп штед-| димити се, задимити се. 
јети; 90100 бе Неіпеп абез зит Зе | Мацфбег т. дуванџија. 
фет Мериби іп тайпа маловијећник. Хйифегід димљув. 

Хоб ш. #їаїйдебет вијећник, савјетник, ее- | йифеги кадити, прекађивати. 
натор. Танфегр[аппе Ё. кадионица. 

ЯаШеп савјетовати, евјетовати; п. савјето- | йифехїретї п. кад. 
вање, свјетовање; нагађати, гонетати, го- | Жанфјапд ш. димњак, димљак, комин, баџа, 
ненути; тай ейипаї, іра 1 ба? (бейи 9(1{-| оџак. 
третјеп еіпеѕ 41018) што ми ти је за|аифапоѓеђтег ш. димњачар, оџачар, баџо- 
што? дашто ми ти дашто? што ми ти се| мет;ред Лаифјапагеђтета оџачарев, оџачаров, 
нену гонену? 10 табе ібт піфі бос тј димњачарев, димњачаров. 
эн деђеп ја му не спремам тамо колача. | анфјапојене Ї. димница. 

а ти Ё савјетниковица, сенаторка, сена- | Ханфјав п. кадионица. 
торовица. дамф(оф п. гледај Жапфјапа; Ўацфоф ап 

Яо: ш. договор. беп эшет Зафјенеп сомић. 

0161 п. загонетка; еіп 9144001 ашдебен | Жашфубђте Ё от {еп сулундар, сулундра. 
загонетати, загоненути; п. загонетање ; | їаифѓабаѓ т. духан, дуван; (еп барои дограм, . 
еіпапбег Я010|еї ацјдебеп загонетати ее. кржак, кржан, крџак, крџан; ©Офішріоот+ 

Хағђабегг ш. савјетник, вијећник, сенатор, | {йт ќохѓеп іаифіараќ пасмарко, пасмарко- 
сенатур, синатор. вац; йс |(есіеи ипо Ќатіеп ТанфїабаЁ 

Уаёбётатеї ш. диванкабаница. крвосер; {йт а еп прдосија; 1111 Яіапојіабаї 

а+ђдоехјатииид 1. диван, сабор, збор, | оесјеђеп дуванити, духанити; іф духанити 
вијеће, се, дуванити се; п. дувањење, духа- 

тайоп Ё таин, оброк. њење. 

айе 1. таіёиѕ пацов, парпов. Фаиђе Ё губа, шуга, свраб; баш ап“ 

ЛаНепјайе Е. пастуља, ступица. кейеп шугати, ошугати, губати, огу- 


ашы. 


188 


ереп. 


бати; апде{їе@ї гресфеп шугати се, ошугати | Жебатиђе Ё. іт 98еіпрегде јамић; ебдгибен 


се, губати се, огубати се; п. шугање, 
губање. 

Яйиђід шугав, губав; ш. шугавац, губавац. 
фашјеп чупати, тргати, кидати; 
таціеп перјати, чешљати; п. 

чешљање; еіп тета тамјеп прочупати; шїї 
еїпапбет тащеп чупати се, клати се, по- 
клати се, склати се; роп (бети ипо Өтепеп 
косити се. 

Яаијес ш. бојник, бојац. 

аир храпав, равав, ритав, прњав; бет еіпе 
тамђе апо баі храпоња, рапоња; хопђ 
їретдеп охрапавити, одрпавити. 

ашуре ш. иње. 

ЯХаши т. просторија; їроё Ѓеіпеп дтођеп Ўаит 
еїпїїїїї спретан. 

їйшпеп изгрнути, изгртати; р. изгртање; 
апдеїпапбет таштпеп, шт аф зи тафеп рае- 
_ требљивати, растријебити (кућу): п. 
растребљивање; 005 беш беде тйитеп, 

· ишріпдеп. смаћи, смакнути, погубити, 
спригати. 

Фаипеп: еіпапбсг іп бе Обтен ташпеп гукати, 
гукнути; п. гукање. 

апре 1. гусјеница, рожац; 000 Яоиреп гу- 
сјеничав. 


тафеп јамити, копати јамиће; п. јамљење. 
фебђиђи п. јеребица, јаребица: ебђиђпг ја- 
ребичји. 


аса | ераир п. јипдез 9010и6 ластар. 
перјање, | Међјфоћ ш. шї Зтапбеп кобилица (грозд, 


кад се одсијече с лозом заједно, да се 
остави). ; 

ефеп ш. грабље, грабуље; еіпе 911 еен 
грнало. ү 

ефеп грабити, грабулати (сијено); а. 
грабљење, грабуљање. 

Фефепойе еі п. іп бег ©фиїе ракамица, ра- 
чуница. 

Фефепінеї ш. грабљиште, држак у грабаља. 

Жефпеп рачунити, рачунати, есапити; п. ра- 
чуњење, рачунање. 

ефпег ш. рачунџија. 

йЯефйпипд Ё. рачун, ракам, есап; аштфтефен 
теФтерити; п. тефтерење; Їеіпе #їейпипд 
терт шї ўешапо ђабеп раскрстити с ким. 

ФЖефпипдзбиф п. тетер. » 

Хефпиидёійбтег ш. тефтедар; без Ўїспипдгғ 
Пђсеса теФтедаров; феђеп топ тефте- 
даровица. 

еф п. правда, право, правица; 0а е0 аи 
ейшаё, бте. Зе аипа бег Эедіесгито псправа. 


аф ш. і еіпеп аці апїтїпїеп Ђђорнути | еф! ай). прави, исправни, десни; путан, 


се; наквасити се: {і еіпеп #еіпеп Фоијф 
апітіпёеп понапити се; пп ©фетзе: {10 {бп 


тафеп 0. 0. {0 еіпеп таёрідеп Фаш 
апітіпёеп украсити се: деп Жаиф ацё 
ефеп отријезнити; бе Уафгосђеп дед 


дашфев мамурлук. 

Фамјфеп шушнути, шуштати, зашуштати; 
шушкати, зашушкати; прштати, поуки- 
вати; п. шуштање, прштање, поукивање: 
баё Жашјфеп {еїбепет Гете шкрипа; 980: 
ит етеп та фенбен ай зи безеіфиеп кркац. 


упутан, угодан; дала тефї згодан; пїфї {о, 
пле еЗ јет јоШе, тїї тебі неугодан, 
беспутан; аду. право, исправно; путно. 
згодно; е8 дејфтеђе Тїп тебі мал му је. 
право му је; еЗ 1 тїт піфбі тефі није ми 
по ћуди; ед еіпет тебі шафеп угодити, 
угађати; бег е8 шеш тей шафі угод- 
ник; піфЁ ап] тефіет беде, ипдетефеЕ бес- 
путан; пїфї деп тефјеп Збед оегіоїдеп кри- 
вудати; дег їйї Оеп тейїеп 2920 бет[о(дї 
кривудало. 


#ашфд010 п. клободан, шик, жик, варак, | ефіе 1. десница. 
козар, телеј; шї 9019010 йбегзіеђеп ши- | Яефіеп давијати се, судити се, правдати се, 


ковати, шикосати; регзіегеп нажикивати; 
її тандо дејфинее шикли. 
90ијреги хракати, хракнути: п. хракање. 


прети се; п. давијање, правдање. 
Зефұесідеп правдати, оправдати; п. прав- 
дање; іф правдати се, оправдати се. 


аше Ё гиќа стауеојепз рута, рутва, рутвица. | Хефг аи ба благочастив. 


дебсђеп п. лозица, 

ебе Ё. лоза; јипде Тебе резница т. ј. лоза; 
97е ебе ипо Фташђе скадарка. 

ебеї ш. ребелијант, бунтовник. 

ере оп 1. ребелија, леберија, буна. 

ебепацде п. око и крмељ на лози. 

деебепртиђет т. везилац, везач. 

ебепдабе феп п. вршика. 

#тебепте[{ет п. косијер, косир. 

ебепрјађ! т. острога. 

#їебеп|фпеїйет т. резач. 

ерепјріве {. заломак. 

Зебенјртов ш. мутвица, младица у лозе. 

ебгпїефет т. маказар, стричак. 

ебепзіпќе Ё. вршика, 


е8 десно, надесно; ©аш ит деп 5@јеп 
тебі зи Ѓоштапђітеп стија! стијо! сту! 

ееп: беп бішеги іп бе бе тейеп трћити 
се; п. трћење. 

еде Ї. говор, проговор, бесједа: ЕУ ипо 
9(пїїшрїї џевап. ; 

фееђеп говорити, бесједити: п. говорење: 
їапојаш тереп таљизгати |фипрјиф: ое 
йбег ебџазд тереп бубњати, говорити ко- 
јешта јавно; [їдйїїй) {йт тереп, {10 ап 
јртефел промљети; јфіштрііе {йт тедеп ла- 
јати (све лаје за њим којешта; шта 
лајеш?); не лај ђира УКаш: п. лајање; зи 
тереп апјапдеп проговарати, проговорити; 
п. проговарање; еіи їрепід теўеп погово- 


еуі. 


рити; їріе ац бет ©фаје тереп бунцати, 
трабунити, трабуњати; п. бунцање, тра- 
буњање; ипепбиф 0іеї тереп. (ооп 9 6ғ 
оегдийдіеп) врнчати; п. врнчање; Фёитф 
едеп зи ейџаг беедеп договорити; дгипдї08 
тореп ипо |фтеси зипарати; п. зипарање; 
пи еден іюеНејетп надговарати се; эп 
©фапреп тереп надговорити, испрескакати. 

Хери поштен (добар човјек, али није 
поштен). 

Уер Ї. поштење. 

Яеђјеід говорљив; ш. говорљивац, говор- 
ција; Ї. говоруша, говорљивица. 

Тебе! {. правило. 

Жедеп ш. киша, дажд, дажда; дет. даждиц; 
година; {їатїет пљусак, бујна киша; едеп 
ип) ©фпее битфеіпаиђет лапавица, алаужа; 
Жедеп= кишни (н. п. вода). 

Жедепбаф т. бујица. 

Федепбодеп зр. дуга. 

Теденјфили ш. брест. да УбитеЏ, пай) фет 
Гаї. иштей амрел, амрела; аиф ©оппеп= 
|филп шћита. 

Жедетирајјет п. даждевица, кишница, кишна 
вода; ба рот ®афе ђетаб тацјеГиђе капавица. 

Жедепіоейег п. кимпија (силно вријеме н. п. 
киша, снијег, град). 

Уіедепїоитит ш. гујавица, глиста, гљиста. 
Федіегеп управљати, уређивати, крмити, вла- 
дати; п. управљање, крмљење, владање. 

Хедіетег т. управитељ, уредник. 

едіегипд Ё. управа, влада. 

едіегипдёрехірп ЇЇ. орегїе едіегипдѕрегіои 
мула, 

еден! п. регемента; Яедітепіг регементски, 

Яедпеп даждјети, кишити, кишјети; задаж- 
дјети се (задаждјело се отуда т. ј. 
иде киша); падати, ићи; находити, нала- 
зити; п. нахођење; еЗ тедпеј иде, пада, на- 
лази киша; апјапдеп зи тедиеп промицати, 
задаждјети; еіп (репа тедпеп подаждјети; 
«18 шепп Вац дејайеп (рате поросити 
(норосила киша); депи тедпеп издаждјети 
се: Брет тедпеп накисивати; п. накисивање; 
бетедпеї тетђен покиснути; јафі, јет тедпеп 
ромињати; јел тедпеп, пеђејп Орест. пеђе!> 
тееп сипити (сипи киша); іп бег Међена- 
асі: иде киша измагао. 

#ейпеїїй даждив, кишовит; їретђеп 
шати се, раскишати се, 

Жеди тен ушорити село. 

Жеђ п. срна; Жеђ- срнећи. 

Яеђбоё ш. ерндаћ. 

Хере п. срнетина. 

Яеђѓаї6 п. ернче, лане; со. ланад. 

еібејеп п. еренде, струг, треница. 

Леіреп трти, трљати, трнути, протрти, про- 
трљати, натрти, натрљати; п. трење, тр- 
љање; #таш теіреп рибати купус; п. ри- 
оње; деперепез таш! рибанац; іф тій 


оки- 


134 


фепидеп. 


фет бапо теїбеп потрти се; оош Офјен, аш 
Фашпе рњати; п. рњање. 
еејфе п. подложањ, подлажањ, 

Жефпаде! ш. клин у предње осовине, који 
кроз срчаницу удара. 

еф богат, дупли; ш. богатун, богаташ; 
текф їретђеп богатити се, обогатити се, 
обогатити, огаздити се, постати газда; п, 
богаћење, ел теіфет апп газда. 

еф п. држава, царство. ' 

еїбеп допирати, допријети, дотјецати, до- 
тећи; пружати, пружити, покучивати, по- 
кучити; п. допирање, дотјецање; пружање, 
покучивање; ђіе ўйпђе теїбеп ручити (т. ј. 
руке); йбег енрад теіфеп премашити (н. п. 
кошуља кољено). 

Эеі обил, обилан, изобилан, обилат. 

еен Ї. обилност, обиловање, изобиље. 

еф ши ш. богатство. 

Зе ай). зрео, здрео, зорен; теі їоегбеп 
зрети, узрети, сазрети, сазренути, дозрети, 
дозријевати; рудити, зарудити, заруђи- 
вати; п. зрење, дозријевање; руђење, за- 
руђивање. 

еі ш. прикала, слана, пепељак, машак; ш. 
ат %аће обруч; соП. обручје; колут, ка- 
рика; бес еј аці бег #їтте уторњак. 

Жее Ё. зрелина. 

еђеп зрети, здријевати, дозрети; доепјети, 
доспијевати; п. здријевање, доспијевање; шп 
етен зититаеб ебеп недостижан; бе |рајети, 
пп ееп зитифаеб ебенеи 9Штеп недостиж. 

еіипагзеі Ё з. 8. бег икре, 9'еїопеп 
коло (н. п. прво коло, друго коло и т. д.) 

Уеізіеђе Ё. натега, натегача. 

еше Ї. ред, врста, чреда, ободња; #еібе бе! 
рет (бтпіе постат; еіпе Тее з. 5. 9Жеп|феп 
ђишес еіпапђег поворка (читава поворка 
људи), черга; паф бет дете редом, поредом, 
изредом, наизред, наизредице; пай) бет 
еше бип ређати се, обређивати се; іп 
еше ашјеЦеп ређати, поређати; етен 
редњи, поредовнички. 

ееп ређати, изређати, поређати, наређати; 
п. ређање. | 

етђепјојде Ї. опхођа, ободња. 

фетђег ш. чапља; бет јипде Жетђе чапљић; 
без Мефета чапљин. 

Феірехібпабеї т. егодішп 
трава. 

еш поредом. 

еіп чист, овијан, паћ, паћи; аду. чисто. 

Уеіпћеі |. чистота, чистоћа. 

%енидеп чистити, ишчистити, очистити, очиш- 
Һати; пофтад теіпідеп пречистити, пре- 
чишћати; п. чишћење, очишћање, пре- 
чишћање; баё аиздефејене @еїтеїйе хеіпідеп 
трнити; шї бђеібет Я а{ес теіпідеп запа- 
рити, запаравати (н. п. буре); п. запара- 
вање; ће рад анё теіпіді чистикућа. 


аеопт жива 


депидинд. 3 

епидина | Ме топа ее Жепидипа женско 
вријеме, прање, праница, мјесечина. 

"етипфтен Ї. чистота, чистоћа. 

еі ш. огуга ориз, пиринач; %е!2- оризов; 
деѓофіет оф Ме пилав; еіп (етіфі 
ооп Ме ипо 9010, #01 зи ејјеп сутлија, 

уста п. огранак, 

ее (. пут; Леђе- путни, 

"епјејесна тпафеп опремати, опремити; п. 
опремање; [і0) геіјејесіід тафеп спремати 
се, епремити се. 

еее п. путнина, попутнина. 

Ўеіјеіо еї ш. баз Фаат склопнице. 

Эсеп путовати; п. путовање. 

ејепђег т. путник; фе #еіепбеп путни- 
ков; бег Ўејепђеп путнички. 

Уеђерѓаппе Ё. 9:1 јолтафа. 

Уеет ріг. сіп Эійпбеї ломача (бреме трња 
или грања). 

еебејепје  трпанџук. 

епеде типа _[. брашњеница, 
ӧрашненик, брашњеник. | 

"ефваца пейшеп загреисти, стругнути, из- 
дријети, изадријети, издирати, изадирати ; 
п. издирање, изадирање. 

ереп кидати, дерати, дрпити, дрпнути, 
дрпати, грабили, гргати, трзати; геібеп, етпеп 
Бет рег апр, Ме ЧИЙ ре анд бет Фиш 

`тргнути; рот Фецшейт трзати се, тргну- 
ти се; п. грабац, грабило, кидање, трга- 
ње, трзање; дерање, дрпање; умица- 
ти; п. умицање; аптевеп ргїшаш раг- 

_ {ет »еїпдеге надријети, надирати; п. 
надирање; ооп ешапрер тефеп, зет|їбтеп 
разградити, разграђивати; епізіреї тефен 
искидати, истргати; ап јиђ теібеп коба- 
чити, отимати, преузети, преузимати; 
п. кобачење, преузимање, отимање; бет 
ап |і тебе отимач; іпітапѕ. кидати 
се, тргати се; дег Зои тећЕ тргају се 
конци; пући (уже, конац); !џа8 детп тефе 
кидљив; їп деп (ереп теібеп сијевнути, 
сијевати, цијепати: ез теїї тїй) пи биће 
сијева, цијепа у нози; п. сијавица; {і ши 
енрад теібеп јагмити се, трзмати се, оти- 
мати се; п. јагма, трзмање; тефеп, деј: 
пеп рртарати; п. цртарање. 

"етфено грабљив ;біе Убаате деђ те ћепђ аб јагма. 

ен јахаћи, јашаћи. 

Уейеп јахати; п. јахање, баё его еіп 1реп1д 
тейеп пројахати; ђіпірегтейеп прејахати; 
БесдесіНеп Ёошшеп дојахати; шї јешет 
еНеп ТЕ јфоп аца дојахати (дојахао је 
већ); еіпе Зен, ©їтеЧе біпоцтф теіќеп пре- 
јахивати, прејахати; п. прејахивање: еш= 
апрес тееп јахати се; ўі јан тейеп наја- 
хати се; {іб тейеп {ајјеп јахати ее. 

Зейег ш. коњаник, коњик; Жене“ коњички; 
еіп ашег Яейег бињаџија; еіп Бђенідес Лене 


брашаница, 


~ 
Пп 


Чеп. 


коњомора ; ©@їшр{їшогї {йт етеп. ипдеїфїї= 
јеп Жене кобилар. 

Жейег Ё ©іер решето; дедбете, ооп ейбер 
протак. 

Уейесшафет ш. решетар. 

ееп решетати, проточити, протакати, 
учивити (шеницу); п. решетање, протака- 
ње, чињење; пофтпаї8 теїїегп пречињати; 
п. пречињање. 

Фіеіірето п. седленик, бињак. 

Жедба: осорљив; бооп 0іеї ФетретатенЕ 
чкакљив, чкакљива ока (жена или дје- 
војка). 

Феізеп дражити, подражити, подраживати, 
раздражнвати, раздражити, загристи, за- 
гризати; п. дражење, подраживање, раз- 
драживање, загризање, побадање ; ме Офјеп 
бази бхіпдеп, дар је тееп побости, по- 
бадати. 

Леѓоспоёсітеп претраживати, претражити. 

тегодпода типа Ё. претрага. | 

#лтеїтеайоп Ё. реграција; јесб шЕ играција. 

феи! т. новак, новљак. 

ћеш типа Ё. везанија. 

Жейдіоп Ё. закон, вјера: и епіс) обпе 
еїдіои безаконнк; (тапепзпитег ођпе ех 
Потоп безаконица. 

епа: о душеван. 

Теше # светиња; 012 Ўе[ідиіеп, 
бег беШідеп моћи, мошти. 

Фейдиіепітиђе Г. ћивот. 

Уепедаё т. потурченик, потурчењак. 

Уеппбађи Ё. тркалиште. 

Уеппеп тркати, захуктати се, потеглити, 
потегнути, срљати, насртати. 

Ўератітеп поправити, поправљати; поградити, 
пограђивати; п. поправљање, пограђи- 
ваље. - 

дереНтиђт Ё. бази ріаг., јез у ве оош Исијбфел 
басма-еахат. 

Хеј ш. избирак; |фГефјес 10, јфбеггбајі опр- 
дине; Мејфе еіпеб гот УбоПе дејсејелеп 
Хлеђев стрв. 

фенитеп дати плећи. | 

Уенеп спасти, спасавати; заклонити, закла- 
њати; п. епагавање, заклањање; {іф тебеп 
спасти се, спасавати се, заклонити се, 
заклањати се; теНе 010 шума ти мати. 

де На ш. гарћапиз забуца ротква, родаква, 
роква, рдаква; де д- ротквени. 

йешабееї п. сіп еђетайдез Ўеіндбееѓ рот- 
квиште, 

Уеидеїо п. пишманлук. 

Яеше |. трнокоп, будак, цапун. 

Уђабатбет ш. треш гћаропшешт ребед. 

Убештпаіїётиё ш. вртња, бол у костима. 

Уібезбеете Ё. прев горгит рибизла. 

дисфјеп удесити, удешавати; оправити; уго- 
дити, угађати; судити, кметовати; п. уде- 
шавање, угађање; суђење, кметовање; 


@ебБетпе 


Эсет. 


їїфїеп 4. 38. баё Фееђт дедеп јетап? напе- | УМпреси водити. 


рити; даз Фејређе тіфіеп ши їй) зи оетеђеј- 
отдеп окосити се; іп Ме Обђе тїййїеп на- 
дићи, надизати; {і іп Ме 5ӧбђе јел 
пропињати се; її пай) етеш 1іфіеп по- 
нести се, повађати се. 

ег т. судник, судија, еуђа, судац, ка- 
дија; бест ЈИ фјег ефенди-кадија; бед їг 
1їетё судијин, судников, кадијин. 

Јифесттртиф ш. пресуда. 

дифес и! т. мешћема. 

йд удесан; іл Отришид оправан (н. п. 
пушка, гадље). 

Јиф ои п. сјењај, очник, пуце, нишан. 

Ифита Ё. еше апбеге Јифипа дебеп прео- 
кренути; еіпе апбеге УН фита пебтеп, 1) 
йпдеги преокренути се, 

ЈИефеп воњати, мирисати; апдепеђи мирити; 
п. воњање, мирисање; мирење; апјапдел 
зи мефен замирисати; ап ебоаа тїефеп 
'омирисати што; йбеї тіефепи задисати, емр- 
дјети, ударати, заударати, пашити (задише, 
заудара месо, вино на буре); п. мефеп й0еї 
паф ебразд задајати; п. задајање, зауда- 
рање. 

еде! т. кључаница, скакавица, скачатур, 
реза, резена, езера. 

ЎЧетеп ш, ремен, каиш, ремик; сол. реме- 
ње; ет. каишић; Ме йїешеп ат Зиде! 
дизгени, вођице; бегЭетеп, шп реп З.огиЦіег, 
бег ан] оеп йеп баладе упрта; бег УМетеп 
ат Сайеї, ірогап бег ЎЛатеас Беўе{їтдї 
їі) теркија, терћија; ође: етеп {йт 
ме 5рапёеп опута; еіпег дег УМетен, 01е 
ап беп УМетеијфијен ан без 5бетїеђет 
јело врнчаница, горњица іп #їтеїпеп үбпеі 
деп каишати; п. каишање. 

днететајфе ї. еіпе атббете ЭМетешіајфе тар- 
чуг, јанџик. 

Чешег т. уздар; УМете= уздарски; рез 
Јистета уздаров; еіп Ўбегїзеид бет УНетег 
костило. 

Эйеје ш. џин, дин, див: УМејеле дивски, џи- 
новски; 0е8 УМејеп џинов, дивов. 

Чејеї Ї. соља, цигани. 

#йтеї е1 жуборити, зажуборити, 
п. жуборење, ромињање. 

диефдтад п. сатех шаш, шаша; гурћа Ја! Нона 
рогоз; ооп ?Лтеїйгад рогозан. 

ййтеїдтадшитде[ Ё. тайїсев їурһае 1аїйїїоПае меска. 

пд п. говече; јипдед по јуне; аш ши 
ейт ЈИпо бароп зц ]адеп воч! Һе}а, вочке! 
рот #їїпбе говеђи. 

#йїпбе | кора; ме УМиђе бег Эйште луб. 

Јипбетфи! т. говедар; еїп јипдег Ўпбегђігі 
говедарче; бег Уипре у ен говедарски; ред 
дииресђијеп говедаров; е Феда ид ое 
УМидеу еп говедарина. 

нидеги © 
едаруша. 


ромињати; 


136 


говедарица, говедарка, го- | ЯХобетед т. еіп Онт) Жорипа бетофіег #83 


Уіобеїед. 


ипоре еф п. говеђина, говедина. 

Эи 0де п. говедарина. 

#йїпїйтей п. говече; рит. говеда; Фані ит 
0аѕ ипоређ аиёзштеібеп ае! 

Упа ш. прстен; һуросог. прстенак; соп. 
прстење; колут, карика, павта, гривна, 
лима; еіп УМпд ооп топе мједењак; еі 
еепет Ўйпа (3. ©. Зфисииа, Фејје) био- 
чуг, халка; беї дег Ипіе дег бибеіе Мид 
ап фет 900‹е паразлама: бег #їїпд, бег ред 
5 ешацј ап оеп ©фа {еј 041 гривна, 
карика, павта; 11 бароп уџбашлије. 

#їїпдеп рвати се, поървати се; ухватити се, 
пођрвати се скиме у кости, коштац; 
носити се, јачати се, бити се; п. рвање, 
јачање; зшп Ўйипдеп апђебвеп поървати; пи 
Уйидеп јеіпеп Федпес |фіюепѓеп омахнути; 
пи ЈМидеп йресітеўеп надървати. 

дипдет т. рвач; без #їїпдетд рвачев. 

ЛїпдрЇаВ8 т. рвалиште. 

Уйид8: тіпо8 шибег їфпеібеп опсијецати, оп- 
сјећи. 

Ўнипе Ё. жлијеб, ждлијеб: Уб йите їп бег 
Уба бише лакомац, лакомица: зи еіпет 
унипе а2и8009 еи жлијебити, ижлијебити.. 

Ўйипеп цурити, клапити, слузити; ићи (н. п, 
иде вино из бурета, иде крв из носа); п. 
цурење; апјапдеп зи гіппеп зацурити. 

дирре Ё. ребро; аїјфе йрре вито ребро. 

Јиррфеп п. ребарце. 

Уапо, ФабЕ іп беп Эосфбе 51 (банато Рисан; 
ооп апо рисански. 

9йёнхеп ризикати; п. ризикање. 

јић ш. стријека, стрека, пруга, жиљ, пуко- 
тина, пуклина: 9185 їп еіпет Запе стру- 
га, дера. 

ЈЕ ш. сплет, грана. 

н та. оте ©йпде еїпед ЎИНеЗ потркалиште, 

ет ш. коњик, коњаник, витез. 

Ица п. требник. 

Убе Ё. гледај ЈИВ. 

ибеп парати, паракати: п. парање, паракање. 

обо |. робија. 

Яофе т. рађа (морека риба). 

Эбет крчати (н. п. крчи прасе, кад се до- 
бро не закоље); хӧфбеіи, ооп ©ѓегбепдеп 
хропити; п. крчање; хрошња, хропац. 

Зи т. еіп ті Фейз девете ипо оетбтатиг 


ег Жо шї (ттеп ћурак; 1 УЙйппег 
ии? бтанептој хаљка. 

еї п. рокља, сукња. | 

оеп ш. преслица, башлук; кудјеља. 


офајсђе Ё чпаг. 
Уођеапо п. крчев гна. 
Ўюдеп крчити, прокрчити, раскрчити; п. кр- 
чидба, крчење. 
Ўорег т. крчилац. 


краник. 


дориид. 1 


Дорина |. крчидба, крчење. 

деодеп т. мријест, икра. 

Тодештеба ш. бобара, бобарац, 

Жоадеп ш. зесаје сегеаје раж, рж; 9їоддепе 
ражан, ржан; оде епібайепь ражовит; 
ті Модден егте ееп  суражица, 
суљржица, наполица. 

Зоддепбтој п. ражовница, ражаница, ржаница. 

одпе т. икраш. | 

#09 сиров (дрво); тођез еф  пријесан 
(месо); тођег 9 епіс неотесан. 

тойт п. трска, трет, рит, луг. 

фбђтбтиппен т. чесма, точак. 

ођтоопштеї |. атдељ ѕіеПатіѕ букавац, во- 
дени бик. 

#1бйте Ё. свичка, цијев: бадањ; еїпе боб 
орке {йт оте Мирег аїѕ ее дуда, ду- 
даљка; (те ЖОђтен ат #типпеп точак; біе 
орге рот ©{тшїїр[ назувак, назувача, на- 
зувина, навлачак, назубак, грлић, грло: 
ме 00те бет Забарјеје чибук; біе 95бхе 

- бет Хајјее ипдел чунак; Ме 56е бет 
тапіџеіпртеппеп лула казанека; ат #Зеїп= 
Бтеппќейеі те ђе, бте іп ме Я0рапие 
{ШЇ рукавац. 

06тепбођтег ш. бургија. 

обђуеђет Ё. калем, калам, мосур. 

#їойтдебй{й) п. тршчак, рит, џомба. 

Жођсђенпе Ё. Кеа еШагориѕ лиска. 

00010 п. рит (ласно је ђаволу у риту у 
карабље свирати), луг; (едеп? ап еіпет 
орі полужје. 

Яођхзаци т. еведра. 

ойе ғ. УЖапде роља; ете "ое йбетђацрі 
труба. 

ЈоЙеп котурати, котрљати, кобељати, ва- 


љати; рољати; тоеп, ірісёіеп котрљати 
се; п. котурање, котрљање, кобељање, 
рољање. 


до, ©ѓађі Рим. 

дует т. Римљанин. 

піс римски; тёш а ој кршћанеки. 

Жоје 1. тоза ружа, руса; бег Эоје ружин; Зојен= 
ружични: еіпе је, біе јо ебеп ме Хпојре 
дебјрле гонџе; обе оје ·шипчаница, 
шипак. 

Фојепејћа ш. ружати оцат. 

Яојепілтбеп ружичаст, ђувез. 

Фојепдахіеп ш. ружичњак. 

Ўојепёиојре (. пупољак; напупила гонџе (ружа). 

Жојен тапа т. бројенице, бројанице, оченаши 

Жојен сац ш. шипак. 
ојепіоа ет п. ђуле. 

Эојіше 6. атове ип) Нете сухо грожђе, ситно 
грожђе. 

ЎіоЗтатіп т. гоѕшагіпиѕ рузмарин. 

ов гледај ег. 

Хобђаш! Ї. коњина. 

%об(е п. коњче. 

Уобшатё ш. атмејдан. 


Б 


{ 


йеп. 


торе Ё сувача, сувајаја. 

обје ш. (18 @бтепйапдаше бег 
Фајфа туг. 

Ло ш. рђа; сгаіеѕ роштиљ. 

фонеп рђати; п. рђање. 

Јӧеп пржити, испржити, попржити; при- 
гати, попригати; прцварити; пурити; 
п. пржење; пригање; пурење; іп Уепде 
тоеп напржити; осп #нїиїиз тоеп пурити, 
кокати, искокати (кукуруз); п. кокање, 
пурење; детбјеје Фиѓитиг тпег кокице: ет 
ђе тецев Сі бити ши бен пуре- 
њак, зелењак; 01е Нејете ©іее еіпез Фафег, 
ши афа батїп зи тоеп мочило. 

о рѓаппе Ё. прженица. 

2019 ай). румен, руменит, црвен; то) 018 
ереп руменити се; той [йтбеп онрвенити: 
то тлафеп зацрвенити; то) јфийпїеи на- 
руменити; і тої) |фишиеп наруменити 
се; той) је црвенити се; тоёр їрегбеп по- 
руменити, поцрвенити, заруменити се; тоїй 
третфеп оош еџег зајаприти се; той) јет 
юоп бег УКотдеитбђе зорити; то ет %еіп 
црвеника. 

#10) п. руменило. 

Уе Ё црвен, прљенка; 
црвенило, руменило. 

Обен црвенити; р. црвењење. 

обоје т црвемперка. 

ове (феп п. првендаћ. 

Јо аці та. поганчина, брнка, пламеник. 

95010 црвенкаст, руменкаст, руд, риђ. 

ој фтовиде( ш. у сепи5 мирковача. 

оной пословички; еше 911 об о 
козарски (говори козарски). 

ов т. бале, елине. 

Жовбибе ш. балавац; ёи #066ибе! слино! 

Ўювеп балити, забалити, слинити, засли- 
нити; п. баљење, слињење. 

910від балав, слинав; ш. бало, балоња, ба- 
лавац; тобід тафеп обалити, избалити, 

Ўіовтаофеп п. балавица. 

Фіовзарјеп ш. слинац. 

"иђе 1. репа; Жйбеп- репни; (Ме собе 26е 
реѓа блитва, цвекла; оои бег тоіђеп #йбе 
блитвени: ех, аи дет теі йен 
апдераиі їатеп репиште. 

Эшрепдхиђе Ё. трап. · 

Уо јатеп т. ђтаѕѕіса пари репица. 

Ушфїо$ поганеки. 

їиїбат гласит. 

сеп леђа, хрбат; бес #їйЧеп ешед Жетдед 
плећ, страна; фес йеп аш ирба(де џин- 
гаа; Шен пи Хере арка, леђа; дег 
неп без Убејјета телуће, тилут; ап дет 
йеп налеђашке (пливати); аш деп 
сен ђебеп пртити, упртити; аці деп йеп 
(пешеп) упрт іп бег #ерепдаті на упрт 
(носити на леђима т. ј. упртивши); тїї 
оетиенет йеп седласт (коњ). 


пи феп 


ме тобе атре 


Е ае Ба іса 


ч 


їйбеп. | 188 


#їйбєеп покренути, покретати, маћи, помаһи, 
помакнути, помицати; {іф шифеп маћи се, 
помаћи се, помакнути се, помицати се, 
покренути се, покретати ес; п. помицање, 
покретање; пађе тїЧеп, пађе бтїпдеп при- 
ближити, приближавати, прикучити, при- 
кучивати, примаћи, примицати; пафтееп, 
та Жеце пригријевати; п. пригријевање; 
ооп бег ©{еЙе тидфеп помјерити, помјестити, 
помјештати. 

белпй п. орош  Їеїйе, ЗЛуесбаде, пи (едеп= 
јаве без Фацфјшсез полеђина. 

Жїйепїаўфе Ё. торба, упртњача. 

йө т. одвала іп беш ©ртіфірогіе: гора 
је одвала него повала. 

Уйсдабе #. враћа. 

йїйїдапд ш. назадак, назадовање. 

#їйїдїпдет та. нагузљез, еіп Ѓошіјфег 9ате 
ђе тебе. 

сата! п. ртеница, ртењача, кичменица, 
кичмењача. 

јибата Боен рит. рез Сфіреіпеё пераја. 

дибоса а тив [и ршг. печеница. 

її т. заплеће (јако братство брзо за- 
плеће). 

јисеђс Ё поврат, повратак, повратиште, 
повраћање. 

У іпдѕ натрашке, уназад, нагуске; си лд2, 
аш деп йеп наузнак, наузнако, науз- 
начице. 

їй {ее Ё. тїї бег їй ее дгепзеп зачељи- 
вати. 

їїапї ш. остатак, кусур. 

Је ш. узмак. 

ЯЖйфойхі$ натрашке, уназад; дег гйфюйті$ 
8е51 натрагођа. 

Яїїбзид т. узмак. 

Тибет п. веело; крма, корман. 

#цоетет ш. возар, возиц у пбегетд во- 
заров. 

шдетп веслати; возити, повести на лађи; 
п. веслање; вож Уне 

їшї ш. глас, кли 

шү йтїпдеп, 


їп йеп 


азвати, позвати, по- 
і овати, покликнути 
упијати; п. звање, по- 
глашење, упијање; тијеп 
“КлиһҺи, клїнктати, кликнути; 
кликовање: Ваё шеп шп 
іце | помагати, `запомагати; п. помагање; 
їп 9Йепде тиўеп заграјати; тиеп Ибет пре- 
звати, презивати. 
Жијег ш. дшш бебеј бе; беп Зен мујезин. 
Яше ё мир, покој, починак, почивак; ит 
Тиђе Бипдеп смиривати, смирити, прими- 
рити; іп Жиђе ипо мерен решебен по- 
живјети; її диг 10е Бедебеп упокојити 
се; її зи диђе Бедебеп оо оот1деп ипјїйіеп 
Череп примирити се: {іф бит Убе едеп 


ипе. 


емирити се, емиривати се; абет аиф) ооп 
дет Соппе смирило се сунце; аці 0іе Тийе 
дег ©ее[е заиспокој душе еіп ©ртіфіооте 
Беї бег даһа; бас (еше Жиђе нема жива 
мира; 06 бе! примири ђаволе! [5 бе 
ЭЙшНес зит #їпфе. 

шйебапї |. почивало. 

шеп почивати, починути, одморити се, 
одмарати се; п. почивање, одмарање. 


фиђеритћ ш. почивало. 

иђеја не #. почивалиште. 

ишла миран; тиђід јет мировати; п. миро- 
вање. 

шуш ш. слава, прослава; [је јио йй) їп бе 
©аате детаїйеп устали у елаву без вина; 
Фебе! бейи [еїетїбеп Ф@а{ппайї слава и 
васлава. 

уишутеп хвалити, похвалити, похваљивати; 
їй тйршеп хвалити се, похвалити се, за- 
хвалити се; йб шїї ебі тиђтен, 6012 
је дичити са , подичити се: п. хвала, хва- 
љење, дика, дичење. 

йд дичан, елаван. 

Тит |. тое ердобоља, елаба, срчана. 

У фусп тицати, такнути, таћи, маћи, ше- 
нути; сИђтЕ біе Зхотшеї: чала! ўі тйбхеп 
маћи ее, шенути се, трмизати, прометати 
се; п. тицање, трмизање, прометање. 

Урспадеї т. іп бег 16е чекало, чакало. 

йїшпе |. градина, развалине. 

Ура ш. подриг, икавка, штукавица, шту- 
цање, ригавица, ригање. 

диПрјеп ригати, подригивати се, подригнути 
се, штуцати се, ицати се; п. ригање, под- 
ригивање, штуцање, ицање, љућавина, 
ригавица, штукавица, икавка. 


Эшит Румелија, Уруменлија. 

Упр т. труп; ацеш. трупина; лубина; дег 
#\шпр[ рез тз ойпе дапо батаъйца, ба- 
талак. 

Јиштрјеп, базу аш! прћити се; оте 9ѓаје титрјеп 
потпрдивати се, потпрднути се. 

што округао; обал, обао; типо бетшт боп 
фет Сейе изокола, наоколо; еіп Нешег, 
типђег ©їеїп валутица, валут, 

Тира ш. бет аПез аше, ра ег еббате8 
{їпфеї облогуз. у 

иде Ё округлина, ковртањ; 01е гаден= 
їбстіде Ўї:пде облина. 

Фипбеп окружити. 

ТиподећеЕ коласт, шарен на кола. 

ипо округласт. 

Типае[ Ё. бора, мрска, мрежотина. 

#їшпгеПд шкорав, шкорњав; типзед їшегйеп 
смежурати се. 


Тител, ќе ©йтпе мрштити се, намрштити се, 
накањити се, мргодити се, намргодити се; п. 
мрштење, мргођење; іф типе намежурати 

се, смежурати се, нарозати се; |і) тїгєт 


Яирје. 


поје бе! еілет айеп 8еібе збабати се; а{8 
ері аці ме Федсивипд шї баба: баба! 
иди, ноге ти се збабале! нијесам ја баба. 

ире 1. јо оіеї Таса, апі и. |. 10., 418 тап 
аи еіпшаї ши беп ЎойепіоЁ Мире ку- 
дјеља, кудјељка. 

Яшріепчупати, черупати, очерупати, перуљати, 
перутати, перушати, чешљати, ишчешљати 
(вуну), екупсти; биг Ўшрјеп еіп оф 
шафеп проскупсти ; еіпеп іп ©ріеїе тирјеп 
опуљити; п. чупање, черупање, перуљање, 
перушање, перутање. 

див ш. чаў, чађа (ро и чађо), гар; бег Лив 
їп бег Фабаїтбйте зифт; шї шв Бејфпнег 
теп нагарити, огарити, огаравити. 

ЎиВртаии: сиббтаипез ©фа{ гара. 

УБ јатбеп: хтиђјатбепег ипо гаров; и де 

__ 65тід гаровљев. 

їнїў чађав, гарав; Ё. чађавица (пуш- 
ка) чувај се пушке чађавице); тиўїде атре, 
©фтиб гар; тибід тафбеп гарити, гарави- 
ти, огарити, огаравити, п. гарење, гарав- 
љење; тиВід гресреп чадити, почадити; п. 
чађење. 

Уе ш. 9огѓотиіег Рус, Моеков; йез Ўшіеп 
Московлев; уши иеп, 9оёѓацес тафеп 
помосковити, порусити; ше їйегбеп по- 
московити се, порусити се. 

Уе т. киша, ћуша, сурла, рило. 

Ушу московски, руски. 

иу теп московити, московити се; п. мос- 
ковљење. 

ји апр Русија, Московска. 

јен спремати, спремити, 
спремање, накараде. 

у шпа | одора, опрема. 

ше 1. шиба, шибљика, шипка, прут; ео. 
пруће; шикрет, розгва; #шіђеп еіпїедеп, 
бар даап а. 55. бе йе ђіпапхапїеп роз- 
гвати ; п. розгвање; біе Ўшіђе без тоте 
те ф!адесад шибало, шипка; 16е Бег беп 
оіетійВідеп 50іегеп пуздра, пуждра, пуздро. 

и ђенде саиф п. шибљак, шиб. 

фине 1. манић. 

Лйнеіп трести, дрмати, цимати; п. дрмање, 
цимање. 


справити; п. 


Сав! Ё. усјев, љетина, тег, сједба. 

Саббавјајќе Ї. Савица. 

©йреї ш. сабља, ђорда, ћорда; крива, кри- 
вача; |фетађај ласа; дејфепнет ©аБе[ да- 
ровница (сабља); епепииид [йг еіпеп 
|фатјеп ©йБеї брицкиња; еіпе У ©йбеї 
гадар, гадара, гадарија; пі ©аіреї џет= 
јеђеп наћордисати, 

бабе етен т. кајас, кајаса. 

©йбеїгіеде Ї. сабљарка. 

©афе |. ствар, сатвар; дгобе, атође ©афеп 
крупнина. 


139 


Са ђапбїег. 


©афїе аду. полако, полагано, понајлак. 

Саб ш. врећа, пак; еіп (апдес Са амбуља; 
еіп Саф Ваппирое дењак. 

©афтадет т. 5. 8. бе! беп Яйибеги торбоноша, 

©йешапп т. сијач. 

©йеп сијати, посијати, усијати; п. сијање. 

ађан ш. сактијан. 

Фа ог т. сагћатиз ііпеќогіцѕ шаврањика. 

©атап ш. сгосиз ѕайуиѕ шавран. 

Сај: т. сок; феп Сај беѓопииеп, ооп деп 
Вашпеп мезграти, промезграти, подмезгати. 

Фа! д сочан, осочан. 

Саде Ё прича; кажа (хвала ти на кажи т. 
ј. што си ми казао.) 

©аде Ё пила, шега, теетере, жага. 

(Садеп рећи, ријети, казати, казивати, зака- 
зати, заказивати, гласити, повидјети, по- 
виједати; јад іф велим, вељу; штап јад 
говори се, кажу ; п. казивање, заказива- 
ње, повиједање; ђейпіф јадеп доказати, 
доказивати; {адеп Тајјеп поручити, поручи- 
вати; п. поручивање; їшїе тап ди јадеп редё 
ријек, што но ријек (т. ј. штоно ријеч); та 
|і Те 9901 адеп не да се ни опепелити. 

©аідеп пилити, шегати, тестерати, тестери- 
сати; п. пиљење, шегање, тестерање, тег- 
терисање. 

©аае|раппе р1шг. гриз. 

Сађпе Ё сплав, повлака, павлака, скоруп, 
кајмак. 

апе Ё жица, тетива, тетиво, 

Саїатапђес т. дуждевњак, бурњак. 

Саїаї ш. салата. 

бабе Ё маст, мазање. 

©а[Беї Ё зама оепанз жалФија, (Баг бе- 


жалфијин. 5 
©а[Беп мазати, помазати, помазивати; п. 
мазање, помазивање. 


Сен докусурити, измирити, намирити; 
п. докусуривање. 

(бер т. салеп. 

а пе Ї. солило. 

Сайтіаї ш. нишадор. 

Саїпійег гледај ©а[реїет. 

©а[отоп боломун (премудри Соломун); ао= 
топё- Соломунов. 

Саїопа, ©іођ+ Солин; еіпег ооп ©Саїопа Со- 
лињанин. 

Саїреіет т. шалинтра, салитра. 

Фа пете 1. запх саргеа ракита. 

ба п. со; Са: солани; пи! Фа Бейїтенеп 

- посолити; |ф тїї Сага џегјеђеп солити се; 
Саї; зи 1ефеп дереп мрсити, омреити (гове- 
да, овце, свиње, козе); п. мршење; 9ап= 
де! ап Саї: бесолица; %тацепдтитет, ба 
ЖХапде[ ап (Ба 1е1бгі бесолница. 

Саїзаші п. еолара, сланица. 

С©аїзеп голити, насолити; п. ссљење. 

аар п. сланик, сланица. 

Саі ђӣп® {ех т. солар; бег Са! ађапо ега соларов. 


бата. 


баїзід, деўаїзеп слан; јад |фтефел осла- 
нити се. 

Са! аёе |. саламура, солило. 

©аї3108: ме (аб оје Ё бесолница. 

Фааивие! ш. солотук (от) тучак. 

бате ш. ејеме; баз ©ій бад ши Сатеп 
аштї ейаПеп їріго ејемењак; ооп уређен 
ЖЇапзеп ејемењача; іп ђеп Сатеп деђел 
сјеменити се, усјеменити се. 

©атштепїотп п. сјеменка. 

©атепјіепдеї та. Беј бег Зїоіебеї бик, бачва, 
прорашљика. 

Сатте[= зборни. 

баттеїп брати, сабирати, сабрати, купити, 
искупити, искупљати, окупљати, скупљати, 
пришикивати; еџуахіеп, 618 ае беатипеп 
јр ишчекивати; п. сабирање, искупљање; 
пришикивање, ишчекивање; ўі) јатие 
сабирати се, купити се, ишчекивати се, 
налећи; пай) ипо паб їй јашштејп приби- 
рати се, прибрати се; даѕ птеп 
збирштина. 

ФатттеГр[ав ш. збориште. 

атте ш. кадива, кадифа; ©ашшеї кадиФли. 

©аште ште (. ќасеіеѕ кадива, кадипа, ка- 
дивица. 

Фапитенинве |. кадиФлија, кићенка. 

©аш{ай т. субота. 

боп? ш. пијесак, пржина, прпор, прашина; еїп 
ФИКЕ псббегп ©апбеё, еіп ©їіеіпфеп пиљак, 
шкуљ. 

Фапобан Ё. греда, пруд, велика стијена или коса 
од камена; тей ап Оапобитшеп прудовит. 

Фапобифје Е пјесковница, прашионица. 

Фапђегђе Ё. пјескуља, пјескуша, грохотљика, 
опрљуша; мршава, пјесковита земља. 

Сап?ід пјесковит. 

Фапфтер ш. агипіо агепама шевар. 

апотека п. спарћатит агеапатш емиљ ; 


140 


©йидеп. 


дати, самарити, осамарити; п. седлање, 
оседлавање, самарење. 

ФанеГр оје Ё. кубураш (највише се говори 
кубураши), кубур, кубурлија, кубуре. 

Сане ти седласт (коњ). 

©айейшипде +. Фаштопирђе без Чујегоед садно. 

©адеп ситити, заситити, наситити, најести. 

Сандип Ё наијест. 

Сает т. седлар, сарач; 0е5 (аи ета сед- 
ларев, седларов, сарачев; Сает» седлар- 
ски, сарачки. 

Саіитеї Ё. ѕаёпгеіа һогіепѕіѕ чубар. 

Сав ш. роп #таппйшеїп, 9%аф8 џибра; оош 
Фајјее телфа. 

Саи Ё крмача; бет Сан крмачин. 

©апбет паћ, паћи, чист. 

©аибесп тријебити; ейт їрепід јаибеги про- 
чистити; ўі јашбеси тријебити се: (од 
вашију); п. тријебљење. 

Саше! Ё. Іегасецѕ крљ, чепчег. Ў 

Сапег кисео; каштар (вино): јацег їрегдеп 
киснути, ускиснути, ускисивати, усирће- 
тити; узбучати (узбучало млијеко); усјек- 
нути (н. п. усјекнула беванда); п. уски- 
сивање; ет гретд јацет їрегдеп прокие- 
нүти (прокисао сир, млијеко); јанеге 
ЖП, роти тап 01е үхіјфе јйпегі квас, 
квасац; еіпе 9111 јацете УЙ ПП) замлаз, за- 
љева, бучевина; јапеге Фирре киселица; 
еіпе 901+ дхоће јацеге УГојеГ зуква, зуквара, 
зуквача. 

©анегашр[ет ш. 
кисељак. 

©анетЬтиппеп ш. кисела вода. 

Сацет ес т. охайз асеѓоѕеПа кисељача. 

©апетїташ п. еїпе ©реіје ооп деѓосфіет Сапег 
таш комбост. 

Сапесіташдејфіхт п. бег Фтошбоін купусара 
(каца). 


гштех асеіоѕа киселица, 


дарои дешафі смиљев; еіпе бат дејфтісе | Фапетиф накисео; јаметиф |фтефел кисити; 


940 фепийве емиљевап. 

©апо}фаїаї п. санџак. 

Сап кротак. 

Фатћишђ т. кротост. 

Сати да кротак. 

©йапдет ш. пјевач, појач, појац: без Обидета 
пјевачев, појачев. 

Сӣпдегіпи Ё пјевачица, пјевица. 

©аррегшеп ао! ао мој брајко! 

Фатајето, ©{афї Сарајево; еїпет ооп Фатајето 
Сарајлија ; Зипабид апд Фатајето Сарајевче. 

©атдеЦе Ё сїпреа епегавјеојив ерђеља. 

©а{ап ш. сотона; ђез Сапа сотонин: еіп 
гефіег ©аїап (јфетађаје) сотоњак. 

Сан сит, ситан. 

Сане! ш. седло, селдо, самар. 

Сайеїдиті ш. колан. 

баве торј ш. јабука на седлу, облук, облучје, 
ункаш. 

Сане[п седлати; оседлавати, оседлати, осел- 


јаме ф їшетдеп прокисивати, прокиснути, 
прозукнути (млијеко); п. прокисивање. 

Фацети киселити, закиселити, сирћетити; 
іп еде јацеси накиселити; п. кисељење, 
сирћећење. 

Фапешед ш. квас, квасац. 

Фамјеп гулити; {іф јан јашіеп нагулити се, 
ољати се, отријескати се. 

©ашет ш. пијаница. 

@а@ашетїпї Ё, пјаница. 

Фандећ ф ш. ееһепеіѕ гешога уставица. 

@андеп сисати, сати, посати (посале овце, 
краве); п. сисање; ап бег Эти јацдеп до- 
јити, подојити; п. дојење: тефі !расег 
јацдеп дутлити, бејопђета ооп семе; да 
ате Фаидеп дутљење; зи јацдеп дебел за- 
дојити, задајати; і 000 јаидеп наси- 
сати се. 

©йидеп дојити, задојити, задајати, надојити, 
одојити, одајати, одхранити, придојити, 


©айидејсіоеіп. 


141 


С ајаје . 


придајати; п. дојење, задајање, одајање, | Сфаве! ш. лубања, тиква, ћупа: фипђејефађег 


придајање. 

©апде|®шеїп п. одојче. 

©анпдїйпд ш. напршче, сишче, одојче; рез 
©анпайпдё бегаибеп, орт %1еђ оподојчити 
(краву, овцу, козу); бед 
регаирї їрегоси оподојчити се; бе (Обид таг 
бегаибіе ©фа] подојница. 

Фашфофе (ашеп свирати, свирјети (немој 
свирати! ха) не свирај ту!) тебе пође јо 
ипап[@п1д. 

©аше 1. ступ, стуб. 

башп ш. крај, обруб, поруб, скут. 

“ ©йштеп ітапѕ. рубити, порубити, порубљивати; 
п. порубљивање; ап ећпебеј| пите СЕ [аштеп 
шупљички (порубити мараму); їп{тапз. дөц- 
нити, одоцнити, задоцнити. 

©ашпет ш. кириџија. 

_ башта Ї. товар: тафе 100 а. 

(Сааштирјеф п. “аці иш баё Фаширјетр оп 
зцітеіреп де; ед башт апісеібеп декати, 

Сашијане! ш. самар; ©ашти{аНе!ё самарни. 

Фашијане (ди ш. потпруг, колан на самару. 

Сашијайейтафет ш. самарџија; фи деђӧхід 
самарџијин. ) 

©йите Ї. киселина, виште. 

©ашўеїп жуборити, зажуборити. 

Сашеп шуштати, пошуштивати; п. пошуш- 
тање, пошуштивање. 

(Баре |. Сава; бет Саре савски; едеп [8108 
ђе: Саре Посавље; ђе УПпирођлет бет Сађе 


Посавац: ме УПпиоођиемии бег Саре По- | фаанет ріш. 


савка; ооп Посавље посавски. 
©фаат Ё. гомила, крд, бүлүк, јато, булумента, 
©фаатїше1{е јатомице. 


аї8 ОфипрјоотЕ пасјача. 

©фабеп шкодити, удити, пакостити, пачити, 
досадити, досађивати; п. шкођење, уђење, 
пачење, досађивање. 


©анд!їпдё | Сфавепјтенђе |. свећење; Офађеттенђе ђабеп 


светити се; ет ђаћ Офавеитеиђе ап тешеп 
Мија свети ми се. 

Ффађепјтођ злорад. 

©фабепшафет ш. штеточинац, штеточиња, 
штетник, 

Сфарђај; мањичав, шанатан. 

фар еф шкодљив. 

©фа{ п. овца, брав, бравче; дет, овчица; 
#їпбегїшргї |: ©фа{ бекица; Соаје рит. 
[йт Фегтӧдеп имање, овце, благо; О фај- 
брављи, овзји; еіпе 901 ©фаје бирка; соп. 
шиде ©сфаје беіресеі (еј ед шиљеж; 
еіп јипде ©фа{ шиљеже, шиљегвица; ет 
©фаў, ба шп есрешице Хапиті прво- 
јагњеница; еіп ©фаў, баз эшит бтгіНепта{е 
{атти трећојагњеница; еіп ©фа{, дад 
апдеги оотанадеђе ипо ће {ўі воћкоша; 
еіп Софа, ба ипё пафіоїді, анд бег апд 
{тїї и. ]. їо. разблудница; еіп ©сђај, баё 
{йт беп фтифідепиВ абдедебеп 100 кеси- 
мача; еіп дапдег, дебтаіепез ©фа] (ан еіпе 
Зіеде) пециво, заоблица; сіп Офипррооте 
йт ©фаје бушина; деђеп име еіп ©сфаї 
бравати; баш ши ме ©фаје оог {іб и 
ітеіреп ис! иса! бија! 

штрока, строка; Оши 
Бейайїе® штрокав, строкав; бап беђаеј 
гретђеп острокати се, оштрокати се. 

Сфајфеп п. овчица. 


©фабав, Саб Шабац; еіпег ооп Шабац, | Офаје: ш. овчар, чобанин; Офајет= овчарски, 


Шапчанин. 
©саре Ё шваба, мољац. 
Сфађеђобе! ш. макъа, макљица. 


©фабеп стругати, застругати, 
грепсти, огрепети, макљати, макљи- 
ти; п. стругање, макљење; іп епде 


чобанеки. 
Сфајетђине Е. глада, кућер. 
(С фајемип Ё. овчарица, чобанка. 


стругнути, | ©фа[[еп творити, створити; п. творење; паф 


фет еше |фајјеп постварати; пафеїпапбег 
аи бег 986/1 |фајјеп посмицати. 


Їбабеп нагрепети, нагрепсти се; Ме зи | О фађетаћђ ш. домишљан; без (Офајђета 8 до- 


десбепое Фаш: |фабеп, {еїфеп чкрњати, 
лешити; п. чкрњање; јере Зи сиви! аши 
(Сфабеп стругач. 

©фабет ш. стругач. 

©фабтае Ї- абајлија. 

©фаф п. 9001 ©оафјріеї ћосе. 

©фафї ш. окно. 

©фафіеї Ё. кутија. 


мишљанов; {еіфі аір |фајепо домишљат; 
еїп ётапепзішииег, бад Хеібі Та) баі до- 
мишљанка. 

©сфаї е п. овчевина, браветина, бравље- 
тина. 

©фа[пег ш. одаџија. 

©фа[датбе Ё аеМШПеа тїПеГоПз папрац, спор, 
спориш, хајдучка трава. 


©файе т. штета, шћета, шкода; ©ф@абеп | Офајагосе!. пингара, мједеница, бронза, чактар. 
бтіпдеп ође {едеп штетовавати; п. штето- | Сфајђаш! |. дедетбје ира. 
вавање: ©файбеп ђабеп штетовати, штето- | Офај аи кфеп п. бейи Гоебиз кошуљица, вје- 


вавати; ©сађеп ђабеп пи бапое[ зарарити, 


догоња. 


изгубити; (О фађен ђабепђ штетан; ©ф@абеп | ©@а[їтї гледај Сфајет. 
шафеп загрдити, штетовати; беп Офавен | Сфајана Ғ крпељ, крпигуз. 
тафепо штеточињаст; Ффавен џетитјафеп | Сфајтреја т. опаклија іп дет ртифроше: 


©фабеп ашидеп оштетити 


штетовавати; 
кога, 


није ово опаклија, већ добраклија. 


пакостити; ©сбаде! јазук! штета!!! фајгје п. овчина, 


Са вдатд. 


Сфајддапда ш. бравање. 

©фа{дпашеп бека, гаруша, вранока, гојка, 
жутока, рогоша, шара. 

Сфајђка  т. овчара, овчарица. 

©фа т. држаље, ручица. 

Сфанен: бад феџетдетеђг кундачити пушку; 
п. кундачење. 

Сфајоое Ё. вуна. 

©сфаўоойеп вунен, сукнен; еіп јфаћооПепез 
тапепђет сукнењача, џупа. 

Сфаїе 6. љуска; љупина (од јаја, рибе); 
ме дсйпе Сфаїе бег 916 комина од ораха; 
ме абде(бёіеп ©фаїеп бег УГрје,, Эітпеп 
ољуштине. 

Сфае ЁҒ. @ејбітг Филчан, Филџан; еіпе Неше 
Єсбаїе кринчица: еіпе ©фаїе ооп Сеп, оте 
етїйїї йбес беп 516 Фшитизбтој дегеде 
үоіто, ши и јфпейег зц острафеп пека. 


©саеп, баз УКеђет укорити, укоравати; п. 
укоравање. 

©фіеп љуштити, гулити; п. љуштење; ко- 
мушати; п. комушање, комичење; еіп їрепід 
{йеп загулити, загуљивати (дрво, но- 
кат): накомити, наљуштити: іп 9 епде 
ї@&еп нагулити; ђеп #шїштиз {@@еп коми- 
ти, крунити: {їй јфёеп Тајеп комичити 
се: баё іф детпе |041 дрозгав. 

©фаї т. топот, бахат, клепет. 

©файеп топотати, бахтати, бактати, клепе- 
тати; п. клепетање, клепет, топотање, бах- 
тање. 

©ф аПепо громотан. 

©сфаїойспацф ш. влашац, влашик. 

©файеп пиб шайеп палити и жарити (он 
пали, он жари). 

Сфа ађс п. пријеступ; ђецег | еіп Сфа ађт 
ове је године пријеступ. 

Сфа раде Ї. мјерила, терезије, теразије. 

Сат Ё стид, стиђење, стидноћа, ерам, 
срамота, срамеж: ©фаш ипо (Еђхе образ; 
Геіпе Сат теђт ђабеп обезобразити, обез- 
очити. 

©фаш, “апо Шам: (пег ооп Шам Шамлија. 

©файашеп, іф срамити се, срамовати се, стидје- 
ти се, застидјети се, туђити се, пошто- 
вати се; п. срамљење, срамовање, стиђе- 
ње, туђење: |фате оф! баб’ шид оог 
біг |010, ипо оог апреги! поштуј се! би 
ой 010 јфатеп! ерам те било! 

Сфатђанћ срамежљив, стидљив, стидан, по- 
стидан. 

©фатїоё безобразан, бевочан; т. безобраз- 
ник, безочник; (. безобразница, безочница. 

С фатојнојен Ї. безобраштина, безобразлук, 
безочанство. 

С фапиђе т. 
Кеіпеп #їпбегп кока, бе! папи феп китица, 
реса. 


©фапде Ї. срамота; Зфапђе ип? Орон брука; ! 


142 


Єфавеп. 


їп ђођет (харе ©фапбе бтіпдеп покорисати; 
їп Сфапђе бсіпдеп осрамотити; [йт еіпе 
©фапде Ђайеп калижити се;  Сфапре 
тафеп срамотити; п. срамоћење; іп ©фапде 
Іебел срамотовати; еіп јер зи ©фапбеп 
тейеп изјахати. 

©фапбеп погрдити, погрђивати, срамотити, 
осрамотити; п. погрђива ње; {їй) іп ђођет 
(бтабе јфапбеп покорисати се; п. покорисање. 

©фапо[е@ ш. ага. 

©фапбоН@) ераман; ш. срамотњак; |фапо фез 
“Череп срамото вање. 

Сфапзе Ё опкоп, шанац, шарампов, метериз. 

Ффапај пе Ё метерижњача (пушка). 

Ффат оштар, љут, уријезан (нож): ешеп 
їфатјеп КЕ гретјеп извалити очи. 

Ффатје Ё оштрина, острица. 

Сфатјеп оштрити, наоштрити, изоштрити; 
п. оштрење; беп У ел плебет |фатјел 
побијати; п. побијање; біе ©йдезйђие |фат= 
[еп зубити: п. зубљење; еіп ес ена іи 
81йбепӧеп Зијапре јфітјеп поваривати, по- 
варити; л, поваривање. 

©фатјтіфіег т. џелат; е5 Сфатјхіфіетё џе- 
латов. 

С фа фпењепр: ©йбеї, бег пле еіп Васбтетг 
тејет [фат јфпење! бритка сабља. 

©фатііфіве ш. пушкар, нишанџија, шицар; 
Сфатііфійвеп- пушкарски, шицарски. 

С фасип ш. оштроумље. 

С фас тид оштроуман. 

©фатїаф т. скерлет; бахаи детафе скер- 
летан. 

С фапафћеђег п. црвен. 

Сфастіивеї п. чарка. 

Сфатшівеіп чарнути се, чаркати се; п. чар- 
кање. 

©фатре Ё. тканица; еіпе У! де ђе ©фатре 
бет Фіаѓопеп орар. 

©фаттеп соттайеге нагрнути, нагртати; п. 
нагртање; тії беп їјеп |фаттеп кобаца- 
ти, закопати; п. кобацање; апўапдеп эп 
|фаттен пиле ме ўеппе зачепркати. 

бфатіе Ё аргат; Ме ©фагїе аш Этоіе пу- 
пушка; ©фатіеп апбтіпдеп, тафеп ишкр- 
бати, пошкрбити. 

С фатна шкрбав. 

©сфанеп ш. сјен, заејенац; бес Не ©фанеп 
хлад; ©фаНеп решен захладити (пред 
ноћ, кад захлади, кад захлади сунце). 

Сфа На осовштив; јападно (овдје је јапад- 
но); еіп |фа дет Юг! таложина, јапад, 
захлађе, осоје: запад (овај виногра длежи 
у запад). 

©фаше 1. шкатула. 

Сав ш. благо. 


бег  тоефсђе О фатиђе Беј С фавел цијенити, процијенити, процјењивати, 


зацијенити, уцијенити, уцјењивати, осије- 
цати; п. цијењење, процјењивање, уцјењи- 
вање. 


т 


Сав аттег. 


©фарїатипет (. ризница, хазна-одаја. 

(Сђац! еле! 

Сфашђет ш. гроза, језа, јежња, дрхат. 

©фанбоегп јежити се, најежити се, грозити 
се, дрхтати, задрхтати, стрести се, етре- 
сати се; её јфацђеті пиф туга ме је; п. 
јежење, грожење, дрхтање, стресање. 

©фанеп гледати; ‘п. гледање; атг аці енраз 
|фамеп гвирити; п. гвирење; ди |фаџеп 
ацібђбтеп догледати. 

©фаще! ё. лопата; біе еіјеспе Офацје! ашов: 
еіпе У: Сфацје( лопарица. 

©фоцшїе[ Г. цубаљка, љуљашка. 

С фаше(и цубати, љуљати; јіф јфаше т цубати 
се, прекретати се, љуљати се; п. цубање, 
љуљање. 

· баашп ш. шена; Офаши беготтеп заклапити. 

С фашпеп пјенити, запјенити, пјенушити, за- 
пјенушити ; пјенити се, клапити се; уфашпел 
іе (еђе сапунити се: п. пјењење, пје- 
нушење. 

(С фашт!јје! ш. пјењача. 

©фацфрїеЇет ш. глумац. 

©фащріеїссіпи Ё. глумица. 

_ ©фе т. шарац; без Сфеїеп шарчев. 
„©фейбанф ш. ©фітрі без терјев дедеп беп 
51079 шарентрба. 

(ђе: іфесідег Офа шароња; Ти деђбтта 
шароњин: јфефде Фиђ шаруља; 101 деђотід 
шаруљин; {фейїдет ии? шаров; їйї деђба 
шаровљев. 

©фееЇ: |фее! апјеђеп пријечати се, превалити, 
преваљивати очима. 

©феете Г. ножице, шкаре, маказе. 

©феіре Ї. круг, келут; епез УГрјсја кришка; 
ме (Офете :оегјеп колутати се; їп ©сфеіреп 
|фиееп искрижати (н. п. јабуку, лубе- 
Ницу, дињу). 

©феїе Е. ножница, ножнице, коре, крња; бїс 
©фефе іт Сане! {йт Ме Фіоїеп күбуре. 

С©фефебтіеї т. распусна књига. 

Сфеіреп растајати: раставити, растављати; 
п. растајање; растављање; |ф |фереп ра- 
стајати се: роп дет тап ражењати се, ра- 
женити се; |ф оот Убаппе іфбеіреп разудати 
се (многа би се разудала); пет јфеібеп 
мести масло у етапу. 

©беіостоат? |. тин, претин, нријебој, преграда. 

©ееіп т. Ыїрепбет сијевак; бет ©феіп «18 
Зекђеп јав (ни стрва ни јава). 

©феїпеп еијати, свијетлити; пісі }феїпеп по- 
мрчати; бет опо |фети! піфі помрчао мје- 
сеп; удел чинити се, видити се, годити се, 
клапити се, тунијескати се; те іт јфеіпі 
како ми се види: ти јфеіпі ед чинимиске, 

_ Ссфећфсп срати, срати се, посрати се, усрати, 
усрати се; п. срање, посрање; ©йпп пир 
ђбтбат јфбеіђеп трољати |фесађаје. 

©фе рет ш. Неіпет Сфефег усро, посерко еіп 

_ тинетиђев Обе оте. 


143 


(Боен ја. 


©фен п. цјепка, пјепаница, биља, биљка; 
скројка (лопта од четири скројке); 
хватљика; еіпе Фамбе платина: еіп ©фе 
бНеп пољено; ©фенет $5015 дрвљад. 

©феіеї т. тјеме. 

©фейсги разбити се н. п. лађа; насадити 
(лађу), насађивати (лађу); насадити се, 
насјести, насађивати се; п. насађивање. 

С©ајее 1. прапорац, звонце. ПА 

Ффећи т. брест. ретјиш, 
орјатин. 

СфеПпете! Ё. орјатлук. 

Сфеїїеп карати, корити, крпити, псовати; 
еіпапбег |фебеп карати се, псовати се; п. 
карање, "псовање; еіпеп јо јфебен, баб ед 
еідепіїф) еіпет бгіНеп, беп тап абет |фопел 
оі, 814 приговарати; п. приговарање. 

Сфейег т. карач. 

@@еНетїпп Ё. карачица. 

С фе оот! п. еіп тіеібепђе веселик. 

@фепї т. точајлија, точац. 

©фепїе Ё. крчма; ете 91+ Сфепќе коноба; хан. 

©фепе! ш. бедро, стегно, ножањ, боџак. 

©фепїеп Еппдеге точити, служити (вино, ра- 
кију), бирташити: п. точење, служење, 
бирташење: ди (иде јфепёеп источити; 
|фепћел допаге поклонити, поклањати, да- 
ривати, џабаисати:; іп бег Ўерепёаті: џаба 
ти то т. ј. на част ти то іф јфепїе 01138; 
баё ©фепїеп поклањање, даривање. 

©фег5е |. цријеп, рбина. 

©фетеп стрићи, острићи; шишати, ошишати: 
їй) шип ебраз јфетеп прдјети за што. 

©фет; т. шала, пошалица, лакрдија, бок- 
чалук, бошчалук; тепп) Оеё ©феггед 
шаљивац: тешштип ред Офетез шаљи- 
вица. 

©фетдеп шалити се, пошалити се, пошаљи- 
вати се; п. шаљење, пошаљивање; ||ф 
{ан јсбесзеп нашалити се; еіп їоепід |фетаен 
прошалити се, нашалити се. 

(Сфетађај шаљив, емијешан. 

©фет уна шаљив. 

Сфеташеђе шале. 

Сен назорљив, ћудљив (коњ): {фен беп 
зазрети, зазирати; звјерати, узвјерати ее; 
п. звјерање, зазирање; јфеи їретђеп зазрети, 
Һудатп се; п. ћудање; дег ојЕ {фен їоіто 
зазорљив (коњ); [фецег 208 плаир; {фен 
ітадеп зазирати. 

©сфепфеп пудити, тјерати, 


|фетатее клет, 


плашити, стра- 


шити; п. пуђење, тјерање, плашење, 
плашња, страшење. 
©феиеп пудити, плашити, страшити; |ф 


\фепеп бојати се, побојати се, плашити се. 

©фецеђег п. наочњаци. 

©фецпе Ё. житница, штагаљ, амбар; еіле 911 
©фецпе котарка: еіпе 9101 ©феппе оол 
%1ефіоетЕ {йт #цїшти; кош. 

©феијаї п. грдиња, грдоба. 


©сђере. 


©сбере Ё. поздерка; р1шг. поздер. 

фер! поздерљив. 

(Сфиђ: !. таван; вој (у плетењу плота иле 
кошаре); еіпе (а @атбеп, 01е аці ешта! 
апёдеїтеїеп їріхо вршај. 

©фіфіеп слагати, наслагати. 


©фіїеп слати, шиљати, послати, пошиљати, 
одашиљати, пратити; п. шиљање, одаши- 
· љање; їй) |фтфеп пристојати се, шиковати 
се, личити, приликовати, доликовати, од- 
ликовати. 
©фіфаї п. усуд, судба, судбина, судња, су- 
диште, суђење. 
©сісреп турати, прљати; п. турање, прљање; 
Чеде! јфіебеп куглати се; аш} ме Сене 
|фтебеп заошенути (заошени мало тај крај 
греде); шет ейоаё }@тебеп потицати. 
©сфіерег ш. лопар, лопата. 
(феб аттеп ш. колица. 
(банера фјет ш. кмет. 
©фіеј крив; енџаз јфіеї накрив; аду. косо, 
накриво, нахеро, нахерце, наврље, нао- 
врљке, наоврљце; јфіеї апјеђеп бечити се; 
п. бечење; јіер Бетдап обе Бетдай Йеідеп 
застрањивати. 
(Се! ш. смуђ. 
(С фтејеп) разрок. 
©фулепбеїп п. голијен, гољеница, цијев, пје- 
ваница, гњат. 
СЕ фет ид ш. еопши шаешаќит кукута ве- 
лика; аећиза супарпша мала кукута. 
©фіебеп бити (бије из пушака или пушком, 
из топа или топом), метати, метнути, по- 
ложити, етављати, бацати пушке, топове, 
етријеле, пушкарати; ашј еїпапбет |фтећен 
пуцати се; іп етистјоте јфіебеп препуцати; 
її @епетдешейтеп јфбіебеп лумбардати; п. 
лумбардање; јфіеВеп, фенет дереп опалити; 
ші ееп јфіебеп стријељати; п. етри- 
јељање; егјбіебеп, шї бет е уетрије- 
лити; іп ©фїеӊеп ши {ееп йресігееп 
надстријелити, надстрјељивати; п. надетр- 
јељивање; іб ја јфіебеп испуцати се, 
напуцати се; јфіебеп ебипа ревати (по- 
чеше ревати из камена цекини на гомиле), 
поревати, сукљати; іп 96тен јфіебепкласати. 
(о феваетеђс п. пушка. 
(феб [оф п. пушкарница. 
©фтеВршщрет п. барут, прах пушчани; 9(1їеп 
_ боп ©фіебриоег тученик, палијер. 
©фіеріфахіе Ё пушкарница. 
©сфіебоеНе 1. надстрјељивање; еше ©фіеђ= 
рейе еіпдеђеп надетрјељивати се. 
©срі п. лађа, брод, кораб, корабаљ, дри- 
јево, галија; еіп ©фі особе ш8 еіп Хађи 
прам; еіп Пете (Су вркет; еіп еіпез, 
дедтипесјез © чамац; еіп ©фі ори 
(Екфђепђоја растовача лађа; еіп ©фі ооп 
їреїфетт 0% чам; ?а5 ©, аи! бет топ 


144 


©фїпїеї. | 


йбетійђте скела, шћела, лазила; теђтеге 
апеітапдег дебипбепе ©фбіђе зит Шбегибт 
кереп; баё фу, ап] бет бе Зајјегит је 
сиђе кереп; еіпе Уб Офуј оршеница: еіпе 
ОЕ Су ап бег Фопаи ооп Зеатаб абіойтід 
крилаш; еше У їрібідег © {е шикља; еіпе 
301. отете ден. ©фіез, баз пит Нуотабіойтів 
010101 неврат; ши Оде дебӧтід лађени. 
фу бат бродан. 

еф јел бродити. 

еф је; ш. лађар, каигџија; дед (фи јега ла- 
ђарев, лађаров; (Офје= лађарски. 

еф јер п. бродарина. 

фу ет п. лађица. 

еф ођи ш. наво. 

6 ф реф п. катран. 

6 фуја тефе т. галијаш, лађар, хајош: © = 
їпеєфї## хајошки. 

©ф{{Әпапо Е. бокоњ. 

©фі аи п. паламар, уже, једек. 

еф зісђет ш. чамџија; без ©сбізіеђегё чам- 
џијин; © зісђег= чамџијски, чамџијнеки. 

©фцаї ш. шијак. 

©фцайпп Ё. шијакиња. 

фан ф шијачки, 

© ш. вепат штит; п. 418 Зеіфеп цимер (на 
дућану). 

2 фибесбје Е. корњача; бег ©1001 корњачин. 

еф расе Ё шиљбок; (ОФ рафе ебет 
шиљбочити; п. шиљбочење. 

Ффиј п. рогоз. 

©сітайе #. рогожина. 

ба Шет ш. 9%еіп шилер. 

Сети прелијевати се (свила). 

©фіШегпо шилераст. 

фис! ш. едипѕ аіюиѕ бијелац, бјелаш, 
чилаш, чиле, ђогат, ђогин; без (О фиитеја 
ђогатов; Офпитеј- „ђогатаст; (Офиите[ 
ш. шиеог, 5415 плијесан, мах, маховина, 
буђ, бүўа; бирза (плијесан, која се ухвати 
поврх вина). 

С фишпе фЕ пљеснив, буђав. 

©фїиттеїп пљеснивити се. 

Ефишпе[осфје ш. зељо. 

С фишпе це Ў. ђогуша; бег 
Ђогушин. 

О фиштегти сијати се, свијетлити се. 

©фипр{ т. грдња, погрда, геовка. 

О фипрјеп грдити, ружити, псовати; п. грђење, 
ружење, псовање; еїпапбег јфнирјен грдити 
се; аспид іфипрјеп напсовати се. 

С фипрје: ш. пеовач; без ©фітріехё пеовачев. 

Сфіипрјесіпи Ї. пеовачица. 

С фитрјиф тереп запсивати, 
запсивање. _ че 

С фипрроокје: грдомајчић, рђаковић, трто, 
козош (матори козош!), уштва, ушта (он 
је нека ушта). 

©фїпбе[ 1. шиндрика, шиндра; еіпе 98 
©фіпђеї скудла. 


бфђинте ие 


запсовати; п. 


| 


( са 


С фу ивет. 


С фивејп шиндрати. 

©фїпбеп дерати, одерати, одријети; гулити, 

згулити, огулити; чүпати; п. дерање, гу- 

љење, чупање; бисф (бтрхеўиидеи |фтпоеп 

| смудити, глобити, гулити, дерати. 

©фіпђег ш. шинтер, кожодер; дез Офтрета 
шинтеров; ©фіпдег» шинтерски. 

Сфіпбшађхе Ї. одртина, мрцина. 

©фіпїеп ш. бре. ©фипїеп шунка, шуњка, 
пршута, пршут. 

Сіли т. окриље, заштита, заклон. 

©фіттеп, бог 98іпо, едеп, Соппе заклонити, 
заклањати, заштитити; іф |филпеп зашти- 
тити се, заклонити ее. 


| Саб тш. ееп юеіфеп Сојђ Фил литнути. 


©фЇафї Ї. битка, бој; 1, 100 сте Оба 
детејеп разбој, разбојиште; Оба убојни: 
Сафі, Чледа- бојница (пушка, лубарда, 
галија). 

Оафіеп тући, бити, клати, заклати; п. 
клање, закољ, заклање; еіпе 9 епде |фасфтен, 
абїефеп наклати; зи пре }0іафіеп до- 
клати. 

Саф е5 п. разбојиште. 

©@а@Їапгдепїтйдет т. бојнокопљаник. 

©сфїафіоріет п. курбан бе; ђеп йеп. 

Сфафіад т. тучин дан. 

Сфаїе Ғ тара, троска, туска, шлакња. 

Саа т. сан; еіпеп [ееп Сјај бабеп? твр- 
досан; поф 000 Фоа, Бени 91 {{еђеп санан; 
©сфај= спаваћи. 

©@Па[еп спавати, спати, поспати, санак бо- 
равити; п. спавање, борављење; прете 
10016 бај нинати, пајити; еіп їШепїд 
\0 аел проспавати, поспавати, спавнути; 
тебі іп'8 ©сајеп фтешоиинен распавати 
се; їі јан {оеп наспавати се, наспати 
се; {їй іф Хаеп јебеп (ооп ©ййпетп) сјести, 
сједати; |фајепр спаваћив; Бепо пир ђа(б 
јф!ајено етташел џоњати. 

Фе! ајет ш. спавач; без Офјеа спавачев; 
©фіајет= епавачки. 

еф јели Ї. спавачица. 

©@Їа[[ аљкав; |ФТађес епі) обие Фтаје цпр 
Чебен мртван, заваљеник, мртвик, мртво- 
пухало. 

оф ајдетаф п. појатак, кућер, вајат, спа- 
ваћа соба. 

6 ф(ајесаш! п. ћегђа ворогїЇега бенђелук. 


145 


а опат Ё. несан, неспавање. 

Саи ђабеп дријемати. 

(С ф[ајот! ш. фет Опђиегт сједало. | 

(фајла санан, дремован, дремљив, санљив; 

‚ ш. дријемало; }ФЇ@[їїй їрегдеп  проспа- 
вати се. 

а ђифђЕ Ё. мртвило. 

©&@Пайїтипїеп траповијесан. 

Есад ш. удар, ударац: сопзійіџіо ков (чо- | 


©ФЇапдепїор[{. 


вјек старога кова); ©@Їйде бој, убој, по- 
клепак; еішеп ©фад | ит ешт 
би јаадеп креснӯти; еіпеп ©ф(ад бетә 
{себеп млатнути, генути, депити, лупити, 
бубнути; еіпеп Петен ©фіад оегјевеп окр- 
пити. 

©@ЇПадабет Ё. било. 

©фадбаши ш. ђерам. 

©сђібдеї ш. бег 1пбет маљица. ; 

еф адеп бити, избити, избијати, тући, удрити; 
ударити, ударати; одадријети, одадирати 
разбијати, разбити (војску); лијемати, 
млавити, млатити, макљати, воштити; ба- 
тати, крнути, шопити, ћопити; шља- 
пити, шакљати, љопити (ако те љо- 
пим); мерати (пратљачом хаљине кад се 
перу); }01а5е! воштац! удри га! п. лупа, 
разбијање, одадирање, лијемање, макљање, 
млављење, мерање; ап] ейраѕ јадеп дер- 
нути; бетр {0 адеп одајачити; $%епет {адеп 
кресати, искресати (ватру); Зап јадел 
набити, набијати, трлити, отрлити (лан, 
жуку); п. набијање; боп ипїет: ішеді (адет 
подбити, подбијати; п. подбијање; шїї бег 
Кафеп бапо |фаЏепр адеп пљескати, 
попљескати; [ат | ф[адеп мазати (љесковом 
масти); шїї бет ©іойе }(адеп распрећи, 
распалити (распалио га батином поврх 
главе); аці беп орі {0адеп, бар её Шива: 
звркетнути, звекнути; іп (еп ипо Запе 
|ф!адеп оковати; орф (адеп налупати (јаја): 
оойепо8 јс адеп дотућн; еіп тета јфадеп 
полупати; {їй} |фадеп бити се, побити се, 
тући се, потући се, ејећи се; ў аці те 
тщ | адеп бусати се, буснути се; п. 
бусање; {іф јан {адеп натући се, налу- 
пати се; бити: уоп бе Иђг (бију сахати, 
сад су избила два сахата, избијају сахати); 
ооп пйїїшшешеп (бије у тамбуре); іт 
©фетге избили га до посериша. 

С ф!адег ш. бојник, бојац, убојник, убојица; 
©фіадес без (б1ђегіріе[етз терзијан. 

Єфадив т. кап (умръо од капи); орот 
еф аајиве  дејтојеп їегђеп устријелити 
(устријелило га). 

еф (адісі) п. припој. 

©фашт ш. као, блато. 

©фапиибеібег ш. чиков. 

©фотратреи хлаптати; п. хлаптање. 

Сфатрід аљкав. 

©сфапде Ё. змија, гуја; јипде ©ФЇапде змијић, 
гујић; Сирђепиетиз {йт бе ©фапде ока- 
меница, поганица; теђтете тїїїетгїпапбет 
оре: офеле Фа апдеп сплет змија; ©ФЇапдеп= 
змијињи, гујињи. 

еф епае о! шафеп изверугати. 

еф аидеГи, 1160 кривудата, вијугати се, веру- 
гати се; п. кривудање, вијугање, веругање. 

С фапдеторј ш. шї еіпет |оїфеп оретјеђет 
змијоглав (кокош). 

10 


Сані. 


146 


©@апї танковијаст, танковит, вицкаст; | оф ти опак, зао, мучан; еіп | @пиипе 0 


\0(апёеи 991рїе18 танковрх. 

©@ан лукав, коваран. 

Саиф ш. мијех, мјешина, тулум, тулумина. 

Сфіацђей Ё. коварство, лукавство. 

©фефі рђав, худ, зао, неваљао, злочест, 
лош, пртен (све ми је пртено без ње т. ј. 
без жене); жут (посао |фетађај); аду. 
руго, ружно, жљеудно; јефефје: еотраг. 
гори; {Че еЙет најгори, етражњи; {Фе} 
іретдеп поулити се: ет |е ес етс 
личинар, личинаш (који је заслужио ли- 
чину); објешењаковић; Соби етпеё О ефеетт 
грђевић; (18 ОфнирноокЕ {йт еїпеп |фефјен 
УЭ Леп{феп горужда; ех !јЕ ет }(ефіег 71е 
деротђел постао рђав човјек; ет баї | феб 
перап он је по се на зло наопутио. 

©(еїетеї Ғ. посластице. 

©феђооги ш. ргипиѕ ѕріпоѕа трн црни. 

©феђе Ё. расса ргипі ѕріпоѕае трњина. 

©фіегфеп вући се, вуцињати се, Фулати се, 
улати се, шумати се, шуњати се; п. вуци: 
њање, улање, шумање; іе еіп %ифѕ 
1Чеїбеп лијати; п. лијање. 

©@еїфепї аду. шумке. 

©сеіфђапреї т. кријушмарење, кријумча- 
рење; ©еіфбапреї іхеіреп кријумчарити. 

(О еф ред т. бети) ац еіпет О фетфуреде 
испод жита. 

Сфіеіст ш. 
перда. 
©@ееп тоциљити, точити, оштрити, бо- 

__ дрити, урвати; л. точење, урвање; 17. 
аці зет Се [ееп тоциљати се. 

О фетет ш. топиљ, брус. 

Сее Ё сургіпиѕ йпса лињак. 

©@ейпп ш. слуз. 

(Бф јешиа слузав. 

©феібе Ё зубља, паа. 

(С февен: береси јојефеп чашљати, чијати 
(перје). 

еф епинесђеј! облапоран, облогуз. 

Ффјепђети врљати, ландати, шмитати; п. 
врљање, ландање; јфепбети, ођпе тесје әп 
оет їрођіп тентати; п.тентање; дејфепбегі 
їрпппеп добаврљати. 

©феррси вући, потезати; п. вучење, поте- 
зање; {16 {0 ерреп потезати се, тезмати 
се; 10 бе ип) ђецферреп превлачити 
се: рег деп «ир 101еррі, біпеп) шепав. 

©@Їешбет Ё. праћа, праћка, пударка. 

©фепоети врћи, вргнути, хитати. 
©фісиреги) аду. хитимице, врзимице, пу- 
стимичке. 

Еф еиће Ї. устава. 

©@Пйей раскласти. 

С фПпећеп завршити, зачелити; ]%бп |фбећен, 
рађеп приљубити се; {00 |уфПереп, бетпатбеп 
замладити се, замирити се; Ме егіп, бе 
еп ©ріеї уфиећ; шкоба. 


пријевјес, прекривало, вео, 


злоћо; ©ф@тїпрїшоїї {йт ет ју итед бо 
замчица ; еотрат. | ие; грђи; |ф итес 
іретбси опаједити се, позлиједити се, опа- 
јеђивати се; р. опајеђивање. | у 
©@Ппабашп ш. камишовина. | 
©те Ї. замка, пуњка, петља; шепут (свежи 
на шепут); ЗфИпде ши Бене! спопа (на 
кошуљи); Офппде ооп Жобђаах эши оде! 


јапа омче; еіпе 901 СОфПиде бес оде 


јапдег пругло, пружало; їіе еше Офипде 
бпреп, ашедеп заметнути, заметати. 

еф идеп гутати, ждерати; {0 ја } (идеп 
нагутати се; |ф јуфИпдеп повити се. 

©@ПШеп ш. саони, саонице: ОФ Шеп {айтеп 
сањкати се; п. сањкање; ет шета ©@ПНеп 
{айтеп просањкати се. 

©@ПШНепЬайп Г. саоник. 

фу ешије Ё. салинац. 

Сив ш. растриж, разрез (на кошуљи). 

©1006 п. брава; ©фіоб ипо ЈМеде! заклоп, 
заклопац; фа ©сіоб аш еиехаеіређт 
гвожђа пушчана, табанџе; еіпе 911 ©фїовб 
ап @епетдепейтеп ђурковац, чарак, вуковац. 

©@ЇПортїеде[ т. скакавица, скачатур. 

©фифзеп јецати; п. јецање. 

©@и@ т. гутљај, ждркљај, натегљај, оку- 
сак; ешеп Сфи Ефђип гунути; тїї етеш 
Сфи обличке. 

©@їш@еп гутати, ждерати; п. гутање, ждерање. 

©фіштитег т. ©@(а[їш@# дријем, дријемеж. 

©фитипети дријемати, куњати (ретафи те); 
п куњање, дријемање; еїпе Зе е | фине, 
Їтїшї їп покуњати; еіп шепїў |фопитеси 
продријемати. 

еф ши) ш. гротло, ждријело, кланац, богаз; 
расјелина (гдје се земља расјела). 

еф рад клизав, склизак, попузљив ; |) ОГ 
эи деђеп клизавица. 

Ссфирїоіпїеї ш. зачкољина. 

С бит] т. еіпеп ©фштїў Шип (бош опире) 
локнути. 

©@Шт{еп сркати, сркнути, приеркивати; п, 
сркање, присркивање:; їріе бег дипр | фу јен 
локати, локнути; п. локање; їй ја 
фи јен налокати се. 

© ш$8 ш. завршак, завршетак, конаш, крај. 

бег ш. кључ; Офпујеј= кључани. 

еф те фет п. колијеш. 

оф те Веврађтег ш. кључар. 

Се бева сети Ё кључарица. 

о фаиебине, #. ргішша уегїз 
(орѕебп). 

6 фу јеоф п. кључана рупа. 

Сід накан. 

Сфтафіси п. рожац (ухватио га рожан). 

Стаф еп гинути, капати (над књигом, у 
тамници); паф ебоаз јфтасќіеп, | јеђпеп 
ужелити се; пи ејапотије ітафіеп суж- 
њевати, тавновати. 


лестедај 


бфтафјеп. РОИЧ 


"Сфтафђај течан. 

©фта! узан; ат (пое |фи ет наоклис (моја 
њива иде наоклис). 

Сфиети узити, сужавати, укратити, укра- 
ћивати, 

С фита; п. маст, 
(С фито(:- маслени. 

С фишабтој п. топљеница; еіпе 91 Сша! 
бїрї аці беп Ва игјад васиљица. 

©фттаїзід маслен. 

С фтааорј ш. маслењак. 

Офтага тебе р1шт. троп, тропина. 

©фтатовет ш. чанколиз, погузијаш, наби- 
гузица; бејопђета бе! Мапфабаћ, Зтатноен 
плочаџија. 

©фтатоветіпи 1. погузијашица, набигузица. 

©фшавеп цвокнути, цмокнути, цвокати, 
цмокати, мљескати; п. цмокање, цвокање, 
мљескање. 

Стаи т. част, благовање. 

©фтаи8бтиђег ш. облапоран, облогуз ад). 

Сдфташјеп частити се, благовати; }іф јан 

_ јфиашјеп начастити се; Фет детп јфташ, 

= Фришпаир масногуз. 

· Офтефеп (гапз. њушити, њушкати; іпіг. при- 
јати, рачити се; {йӊ јфтееп сладити; дет 

У ме ©рееп ди! |фтефеп статкохран 

С фтефет т. ред фипрез њушка, шуњка. 

С фтефе бај умиљат. 

(О фиекфђе(п ласкати, умиљавати се, умиљати 
се, улагивати се, уводити се, удворити се, 
удввравати се, додворити се, мазати, по- 

‚ шашољити; п. лагкање, умиљавање, улаги- 
вање, удворрвање, мазање; |фтекђејп ипо 
Нсекфе(л лиле миле (све око њега лиле 
миле). 

(О фтенђетеђе Г. мазалица, удворица, улизица. 

(фис (ет т. улажица, удворица, мазалица. 

(С фтефеп бацити, бацати, трућити. 

©фттлзатвеі Ё. сават. 

©фтегеп ітапѕ. топити, стопити, истопити, 

_ растопити. растапати; п. топљене, раста- 
пање шї (егіијс) |фшегеп чварити; р. 
чварење; ји 9 епде іфте[зеп натанати, на- 
топити; п. натапање; іпіт. топити се, 
отопити се, стопити се; оош ©фпее, оот 
УГрбедеп бег тееп ЗЗајешпејопе коп- 
њети. 

©фтег п. сало. 

©фтетбаш Ё. ландра. 


масло, сало, притоп; 


_ ©фтегїарре Ї. уљепак. 


©те; ш. жалост, туга, туговива, јад; бол, 
болинак; еїпеп Офитета пи йеп беѓопипеп 
з. 5. ритф Земи шид залеђати (Кош о). 

©фтеггеп бољети, забољети; ооп Зей зи Зей 
шей ип поболијевати; п. поболијевање. 

©фтшетә@) аду. горко. 

О фтенес ид ш. лепир, лептир; баё #еїбфеп 
лепирица, лептирица. 

филе) ш. ковач; Чашфијеро хладноков, 


©@таф ай. 147 


©фпарреп. 


“ студенклеп (О фитрјоот {йт еіпеп Сотер); 
С финер- ковачки; бей О фппебед ковачев. 

Сфипеђе. +. ковачница. 

Ффипеђејо је Ї. угаљ, ђумур. 

©@пш1їебеп ковати, сковати; п. ковање; паф= 
еіпапђес |фишебеп покивати; п. покивање. 

Сфшіеђіпи Ё. ковачица. 

©ф@птїедеп, {і повијати се, увијати се, ули- 
бати се пред ким. 

©ф@тїегеп мазати; п. мазање; еїїттаї јфпнетеп 
мазнути; {їатї їфицесеп 4. 8. баё даат цма- 
кати, нацмакати. 

фине Ё. треће Офиште бјелило, сириџик: 
тоћђе ©фшіпѓе руменило. 

С фишен: тоб |фиишел руменити; !ретћ би- 
јелити; бе 9идепбтанеп |фишеп навла- 
чити, навући обрве; п. навлачење обрва; 
їй 1019 |фтштеп руменити се; {0 ге 
{фшїпїеп бијелити се; |е ји і гради 
се (бијели и румени). ] 

©фтір ш. з. Ж. без обе, %ифје оог 
©фгеЧеп клисница. 

©фтое Ї. Брет. средина у хљеба. 

Сфтойеп пућити се, напућити се. 

©фтотеп тушити, пирјанити, упирјанити. 

©фпш т. урес, накит. 

Ффиштен китити, накитити, красити, укра- 
сити, украшивати, ресити, уресити, уре- 
шавати, гиздати, нагиздати; утиришити 
фета (утиришила га жена); іф |фишфен 
китити се, накитити се; бађе; аф накитити 
се вина; гиздати се, нагиздати се, каћунити 
се; п. кићење, крашење, гизда, гиз- 
дање. ; 

©стисеђег Ї. ооп ©Бет 8 обави Уа 
геїйтипа {йт етіфадепе бетое рје челенка. 

©фтипабе! Ё. етпе 956 колачара. 

©фітиддеїеі Ё кријумчарење. 

©фтшодеїи кријумчарити. 

©фшиВ ш. неопранштина, лотиња; хала 
(воња халом); Фет ©фтшиб аш ебе 
путњица: Офтићв иий Ипогопипо тафеп 
пп Эіпппег загојатити, загојаћивати, закр- 
тожити собу или у соби; п. загојаћивање. 

©фиивеп прљати, гнусити; п. прљање. 

бфишид гнусан, прљав, упрљан, гадаг, пут- 
њичав, халав; ш. гнусник; Ё гнусница, 
неопера, обрљуга; ©фуїшр[шо {йт еш 
|фтишидев @танепдїшїшеїт сүдопера, лонцо- 
пера, дроља; іфтивід шафеп гнуситг 
©сбпшвідіеи Ї. гнусоба. 

©фпабе[ ш. кљун. 

С фпабефеп п. кљунић. 

©фпаЦе Ї. пређица, прегљица, гвоздац. 

©фпайдеп, орт Ффтеше, шепп ез їп Жајес 
{нї цио {И брбољити; п. брбољење. 

©фпарр! Һап! 

©Әсфпарреп клоцати, лоцнути, хлапити; п. 
клоцање; Карреси шї беп Эйђпеп пре дет 
бип? звоцнути, звоцати; п. звоцање. 

10 * 


"ОН ык Н е Ык эсде 


ы ©@тпатфет. 


148 


©фпирйаба айкаш. 


©фпатфеп ркати, ркнути, хропити; п. рка, кројачки, сабовски, "терзијнски, терзијски - 


ркање; ап{апдеп зи јфпатфеп заръкати. 

©ҝфпацбеп, |фпашјеп дахтати, бректати; п. 
дахтање, бректање; јфпацбепо ђетапёоттеп 
допирити. 

©сфпаиабахі ш. етен јобфђен беѓоппиеп обр- 
катити. 

©фпийизеп усекнути, убрисати (евијећу, нос); 
і іфпаизеп усекати се, усекнути се, бри- 
сати се, убрисати се. 

©фпеЧе +. пуж, спуж, шпук; Офпеен= пу- 
жевљи. 

©фпебепібттід завојит (еврдао). 

Сфпефепданд ш. завојица, охођа, пут на за: 
војицу. | 

С фпефешите |. заво) (у сврдла). 

Сфпеетоед гледај Офпедепдапд. 

©фпее ш. снијег; ооп їпбе зщапипеп= 
детоеђјет ©фпее емет; ©фпее= сњежан. 

©фпеебайп Ї. пртина; еіпе її бет крпље 
зешафїе Сфпеебађи крпљаник. { 

©фпееба т. груда, груда снијега, кила; |) 
шї Сфиесеба еп іретјеп грудати се; п. гру- 
дање; іп Офпееба ен тен дегафеп погу- 
кати се; тооае Офпееба уіригпит Јап- 
{апа удика, удљика; еіпе 56 2ерђреце, 
брест, Сфпееђа ен мавиш. | 

`©фпеебифеп ріаг. амј беп Эйштпеп паф {хіфғ 
деја Пепе ©фпее китина. | 

©фпееде бес п. помет; ©фпееде б бет ти 
едеп, @їаНеїё сусњежица. 

©фупее!дбеп п. сајатћив піуаіѕ висибаба, 

©@пеейтибе Ї. снијежница. 

©фпее[о8 копан; фпее[о]ет 105 копнина. 

©фпеериод т. ралица. 

©фпеетеіф сњегопадан. 

Сфисејфиђ ш. крпље. 

Сфпееј тип ш. вијавица, мећава. 

©фпеепа{{ет п. сњежаница. | 

©фпееюеНег п. смута (сјевер са снијегом), 
кимпија. | | 

©фпеїбе |. оштрица, острица; тії дет Офпете 
сјечимице. | 

бфле е = упїтшпепї п. сјечиво. 

©фпеїфеп сјећи, посјећи, сјецати, резати, 
порезати, порезивати, срезати, срезивати, 
зарезати (перо); крижати, искрижати, 
поткрижати, рибати, изрибати (купуе); 
п. сијечење, сјецање, резање, порези- 
вање, срезивање, крижање, поткрижа- 
ње, рибање; їй) |фпефен посјећи се, 
порезати ее; іп УКепде |фпебеп насјећи, 
накрижати, нарезати (јабука, хљеба, дү- 
хана); іп Фтеіег |фпефеи каишати; іп 
©ііїе үбпеібеп искомадати; зп ©фапоеп 
јфпефеп, 015 ©офпіНег наджети, наджње- 
вати; еіп ет енд Ке Ше зи |фпе ен ејекач. 

Ефиефђе;: т. кројач, терзија, шавац; фсё 
©спеірет$ кројачев, сабовљев, терзијин: 
{йт дсббете 916ей сабов, абаџија; ©фпеібег= 


еш $ сабљарка риба, патуца. 
©фпеїфеге! Ё абаџилук, терзилук, шарту ~ 
рина. 

Спее ш. сабљарка, патуца. 

Ффпетесђавен т. закачка. 

С фпеђетђанриет! гледај ©фпеібехеі. 

Сфпефетит Ї. терзилица. 

Сфпећеет енд п. бег @йтїбпет кројач. 

©фпеіеп вијати (вије енијег); снијежити; 
оенијежити; ед јс)пеіе иде снијег, налази 
снијег, находи снијег; п. вијање, еније- 
жење, налажење, нахођење. 

Ффле брз, хитар, лист, жив; айу. спрешно, 
хитно; пей, йбег ба(8 ипо Фор на врат на 
ное; ш. брзић, брзап; јфпеї таеп уско- 
рити (ускори!), похитјети; јбиеї раррету 
тртошити; п. тртошење; Ёопип јфпе! 
бржај! 

©ф@пеет ш. зврчка. 

©ф@пеШдїе Ї. брзина, хитрина, хитрост, хи- 
тина, хитња. 

©фпе(таш} п. еһейопїшп ташшв росопае, 

©@фпе{рїппегїїп Ё. хитропреља. 

С фис раде Ё. кантар. 

©фпер[е 1. шљука; фет бе ©фпер{еп детп ЊЕ 
шључар. 

Сфперјепјапдег т. шључар. 

Сфперјенђипо т. шључар. 

©фпіррфеп п. зврчка; еіпет еіп Офиррфењ 
јадел зврцнути, зврцкати, зврцати; п. 
зврцање, зврцкање; дег деги Офтиррен. 
10105  зврукало. . 

СО фин ш. крој. 

©фпійіеп п. кришчица. 

Сфише |. кришка. 

©@пшШет ш. жетелац, жњетвар; дет Офишес | 
от ФТапфе крајобер; бет Офпшег, бет зиласфје | 
ат поф эн јбпеірепоеп Фе{теїйе |фпетеј 
постатник; Офише= жетелачки. 

Сфишешип |. жетелица. 

Ффишетоене Ё еіпе {00е ешдеђеп наджње-- 
Бати се; п. наджњевање. 

©фпіб ш. режањ, нарезница (меса). 

©фп бан! Ё. дјељаоница. 

©фиівеп дјељати; п. дјељање: 0121 јфјитве је 
надјељати. 

©фпобетгп цуњати, 
туњање. 

Сђиоррети, пи беп еї итфјифеп брблати,. 
блебетати; п. брблање, блебетање. 

С фишјети њушити, њушкати; п. њушење, 


туњати; п. цуњање, 


њушкање, Й 
©фпирјеп т. балабан, назеба, кихавина, 
рорина; ібиирјеп шмркати, шмркнути; п. 
шмркање. 
©фпирабої т. духан од носа, бурмут; 
ата пет С©еииріќабаї вараждинеких 
бурмут. | 


©фтир[аВБаЁе бабт ан ш. бурмуџија. 


©фпиг 1. питиз енаха. 

©фпих 1. штети врвца, врпца, узица, гајтан; 
еіпе ©фпит Фешеп, ®пїаїеп, Жоуайеп и. |. 10. 

низ, низа, наниз, гриња, гривна, гротуља; 
сіпе Бате Фишт зит Злијајјипд дет Вамеки= 
тобе еярада; ои бетбтїшеп сирадити, 
осирадити; еїпе ©ф@пит, ірогап Ме іе 
детећђе їрегбеп личар; ата (ер ©фпїте ап= 

" пађеп гајтанити; еїпе ебе ©фпїйте аш 
Фере кат; еше 211 ©фупїїте роги ши Гере, 
їріе {Те Ме (теісотрё ђаНеп шемшета. 

Сфпитбатіт. бет генпепре ©@питбБатї наусница, 
наустица; (Ме обеси ©трреп оош ©фпитбатї 
[шат Беѓопипеп, йеп Офишбак! беопитеп 
загарити се; бер еіпеп дхобеп ©питбатї 
ђаћ брко, бркоња. 

Ефиштбатна бркат. 

С фиштђеше! т. анё сплет Се тоболац. 

Єофийтбтуй Ё утега. 

©фпитте Ё. зврчак. 

©ф@пихтеп зврчати, звркнути, Фркати; п. звр- 
чање, Фркање. 

_ Сфобаз т. еіп Зете (аенијфеп 9118 Шокац, 
сой. Шокадија; тереп пиле еіп ©фоїаз Ф. 1. 
липо ай лијепо и. |. їй. шокетати; п. 
шокетање; фюегїтанїф {йт Шокац Шоко; 
Чеш. Шокче; р1шг. Шокчићи; дшш Офоваз 
тафеп шокчити, пошокчити:; Фоа; їретдеп 
шокчити се, пошокчити се; п. шокчење. 

Со ши #. Шокица. 
Соо шокачки. 
©фоп већ, веће, јур. 

Себи красан, лијеп, дичан, ђузел, ђиди (ај 
иди коњ, момак); іфӧи, шифеђај бет 
©бтрес пай) прикладан; јфби ооп Фегјоп 
главит; ш. краеник, дилбер; Ё дилбер, 
љепотица; |фби шафеп уљудити; еіпе 
(Вејфифее јӧп шафеп уличити; |фби ғи 
јеђеп наочит. 

Фсђопеп жалити, штедјети, поштедјети. 

(О фбиђе #. красота, љепота, лијепост. 

©фопипд Ё ођие ©фопипд немилице, неш- 
тедице. 

©фопипд8(08 аду. нештедице, немилице. 

©фор[ ш. прамен; бег Офорј бег Феппе ћуба. 

(С фбрјепиет ш. кова. 

©фбр[еп црпити, црпати, црепати. зацре- 
пнути, захватити, захватати (кашиком 
јело), грабити; п. црпење, црпање, пре- 
пање, захватање, грабљење; іп 9 епде 
|фбртеп нацрпсти, награбити. 

©фбр[ет ш. творац, створитељ; ђез ©фйр[етд 
створитељев. 

©фбр[детаВ п. еп Офбртаејаћ боп 911018 врг, 
крбањ. 

©фор{беппе Ё. капорка, Ъүба. 

©форіег ш. еіп дтове: ©фёрїїд гї шп 
Збајђес эп |фбрјеп кутао, кутлача; еіп 


фин. 149 


©фтеіеп. 


Сфорое {йт ме Фінес, шп баз Вође 
аи детп ©фбіе аиёәціфоріеп иснолац, 
паљ. 

Ффорреп ш. наслон, појата, шупа. 

©сђор8 ш. шкопац, претукач, шкуљ. 

Сфбрјеп еф п. овновина, шкопчевина. 

С фотифет ш. димњак, димљак, комин. 

Офор т. крило, наручје (у наручју аці ден 
9(ттпеп). 

©фореПе Ё. кош, закошак. 

Зое Ё махуна; ©фоіеп беѓошшеп махуна- 
ти се; п. махунање. 

СЕ фоепјаје(и ріг. рогачић, грах рогачић, 
боранија. 

©ф@тадеп ш. ногаћи, шарагље. 

©фтанбБе Ё. бурма, шајтов; ©те ©фтанбе, ме 
беп шет еј [еШ чељуска. 

©фтанбепдапд т. Офтанбепдапде аш Ошвеп 
анета, олук. 

С фтанбђешиц ет Т. орах. 

феб п: страшило, страхотиња. 

Ффтефеп ш. страх, плашња; еіпе #тап{ бе 
страва; рог Офтефен Їтапї шетреп престра- 
вити се, престрављивати се. 

Сфтеїеп страшити, плашити, пудити, тјерати; 
п. страшење, плашење. 

С фтеђај страшљив, плашљив. 

Софте) страшан. 

©фтейшаппФеп п. страшило. 

©@те1беп писати, списивати; п. писање, епи- 
сивање; батац |фте ен натписати, натпи- 
сивати; еіпеп ФаПатап јохеібеп записивати 
(од грознице, од главе); зи @пбе јстеібеп 
дописивати, дописати; |і ја јфхеібеп 
написати се, исписати се; іп Офтефеп біш 
єіпёоттеп раслисати се; іп ©офгеібеп йбег= 
ітеўеп натписати, натписивати; бег ди 
|фсећбен Їапп кракач. 

©сфтеібег т. писар, ћато; е8 ОфтеЊе3 пи- 
саров, ћатов; ©фтеїбет= писарски; дед 
Сфтефета таи ћатиница. 

©футе1беге1 1. писарина. 

С фте пије п. прегледалица. 

©сђхеібіюеНе Е. еше јобфе еіпдеђеп натписивати 
се; п. натписивање. 

С феефдена п. дивит. 

©фтеіеп викати, повикати, повикивати, зи- 
јати, дријети се, дерати се, гракати, грак- 
тати, гољуждрити се, карати, торокати; 
п. викање, повикивање, зијање, дерање, 
гољуждрење, гракање, грактање, карање, 
торокање; {їатї |фтејеп издирати се, про- 
дирати се; п. продирање; ойпе (хип 
|фтејеп зипарати; фитфбтіидепй јфтеіеп 
вриштати; п. вриштање; тефе шта ©фтеіеп 
Еопшпеп раскривити се, развикати се, 
усцикати се; еіп їоепід јфтеіси провикати; 
їй) ја їфтеіеп навикати се; јфгеіепо оотбеј= 
деђеп провикати; миле еіп (еї {Фтеїеп ре- 
вати, њакати; їріе еіп јипдес Фаје }фтеїет 


умро -_"- Г"""ћ_ГА Арын 


©фтеіег. 


квекнути, квечати; п. квечање; їшїе ет 
Сре јбтеіеп скичати; п. скика, ски- 
чање; іїџіе еіп 81ерерорү фест 
пупати. 

©сбтеіес ш. викач, укач; бет 10е Офтетет 


150 


А, ИТУ СОЎ А, 


Сфаф. 


чарнути, таркати, тарнути; 
таркање. 


п. чаркање, 


за - | ©фйтбаїеп ш. ожег, жарило, жарач. 


©фитёе ш. угурсуз; ет Офилке їџетбеп поу- 
гурсузити се. 


дрнов; бес ©сбхеіех, еіп решени еђез Зе, | Офитае ё прегача, опрегача, опрежина, пре- 


баё іп бег аф їсте, їріе еіпе Эіеде, 01е 

оош Зое іоеддеітадепи їріто дрекавац. 
©гӯтеіђої5 ш. викач, викало; ай). грлат. 
©фтееп корачати, корачити; поступати, по- 

ступити; п. корачање, поступање. 

©фтіјі # писмо, књига, посланица; рука 
(има лијепу руку). 

Еф ш. корак, коракљај, шкрок; Офин 
оог фи деђеп ићи ногу пред ногу; 
ештеп ©фтій Шип крочити. 

фи феп п. фи фђеп шафеп чавкунити, 
ићи брзо. 

Сфтоју пријек (човјек). 

С фтбрјорј ш. купица. 

©фтої п. сита, сачма; еіпе 11 Сто! куки- 
ња; ег јасЕ пле ©фто!, тоађтено апбете 5102 
потијфес шидеђен сиўе сачмом (кукурузе). 

СфтоНейег Ё ‘палије. 

©сфбиб ш. турање. 

©сиб(абе 1. шкрабија, Фиока, чекмеџе. 

С фиффеси јеіп, ірехдеп снебити се; п. сне- 
бивање. 

©фиў ш. ципела, превља; Зен ооп Офиђен 
ножањ, пашмага; ©сфиђе апаеђел обути, 
обувати; аи8зіеђеп изути, изувати. 

©фиђбапй п. обувача. 

©фиђтафег т. превљар; ©фийушафет= прев- 
љарски. 

С фиђлетен ш. обуваћи каиш. 

фи Ё. дуг; еше фи йеп подужице; айе 
©фщ беп стародужина, стари дуг; бе! 00тғ 
Ђапрепеп ©фш$еп поф пене тафеп приду- 
жити се. 

фи еп дуговати; п. дуговање. 

фи ма дужан; крив; ш. кривац. 

©фщшопет ш. дужник. 

Сфше Ё школа; ме Сфше іп беп #ЇбЇїеїп 
џагара; еіп Чпађбе, бет піфі іп ме ©фше 
дейї пустођак; фи! школеки. 

Су је ш. ученик, скулар, дјак. 

©фіесіпп 1. ученица, школарица. 

- биће #. раме, рамо; ме Зфи ет бе {ег 
бед гребен. 

фи есб[а п. плеће, плећи, плећа. 

фи еп р1шг. плећи, плеће, плећа. 

фи шине п. школа, џагара. 

СЕ фипауја + Шумадија; ооп бе Шумадија, 
шумадијнеки; еїпег аша бер ©фитайбца 
ш. Шумадинац; еіпе ама бег Зфитаоа 
# Шумадијнка. 

©фирре Ё љуска, крљушт; 
перут, прхут у глави. 

©фирреп гледај ©форреп. 

©фйтеп: рад епес јфйтеп, | тел чаркати, 


ріш. љупине, 


% 


жина, кецеља, бошча; 
лиздекача, ћилим. 

©ф@їйтдеп запрећи, ру- 
каве). 

©фиў ш. метањ, хитац, набој; еіп Ссић 
ирет један хитац барута; еіпеп ©фир 
Шип претурити се. 

©фііеї 1. здјела, каленица, чинија; еіпе 
Кафе © плитица; ете 00(етпе ©сбйј= 
је ваган, чанак, копања; еіпе ЁрЇзетпе 
©фііег шї ее ои ееп {йт је, 
айтат и. 06. заструг, заетруга; еїпе їтбепе 
©фіеї каленица, бљудо; еіпе Ёирјегпе 
©фіїеї сахан, сан; еіпе 91 Неје терене 
оре теіайепе ©фіеї ћаса. 

©сфіеппафег та. чанчар; без ©сіїіейтасетё: 
чанчарев, чанчаров. 

С фијет ш. чизмар. 

фи етђаторе! п. чизмарлук. 

фине е ет т. ћириз, ћириш. 

фине те ш. бичкија. 

©фїш, пїфї 2196 рехав. 

фине дрмати, трести, потрести, потреса- 
ти, цимати, мућкати; {0 |фиеји трести 
се, стрести се, стресати се; п. дрмање, 
тресење, цимање, мућкање; еїпшаї ій 
їеїп дрмнути, треснути, мућнути; їп 
#бадеп [Шеп труцкати, труцкати се; п. 
труцкавица, труцкање, ) 

©фіНеп сипати (брашно, воду), 
усути, точити; п. сипање, точење; 
іретід |01 еп сунути. 

©фив ш. сахрана, остава, заклон; окриље; 
©фив ипо Сіли обрана; ©фив Мејепр 
заклонит; іп ©фи& пеђтеп не дати кога. 

©фіве ш. стрјељач, пушкар. | 

©фїБеп штитити, заштитити, заштићивати, 
заклонити, заклањати, бранити, обранити; 
йй) јфйбеп заклонити се, заклањати се; 
п. штићење, заклањање, 

©фиво т. скровиште. 

©фпшабе ш. ейџраѕз бета) {йт Феш]фег 
Швабо; јипдег ©фшабе Швапче; рш. 
Шшвапчићи; со, Швапчад. 

фр и Ё. Фешфе Швабица. 

С фровбуф швапски. 

С фов ет п. Швапче, 


901 ооп ©фйтге 


запрегнути (екүте, 


сасути, 
еп. 


4 || 
И 


Г Ж 
| 


©фпшаф слаб (од зиме, од врућине), слабо- 


моћан, нејак, мекан (ракија), танак; дег 
енра8 піфі ехітадеп Фапи муанат; ш. ела- 
ботиња; соП. тешена ори Сибети нејач= 
Фіра апи еп млећак; ја тафет 
слабити; ј@іџаф (ресреп малаксати, осла- 
бити, изнемоћи, онемоћати, сијешати, 


©фіоафеп. 


изгубити снагу; |фаф ило тадег іоетоеп, 
Бејопђеса бих) аијсбіџеепоед Фебеп, бађет 
сиф оетафЕтф скуцати се. 

©ойфеп слабити, раслабити; п. елаб- 
љење. 

Сфоафђен Ё. слабост, нејачица. 

О фовф и ђ: еіпе |феовафИфе Фејоп мрлутина. 

©йпареп ш. боз (таз, !ребфез шї ешет 
Сене секђе абдетађЕ іюіто откое, 

©ірадет ш. бе бган тибет шура, шурак; 
рез (ђетапиа %типӧег дјевер; їп сЕ 
фет Софіеќег шеїпег @тап евојак, свак; 
ђез (О фурадеа шурин, шураков, дјеверов, 
својаков; фей (Офрадета тап шурнаја, 
шурина жена. 

©сђіюйдетіпи Ё без Ж Йаппед (Офрејкст заова; 
хаи без тирегә рез Убаппед јетрва; бег 
хап Офренет сваст, свастика, сваја; сва- 
стика пеппеп свастикати се; зи дег тап 
дјевер !|Е снаха, снаша; 0—5 шура таи 
шурнаја; апи бет (Офраделил пашеног; 
5йбфеппатеп, біе бте Ссђіоісдехіофіет 2. 5. 
ет {ерідеп ©сіойдетіти (заова) 0101: љепо- 
тица, златоје: бег Сфіойдегіпи беђдтід зао- 
вин, јетрвин, свастин, свастичин, свајин, 
снахин, снашин, шурвајин. 

С фрадефај !. својда. 

©фшаШШе Ї. ласта, ластавица; Ме јипде 
(С фисбе ластавичић; Фет Офоа(бе ластин, 
ластавичин; ©фіра(беп= ластавичји. 

©фпаїет т. (бђера сек) швалер; бет јипде 
©фіюаїет швалерче. 

С фрати ш. гљива; еуђер, сунђер; еіп еббатес 
дебет Офрашии рујница, сирњаја; еіпе 
201+ Сфрапти пухара. 

С фи Е бухав; јфірапиніфіег Заір то: 
бухавац. 

Сфиап ш. лабуд; јипдег Офтап лабудић; 
баз ЗЗеффеп бош (Офтшап лабудица; бед 
©фшапд лабудов. 

©фпапдет носећ, трудан, тежак, бременит, 
бређ, судруж, здјетан, дјетињ, пунан, зба- 
бан, труо, нејак (нејака жена), куљав 
(куљава жена | фитпујиф); јфіџапдех !регбеп 
затрудњети, затешчати, забређати; осје- 
тити се (осјетила се жена); Бе аивег ђе 
{фшапдет їріхо копилача, грјешница. 

©фпаш еп њихати се, колебати се, наводити 
се, навијати се, либати; п. њихање, коле- 
бање, навијање, либање. 

Стаи ш. реп, курјук; баё Сфіоопг ке орт 
уфе варка; пи Сфегзе бег пиете, бејопреса 
ће! бет фўтапепзіитег барка. 

Сфірати ш. рој; дет егќе Офали бег Э1іепеп 
првенац. 

©фпйтшеп ројити се; шепп е5 бег првенац 
Шш паројчити се; п. ројење, паројчење. 

©фпшйттег ш. протуха, свјетска протуха. 

Офіюайе Ё. кожурица. 

©фіратё црн, вран, мрк, галичаст; {фаг 


151 ©ф@шеїп. 


аиёјеђеп црнити се; {фат шафеп тра- 
нити, навранити, овранити, црнити, опр- 
нити, омрчити; еїпе 1061ден | рата штафеп 
зацрнити; іф јата јйтбеп навранити 
се, омрчити се; јіџата їретоеп поцрњети; 
|фуратаек Фипр гаров; јфіюахзе Фтйбе га- 
ловран; {фшатге$ ит сугаре; |фтракает 
58 галоња, вранота; без |фракдел Осел 
галоњин; |фуратаео ај гара; рез ифиа:= 
зеп Офајег гарин. 

Ссіџатайидід прноок, чарноок; |. црноока, 
чарноока ; бађег бег аше ешез Сајеа, 
йад етен јфіџатәеи Ўапо ши біе (идеп баі 
чарноока ; іфіоатгйиоідет Ўйпд(по прноочић, 

С©сфіюйтзе Ё прнило, црнина, вранило. 

©фйтдеп прнити, оцрнити, опрњивати, вза- 
нити, повранити, мрчити; п. црњење, об:)- 
њи вање, врањење, мрчење. 

Осфіратзђаатід прнокос; |. каракоса, прнокоса: 

Ссђіоатгёбрїд баљав, баљаст. 

С фрата оф прњкаст, мрколаст. 

С фракашве Г. еїп Ўепјсб, бес еїпе јфіоатае 
ве саде: јо пеп шап бе #3тап}фешет 
прнокапац. 

С фраајфперје ё ражањ. 

фаха ресе т. репа тагбиз жуња црна. 

©сфіюабвеп дрндати, говорити којешта, раз- 
говарати се, јегленисати, нарадати, ћере- 
тати, прдлати, напрдивати; п. разговарање, 


јегленисање, нарадање, ћеретање, прдлање, · 


напрдивање; еіп шепід јавен проћере- 
тати; име еіп бир јфавен пртљати; п. 
пртљање; їраё јсфірабе би да? што прт- 
љаш? {апоіоеід |фтавеп бенетати; п. бе- 
нетање. 

Ссіюаветг ш. пртљаш, јегленџија, епрдало; 
(апајое дег Сфіравег бенетало; «(8 Офе= 
уох шрник: 0и ©фіюйвег! шта учини? 
црниче један! 

Сфіїрйветіпи 1. нарадаљка, палавра. 

©сіоејеї т. сумпор. 

С фиеје ађеп ш. ћибрет. 

С фтоеје ђе афеп п. ћибрет, сумпорача. 

С фре т. реп; ©сфіюеі= репни. 

С фре тетен пподрепицаподрепнина кускун. 

О фуре {ИШ п ооп дертаќепеп (беде! тртица. 

Є©сђіџеідеп мучати, ћутјети, шутјети; п. му- 
чање, шутјење; еї їџепід {фїйеїдеп поћу- 
тити; ши Ссфіоюеідеп бгіпдеп ућуткати, 
утајати; «стап јфіреідеп ђеіреп Ћуткати, 
шуткати, умучкавати, умучкати; п.ћуткање, 
шуткање, умучкавање. 

©фіреідепо айу. мучке, ћутке, мукло. 

Сфіюеідјат ћутљив; ш. ћуталица. 

©фшеїп п. свиња, крме; да 
©фїреіп крмак, вепар, бравац, назимац; 
Сфрете бо], крмад; $ўтпфетїюрїї {йт Фере 
гица; 901 ©фіџеіпе, Ме 1010 {ей ет 
реп, Уебитфеп мангулац; Чеш. мангул- 
че; бад едем еф ооп мангулац, Ше 


ибли ђе 


О фешеђен. 


їапа{аїт {еН зи тасфеп іп, абет аиф а= 
дег есітадеп їбпиеп јецан; Офрет їретђеп 
посвињити се; Офреш= крмећи, свињећи, 
свињски; рїї {йг ©фіреіпе гиц; гиц 
хијеп гицнути, гицкати; п. гицкање; 9901# 
ит ©фіеіпе їредзијадеп уш! уше! зи ]ип= 
деп ©йушетпеп јаде тап шике! 

©сїоеіпсбеп п. крмешце. 

©сіоеіпееў) п. свињетина, 
крметина. 

О фрешеђапо је; ш. свињар; 5е8 Офешфапр= 
(ет8 свињаров, свињарев. 

©оіоеіпђіхі ш. евињар; јипде: Офрен и! 
свињарче. 

С бовиђини Ё свињарица. 

С френијф свињски. 

С фоеиа ет т. бургијаш, калауз. 

©фшеїп{їаї ш. свињац, свињ, кочина. 

С фреша од т. валов, корито. 

С фрепите ет т. крдар. 

©фше ш. зној, пот; пп ©фіоюеіђе знојав, 
знојан; їп ©сіоеів биидеп ознојити. 

©йше шф п. ет дејнеев ©фушетр1шф) јаглук, 

©ф@тедег1їй) раекошит. 

©сіреїе Ё. праг. 

©фшеПеп отјецати, долазити; еЗ ји ЛЕ до- 
лази вода. 

Сфішеттеп 4. 5. баѕ ујео йбет еїпеп иб, 
переп еїпеїт ©іед пловити. 

2 фурешен гибати, њихати, махати, омахивати. 

Сірет тежак, мучан; ўсбіџег, {апојат мрдан: 
[оет зи беђапое(и еилодрцан; јет (рез 
џеп отежати; бег{ец{еї јфі0ег тешко до 
зла бога; еіпе јфтете 9(сбеі крвопија, те- 
гобе. 

Осіоете Ї. тежа, тегоба. 

фест Па тром, тежак; јсіоетіа а їоегбеп 
отежати, отешчати. 

О фретт ід ејетан. 

©фіоетї п. мач; еіпе ті Сфрешет, бе шап 
{йт оте бейеп 58 вуковац, мач вуковац, 
чарак ђурковац и сабља димишкиња. 

©ФфшетШПе Е. 115 тегташса перуника, бо- 
гиша, мачип. 

Ффенет Ё. сестра; села, селе, сека, сеја; 
дет ©йшейїег деђбта сестрин, селин, секин, 
сејин; ©сфіреег пеппеп сестрити; еіпе дш 
Ффуејет шоа еп посестримити. 

Ффејетфеп п. сестрица. 

©йтейетшапп т. зет, сестрин муж. 

С френефај Ё. сестринство. 

Сфрейегіобп ш. сестрић, сестричић, нећак. 

Ра Г. сестричина, сестрична, не- 

ака. 

©айш1едетйПегп раг. баё баи, Ме фашше 
бет Сфинедес ети тазбина. 

©фптедетишНет Ё бе инет бег хаи таш- 
та, пуница, баба; рез Убаппев Ушет све- 
крва; бег Офиледестинег деђӧхід таштин, 
пуничин, бабин; евекрвин. 


прашчевина, 


152 


ж 
©ефгейт. 


©ф@їю1сдеїїрйп ш. зет; ейоа Өаїб{фїштедет{ойп 
сузетица; бе ©уптедет]ойпд зетов; Офіоїе= 
јођи= зетовски. 

С©сіоіедетіосіет Ё. енаха. 

(С фитедетрае ш. бег таи Фаіег таст, пу- 
нац, старац; её УЙаппез Жајер евекар: 
без О фпледетошета тастов, старчев ; свекров. 

фи Ё жуљ; |филејел тоеп жуљити, 
нажуљати, нажуљити, 

Ффилелд: еше {феде 
лија. 

Сфилишпеп пливати, пловити, напливати, 
напловити, плавити се, плутати; п. пли- 
вање, пловљење, плављење, плутање; 
| итен 618 допливати, допловити. 

О фритиег ш. пливач. 

©@шїтшегїїп Ё. пливачица. 

©сфіріпдеї ш. вртоглавица, замавица: беп 
©сіоіпђеї беёопипеп завртјети се (завртио 
ми се мозак). 

О филиве а вртоглав. 

С фиотивеПорј ш. вртоглавац. 

©фюп еп: е8 јфплире піт врти ми се 
мозак. 

©@шїпбеп нестати (пола ме је нестало од 
страха); ооп беп Одатер лињати се; п. 
лињање. 

©сфіоіпдбат: јо |фуре, баў тап её, ши её зи 
ђебеп, о |фимидеп тпиў заматан, замашит 
(мач, нож, дрво, сабља). 

©фїюїпдеп махати, махнути, узмахивати, ко- 
летати, витлати: |фитиден ши зи [енбеп 
завитлати; јиђ јфитидеп винути се; п. ма- 
хање, узмахивање, витлање. 

Сфђимвеп знојити се, ознојити се; п. зно- 
јење. 

©сфіобтеп клети се, заклети се, закљињати 
се, присећи се, ротити се; ђоф 110 #ђепег 
|фибтеп преклињати се. 

Су! спаран; |фш јеги, Бтеппеп (ооп бет 
©оппе) пригријати, пригријевати, припећи; 
п. пригријевање. 

©ф@уүрїе Ё. омара, запара, припека, 

С©фіоипоједег Ё еіпе бег иреген байеп 
©фпипа[ебетп брчје перо, брчно перо. 

©фірит т. заклетва. 

©сцор т. шкуда. 

Феђешћо, ©їайбї Шибеник. 

Феђа шест; пи Фатепјрје! шестица; [пай 
ооп јефа шесторо, шесторица, шестина; | 
©{ше ооп јефа Зађтеп шестакиња. 

Сефзентела: !ефёеітегідез фар шесторак, 
шестакиња. ? 

Фефјег т. шестак (ооп бес УШИ). 

©ефӘйпдет1їў шестопрст; ш. шеста. 

Сефђвае де  шестокрили; Ї. шестокрилка. 

©еф{е[ п. шестина. 

©е@їеї шести. 

С©егзеђи шеснаест; 
есторо. 


9(сбей крвоса- 


9012091 ооп јефаеђи шесна- 


+ 
Сефзеђтег. 


©ефгейтїет шеснаести. 

Сефзід шездесет; 913091 ооп јефад шезде- 
соторо. 

Сефаидет шездесети. 

©ее ш. језеро, блато; [. море; ©ее= језерски; 
морски, поморски, приморски: сі, їр ей 
еїп ©ее деше[еп блатиште. 

©ееБатБе Ё арбун. 

(Сеебеођиелпи Ё.. језеркиња, 

Сеебїшттпе | пушрћеа локвањ; 
1ш{еа жути. 

Сеећјф ш. еп ооп Сеећјфеп гавун, Мај. 
Рапеіпо; љубљај. 

| ©ее[е 1. душа: ме аттеп СесГен апдеђенђ за- 

| дүшпи (недјеља, понедјељник); задушнице; 
бабе ит бег Сесје 101си, че фђепде по- 
душје. 

©ееїфеп п. душица. 

©ееїепретбетбет т. душогубац. 

| Сеетапи ш. поморац. 

| (Сеетаибет ш. гусар. 

(Сеетаибете! Ё гусарина. 

Сесіі п. дтођег, баїесте галија. 

____ Седе! п. једро, елћен. 

Себеи једрити; п. једрење; зи једе! 1 ап[айдеп 

| заједрити, поједрити. 

©едеп ш. благослов, благосов, благодат. 

Седепётеіф благодетан. 

Седпеп благословити, благосиљати, хала- 
љивати; п. благосиљање, халаљивање; іф 
[ейтеп (ајјен, Седеп пеђшеп благосовити се, 
Феђен видјети, огледати; |еђе тап? види ли 
ее? ђа8 Сеђеп вид, виђеније; ап[апдеп 2: 
јереси, бте (идеп б{їпеп прогледати; п. про- 
гледање; аиј ейра8 јеђеп загледати; п. за- 

' гледање; паф еіпепі јеђен, бес Фопипен {00 
погледати; п. погледање; ој; јеђеп виђати; 
п. виђање; ипреш о) јеђеп назирати; п. на- 
зирање; {і јеђеп видјети се, виђати се; 
п. виђање; ўі) јеђеп Таеп коўаснүти се, 
којасити се; їй [а јеђеп нагледати се; 
поф піе о невиђени; бер 007 їй 
іпїерё стрмоглеђа; фебё |е беспе замичу 
мү очи за д]ево]ком. 

@ейпе Ё. без одела тетива; Сеђпеп без дашјеп, 
оте са Жајспјрецеп дебен свици. 


приморкиња, 
ара бијели. 


Берпеп, {0 тежити, жудјети, жељети, по- | Сейепатт т. 
і | СеНепба еп т. насјеница. 


жељети, зажељети се, жељковати; 


158 (Бенешова. 


Себе Ё. свила; еіпе 9101 тоўеп[атбтде Фере 
ђувезлија. 

Фетеп евилен; |ефепе баат ђабепо свилокое. 

СеїбспјабтіЕ Ї. свилара. 

ФСефенђат (ет ш. свилар. 

Фефешеноано Ї. зи ®ешфеп бурунџук. 

©еептанпре Ё бет шїї @е{рептаиреп бапдеї 
ітеібі бубар. 

Сеђешоо Ла свилорун. 

Сеірепзеиа ш. еівес ерир (платно од домаће 
свиле). 

Фефена си ш. ибришим. 

ФСеће Е. сапун, саплун; рагицје Себе раки 


сапун. 
(Сеђенп сапунати, сапунити, насапунити; п. 
сапуњење. 
Фе еијеђет ш. сапунџија; фе Фешенћеђет8 
сапунџијин. 


Сеіепјіеретеї 1. сапунџијнина, ћерана. 
Сеіепјіерехіпи |. сапунџијница. 
едер сапунџијнски, сапунџијски. 
©еше Ї. цједило, ћедило. 

Сеђеп циједити; п. цијеђење. 

Сен п. уже, конопац. 

©еет ш. ужар, конопар. 

Се цес ш. пеливан; Се виде пеливански. 

Сет његов, свој. | 

Фе бити, бивати; п. бивање; іф и тїї 
нијесам; затећи се, затјецати се. 

©Сеіпіде: їріе еіпег рег Сеіпідеп својски; бет 
Кет еј {йт е Фенидеп 0а несвојтљив. 

Фен, је реп како, одкако; јен ет, је Тепет 
Зей одонда. 

Феце Ё. страна, бок, банда; Фебе іп Эифе 
образ; тефје (Сене без Зиед и. |. їр. лице; 
ме еіпе Сене бег үесое(ајі 50 ока: страна 
(једна етрана брашна, вуне); аи бе Сене 
ееп испоредити; пи Убу еден ти ође детађе анд, 
јопфети пай бер Сене сейеп застранити, 
застрањивати; пай бе Сене побочке; ороп 
йет Сене (прикрајак) из прикрајка, испри- 
јека, изребар, изребра; ооп бег (меп 
Сене ђипел; ооп аЙеп Себе одевакле, 
одсвакуд, одевакуда, одасвуд; ©епеп= 
ребрани; Сене, фатје! страна. 

©епе п. бетт. фет бтетје йеп рех Жар сатљик. 

еїпед ©{тотед отока. 


[ейпеп, |фтасфјел чезнути, удити, кнути за| Сейепбтеі п. подбојнача. 


ким или за чим; 
[0 јеђпен, бїпдезодеп ретбеп паф еіпет 
божје (паф бес бета) тежити (еве тежи 
на свој завичај). 
Серији Е. Сеђијиеђе Бебопипеп чезнути. 
берт врло, веома, јако, здраво, сасма, тешко, 


пуно (пуно добар, пуно складан): 
Зијанипепјевипдеп пре: прекрасан, пре- 
лијеп. 


©еїйї плитак; аду. полојито. 
Сефнаје Ё. пличина. 


п. тежење, жељковање; Сейепііефеп п. протисли, протиеци, пробади, 


провор, бодеж, санџије; Сейепјіефеп ђабеп 
протискивати: протискује ме. 

Сейепіеіп ш. аш Уетре іп беп #апегиїйфеп, 
фаш ме Све те аншдеїпапбест {Шеп 
пријеклад, пријекладник. 


іп | ©ейешшапо | без ©фц{ед егије, ребра у лађе: 


сте Фенешроаиђ (ооп брвна) аштифјеен по- 
брвнати. 

©ейепіред т. стрампутица, охођа, охође, 
распутица, распуће; ап] сіпет © еНешоеде 


(бе оба. 154 
етрампутице; аці Сенепшедеп деђеп етрам- 
путичити; п. стрампутичење; аці Сешеп= 


їоедеп шапдет ребрити; п. ребрење. 
©еійойті$ поребарке, на страни, са стране, 
алабанда, јандал; јеіойтіз, ођие Зеидеп 
насамо; јешовиа, абаседел ад. склонит; 
Е Беидеп укосити, намјестити што 
косо; јер а Елштиси прекривити; јен 
поета. (епбеп закренути, закретати; п. за- 
кретање; і јеШодка пеідеп одервељи- 
ти се. 

етеп т. Сејмен; ©ејтеп= сејменски. 

©еѓипђапі т. їп ие ајевер; дез ©Сейп= 
баеп дјеверов; (Оеширашен= дјеверски. 

©еїбапрес: іп дег Зщјаштейјебипдеп сам- 
други. 

©е[БўтїЧет самтрећи. 

(Се сам, исти; јебјЕ эп јетанр Фоппиел 
доћи коме на ноге; бооп јебј сам од се 
(научио), посебице; їраѕ юр јео ђетоот 
Тепић, пафіюӣфіё самоник, самораст; еі 
бло, бад ойпе 92е ет, ооп је[6ј {етті самоу- 
че; бег Нађ јер пађтеп пир самохран; еїпе 
тап, йе 0) јео пађтел тив самохра- 
ница. 

@е[5ййпй1їд самосталан, самовластан; ш. са- 
мовласннк. 

(Беј б ет фај еп самосаздан; ш. самостворитељ; | 
је беј фајјепет Фо! самосаздани Боже! 

СеГбјИијф саможив, себезнао. 

бе  еспепо самоук. 

Се ид т. саможив. 

СеТоўтиото ш. самодављење. 

епа блажен, покојни. 

СеПоѓеі Е. блаженство. 

СеПетіе ш. арішт черевиз. 

ееп риједак; аду. мало кад. 

Сеат чудноват. 

©етепбхіа, (аи оп бет Фрпан іп Фетел 
Смедерево: (ерісі біејег ©їабї Омедереви- 
на; ооп ©Сешепбхіа смедеревски. 

Сети, ©іабі Земун. 

Сетите“ земунски; т. земунац. 

Сет теми Т. земункиња. 

©епппе[ Ё. земљичка, земичка; дође (епа бе 
Сетите! гуска. 

(епа! ш. сенат, шенат, вијеће. 

©епаїог ш. вијећник, шенат, сенатор, сина- 
тор, сенатур; де Фепајота сенаторов, си- 
наторов, вијећников; ©епа{от8= сенатор- 
ски, синатореки. 

©епфеп слати, послати, шиљати, пошиљати, 
пратити; п. шиљање, праћање. 

бепффтеїбеп п. посланица. 

Сеп ш. ѕіпарі слачица, горушица; Фепј= го- 
рушични. 

Сепдеп палити, запалити, запаљивати, опали- 
ти, попалити, напалити, напаљивати, 
смагнути, осмагнути, смудити, осмуди- 
ти; жагрити, ожагрити (зелен куку- 


ФСеђеп. 


руз); јеђ јепдеп палити се, опалити ее, 
осмудити се; Седеп п. паљење, запаљи– 


вање, жагрење. 

©епїеп пуштати, пустити; і јешен уг- 
нути се, угињати се, улећи се, улек- 
нути се. \ 

©еппет т. станар, планинар; без Сепиегѕ 
станарев, станаров. 

©еппегеі Ё стан, станарна, мандра, катун, 
бачија. 


©Феппегіпп Ё станарица, планинка; 
дердтід станаричин. 

Є©епибђіхі ш. планинар. 

Фепиђиће Ї. плужина. 

Фепјаї ш. самсар; Сепја“ самсарски; Фори 
еїпеё ©еп]аїд самсарина. 

©еп{е Ё. коса; Сепјеп= косни. 

©еп]епат ш. "бабах, руцељ. 

Фепјештид ш. гривна. 

©епепїеїї ш. гладилица. 

©епеп{НеЇ т. косиште. 

Фет! п. сарај. 

Сета8бет ш. 
рашћер. 

Сетђе ш. Срб, 


с де= 


Сопимапраи! поглавица, се- 

Србаљ, Србин, СОрбињ, бСрб- 
„љин. Србљанин; бесан ф Србо; ейт јип= 
дет ©егбе Српче; јипде ©етбеп брпчад: 
1рдїїтфе елеп без Сегбеп ори Сене 
дет 9) к, Рац; регітаиїіс) Рацика; ши 
Себеп ттафеп ербити, поербити; й) ит 
@етбеп тасђен, јиђ Зайт аиёдебел србити 
се; пай) језбтејес Ур Хебеп србовати; п. 
србовање; еп ©етбе їрегдеп посрбити се, 
Фетђепоо(! п. Србадија. 

а адј. Српска ;е тег ооп Сесбіет 

` Србијанац; сід бтапепзішипет боп Сештен 
Србијанка; ооп Сети Србијански. 

©егбіпи Ё Српка, Српкиња; ©егбіпт Табог 
[фет 3ейдіоп Буњевка. 

Фетбујђ српски; еіп а е8 #їтфепбиф, бап: 
ео) обес дертисћ, база бешт јесбуфеп 
БИ, пађет ЧЕ с(8 бе тецеп тијј ен 
91 ацдел ербуља. 

Сегбіўхеп србити, посрбити; п. србљење. 

Фетђаг т. (еоћртојоћ, Фепетадета(Ноег сер- 
дар; дез Оетрата сердарев; Фетрах= сер- 
дарски; (ебіеі еіпез Седат сердарија; 
Убйтђе еіпез Седат сердарство. 

Сетејфапет ш. шережанин. 

Сеташа, ђ.: Сеташајад Срђев дан (27. .). 

СетојеНе |. еіпе 9111, јо еп Зајфдепојјен. Пбет 
ме беитее дебтейеі їріт) покољењак. 

Сеј ш. сто, столица. 


Сереп стављати, постављати, садити, уса- 
дити, посадити, посађивати; јевеи ве- 
геге сијати, посијати, трапити; 00 


{ел8 јевеп досадити (виноград, купусну 
лијеху), досађивати; п. досађивање; јевеп 
оит прометати, прометнути; п. про- 
метање; беп ее! йбег даз еце јевеп 


Феба. 


наставити, настављати (казан); јеђеп, еїпеп 
66 аттејеп заејесҝти кога; і јевеп 
сјести, сједати, засјести (за сору), по- 
садити се, посађивати се; {іф јебеп, еіпег 
паб беш апбетп посједати; {їй јевеп (ооп 
фет 9тлипее) опирати се, опријети се, ода- 
пријети се, одапирати се; Себеп п. сађење, 
сађање, посађивање; одапирање. 

ФСеви та ш. пријесадница, присад, сађеница. 

©енфе |. помор 

©ешзеп уздисати; п. уздисање. 

©еиізег ш. уздах, уздисај. 

©йаш! т. шал. 

©) себе, се; себе, си. 

©іфеї Ё. срп. 

ђе шта ш. апо! руковет. 

©лфет сигуран, поуздан, стамен; у десној 
руци (држати што у десној руци); аду. 
јамачно. 

©ісесђеії ЁҒ. сигурност, поуздање. 

© ат аду. наочиглед, паочиглеце, наочице; 
бат їрегбеп, беј апбтефепрет аде осви- 
тати; п. освитање. 

©їїбаш бјелодани. 

©іе она; је, ју; њих, их (ја сам их видио; 
зовни тих). 

©іер п. сито, ситка. 

©іереп сијати, решетати; п. 
тање, 

©іереп седам; Ё. іп беп #атеп седмица; 9013001 
роп јебеп седморица, седморо, седмина; 
©їше рои іереп Зађтеп седмакиња, 

©іебепбеіпід седмокрак. 

©їіебепрӣтдеп п. Ердељ. 

Слебен та ф ердељски. 

©іерепейиегід: јіебепейиегідез фаб 
киња. 

Слеђепјаф седморострук. 

(Стебепдеј ти п. влашићи. 

©тебет1ет седми. 

Слебетђен  тп. седмина. 

©іебтасфег ш. ситар. 

©іерпег ш. Уїпге седмак. 

Слебаеђи седамнаест; 913051 ооп ќерзеби се- 
дамнаесторо. 

©іебзеђпег т. марјаш; ши 11пїетїйїере ооп 
еіпет Зебпет, бер аис) марјаш ђе! каурски 
марјаш. 

©іебзеђиетії п. кривак, марјаш каурски; еіп 
©тебепгейпет[Ш@, (ооташј штете Пеђе ётам 
ШИ оет От папире ат тееп Убтие орт= 
їшї дешњак: јоїфбе решен деп Я1пбегп 
ши деп аё дебцибеп, ле біе ршае беј 
бен Мети. 

©тебгейтїет седамнаести. 

(леђа а седамдесет. 

©іерзідіїет седамдесети. 

©іеђе[п селити се. 

©їіеђеп ітапѕ. кухати, скухати; пећи (каву); 
абестаї ўіереп препјецати; іпіг. врети, кљу- 


сијање, реше- 


седма- 


155 


ЄЗ. 


| чати, варити се, кухати се; еп їйеп1йў |ебетЕ 
проврети; баз ©тейеп п. кухање, врење; 
кључање; ет їрепіз {їеёбеп обаврети. 

©іеђреп) кључао. 

леша Ё. сеоба. 

Стед ш. побједа; бег ©їед Ни Фејефје надби- 
јање. 

Следе! п. печат, була, мухур; 

Следе печатити. 

©іедеппобиједити, побјеђивати; надбити, над- 
бијати; добити, добивати; п. побјеђивање, 
надбијање, добивање. 

©іеђ! гле! нуто! јеђ Ба! ево! ето! ено! 
кадли, а то 

(ФН бег п. сребро. 

©шБето!йНе Ї. глета, глеђа. 

(ЕН бетђаатд среброкое. 

©ШБ егп сребрн. 

Сила, Сіабі їп #шдаптеп Силистрија. 

© ш. еіпе 9101 Хифеп симита. 

©іппибаќег ш. симиџија; 5е5 Опишбафета си- 
миџијин. 

©тпде[теппў ш. пјевидруг. 

©їпдеп пјевати, пјевнути, појати; п. пјевање, 
пјеванка, појање; апјапдеп ди |пдеп про- 
пијевати, пропјевати, запјевати; п. про- 
пијевање; аијаидеп ұш іден, ооп оеп 
ни јен ©йпдетп ап беп 9ојсееп заучити; 
рит) {їтдеп препјевати; іпипет |шдеп по- 
пијевати;. їріеђег ипо пребег {шдеп попи- 
јевати; п. попијевање; еіп теша ідей 
пјевнути, пропјевати, попјевати; 41 те 
идеп допјевати; ў јан {шдеп на- 
пјевати се; шта ©їпдеп бтїпдеп раепје- 
вати; шта ©іпдеп Топшиеп расијевати 
се; шп ©їпдеп йбегітејўеп натпијевати, нат- 
пјевати; $11, 100 шап дејиидеп баё обет 
эн {їпдеп РЇЇ пјевалиште; идемо байт 
дебен пропјевати; |пдепр одоопдеђеп отпје? 
вати, отићи пјевајући; {їпдепї беса оишпен. 
допјевати. 

©їпдшеНе Ё. еше јобфђе еіпдеђеп натпијевати 
се; п. натпијевање. 

Сіпіеп клонути, поронути, угињати се, по- 
кљунити се, либати; п. угињање, либање, 

Сіп т. смисао. ~. 

©тппеп умитт = довијати се: п. довијање. 

©иїетп тајати; п. тајање. 

Фен п. Сријем. 

©істіег т. Сријемац. 

Сети Ё Сремица. 

© сремеки, сремачки, 

©літоссоейег п. југовина. 

Се, Сіаоі Сисак. 

(бе 1. обичај, навичај, навика, закон; сене 
ұрехђеп изобичајити се, уобичајити се, ући 

у обичај. 

еб т. сједиште; (16 бег ©ййпес сједало; 
етеп (216 ашшееп посадити, посађивати; 
п. посађивање, 


©леде# мухурли. 


Сен. 


`©шеп сједити, сјеткарити; баё О еп сиједе 
ріш., сједница, сјеђење, сјеткарење; еп 
(ооп беп ©ййпетп аці бес ©їеїде) еједати; 
п. еједање; йїпїптй) пресједити; ет тета 
івеп посједити; ўешапо |феп ђефеп сјести, 
посадити; |ібеп 01еібеп (орот. Обје) на- 
сједати, насјести, насукати се; п. насје- 
дање; }їБеп бГефен (орт 9уеа рођен) усјести 
се, остати; (Ме |феп дебПебен 16, Їеїпеп 
апи беѓопиеп баё, ойе Зипајер усиђе- 
лица. 

Сет ш. еједилан, 

С аеје фај #. сијело, посјед. 

О ЊЕерриђ ш. еіпе 11 {еїпет ©тїріерріф сер- 
џада, серџаза. 

Наде ш. роб; јипдег © аре ропче; соп. 
робље; јипде ОНаџеп ропчад; без ©Ќаоеп 
робов; зи ©сїаоеп ттафеп робити, заро- 
бити; ®їе[е зи СФНаџеп тасфеп поробити, {їс 
депид ©Кареп тлафеп наробити се; ©йаре 
је робовати; п. робовање. 

©йарегеі Г іл ©Карегеі детаїйеп пороби- 
ти се. 

СНаџши #. робиња; 109г пеђбхід робињин. 

©їртріоп ш. јакреп, шпурак, скорпија. 

©ѓирі, ©їѓарі їп УХасеротшеп Скопље. 

©ї{шатї, ©їѓабі іп ЗИбатен Скадар; еіпег ооп 
био Скадранин; роп Сат скадар- 
ски; (ерісі ооп ©їшїагї Скендерија. 

бо тако, так; јо! е! јо шайт 10 {ебе 
и. 551. тако ми вјере! тако ми жив брат! 
їо аї8 Соп). (аи іп Жафјаве) то: ако ти 
дођеш, то ће и он доћи јо пир аиб ег 
Фопипеи; а: ако не ћеш, а ти пољуби па 
остави; а оно: ако није тако, а оно је 
овако; ле баё Феш се јо їйт їое[фе5, тосбђе, 
рефе што, те; јо ереп, ита оохђег отоич, 
отоичке, отолич; їо доб, јо їе толики; 
"толико, оволико; јр [апае а(5, јо 'ое аї8, 
докле; јо ј‹ией (18 10010 брже боље; 
јо рї [е толицина, толициња; јо 01: іїитет 
коликогод; јо 1016 ег 1 какав такав; јо 
пре ед ТЕ како тако. 

оба како, чим. 

©офе Ё. еїпе 911 ©оїе опанак. 

©орртеппеп п. љутина (мори ме љутина). 

Соја п. канапе, канабе. 

"Фодепани!, оогдеб1@ назови; їо депаииї, је 
јоЏенђ токоршњи, тобожњи; тобоже. 

“Фофекф од маха, одмах, намах, махом, он- 
чае, таки, сад, упут, Фрк. 

ође Ё стопа, табан, фон. 

ФСођи ш. син; ет дет ©ођи јединац; бег апде“ 
потшепе ©ойп посинак, посинко; ©ойп 
ашвес (ђе копилан; еїпет бег ©дйпе, біе 
паф етамфет, ођие битф фет ипїетЁто= 
феп зи тетеп, дит 950 Їюпппеп пособац; 
ап ©ођпез ©іай аппейтеп, (бођи пеппеп поси- 
“нити; ђез ©ойпеё синов; бег ©бйпе си- 
новљи. ў 


156 


Фопиетрепђе. 


Соїфег таки, такав, такови. 

Фоа! та. војник, солдат; без Фоббајен еол- 
датов, војников; Ообајен= солдатски, вој- 
нички; ©р[фаїеп зи иӊ пјешадија. 

бораве ние Ё. шоца. 

©оїбаѓепооїЕ п. солдатија. \ 

©р[рш{епше1б п. солдачина, солдатуша. 

©р[раїе8їп | солдатија. 

Фобанје) војниички, солдатеки. 

© бине ођи ш. ајлук. 

ФоШеп треба; шап још деђеп треба ићи; 
он бабе Оа шї бии \о0еп 1 не ваља ти 
посао. 

Фоштег ш. љето; опште љетни, јари; 
їп Оопипес љети; 0іејеп Сопипег љетое, 
љетоске; боп Мејст ©рпиист љетошњи; 
Сопииег ірегреп ољетити се; орт Фопштет 
Ибетја Шеп іхдепбіро Б(ефеп заљетити; 0а 
йбет еїпеп ©опипех (апа де0(1ебен прељетни. 

Соштегаціепіђаїї т. љетиште, љетовиште. 

©оптпетіїеї ш. леће, пјега. 

©рштет[їейїд лећаив, пјегав. 

Фопипет оф шине Ї. сепќапгеа 5015 Паз див- 
ља шаФрањика. 

©рошшет[тифї Ё јарина; јарик (јечам, лан). 

©риппехдеігеіе п. бес Фобеп, [00 баё от 
тетдејтетре деде} їоіхо јари (земља, гдје се 
сије на јар). 

©рпитетїи) ї. младачна крава. 

©оттетіртођје гледај ©оштет{[е@. 

Сопипетіюеізеп т. јарица (шеница). 

©опипетіритз |. огођапеће бобова куга. 

ФопресПид ш. настран, осим осталијех 
људи. 

(Сриђети него, веће, већ, већ ако, дали. 

©оппабепо ш. субота. 

©оппе Ё сунце; бег ©оппе деђотід кшн 
©рппеп= сунчани. 

©рппеп, јеђ сунчати се; п. сунчање; біс 
©@Їапде, біе її јопиі присојкиња, присој- 
ница, 

СОИ ш. исток, рођај сунчани. 

©рппепбїшпе #. ћећалћиз аппииз сунцокрет, 
сунчаник. 

©оппепђіве Ё врућина, припека; бе ди {їатїе 
©рппепђіве пламењача. ; 

(Соппен је ш. мара, бабе. 

©оппеп|фїтї1 ш. хладник. 

Фрипепје е Ё. челопек. 

Фрипепјођи ш. сунчевић. 

©оппеп[їнф ш. сунчарица, сунчаница (вртеж 
у глави од сунца). 

©оппепйїтайї ш. зрак, зрака, ждрака; ©оп= 
пепј таг пи Вишег сунчаница. 

Соппепитіехдапа ш. запад; Зе оог ©оппеп= 
шиїетдапа, ба тап шї међ ооп бег 9%еібе 
паф Уашје ісе повраци, заранци. 

©оппепшепде Ї. Папе ћеПојторт подсу- 
нац, сунцокрет; Зе бег Фоппешрепре іш 
Фоштет кресови. 


к^ 


Соппід. 157 


Соппід жупан; јокпіде едепо присоје; їоппіде5 
Хап, їро епіебег еіп ©сбпее 180, обес бет 
дејайШепе 1010) їріебег |фиша, 2. 8. бе 
Ие без абтіоііфеп 9еетез жупа. 

отпад ш. недјеља; бег есје Сопиад паф 
дет Жешпопо млада недјеља. 

©оппійдйф недјељни; стајаћи (хаљина). 

ФотштадаНир п. видовит (видовит човјек). 

©опіі иначе, инако. 

©ртде 1. брига, скрб, шкрб, пека, кар, гла- 
вобоља, старост; ©огде бабеп бринути се, 
брижити се, скрбити се; отде аде 
постарати се, гледати; іп ©отде бег{ебеп 
забринути. 

©ртдеп бринути се, брижити се, старати се, 
скрбити се, трсити се; п. брижење, старање, 
скрбљење. 

©отдепітеі безбрижан, небрига. 

Фотаја д брижљив, скрбан. 

(Бота[ов безбрижан, сербес. 

Сотдіојідїей 1. немар. 

Сое Ё врста, струка, рука, сорта, си жа. 

©рирегаїіпб'от ш. ееверин. 

(0:00! — (18 аиф та — та (та по шији, та 
по врату); и — и (и ја и ти); ем, хем 
(ем је скупо, ем неваљало). 

(брада: ш. канап, дретва, врвца. 

(Срађеп вирити, извиривати; п. вирење, из- 
виривање. 

©раїаіо, ©ї{абї Спљет. 

©райПе Ї. пукотина. 

©райеп пучити, цијепати, разбијати, разбити 
(дрво сјекиром); їп. пучење, цијепање, 
разбијање. 

©райерав ш. цјепало. 

©рап т. љесица, грана; еіп ©рап ши ғи Їепфїеп 
лучка, луч, цјепчица: ране рію. 
иверје. 


©ретїпд. 


се, пошаљивати се; шї ит її лађе з 
јрајјеп обасран (човјек |фетађаје). 

Фравђај; шаљив, емијешан. " 

Фравооде! ш. лакрдијаш. 

Фра аду. позно, доцкап, доцне, касно; 
зештф {рїї подоцне; аи {рїї узадње; э 
{рї Ғопппеп задоцнити, закаснити: бес 
раё аи Жене деђЕ доцнолегалац. 

Фра еј ш. мртва јесен. 

Ср ид ш. посмрче. 

©рӣіоб п. пожњака, пожњакиња. 


Фрадетеп ходати, проходати се, шетати се, 


прошетати се, прошетивати се: п. ходање, 
шетање, прошетивање; беп дашен ад 
ђіпоито [рагїетеп прешетати ; {і ја разетел. 
нашетати се. 

©разтетдапд ш. проход, шетња, шећа. 

©разтетрЇїаВ ш. шетница, шеталиште. 

Сразіегїої п. палица. 

©рейї ш. жуња, дјетао; јипдег ©ре@ дјет- 
лић; беп “ац без (Срећа ооп {0 себеп 
кликтати, закликтати; п. кликтање. 

©ре@ ш. сланина. 

©реїфе Ё ат Яађе спица, шпица, жбица, 
палац. 

©реіфеїаиёіои ш. пљуванак, пљуванка, пљу- 
вачка, пљувача. 

ФретфеПефе т. улизица, удворица. 

Фрекфеп брчити, набрчити; п. брчење. 


©реїеп пљувати; п. пљување; іп бе Обибе 


јрећеп опљунути; еіп їрепід јрееп пропљу- 
вати. 

Фрееспид ш. оскоруша; ©рїетїїпдд= оско- 
рушов. А 

Фрее пађо п. оскорушовина. 

©реіје 1. јело; једење; етотфееје Среіјеп пенче- 
виш, пунгуз; ©рејеп ріаг. јестива; [іе 


= 


СЕЕ рта 


243 
ра 


©рашеп п. Шпањолека. 

брате ш. Шпањолац, Шпањур. 

Сраијф шпањолеки. 

©раппе Ё пед, педа, педаљ; Ме Пепе Сраппе 
чеперак 

Фраппеп затезати, затегнути; 


роп Срејеп каља, цицвара, попара. 
Срејеѓапипет Ё. ћилер, кућерак, кућар, кућер. 
©рееп ручати, ручавати, обједовати; п. ру-- 
чање, ручавање, обједовање; эп (бпбеє 
[рецеп доручати. 
растегнути, |(Срецекбђте |. душник, душњак, једњак. 


ви 
рь 


рашае 
~ бб, т 


ЕЛ 


ргстезати; запињати (стријелу, пушку); 
ер<нүти; п. затезање; растезање; запи- 
њање; ме (те јраппеи зачевиљити; іп 
беп о јраппеп свезати кога у квргу; 
їп'8 Зоф јраппеп, еіпјофеп ујармити, ујар- 
мљивати; р. ујармљивање, 

Фраппипу |. затег. 

©ратеп штедјети, поштедјети; п. 

©ратег ш. штедиша. 

Фра ђ поредан. 

братот ттедљив. 

Сратјашќеі Ё. штедња. 

Фраћ т. шала, пошалица, шуркулија; іп 
©раб енџаз {адеп пошалити ее; Оши 1 
Теїп Сраћ зи тафеп не играј се главом. 

Срађвеп шалити се, нашалити се, пошалити 


штедња. 


©реіјејааї т. іп беп $%15еги трпезарија. 
Фређејфије( Ї. терене ОСрецејф је! паница, 
здјела, ћаса, чпнија, 

Фреценјф ш. ето, сора, сопра, трпеза, си- 
нија, аетал 
Срешаноп 1. 
оклапити. 
©репде |. дар. 

©репђеп даривати, надарити. 

©регбег ш. кобац. 

©ретбегбаши т. вогриѕ ФЧотезнса оскорута, 
брекиња; рот ©регретрашт брекињов; 
Сто оош Фребефашт оскорушовац, оско- 
рушовача. 

©ретїпд ш. врабац; (бирђетідтих {йт беп 
(Фресћид пипац; 98010сбеп без Срестид вра- 


оитф  Орешанон дейіппеп 


©реттеп. 


бица; беё ©рех[1їпдд врабчев; беп ©рехіпдеп 
деђохід врапчји. 


реттеп: баѕ таб |јреттен, бетеп укочити 


(точак). 
Фредете деобе п. бакалница. 


ФСрезете ап ет ш. бакал; ез ©резетеїйїтїїетд 
бакалов. 


©резетеїїтйтпегтїпп Ё бакалка. 
©ріедеї ш. огледало, зрцало. 
©рісдеефістеі Ї. сијери. 


Сре! п. игра; 9(тЇеп ооп ©рїеЇеп банати се; 


п. банање; бубалица; бући; вијореп; ви- 
риз; 0108 ©ріеї јріеїеп виризати; п. вири- 
зање; вота, Фота; грабик; клипак; клис; 
клис үріёіеп клисати се: п. клисање; 
из кола кучке; лијевке; еіпе 11 ©ріеї8 пі 
27е ет ножак; папучица; провођач:; провлак; 
проштац (дизати се прошца); претен 
(отяшли на прстен); Ме ©їта{е бе оејет 
©рїе[ карет; бер Мејет ©рїеЇ Итајеп каре- 
тити; п. карећење; саливање; скакавица; 
ћушкапа; ускучкобила; шапац. 

©ріеїеп играти, играти се, сиграти се; п. 
играње; атјапдеп зи јріе[еп, @шї зит ©рїеЇеп 
реғоптппеп проиграти се; еіп ірепід |рејен 
проиграти се; зи (пе јріеіеп изиграти, 
изигравати; п. изигравање; ўі ја үріееп 
наиграти се; її зи енџав шафеп, ез јріеіеп 
градити се; пп ©ріе[еп йбегіхеўеп надигра- 
ти, надигравати ее п. надигравање. 

'©рїеЇет т. играч. 


„©рісїегеї 1. (Тїт прес) играчка. 


©ріеіегіпп Ё играчица. 

©ріеїатіе 1. карта. 

©ріерав т. игралиште. 

Сре ет п. За! ©ріейоег тракалица. 

(Сре бенд п. играло. 

©рістїацбе |. ѕрігаеа, #ірепіша суручица. 

©ріереп набити, набијати: намицати, намаћи 
(човјека на колац); ударити (кога на 
колац); п. набијање, намицање. 

Сріеђдіа п. расток. 

Сріевтиіђе Ё. шиба. 

Фра! ш. зртасеа о1егаееа спанаћ. 

©рїпреЇ Ё. вретено, бретено, вртено: еше 
поф 110 аиадеатбенеје ©ріпђеї коленика; 
етпе 9[тї ©рїпбе! препредало. 

Фриве ни ш. епопушиз ептораеиз курико- 
вина, курковина; машљика; попова муда; 
$5015 бароп машљиковина; ®оп Мејеш $015 
куриков. 

Бриве иафе; ш. вретенар; без Зриве(тпасфета 

· вретенарев, вретенаров. 

Сршпне 1. паук: бег ©рїппе пауков. 

©ршпеп прести, опрести; п. предење; дтоб 
|рїппеп врндати, прести на велико вре- 
тено; п. врндање; їп ©рїппеп Пбешкејен 
натпредати, натпрести; (8 ©рВпате {йт 


158 


у 


У 

Ў ФронНеп. 
еїпеп апи, бег дејроппеп ишле Оесешез, бет 
Отрђаје зи тебе прело, супредак, прелац. 

Сртиеши Ё преља; }@Їейїе ©ріппесіии зло- 
пређа. 

©ріпидеје фа #. прело, супредак. 

©ріпиидеїоебе п. паучина; 000 барои па- 
учљив. 

©ріпитоќеп ш. преслица, чекрклија. 

©рїппрегїатїїшпд Ё. прело, супредак. 

Фрпиирене Ї. еіпе [ође еіпдеђеп натпредати 
се; п. натпредање. 

©ріппїоіхіеї ш. пршљен, агршак. 

©ріпііјіхег ш. 'измишљало. 

Фри ш. ухода, увода, шпијун; ©рїопепе 
шпијунски. 

©рїроштеп уходити, шпиј 
пшијуњење. 

Брна п. шпитаљ; ©рцае шпитаљски. 

Фунабетођпег ш. шпитаљац. 

©рївайогп т. асег р1аїапоїйез млијеч. 

Сретан) ш. шуак. 

©рїВ®тапо1й шуљаив. 

©рівбибе ш. хорјатин, ђидија; ба шеїбїїфе 
ооп хорјатин, хорјатка, хорјаткиња; (Ор 
Ббибен= хорјатски; Орбибе, шейт іп дшеш 
©іппе арамзада. 

©ріве Ё врх; рт; йнӊетїе ©ріве ешез #егдед 
преерт: бићесће Сре ешед Фебтдед ка- 
мивао; 111 оїе[еп Срівеп бетейеп врховит; 
ме ©ріве ат (1 у јаја врх заошиљаст; 
Йширеге Сре етев (61е тушика; (Оре 
без УНетеијфиђев кљун, врх од опанка; 
ашђетјее Сриве без Фотоет е8 рез Сері 
губац, губица. 

©рїВеп ріш. чипка. 

©рівеп заоштрити; Ме ©йтеп јрівеп Ћулити, 
наћулити, рогушити се, нарогушити се; 
п. ћуљење, рогушење; беп иий јрфен 
опијати уста; ®а$ зидејује (пре ешед 
арена уперак. 

Фрфенђато ес ш. чипкар; 5е3 Фр енђапоета 
чипкарев, чипкаров. 

Фрида оштрљат, шиљает. 

СріБ ене Ё. зопиде ©р&ЙШеЦе 1. хапішит вр1- 
позшт дикица. 

|©рївпаше ш. надимак; еіпеп Орбиатен 
дебеп, аиібтіпдеп издјенути, издјести. 

©р[ т. бјелика, бељ, бакуља. 

|Српне; ш. треска, трештива, трештина; 
со. тријешће; бес Фрпше; ип иде трун; 
во. труње. 

Фред крњав (лонац); ш. крњо (човјек 
без уха, во без рога, суд окрњен). · 

Сроги ш. острога, оструга, мамуза. 

©рогпеп бости, обости, мамузати, брзити; 
п. мамузање, бржење. 

©роН ш. руг, руга, потпрд. 

©роНеп ругати се, ружити се, наругати се, 
подругивати се; п. ругање, ружење, по- 

другивање. | 


үнити; п. ухођење, 


ка 
„ 


ИУ 
үе 
| 


Фрбнет. 


©рбнет ш. ругач. 

Єрондеїо п. бесијење; ши еїп Фроноер буд’ 
зашто, у бесцјење. 

©рхафе 1. језик, говор; Ме ©ртафе Шет 
Зете њемушти језик. 

ФСртефеп говорити, зборити, бесједити, 
разговарати се; п. говорење, зборење, бе- 
јеђење, разговарање; апўапдеп ги ірге 
Чеп проговорити, проговарати, пробес- 
сједити; #5006 аи јртефел апўапдеп за- 
бестијати; [апат цир ипрешбф јртег 
еп гњеветати; п. гњеветање; бег [апдјат 
ипо ппзеш еф јртеђЕ гњеветало; (ај На ипо 
ођпе (типо {ртефеп говнати, говногризати; 
п. говнање, говногризање; еіп їрепід 
\ртефеп проговорити, прозборити, пробе- 
сједити; |і ја јртефеп наговорити се, 
назборити се; бег детпе {рїї говорљив. 

©ртејзеп: беп Ули іп біе Сене јргеізеп под- 
бочити се; 0їе уйре {ртеібеп рашчепити се; 
їй јртеізеп метати се. 

©ртепдеп: баё Әйт үрхепдеп обушити. 

“©рген !. пљева, ©ргец= пљевни. 

ФСртецбишие |. хегашћетит аппийї пољска 
метла. 

ФридфиотЕ п. прекоречица, пословица, при- 
ча, приповијест. 

©ргіпдбтипиеп ш. шедрван. 

©үгіпдеп скочити, скакати, поскакивати, 
ђипити, ђипати, масти; пүһи, пуцати, по- 


пуцати, попуцивати, пренути; п. ска- 
кање, поскакивање, ђипање; пуцање, по- 
пуциваље; бађефјрииден їіе еіп клис 


клисити; јо їе јршидеп с18 еїп апбете; 
доскочити, доскакати, доскакивати; п. до- 
екакивање; тефе 118 ©ртїпдеп Ёоштеп ра- 
скакати се; пи ©ргїпдеп Нбештејјеп надско- 
чити, надекакивати; п. надскакивање; 
јртшидено ђегапіоиипеп доскакивати, скачући 
долазити, доигравати, доиграти; п. доигра- 
вање; 511, 100 бејртипден 185 скака- 
лиште, 

Фрипдег ш. скочац: еїп дше ©ргїпдет ска. 
кач. 

Фрипдтене 1. еле јобфђе еїпдейеп надекаки- 
вати се; п. надскакивање, 

©Ортіве Г. стрцаљица, стрцаљка, штрцалица, 
штрцаљка, шмрк. 

©ривеп пренути, прскати, стрцати, етрц- 
нути, пљускати, пљуснути, врцати, кро- 
пити; п. прскање, стрцање, пљускање, 
врцање, кропљење; О©ртхівеп улејеп стр- 
цати се. 

(Сртбре љут (љуто гвожђе); крт (крто дрво). 

Сртојје 1. младица, прорашљика; јипде 
©ртоүеп брест; дег Фртоје анд беп Э8пт- 
зеп еіпез јипдеп Фашиса живић, изданак 
од млада дрвета. 

ФСртојје  стадиз иглица, пречага, пречани- 
ца, карва. 


159 


Сапегі. 


ФрубВИпа ш. младица, подмладак, омлади- 
на; поникао (сеп. -кли), изникао (реп. 
-кли). 

Фртиве т: еїпеп јртиђе тен Фсфа  ђегоотрти= 
деп брботати; іп еше 1пё Хбајег дећеге 
ӧбхе Бајеп ипо баои еіпеп |ртиретоен 
©фа бђетоотбгіпдеп барбукати; п. барбу- 
кање. 

©рхйђеп: бепе јртйбеп аша деп 9(идеп за- 
жагрити (очима). 

©ртипд т. скок; іп еїпеш ©ргипде ђини- 
мице. 

Фрифајеп ш. пљуваоница, пљувало, пљу- 
варница. 

©рше 1. цијев, јумак. 

Сршјаћ п. помијара. 

Сри п. сплачине, помије. 

Срштађ п. чекрк. 

©рийритш ш. глиста, гујавица. 

Срипр ш. врањ. 

Срит Ё елијед, траг, траканац; ©ритеп 
јифеп затражити, тражити траг; еше Фри: 
их (ајјеп тражити се. 

©рйтеп њушити; осјетити. 

©рӣхђип т. кер, кера, шљедник; без Сри 
ђипред керов; фет Фриш ђипре керовљи. 

Фриђипофеп п. керче. 

Сритђипои 1. керуша. 

©ршеп, іф журити се, хитјети; п. журење. 

©{аат ш. чворак, чврљак, брљак; 528 ©{аатдё 
чворков; фет јипде ©іаат чворковић; 
©{аат= чворковљи. | 

©{аат ш. ојапеоша бег дтаме Сат биона, 
бијело на оку. 

Сав! ш. држава; Саве државни. 

Саб ш. штап, стап, шћап; еіп супиот ође 
©іаб облица. 

©ѓабіритз Ё. аггепизја ађгојашии срчано зе- 
ље, божје дрвце. 

Сабе ш. ѕріпа бодља, бодљика, драча. 
©їафе[ ш. 5бтијоа ошљаса, остан, остањ, 
бадаљ: ©їафеЇ бет Эіепе жалац, жаока. 

©Сіафе( еете Ё. Ђиеса отоѕѕшагіае купина. 

©{афепа: Нафепдез (етой бодљача, бод- 

‚ љика, драча. 

С©іађі Ё. варош, мјесто. 

Савјет ш. мјештанин, варошанин. 

2 јели Ё варошка, мјештанка. 

(ОН ф мјештански, варошки. 

Са и) п. варошче; со]. варошчад. 

Сбадио, Спо іп ФатаНеп Стол. 

©іађї ш. челик, надо, оцал, ацал, љуто 
гвожђе; ©іађї ап бес їе кашилук, ог- 
њило. 

©ї Меп надити; п. нађење. 

©ї{@Шетп челичан. 

©{ай ш. коњушница, штала, шталог, ахар;: 
појата, стаја, зграда; еіп Їеїпет ©їай, [йт 
“апше, Эісдеп и. 259!. котац. 

Сай пефі ш. сеиз. 


РД 


© шу. 


Са шӯ +. шталара. 

Са ита 1. еіпе 92+ барои јара (као наслон, 

_ гдје стока зими стоји). 

Скити ш. дебло, стабло, стабар, етежер, 
стожер, хрек, еіп 600(ех, аиігефіег ©ілтт 
а 9%ајесбеђает стублина. 

Сати та. вз грз племе, кољено, лоза, сој, 
род (господскога рода). 

@{атте[птепати, шушљетати ; п. тепање, шуш- 
љетање; әп їашшеп апјапдеп протепати. 

Сфаштеји) тепав. 

итд снопит, стасит, тренат, крупан, крут. 

Сфатицег ш. тепавац, шушљетало. 

@{аттїетїпїп Ё. тепавица. 

©їатр[е Ё. ступа, паљ, сирзбијало. 

©їашр[еп набити, набијати, побити, побијати 


(гумно); убијати, етупати, оетупа- 
ти; тапкати, утапкати, табати, пота- 
бати; п. набијање, побијање, убијање, 


ступање, табање, тапкање; шїї беш биће 
Йашр[еп топотати; п. топотање; Зтамђен 
Йашр{еп муљати; п. муљање; Њатрјеп, ооп 
Зіедеп тупкати; п. тупкање. 

Ефатрјепђ аду. потрупачке. 

Фоп? ш. мјесто; ацз беш ©їапў смјеста (ско- 
чити е мјеста), стад; сталеж; ©їапй, У 
бине шатра; Сјапр огдо, сопа о сој, род; 

йи Сјапре кадар. 

©{апфде[2 п. шатрашче. 

©їапойа[ї сталан. 

©дапоо ш. бег ©{еїпїшетїепйеп баква. 

©іопде Ё. мотка, шпруъа; ©їапде ооп $015 
ође: беја полуга; 911 ©іапде, ит беп 
теі еіпзитйбтеп мећаица; бе ©їапде шп 
їпзйипеп врљика; біе Сфапде, їротап 01е 
Яеђе ене Бејејнај ТЇ верижњача; ©{апде ђе 
фет Фипёе пир бег ОфпеШраде дилчик; 
еїпе (Сјапде, ши батоп 98е, Гете, Фен 
зеца зи Шен срг, лијенка; ©їапде, ит 
требе бег ©сбобег апде[еді їџіт) остожје; 
ме ©іапде ши ме Зташђен іи оф эп 
зетйатр{еп муљало; аш #бадеп сте шеф 
еђетле ©іапде ооп Сеп #отбеттййетгп 018 зи 
бет баце потега, потежница. 

©іапдеї т. стабљика, стабадљика, стабло, 
стапка, струк, бадрљица, кочањ, прораш- 
љика; бег ©іепдеї без #иїїтиз ѕеарпѕ леае 
та шашарика; ©ійпдеї без Фйбцед, бет 


9%е(опевријежа, врежа: бет Ўтаибеп БетанВЬїет | ОТефарје! ш. йайшга ѕіташопішт татула. 
©{ефеп бости, бадати, бапнути, пецати, пец- 
П. 


©ійпдеї шипурина. 

©їапде ан п. иде а Не ат Фишиз 
ољвина, комушина, сужбина. 

Сійпдеїбеп п. шипка (олова); баё ©їйпдеєЇфеп | 
Сетђе, (о! еврчак, евртак, витлић; да 
©{апде!беп іи УЗебетјфу јел – срдачка, 
срдашце: Ме еіјегпеп ©ќапдеїфеп бе 
беп Э%ебетсіписи тип оте бепирато ди јрапиеп 
чимбари; еіп дїйђепоеЗ Обидегфеп ши а. ©. 
008 ђобесне ипо Оет детешел аба 
рјеђе зи Бођтеп жиг. 


160 


и 


б РИНЕ ом 


К 
©іефеп. О 
©їїшег ш. кавгаџија, прженица, прзница, 

набодица, набрчко, налетица; укољица 
(ко се радо инати и коље). 
©їйпїегп запрзнити (у друштву); говнити. 


©{арре! т. оот ©їарреЇ Тајјеп наметати, на- 
метнути; п. наметање; уот ©їарреЇ (ашјеп · 
{ае поринути (брод т. ј. пустити га у 
воду). 

Сахі 9831аф, бедеп Стари влах; #епойпег 
оіејес (бедепо Старовлашанин; еіп йпойпд 
байет Старовлаше; ооп біејес (бед.по старо- 
влашки. 

©їатї јак, јакостан, моћан, енажан, крепак, 
јаторнији сотр. здрав, држећ, темељан 
(човјек), задригао; {атї бооп  Фиосфел 
окошт; ќат аду. чило, здраво, подобро, 
тешко; Ќӣхќег гегрен јачати. 

Са тлуна прсат. 

није Ё јачина, јакота, крепост, 
ме ©їйїїе ешед УКатиез ре. Ў 

©атїе Ё. ©іатїетеђ скроб, шкроб, помаз, ни- 
шесте, штирак, штирка. 

©{йтїеп оснажити, окријепити; [їй |Еатбеп о- 
кријепити се, оснажити се; {їйтЇеп, тїї ©їйїїє 
скробити, шкробити, заскробити, штирка- 
ти, уштиркати; п. скробљење, шкробљење, 
штиркање. 


©їатїтейї гледај ©ійе. 


©{атт: Чатт бајеђеп укипити се; атт үрегоеп 
укочити се, утрнути. 


@їаттїдрїїд тврдоглав, јогунаст. 
©їайоп Ё. Бе! беп Фойеп штација. 
©їа мјесто. 

©{ашт |. стае, раст. 

Сјацђ ш. прах, прашина, труње; ©{ацё 
еттедеп запушити, запрашити; {і аид бетт 
©іапбе тафеп отхладити, охладити, 

©ійибфбеп п. машак, пепељак (на шљивама, 
на грожђу). 

©їашбеп пушити, прашити. 
©ійибеп прашити, пушити; п. прашење, пу- 
шење. | 

Сјашбтда прашан. ,/ 

©їанЫ[еїп п. прашка. 

С!ашђе Ё. бокор, жбун, џбун, шевар, грм. 


снага; 


бодење, бадање, 
јепе жацати, жац- 
Нефеп бацати; п. 


нути, печити, клати; 
пецање ; Ќефеп 10іе [ы 
нути; п. жацање 
бацање; Нефеп, ооп пет ©фапде ејекнути, 
упећи (упекла змија); фефеп ејекнути 
(сјекну ме у кретима); |ефеп, іп бег бейе, 
ашр ег Эти жигати, протиснути, про- 
тискивати, провријети; п. жигање, протис- 
кивање; фитф ©ќефеп петїйипреп убости; | 
іп Ме Сее |ефеп завести се. б | 


Ж: Мо ой Ж. 4 
# Ж, 
» 

_©цефеп®. 


161 @{етбеп. 


©{еПе Ё. врлет, стрмен, стрмац, стрменица, 
стрмо; грич (велика врлет), 

©їеїп ш. камен, кам, стјена, крш: еіп еіп» 
делет ©ісіп каменица; еіп Беђаиепег ©{еїп, 
оеп шап аи Фтйбег орег (18 98ађбтзеіғ 
сеп аш @Ш стећак (отесан камен); 21 
©ісіп ірегдеп смраморити се, екаменити 
се; шї Шемен ©їіеіпеп јрібіеп шкуљати 
се; Неле Сјеше епібђайеп) шкрапљив 
(земља). 

©+еіпбеірет ш. вођа $аеша легбаба. 


©{еїпфеп п. каменчић, камичак. 

©їеїпегп камен. 

©їіеіпђеппе Ї. јареб, шкрга. 

©іеіпід ломан, каменит. 

©ісіпідеп засипати камењем, дићи проклету 
гомилу (дигли нањ проклету гомилу). 

Све ее ш. горит теШојиз ждраљика. 


©{ефепо бодљив. 
©їефіфа п. кланица. 
©їефіріпђе ѕшПах аѕрега тетивика. 


©їеїеп задјести, тиснути, турити, туткати, 
тутнути, тутољити, ту шнути; ђіпіег ейраё 
{ееп затаћи (нож за појас, цвијет за капу); 
ти йіе тбе |ефеп побадати; п. побадање; 
еп бапзеп иде іп беп УЛипо |ефеп з - 
баглати (прст у уста); Йейеп Бефеп за- 
пињати, запети (запео својим колима за 
туђа; запријети (запрђо, кад ко сустане 
на путу, па не може да иде даље); зади- 
јевати се, засјести (заејео залога] у грлу); 
п. запињање; іт Уешиое |ефеп бГефел при- 
сјести, присједати; п. присједање; |ефеп 
Чешегој угрезнути. 

©теїпађеї Ё. бочка, батушка, чиода. 

©іед ш. брвина; бег ©іед бег @ц51е коњ, 


~ коњиц; Кашјф кобилица. ©іеіипев т. каменар. 
©іеђеп стајати; п. етојница, стајање; и ©іеіВбеіт п. танка кост. ў 
битђ ереп престајати, — престојати; | СјеЦе #. аці бет СјеПе одмах, једнак, једа- 


чита да Неђеп клинчити, опстрзати се; 
п. клинчење, опетрзање; ОВ ф ба |еђеп 
искренути; |еђеп пио ірахіеп дреждати; п. 


вати; эп пе |еђеп одстајати; оос етоје 
Неђеп судити се; |еђеп 51еібеп стати, стајати, 
станити се, уставити се, очајати се; бес 
Неђеп Б1еіреп постајкивати; еіп тета еђел 
Ю1еіреп постајати; п. постајкивање; [ег 
еп Тајјеп парасити се, оставити се; | 
Њеђеп имати се; даз (@е{теїйе ЙЇеһї |фбп 
добар житород; её е5 ЗЗајес пп аце, 
оош едеп потећи, потјецати, (потјече, 
потекла кућа); !ра8 НеђЕ би іишег ба? 


нак, сад, е ове стопе, из ове стопе, овај 
час, на пречац. 


Д у ©іееп ставити, стављати, постављати, ме- 
дреждање: ош |еђел, оф јел одлико-|- тати 


тати, метнути, умјештати, умјестити (раз- 
бој), дјести, класти, врћи, турити, ту- 
рати; п. стављање, постављање, метање, 
умјештање; ап Ме Сене Пеп поредити; 
9 шї еїшеш іп еіпе Жее {ееп порг- 
дити се, испоредити се; }їфет ееп оси- 
гурати; |і ЌеПеп чинити се, наченити се, 
учинити ее, тунијескати се; {іб іп еј 
пп) (Пер {ееп врстати се; п. вретање; 
і іл діеіфе йт е |еЦеп барабарати се, 
поредити се; |і аїѕ абфеп еЙеп дје- 


дей” 000 осі прођи се стојнице! 
©їіеђепо аду. стојећке, стојке; 
©іеђеп красти, украсти, ђикнути; паф дег 
ере {ереп покрасти. 


војчити ее; п. дјевојчење; бег |ф ей, 
«(8 об ет піфі Еитше немогоша; бег {іб 
еШ, аї8 об ег пісі іїойріе незнадоша. 
| Є©ісоетітеіег ш. већил, Ћаја. 
| Сюе ш. крадљивац. ©іеїзе {. гигаља, штула, ходуља. 
_ Сгефетип Е. крадљивица. Сеј фиђе рјаг. налуне. 
©ге окорео: {еї {еїп дервечити се; п. дер- | Фјепшиеђеп п. длијето, глијето. 
вечење; їеїї ип кочити се; п. кочење: |(Сјепипеп опирати, опријети; 
е егеп укочити ее; пле еіпе Фіайе 
{ќе гретреп, ахт ебе уплочити се. Њепшпеп упријети се. 
'©їеїй ш. тражина, стаза, путања. Сбетице је Ї. лијевча. 


©ісідбйдеї ш. стрмен, стремен, узенђија:| Оде! гледај Оде! 


їй Кешеп, 
{ШВеп, ашеђпеп опријети се; {іб епіседеп 


стрмашце; дег ©іеідбйдеї ат Ошиитојје|Сјерђап Стјепан, Стеван ето ©іерђап 
| праћица. херцег Стјепан; баё еі йе беідеп 
©іеіде Ё пријелаз ©ѓерђап Отјепањ дан. З 
| ©Сіеідеп пењати Вр. се, испети се; | ©{етбе= самртни. 
| скочити, скакати; |фпирјиф пентрати се; ©ѓістбејай ш. упадак. 


п. пењање, пентрање; скакање; аша его | Офетфеп мријети, преставити се, упокоји- 
[еден посједати (коња); шп тее ќеідеп,| ти се, починути; отићи на истину (оти- 
Шенетет ірегдеп дражати, поскупјети. шао на истину); издахнути, пијехнути 


ОЮН врлетан, ломан, стрм, етрменит,| (имао сам ову ноћ пијехнути); чиљети, 
страновит; {{еіет 011 стрмац, стрмен, етр-| писнути; |фипројибф одапети (одапео); {їег= 
меница. беп, ши дет обе тіпдеп умирати; поимати 

Ду 14 
Са 2 У“ у 


б^ ү, 


арои СЫЗЫ С ата ар ДАНЫ ас УИА. ас 


ы сы 


ВР 
риро АЕ АРЧА 8 Соч 


асосаи 


У Мик“ уља Ма ЛИН 7: 
“© а КЕ 5 


(СТетђеп). 


(поима, хоће да умре); ©{етбеп п. мор,|СНејиесфен п. ујоја (гісоіог дан и ноћ. 
умрће, умирање, издахнуће; оафутнерен|ФНејођи ш. пасторак. 


помријети. 

(Стетбепр смртан. 

СетђетбфеГи п. хропаш, хропња ; тббђеГ хропити. 

СлетбИф смртан, самртан; ш. двоножац. 

Свен Е. упадак. 

©іетїсі ш. кечига, кечика, ноствица. 

©{етп ш. звијезда. 

©{етпЬїїў п. #?атеп ооп ©їетїЬїЇрдетп штапци, 
плуг и волови. 

Сети ште Ё. аѕіег еһіпепѕіѕ лепа ката. 

Сета ш. бре. еіпе 911 Фојеша трганци, 
жганци. 

©іепет Ё порез, пореза, царевина, харач, 
вергија; фес бет ©іепег ипіеирогеп ЧЕ 
вергијаш; ©іеиег иий зїраг бег бет Стазе! 
пеп ацјехедіе ђе бете беп рогіо пор- 
ција; зит ©ісист }@Їадеп прирезивати, при- 
резати. 

©{ецетбиф п. порцијашица. 

©їепегшапп ш. крмар, корманош, думенџија, 
0с8 ©{ецегшаппд корманошев, крмаров? 
думенџијин. ? 

©іспегтп спрегпаге корманити, крмити, ду- 
менисати; п. кормањење, думенисање. 

©іепетр де ш. порцијаш: Ё. порцијашица. 

©їспегтибет п. крма, корман, думен. 

©пф ш. без 1005, бег Ў%апзе шкопан, 
шклопац; бе © іп бег Сие пријет; 
ешеп ©йф себеп боцнути, жигнути; аці 
беп ОН бодимице. 

Снег ш. пецкало. 

Снід ш. @ їй) балавац. 

©й@шее бодимице. 

©йнатбен 1. бшптбфепїе (ОНфатбђен гласак, 
шупљика. 

С пфеп вести, извести, навести, штиковати, 


оплести; шї Эштп }ПЧеп кончати 
(чарапе); јесна {йеп довести; п, ве- 
зење. 


©нќетеі |. вез, веза, везак, шарило; (Ме 
С исфете ат ше! зарукавље; Убфеп бег 
(С ифете бод, покрстица, заставе (вез на 
чарапама као вођице), улама, повјица; 
ме (С нЧете! ашјеп развести; тифі еіпег 


апае, юр де @танеп Фе С Нсетеј 2010 | Опиајет ш. зфегеогамлиз говноваљ, говнара. 


пеп мурећеп. 
Снќесіпп 1. везиља. 
©п@пабе! 1. биљорка. 
ен тађиеп т. ђерђеФ. 
бнфоита 1. бтуоша ађра дебела тиква. 
©нејеї ш. чизма. 
Сне[еїпефі ш. слушкиња. 


Є©нејейпафес ш. чизмар; е5 ©Нејейпафегё | ©іо ш. батина, палица, бакета; ©іої ти 


чизмаров; ©ійејейпафет- чизмарски. 
©нејейпафесіпи #. чизмарица, чизмарка. 
Фнеје фај| ш. сара, усмина. 
Фнејнир п. пасторче; сој. пасторчад. 
бнејпинег Т. маћеха, маћаха, маћија. 


162 


АА 
а А, 
У 2 Ж г, чр Уеа 
о Ме р 
Ж Ў 


ЖОЛА, 
©іоёоитт. | 


©інейофіег Ё. пасторка. я 
©Нејраїст ш. очух; без ©іеѓоаіст очухов. 
ФНеде Ё скале, скалини. 


©неї ш. држалица, држало, држаље, петељ- 
ка; бет ©іеї рез Фтеаа оствиште; бег 
©пе[ без Әгејфеде8 стојак; дег ©нНеї, 
ютап бе Феегеп бер #бепцтапбе ђапдел. 
озобина. 

©нееп усадити, 

©нег т. бик; ђез ©йетд биков; ©йетг бичји; 
јипдет (Пер биче, јунац; ооп еіпет јипдеп 
ФНет, басу јунчји; і 18 еіп ©нйег бе 
їтадеп биковати; п. биковање. 

Снег ай]. ме идеп {ег тїйїеп, {егеп бе- 
чити, изоечити очи. 

(Пет! гледај ©{ег[е{. 

©нехїеіп п. биче. 

(Нето ш. биковит во. 

Сни і. {тоште О НИцид задужбина. 

©{Ш тих; [1 01еібеп станити се; {е ебет 
пријставити се, зауставити се, зауставља- 
ти се; п. заустављање; 11 Њеђеп, ооп. 
рег ЭУ Ше поступити, поступати; п. по- 
ступање; | (ресе утолити, утишати, 
ућутјети; је! ШЇ, јапде пїйїд ап ни гуди 
ни гудало вади; |Ие! пе! 

©{Ше Ї. тишина. 

©еп утишати, блажити, заблажити, уту- 
лити; гасити н. п. (буну); замирити, за- 
миривати; п. гашење, замиривање. 

2 фовдепр мукао. 

ФиШћанр ш. бег 10е Бе; зи бођеш Зајјег 
поступ. 

©йшше #. глас, аваз, 
лепе зуц! 

©йшштеп угађати; п. угађање. 

Еф итд безгласан. 

©нпќеп смрдјети, тоњати, баздјети, пашити ; 
п. смрђење, бажђење, пашење, тоњање; 
эп Иибеп апјапдеп упашити се, забаздјети: 
бет {ПП смрдљивац; йе {ПП смрдљи- 
вица. 

©йпїепд емрдљив. 


хабер; грло; бет 


©їїтп Ё чело. 

С шије! ш. почелак (у говечета кожа е 
чела). 

©ї$бетп трунити, брљати; ед |ббетЕ труни 
снијег; п. труњење, брљање. 

©іофесп чачкати (зубе), гргати; п. чачка- 
ње, гргање. 


офе палица; ©іоф шї еіпет Фабер, ит 
фаттепїта баш зи іхадеп парог; бег 
ті деп ©їфЧе ђелширадск вуциба- 
тина. 

Сфоффитип ш. батина, сулудаст човјек. 


Є©іойтоје. 168 


Сіотоје Ё ајсеа гозеа трандовиље. 
Сіойітеіф ш. батина. 
©шште ш. Туркуша. 


_©їойшетЇ п. под, подина, таван, кат, бој. 


©іобађп ш. кутњак, кутњи зуб; 008 @1Їеїй) 
ши Ме ©іоізйђпе десни. 

©ібђпеп стењати; п. стењање. 

Сірїа Ё петраиљ. 


| ©їр[а{аге Ё. свитак. 


©{р[регп спотакнути се, спотаћи се, спотицати 
се; п. спотицање. 

(роја ш. ебет, етїанбїет (2100; понос; дика; 
Бојјат! охолост, охола; 11018 ай). поносит, 
поносан, охол; ш. јордамџија; 100 
шафеп дичити; п. дичење; 1005 је ди- 
чити се, поносити се; п. дичење; {018 
гребен, і боб саде понијети се,похолити се. 


| Сіозіегеп поносити се, керебечити се, та- 


слаисати, јордамити; п. поношење, кере- 
бечење, таслаисање, јордамљење; пи 9(1310е 
обаетен пе еіп аи шепирити се, раше 
пирити се (рашепирила се као пауница); 
п. шепирење; |Њоблесен шле еіп ©айп ко- 
котити се, копунити се; п. кокоћење, 
копуњење; {ї0Їгїетепбе ш. јордамција. 

©іррјеп набити, набијати, збијати, сабити, 
сабијати (брашно); нагњести; п. набијање; 
збијање, сабијање; ме Фапа |орјеп кљу- 
кати; п. кљукање. 

©іорреї Ё стрњика 


| Сіррреїүео п. стрниште. 

| ®{бр{е[ ш. чеп, запушач. 

‚ Ош: ш. кечига, кечика, ноетвица, јесетра. 
Срђ ш. рода, лелек, штрк; јипдес соп. 


родичад; 028 ©{отфдё родин, лелеков, 
штрков. 


| ©їфте[тїеб ш. прзница. 
_ Сібтеп разметнути, разметати, раскидати, 


раскинути (игру); п. рагметање, раскидање. 


_©бтипд Ё Жешетфипа бег фшеп (еје ај 


пржња. 

Соб ш. еїпеп ©іоб береп ћушнути; ком- 
нути, ударитн чиме окомице, гуримице; 
· даб и еіпеп ©іоб ударио га гуримице; 
їп Сб бећедем, ооп (Петен надбости, 
надбадати; п. надбадање. 

Сірреп (тап5. турати, ривати, ринути, тур- 
нути; гурати, гурнути, грушкати, гру- 
шити, грухати; п. ривање, турање, гу- 
рање; грушкање, грухање, груше- 
ње; |обеп, Саб, ајее тући, утући; 
ступати; п. ступање; їп Ўепде Иоћеп, | адеп 
натући; еіп їџепід ќобеп тукнути; зи 0161 
обе претући; аи ейџаѕ јовеп ударити, 
ударати на кога; нагазити, наићи; п. уда- 
рање; ашј еіп Ибеї фовесп награбусити, 
награисати, ограисати, накаљати; ипретг 
јеђепа үоотаці |оћеп набасати, нагазити; 
ши бег допо |овеп комати, кога руком 
гурати; п. комање; іп Ме тре |оћеп, 


СС 


рїапзеп побости; јотЕ їобеп туркати (шепп 
ріе[е Беђатитен {Б еп шпр еіпег беп апдети 
аи 8енеттйфеп ЙО); боп ишеп ђегаці= 
ќоВеп подувирати, подуврети; іпіг. гурати 
се, турати се, бости се; побости се (по- 
боли се волови); аці еіпапдег |обеп, ооп 
Ублисееп тучити се; 5908, бег пп ©їореп 
©іедег 010101 бодац. 

©іорід: брест Оба бодач. 

©їођіџеђје, шї ешеш Ојобе окомице; аці 
9идепбйїе махови. 

СфоНетет ш. јецало, муцо. 

(бћоНетемпи Ї. муца. 

©ірИетп заплетати (заплеће језиком), му- 
дати; п. муцање. 

Сре муцав, мутав, јецав. 

©{та{е 1. каштига, пијена. 

©ітајеп каштиговати, поразити: ши бер 
|тајен глобити; роп (90 дебтај., дезетфпев 
тоетреп наказити се (наказио га Бог); ег 
її {йт јеле Циоаибате дета тоотбен 
сапрела га со п хљеб. 

©їтїїй@ф: бет оўўепбат Оба ђе вуцибатина, 

Сіхађі ш. зрак, зрака, ждрака. 

©їтайп ш. витлић, свртак, сталац; еш ©{тайп, 
Фипо Фаштооаати канура; еіп Окађи 
Зои канчело. 

©{тапд ш. уже, узица, конопац, штрањга. 

Сара тен, дийеп мучити, намучити, кињити, 
накињити; п. мучење, кињење; еіп 1010 
Ќсаразітеп хабати, похабати, ухабати; п. 
хабање. 

С©ітафђе Ё. пут, друм; дероќеке ©ї{таўе калдрма. 

©ітађептбибег т. хајдук, пустахија; ійтїфет 
©ітабептйирет зи Уујетре кесеџија: без ©іто= 
Вептбцбехз хајдуков, пустахијин; ©ітађеп= 
тйирет шегреп отићи, одметнути се, одврћи 
се у хајдуке, поајдучити се; ©їтабептйшБег 
јел хајдуковати; п. хајдуковање; |1ф 015 
хајдук ееп хајдучити се; еіпе %епде 
©ітађбептйирет хајдучија. 

©іхађептйиђетіпи Ї. хајдучица. 

С ашђен, оош Фаат стршити, костријешити 
се, накостријешити се; їріе бег «де! је- 
жити се, најежити се; п. стршење, костри- 
јешење, јежење; іф саибеп противити 
се, супротивити се, затезати се, кочопе- 
рити се, крчумати се; п. противљење, за- 


тезање, кочоперење, крчумање; ме 10 
тїнї поштркуша (крава); ўі |сапрепр 
затежљив (во, који не ће да вуче, него 
се затеже). 

©{танф ш. џбун. 

©{тан$ ш. кита. 

©{тап8 ш. оде! ној; без ©{таш}ед нојев; 
©їтанВ [йт Фатрі ограшје. 

©{тейеп протегнути, протезати, отегнути; п. 
протезање; еіп шета |тефеп протеглити: 
іф |сефеп теглити се, протеглити се; {іф тег 
беп, дтбвеслресреп протегнути се; п. тегљење, 

11* 


А ук ыт а ван 4 
; \ МА у У Бан а і РИК 
РА у м И, Ыл С, О 1} | 
48 у Ай % ај зе А У 
©їтеїф. 164 8 Сити. | ү 
Сејф ш. еіпеп ©їтеїйў) оесјевеп жицнути, | Обледеи чесати, ишчесати, тимарити, оти- | 


врезнути; сіпеп иђенј тек, Фен фепфтер 
ретјевеп шинути, ошинути: еіпеп буеппепрел 
©їтеїй) ретјевеп опалити кога. 

Сітеіфеїп гладити, погладити, прогладити, 
мазати, блазнити; п. глађење, блажење, 
мазање. 

Сіхеіфеп іпеаѕ Фисеге аи тїї еіпет еех! 
цртарати; п. пртарање; намасатити (нож); 
тїїшбепїїтеїфүп шибати, шинути ; п. шиба- 
ње; еіп їшепід ші деп себеп наши- 
бати. 

Сітеіфђбоїз п. раз. 

©їтеї[ ш. пруга, паја, стријека, прутак; ет 
©їтеї[ іп дег ©іїетеі вођица; Бане ипр 
тође ©ітееп Зи зит еггіегипа Фет іоеібеп 
Фацегптбіе роти ап бет #тц{ свита, стри- 
за; Оееп, зе баё [аПепђе 9%ајјес зит 
ТАБЕ поткисли; етен шереп ©іте ат 
међе іе еїпеп ®йтїеї йабепо пасаст, по- 
јасаст. 

©їте[еп окранути, задирати, задријети, за- 
хватати, захватити; п. задирање, захва- 
тање. 

©те т. распра, правда, парница, парба, 
терба, теранка, теранција, борба; бо 
хей свађа, инат; іп Обен дегафеп по- 

. крчумати се. 

©їгеНеп правдати се, прети се, препирати 
се, парбити се, бочити се, хркати се, бах- 


марити ; п. тимар, тимарење. 

(С Елетеп т. 0{аиег ге масница. 

©їтөў п. слама; дебтосфепед ©{тоў оклепине; 
Сфођ- еламен, сламан. 

Еођђине Ё. кровњача. 

Сіхобјаї ш. еламњача, сламница. 

2Еођје п. строница (елама којом ее поши- 
вају куће). 

Фош т. ријека, вода. 

©іхотащіїойті, еіп фу Јемен надвозити, 
надвести, завозити, завести; п. надвожење, 
завожење. 

Сісбтеп грнути. 

©іибеї Ї. Среіе ооп дете еш 16 гужвача, 
савијача. 

©ітшпрі т. бјечва, чарапа, чорапа; ©ітширі= 
чарапин; (ређе ©їситр бјелаица; деофќепе 
©{тїппр{е, Ме тїбї дейси: їшетбеп поплет; 
етпе 91 Сіситрі клашња; еіпе [тї (еђетпе 
Сітітрје меетва; еіпе 911 їшфепет ©іхітрѓе 
калчине; еіпе 90+ 1шфепе Фпоруиширје 
ойпе иӊ докољенице, тозлуци. 

шира п. подвеза. 

ФС штрјђапб(ег ш. чарапар. 

©ї{тшипифр{їїтЇет т. чарапар. 

Си ш. стабло, дебло, хреб, кочањ; бег 
©{типЁ еіпез ардебацепеп јипдеп аштпеб 


чапур; ео]. чапурје. 
©ігиррід чупав; їтиррідез Уивјеђеп костри- 


тати се; тейеп, јо баў ш {ері крвити 
се, искрвити се; п. правдање, препирање, 
бочење, хркање, бахтање. 

Сене ш. препирач, бојац, бојаџија, кавга- 


ција. 

Сре о бен ш. топуз. 

Сіхепеп сипати, посипати, посути; 
ње, посипање. 

(С ецјап) ш. посипач. 

Сіні ш. Нпеа еіпеп Сіті тафеп пртар- 
нути; еіпеп ©їтїф аці бес Феде ттафен 
гудјети. 

© т. уже, узица, ужица; еіп ©{ї@ бег 
за ован уривак; бег СИ, ап зет 
шап оте Ујесђе [11 повод, поводац; (Ела, 
шюрш баз 5)отпуіер бег беп ®бтпегп дебшбеп 
100 порожје; ОБЕ {йт тоеідепђе егде! 
припон, уже, пајван; Сігійе әп Жеје аилд 
рет Сапта товарнина. 

Сеше! т. плетивача. 

© Сеп плести; п. плетење; 


п. сипа- 


реп Форј шт» 


теп поврсти, повразити; п. повра- 
жење, 
Снисете! Ё плетење; сіпе 9101 ©їтиїегеі по- 
плетица. 


| 


Сіхійегіпи Ё. плетиа, 

С ибдати п. плетиво. 
Сітіїпадеї Ё плетића игла. 
(лана п. плетење, плетиво. 
©їтїедеї ш. чешагија, кашагија. 


| 


| 


јешење. 

Сійї п. комад, парче; сой. комађе: кру- 
пица, локва; грло (има десет грла говеда); 
еіп абдебтофенез СЁ крњага, рбина; ет | 
дтоћев СНИ тој ђаврк; еіп Сш еф |: 
аши #їйашфетп удо (меса); еіп ©НЇ об зи |: 
еіпет #їпретїр1їеЇ пиљцика (амо) баё ©ріеї 
е); еіп ©ш@ Жмеје окрајак, увратине; 
баё Хебе Сі іп бег Бф је!, оаз јерег {ир | 
дп пейшеп {фйшї{ стидак; баё ацедеђамепе | 
© еїпед дебтаїепеп Фаштеё ооп бег ӨйПе | 
рі п беп дИрреп исјечак; їп Сен {Педеп | 
разлетјети се (лонац, пушка); аиз емет | 
(НИ оеіетііді једнонаставан; п. самотвор. | 

©шїфеп п. комадић. 

нивое е помало. | 

© еш ш. ђак; ред Опшешен ђаков; ет 
©{шбеп їосгђеп ђачити се, пођачити се; 
п. Ђачење. 

©{шбеп беп п. ђаче, ђачић. 

Сен ф ђачки. 

Сите р!иг. књига. 

©{ибїетеп штудирати. | 

ни! т. сто, столица, сточић; О! ођис | 
Чеђпе товјелица. | 

и дата ш. апдейтепдїег ©шйїдапд нате- | 
завица. 

©їшёїшєї$епбита, бо Стојни Биоград. 

©штш нијем; т. нијемац; (ит їшетбеп ни— 
јемјети, онијемјети. ) 


_ЄшїтшєЇ. 


©шїшєеЇ ш. шкрбина, крњадак, окрњак, ку- 
сатак, батић; заломак; ©ійпипеі еіпеѕ 


Фтенаед крстача. 

Еф штипђе 1. њемота. 

Сішпрї туп; |бипрј тафеп тупити, иступити; 
итртеп Фешев тупоглав. 

©штр[ е Ё. тупоћа. 

©{шшфр{\{їшп ш. туњавост. 

©іштріппід туњав, брљав; тш. тупан. 

(Сите Ё ура, сахат. | 

(били ш. олуја, вијор, вртуна, кијамет; ју- 
риш, уриш. 

©штштеп јуришати, јуришити, навалити, на- 
ваљивати; п. јуришање, наваљивање. 

©шШтшф бујан. 

©шттр[айї шш. бркља, бркљача. 

Сіиииїріпо ш. бура, олуја; ме бура {апі 
ап, Фоппи! обурити. 

©їйтзеп ігадѕ. турити, турнути, гурити, гур- 
нути, еврћи, свргнути; дєп 9(пѓег {йтзеп 
првачити; п. првачење; {їйтгеп іпігапв. ри- 
нути, уринути (рину на огањ, т. ј-наиђе, 
удари); |їйтдеп штпеге уревати; одејести 
се (одејело се брдо); орити се, схорити 
се; бушити (кад штогод падне па лупи); 
лаб йтаеп, оош едеп, ђхйпеп, бете 
абдејф ће ел 00 гронути; |і | йхәеп, 
ал йе еше, іп Ме фешре загонити се, 
стиснути се (стиште се за њим). 

©їше Ї. кобила: атабуцфе ©їше бедевија; 
дес ©ї{Ше кобилин; ©{шеп= кобиљи; етле 
јипде еграфјепе Ние шишакиња. 

(с ицеп Шен п. ждребица; еји атабуефев ©іш= 
гепиШеп бедевијче. 

©ішіспђйпдїег ш. кобилар. 

©їшепйшШег ш. кобилар. 

(Све Ї. подупорањ, подупирач, потпор, поте 


деп, Њибеп, Иибта јел мухати се; п. му- 
хање; рег беп пебе бај |ђЕ шишобрк; 
| дејје ©еппе куса (куса кокош). 
_ ©їйБеп одапирати, одапријети (одапри ру- 
__ком); опирати, опријети, упирати; п. 
__одапирање, опирање, упирање; деп орї 
оці деп Ули. вел поднимити се; |і |Швеп 
одапирати се, одапријети се, опријети се, 
опирати се, подупријети се, подупирати 
се; дохватити се (на ноге); дочекивати 
се, дочекати се (погоди га у ногу лијеву, 
на десну се хајдук дочекао); {іф аці беп 
Саб [йеп поштапати се; п. поштапање. 
©ішБег ш. вркоч, кицош, 
Сфибђипо ш. кусов, кус пас; без ©їіивђипбез 
кусовљев. 


пора, узданица; ОСшве дег уоје, ере 
тачка, притка, тркља. 
©ш еп ш. (еше Уі (іе) штуц, ше- 
шана. 
©ибеп крклеисати; рогушити (уши): ®еп 
©фіюапз _ Ишбен кусити; п. рогуше- 
ње, шишање; іб їређтеп оог беп Пе 


165 


| 
©пђідѓеи. 


(Сина {еіп мухати се; п. мухање; {їшї 
шетйеп ућудити се. 

Сивиђ 1. кусуља, куса крава; бет ©їшф їшї 
кусуљин. 

©їшБөф8 ш. кусоња, куе во; 5ев СОшвофјел 
кусоњин. 

ешвјашфеп п. ат ФфИНеп ступац. 

Сибајфа ш. субаша; Сибајфа јел субашо- 
вати; п. субашовање. 

©нфеп тражити, искати, мукаетисати; п. 
тражење, искање, мукаетисање; еіпеш ©йц{е 
исеп бискати, побискати; шепп біе беппе 
паб еіпет Ое эши «едеп јифЕ обијати; 
п. обијање; 1008 јифјЕ би 2 бедеђс Оп? че- 
му еи ти мукает? єг јифбі паз, Бф де 
тражи кирије. 

©йо- ш. југ. 

©) јужни, 

Сирттир ш. југ, топлик (вјетар); ©пОойїпд8# 
југов (енијег). 

©шїе | тевабија. 

Сщшіоп ш. султан; без ОшПапз султанов. 

шали Ё. Ушејђи султанија; Фет бише 
іапіпи султанијин. 

©зШапф султански. 

Фишзе Ё. питије, паче, дрхталице, ладетина 
ладистина. 

©ипипеп зујати, зутати, зукнути, брујати; 
п. зука, зујање, зучање, брујање; |шитеп, 
ооп 0іе{еп °Терепбеп крчати; апјапдеп зи 
{штеп забрујати, зазујати; ипресфало о 
рабе јиишпеп гундорити; п. гундорење. 

Сштрј ш. бареш. 

Сширћа баровит. 

Ситріїоајјег п. блатушина. 

Ситрізаппіфейї Ё жабокречина, окријек. 

бише Ё. гријех. 

©йпђет ш. грјешник. 

©йпоетїппї | грјешница. 

©йпо{шї) Ё потоп, поводањ. 

Сид грјешан. 

Єйпђідеп гријешити, гријешити, се, сагрије- 
шити, греховати; бедем Зетанро јйи0ідеп 
гријешити о кога; п. гријешење, грехо- 
вање. 

Фииоод безгрјешан. 

нпр оћоје Ї. безгрјешноет. 

©прре Ё јуха, чорба, подпјевка; |фегађаје 
чорбушта іп бег 9пеоіе: чорба чорбуш- 
та попа посипушта; ете 11 Фирре јалова 
чорба. 

Сиррепф је ш. чорболок. 

Фиррд јухат. 

ФСић сладак; благ; {йбе5 пб шећа, шећер- 
че: |Иб, спдепеђш, йер, #ђецег їрегђеп о- 
сладити се; бот $ еетоајет, {йр третрен, 
бте Саїзідѓеі ресіегеп ослачити се. 

©йђеп еладити; п. слађење. 

(Сивђоја п. сјуеуглшта сјађга госпино биље. 

Син Ё сласт, сладост; р1шг. слаткиш. 


у аб итртафе, 


©йПабїтїртабе [. еше У раб ртасфе, 


регеп бте Фамети әїшеїет[е1, біе дтође мир 01е 


Неіпе, ђабеп, Моб пословица. 
©рпораї= саборни. 
Фупође Ё. сабор. 
©рсіеп Шам. 
©йгир ш. ооп $ітпеп, УГрјеји и. а. пекмез, 
маџун. 


Фара ш. духан, дуван; бет |еије Ни ое 
Зара бошча; бег детеіпе кржак; абад 
дувански; Заба ташфеп духанити, дува- 
нити; іп Петен Зидеп пућкати; п. пућ- 
кање; ег, (00 {тїйєт Зара дебан! їшат 
дуваниште, 

Зара беціеї т. дуванкеса. 

Забаоје Ё. бурмутица. 

ава пабе ш. бег ме Забаѓріеіје пафітаді 
чибукчија. 

Забар[апзе {. духан, дуван. 

Забаёаифбес т. дуванџија. 

Заба фу п. дуваница. 

Зађеї т. мана, хула; Зађеї, детефје Ззоттон је 
покор; аде! {їпбеп забавити, забављати; 
айе! дедеп еіпе {Чеге Бей апа драпа; 
Заде! дедеп ипишвез (есере орет @е}@а[{ ан- 
дара мандара. 

· Заре Пап п. кудиљево. 

Зађейо8 незазоран. 

Хареїи кудити, покудити, скудити, хулити, 
забавити, забављати; п. куђење, хуљење, 
забављање. 

Зађеји) окоран. 

Жабет ш. кудилац, куђеник. 

Хае Ё. табла. 

Зајебеїет ш. іп беп Убреги трпезар; ае 
ђефет= трпезареки. 

Зад ш. дан; бег дате Зад вазданак; беп 
дапдеп Зад ваздан, поваздан; еіп {апдег 
ад дуговетни дан; једеп Зад, феп бег 
Пебе (до дедебеп боговетни (сваки бого- 
ветви) дан; іппегђаї6 ешез Задед обда- 
ница; бе! Фай дањом, дању; йеп Хад 001= 
бег јучерањ дан, уочи; ши беп апрети аб 
прездан, напрездан; Мејес Заде онома- 
дашњи, ономаднашњи; аду. ономадне; 
пой бђешідез адед и дан дањи (још и 
данашњи дан); ад ірехдеп раева- 
нути се, расвитати се; бот апбтефепђел 
Заде естекђе їоегђеп осванути; боот аде 
йбецайеп їоегоеп мир бепје[беп йбес 100 
51еіреп заданити; бет јйпојіе Хад судњи дан. 

адбїштпе 1. һетегосаПіз ЇшШүа лиан. 

адеп сванути, свањивати, свитати, оевита- 
ти, осванути, расвитати се, расванути се; 
п. свањивање, освитање, расвитање. 

Задедапбтиф ш. освит, освитак, свануће. 

авез ђЕ п. свијет, вид. 

адјођи ш. надница; ши Уадјођи ахбейеп 


166 


Жапдет. 


аргатовати, надничити; п. аргатовање, на- | 
дничење. | 1 
Зад(ӧђпег ш. аргатин, надничар; сой. арга- 
тија; хештег %ад(бђиск, ођпе баи ипо бе 
Напбідеп 9(иўепёбаї+ бећар, голи син; 00 | 
{0бпет= надничарски; без ад ђиета надни- | 
чаров; Фејфајћ етез Задбђпеа аргатлук.. 
ад ђпелип 1. надничарка. | 
Задђиекти надничити, аргатовати; п. 
дничење, аргатовање. 
Задтеце Ё. конак, дан хода. | 
Жад ш. лој; Бер беп “апипеги, бег Уа 11 || 
беш @їпдейшеїйе махрамица; ооп ад лојан; | 
їп За іаифеп лојити; 111 За Преслеђеп | 
лојити; п. лојење; бег беп ай ацбетенеј | 
лојар; Ме (ОК, 100 бег Хад Бесене! тор || 
лојарица. | 
абпатан ш. тилисум, хамајлија, запис; еіпел | 
Зайѕтап {|фтеїбеп записати, записивати | 
(од грознице, од главе, од бјесноће); п. 
записивање, 
а ата еп п. хамајлија. 
Затроит т. Зеоипецеаде; бубњар, 
бошар; атбои» добошарски. 
Затшроитёітаи Ё добошаровица. || 
Уапбишне Ё. тамбура; Зашбихіп» тамбурски ; | 
еше 956 Зотбитіпе даире, даирета; об | 
аш Ыитїпе |рејеп, тамбурати; п. тамбу- 
рање. 
ашбЫигїпїрїеЇет ш. тамбурџија, табураш. | 
Запо ш. иппї е Фіпде попрд (потрошио | 
новце у попрд). А | 
%апре[е! Ї. опрдица, беспослица, шала, ла- | 
крдија, путина, рутина и путина. АН 
Заппе Ё. аріеѕ јела, чам; аппеп= јелов. | 
чамов. | 
Заппепђој п. Пеппш абйерпиш јеловина, ча- | 
мовина. и! 
Фампетошр ш. јелик. || 
Запіе Ё. тетка, тета; бег Запіе теткин, те- | 
тин; йт апи тетак; 1: ©ойп течић. | 
Фаиз ш. игра; Зен ооп Фйпгеп коло, хоро, | 
четворка, поломка, тресковица, кетеуш; | 
9(иёти бени апе цуп! цупа! | 
Фапабат ш. деобђилфес Убшие без Запабатен | 
мартин (дед поиграј, мој мартине). 4 
Фапзеп играти; п. играње; баџотанзел одигра- 
вати; ац ипо баоопіапзеп заиграти се (заигра | 
се низ брдо); апјапдеп ди Фапден заиграти, | 
заигравати, проиграти; еіп їепід ѓапҙей | 
поиграти; зи (пре изигравати, изиграти, | 
доиграти; п. изигравање; јеіп апдеп ТЇЇ | 
[Чоп аи8 доиграо је већ; еіпе Зе Тапд | 
їапдеп проиграти; {10 ўа фатеп наигра- | 
ти се; шт Запзеп егїшетбеп наиграти; | 
{апдеп тафеп заиграти, разигравати (коња); | 
п. разигравање; іп фапдепре Зередипо бе | 
таеп разигравати се; пи Запзеп аці ейоаё | 
ретдејјеп у игри заборавити на што. 
Зйпзес ш. играч. 


на- | 


до- | 


апдетїп. 


Жапдегїип Ї. играчица. 

Запәріав ш. игралиште, 

Зарег храбар ; (арјет Шип јуначити; п. јуна- 
чење. 

З'арјехей Е храброст, јунаштво. 

Зарреп пипати; п. пипање; бит Зарреп ћићеп 
напипати. 

Тата Ё бейи #бйдеп дара. 

Фа!фе Ё. чпаг, џеп, торба; ме Фајфе, голи 
ме Фен 10ге 9 азе, тор ипо Фаје 
ітадеп ужинара (торба); Фер Ме Жајфеп 
(торба) шафі торбар. 

Зајфештее п. бритва; Зајфешиејјет-= брит- 
вени; еіп  еіпез ©а]бептеет кеба; еіп 
ајфештејјес шїї 901зехпеп ©фаїеп шклоца; 
Сфипрћоот! [йт еіп ајфешпејес бекута. 

а фепјртејете! і. чаратанија, сијери. 

айе 1. Фее зис феноЦеНе тас, саплак; 
9ГЕ Пете Зајје заре. 

айат ш. @оцтїт татарин. 

З.діатфап ш. татаран. 

айатепїапо|фи ш. татарканџија. 

а{атепр{[е1Ї т. татаранка. 

а јђ татарски. 

5 офа та. еіп Фапдедпате татарбуџак. 

3016 глух; ш. глухак, глухаћ, глухац, глухо; 
е°їшаё іаиб наглув, наглух; (Фашђе 56хеп 
ђабеп [йт Зетанлоа еп оглушити се; 
їапй їретдеп глухнути, оглухнути; паф 
оет еіђе іои їоетђеп поглухнути. 

Заџбфеп п. голубичица. 

Зопбе Ё. голуб; со]. голубље; 9%е16феп го- 
лубица; біе јипде ашбе голубић; бег Фапбе 
голубов; Запбеп= голубињи; аш, ши бе 
Фаибе ап {оеп вит, вит! вита, вита! 

Запбепіатбід голубаст. 

Заибепёгорї ш. ацідебојепег Запбепёсорі гу- 
шавица; ђођиоихзе ес ФанбБепїтор[, Я апзе 
млађа. 

З'аибепјфад т. голубињак. 


анрђе Г. глухота, глухоћа. 
· ашбнејје[ Ё. Јатапша ригригеша мртва коприва. 


Зашфеп норити, њорити, ронити; л. норење, 
роњење; іп Збајјес Фашсфеп, бе! бет Гете 
попрати, потопити, потапати (платно); | 
ита Збајје іаифеп уронити. 

Запфепіе Ё. гњурац, ронац, сарка. 

анфет т. ронац, ровац, гњурац. 

Заще 1. крштење. 

Защеп крстити, кршћавати; п. крштење 
кршћавање; пафеіпапђег Фашјеп искретити» 
[їй іпёдејатипі Ташјеп (ајјеп искрстити се; 
аеїаш{ї третђеп кретити се; бет пїфї дегацј 
ЧЕ некрштеник; дег {їй баі ѓащјеп Тајјел 
покрштењак; етле, Ме {іф ђај Таш{еп Тајјеп 
покрштеница. 

Жан Беш п. крзница. 

Защрањђе т. крштени кум. 

Жанет т. крштеница. 

ам  ф гледај Фашђетр. 


167 


раї. 


Заиодеп: іп бег Яерепёаті: није тоговић (није 
за тај посао) ет #аидЕ піфі бази. 

ЗаидепіфіЗ ш. калаш, варалица, шашкин. 

Заидиф подобан. 

Жашнеји тетурати, кудецати; п. тетурање 
кудецање. 

Запе ацђе Ё. сопшађа сугаігіх чигра. 

Заијф т. промјена, размјена, трампа. 

Зацфеп мијењати, промјењивати, промије- 
нити, трампити, пазарити; п. мијењање- 
промјењивање; ипіетеіпапдег іашіфеп ми- 
јењати се, промјењив ати се, промијени- 
ти се, размјењивати се, размијенити се. 

Зйијфбеп варати, заварати заваравати, пре- 
варити; еїпе& идеп ійијфбеи заварати кога 
или коме очи; {іў ійшфеп варати се, пре- 
варити се. 

®йщфипд Ї. заваравање. 

Жашепо хиљада, тисућа, миља; бињашче 
(у овој пословици: један је рекао би- 
њашче, а други бирашче, па су се опе- 
погодили Мејс 1шшегйїп!); аці Еаијеио 
апшафеп хиљадити се; п. хиљађење; дес 
Зашјенде бејіві хиљадар. 

ЗашепоБ{ай п. пе о ша куњи реп. 

ЗашјеподиїоепітаиЕ п. бепіапа сепё алгі т 
китица, кичица. 

Зацјепоўфдифеп п. атагапіцѕ тратор. 

Хаге Ё. такса. 
Зейерат ш. 
дарски. 
Зеіфђиђи п. трћка. 


тефтедар; Фейератё- теФте- 


Фед ш. тијесто; бег аиёдеюаї йе Зеід јука, 


јупка; еіп Сі аиёдетаї ег Зеід лист. 
Хеідтшбеї Ё. еврчак. 


Зеїет т. тањир, тањур; зїіппегпег Зейег ка- 


лајлија; ме ЗеПес Беї бег +ійтЁјфеп иі, 
ме бртбеїи зиле. 

Фетејф ш. ић Тамиш. 

Фетедјрат, (бар! Темишвар; еїпетюоп Хетед рај 
темишварац; ооп Фетедрај темишварски. 

Ферртф ш. ћилим, шареница, саг; Зен ооп 
Феррфеп седмак, шестак, сметењак; Вишег 
Феррф шареница; 20де: Зерріф чу- 
павац. 

етици ш. рок. 

Феттајје Ё. аці бет Фасђе лонџа. 

Зетаетој п. шпагарица. 

еше т. враг, ђаво; худоба, злоћа; бег 
Бӧје Жеије! нечастиви; без Зенјеја врагов, 
Ђаволов; ебраз/аши Зепјеї уонијфеп арато– 
сиљати се (аратосиљам се кога). 

Зецеїеіеп рІиг. враголије. 

Зешейип Ё пшшуоидез танепәіпипег Ђа- 
волица. 

Зешеи п. ђаволче. 

ЗешИијф врашки, вражји, ђаволски. 


Фа. п. до, долина, продол, раздоље, 


пресјека, увала, дубодолива; Нејез раї 
думача; епдед џпр Пејез 80а гудура. 


ил. М б % 
Үт б 


ра[ет. 


ает ш. талијер, талир; 9(Ыегїйаїет ор- 
лаш; јрапіјфег 8ђаїег ледењача, дирек- 
лија; еїп брест. У бек карловац. 

Зђаноед ш. матица. 

20а 1. дјело, чињеница, үчин (стига га 
үчин). 

ет ш. рукоставник. 

Зђађафе Ё. чињеница. 

Фђац ш. роса, росата, јутрења роса; #ђац- 
росан, роснат; 1ш ФЁап Ђегшидеђен ро- 
сити се; шї бан йбетәрдеп шереп за- 
росити се. 

Заме росити, поросити, порашати; п. по- 
рашање. 

Фђаша росан, роснат. 

Ф'ђаштедеп т. росуља, роса, мали дажд, по- 
росица, поросница. 

ЗђашреНег п. југовина; боё (їшї Шеп бей 
®йашоеНетд јежење. 

©йеет ш. катран. 

ђе ш. дио, дијел, чест, тал, исе; бет де 
бете ђе ешез зет{раПепеп апел про- 
кола; бег фишете У ђе бе ЗМетепјфиђев 
запетница; шп ђе од чести (їп 0ет 
ебепёаті: од чести н. п. зна, т. ј. по- 
мало); эи ђе ірегоеп допадати, допас- 
ти, припасти, припадати, запасти (запало 
му да чини што хоће); привалити се, 

_ ритф бтбјфајЕ обет јопіідез 11 (њему 
се привалило). 

Фен ел дијелити; п. дијељење; шиеј еіпапђет 
ШеПеп подијелити; Ти арер бее #ђе ен 
предвајати; іп проколе {ееп проколати; 
п. проколање; |ф їп енраз Фе еп дијелити 
се; {їф ееп, їтеппеп, апёеїпапфетдейеп по- 
дијелити се. 

Фђеет т. дјелаџија. 

ђе пеђтепо болећи. 

ђе ипа Ё диоба; ме З бе ипа бет ©ітађе іп 
Сейетоеде распутица, распуће. 

Фђев Е сив Тиса; йе потиски; (Зедеиђ 
ши бе йер, Зђефваебте! потисје. 

У ђеобота Сати ад тш. еј; бет йети Тео- 
дорова субота, Теодоровица. 

Ф'ђеоод т. богословац. 

ЗБеђаїотіф, ©іабі Солун. 

80епет, Пеб драг, мио; ђоф пи теце драг, 
скуп, тежак; айу. тешко, скупо до зла 
Бога; Тђемес уретђеп дражати, поскупити; 
уздражати; п. дражање; бег ецес етбашће 
драгокуп; ђентед Зађс гладна година; 
Феитед 9%ејеп драгост. 

Зђецетипда Ё. скупоћа, 

Зђіег п. животиња, живинче, хајван, ајман; 
пре ђе звијер, звијерка; со. звјерад, 
звјериње: јипдез зет младе, младунче; 
отеіјађтідез Лет трогоче; ет, баз дет 
ође пађе липсаница; без Зета звијерин; 
50іес їрегђет поајманити се. 

ђіетдатіеп ш. звјерињак. 


168 


] $л{ф. 


У етдећђЕ п. бег 8011 без Зетдећаје8, ати 
рада ме ае ипо бег ипо бейи гу- 
ица. | | 

Эйеттадеп ш. бураг; Ёотіјбег 9ате а 
бураг говњак. 

ЗЛуеттасе Ё. трага, 

200г ш. лудак, сулудник, махнитац, будала. 

йот п. капија, врата. 

Зое Е лудост, бестијнство, 
тина. 

3100116 луд, бестијнски, будаласт; #0ӧхїсб= 
(ет епі будалаш; Фоке јртефеп бу- 
далисати, будалити. 

Флин Ё луда, сулудница, будала, мах- 
нитица. 

50оттіедеї т. засовница, мандал. \ 

Зђогодефје т. вратар, капиџија; бег 800г 
ойсіег еіпег {ешп диздар; е5 Фђот= 
коб јета вратарев, вратаров, диздаров. 

$їотшаФ1етїїїї Ї. вратарица. 

®йутапе Ё. суза; (Ср ђејоп бет ђгйпеп гроз-— 
не сузе, | 

З0ђхйпеп сузити; п. сужење. 

3:0хапепуоїї сузан. 

З0топ ш. пријестол, пријестоље. 

Фил чинити, учинити, дјелати, тво- 
рити; п. чињење, дјелање; пп ропеге 
дјести, дијевати, метнути, метати, стави- 
ти, стављати; врћи; п. дијевање; ој: ил 
учестати; зи Шип ђабеп војштити, мучити 
се (е дјецом); зи Шип ђареи шїї „зетапо, 
баратати; п. баратање; 10 це её детп 
ја сам рад то учинити; ірад ТЕ ди ипо 


будалаш- 


шта се хоће? «з шї 110018, тиетлећџедеп © | 


тотњему, ако ће, ништа за то, тешто? 

и: Ё врата; ме У)! оп бии отпирати, 
отварати, отворити. 

Фїййтапде! 1. стожер, чеп у врата; ме 3 бит 
апдеї ии баё ФййтбапоО шарка, шарке; 
еіпе 1+ шести ©ййтапде! петица, сте- 
жаица. 

рити ш. кула, тороњ; #тиїпеп ешед У ђилиг 
кулина. 

®ййтр[ойїе Е. праг (праг доњи, горњи), врат- 
ница. 

©йттїпд ш. звекир, халка. 

ле дубок. 

Флеје Ё дубина, дубљина; Ме Злеје іп 
етпеш је вир, зеленац, зеленик (у води 
дубљина); 000 Злејеи, ооп ешеш Миће 
вировит. 

Зледе[ ш. тигањ. 

%$лдет ш, тигар; јипде Злдет тигрићи. 

ше 1. мастило; Фиће, іп [ећег Феја ше 
У уф(еени мурећеп. 

Злпіепф ш. ѕеріа сипа, улигањ. 

216 т. сто, астал, трпеза, синија; бет обецќе 
Зав ат 51е зачеље; бет Газ ишеп от 
фе, ост отііве дедепӯрет засједа, застава 
(мјесто на дно стола, према горњему 


ађан. 169 


Злтадеп. 


челу); рег оеп етфеп 2 ат 5110) етїпїттїї| Фопне Ї. барило. 


долибаша. 

Зфаеје п. постоље. 

зеен ш. туткал. 

За фјерртф гледај Зфіиф. 

ЗФ п. етолњак, постољнак, плахта, 
трпежњак, крпета, чаршав, чаршаФ. 

Зра ш. здравица; еіпеп Зоо ацёбгіпдеп 
напити; етіріебеги отпити. 

Жобеп бучати, бјешњети; п. бучање, бјеш- 
њење, 

Зрфќет Ї. кћи, ћер, шћи, ћерца; бег Зофіег 
кћерин, ћерин; ме етиде Зое једи- 
ница; офјер ред властелин, владичица; 
еїпе фет бег паф бет Љеђе пособица. 

Зӧеіегфбеп п. ћерка, Һерца. 

3.00 ш. емрт, самрт; Форег- самртни; умрли 
(час); деп обе пађе гроб неопојан (рече 
се за стара човјека, који јевећготово умрђо). 

З.обедѓалтрі ш. ет еді пи Зо0ђезќатр[е бори 
се е душом. 

006 мртав; т. еамртник, мртац; ой{еп= 
мртвачки; еіпопбег 1006 Ќефеп побости се; 
їй) +001 еПеп, ооп епіфеп умртвити се, 
уљунити се; ооп Зђіегеп улипсити се. 

Зӧмеп убити, убијати, морити, уморити, 
осмртити, усмртити, тући; укинути (е 
гласа); укапити (убити на мјесто да 
падне као кап); омесити (начинити меса); 
тушити (чауре од свиленијех буба); {беп 
п. убијање, морење; пафеіпапђег іббеп 
побити. 

З.0біепб ите |. еајепаша оетаћз невен: 
фет Зрбіеприте невенов, н. п. лист. 

Зоре Те т. печа. 

Зрріспдегиф ш. мртавштина. 

Зобфепатабег ш. укопник. 

обе аде Ё. запјевка, запијевка. 

Зрбіепшабї п. даһа; Зомешта, бад 0іегзід 
Заде паф бет едтабтић ооп дег фашшШе 
бед Зети отбепеп дедебеп плтр четрдесетница; 
Зовешта , еіп айт пай) дет Зрде го- 
дишњица. 

З.оріепшее Ё бе Тебје Форешпејје изводња 
баз Хай, баз Бет Мејс (ееденђе! деп 
тіейеги дедебеп 105 изводња. 

Зӧиег ш. убилац. 

ЗоНеНе Ї. ЗоНеНе шафеп личити се, уличити 
се; Зетапрез ЖоеНе шафеп личити, ули- 
чити; п. личење, 

Фо, їойібепь помаман, бијесан; го ен, +011 
тафеп помамити, помамљивати ; #01, то еп 
третђеп помамити се, помамљивати се, 


Е) 


бјешњети, побјешњети, дрнути се, дрњи- 
вати се; п. помамљивање, бјешњење, др- 
њивање. | 

об ђбтлет р1шг. балук, балукат. 

501реї ш. мућурла (шейт 418 будала); безјак 
јаді з. ©. бег ФВајет зит ©рђпе, бет ећоаё 
ошитед деіђап обет дејаді ђаћ. 


Зопјит Ё. кокулица. 

Форј т. лонац, грнац, грне; Фор], беен ипо" 
јаве Фунташ; еіп дсођет Форј, іп шеЇфепт ат 
Заде без Оацара топе деїофї їоіто кршњак; 
еіп брешефефес Зорі мазушка, каурски 
лонац; Убеп ооп З5рјеп брадаш, камењак ~ 
еіпе 9+ орі зи бопід, Чија ћуп: 
еіпе 904 Ғирјеспес Жорј кантара (као ло- 
нац од бакра); еіпе 1 Зорі шїї ешеш 
#ббпесиси еј ши бе Ў Ие обручан (лонац). 

Фбрјес ш. лончар; 3 брјет= лончарски; 0е8: 
Фбрјеса лончаров. ! 

У брјететђе Ё. тњила, грнчара, лончарска земља. 

орф 2. пау опиѕќа 0115 лончарица 
(лађа). 

Зоти ет ш. торба, врећа; еіп тоет Фоки је 
ооп Зіедепђаот струњица, струњара; еіпе 
3 отпес торбак; Обитрооте їй степ: 
Зоти је штенара; бер Ме Зргпіјіегоо 
Зіедепђаатеп регїесіді струњичар. 

Фопје Ё. проха, проја. 

Зріаї аду. аметимице. 

Зтар т. кас. 

Зтабеп касати, клапити; п. касање; апўапдете 
зи іхареп покаскивати; п. покаскивање; 
еїп їрепід ітареп покасати, прокасати. 

Зтабег ш. касач, касало; её Зтабета каса- 
лов. 

Зтафе Ї. бет Ө#ПГеїйет ношиво, ношај, ношња. 

Зтаффеп гледати; їтаййеп, абес аи обие 18 
кооШен радити (радиш да будеш бијен 017 
ђапђе ё јо, баб он Саде бебопиј); еіпепе 
паф деш “ереп ітасфіеп радити коме о глави. 

Зтафна: ооп бег Фйпріпи суштен; оси бес 
йїп, ©йпёїпп ипо апбегеп ретафјејет 
іеі ети скотан; боп бет Фабе сумацан,. 
смацан; ооп бет Фиђ бређ, стеон; рои бег 


Саи супрасан; оот ©фаје сјањан; ооп бег 


©ішіе суждребан; ооп бег ДЗісде скозан; 
афина їрегђеп іп еіпет Шер боп еіпепт 
Зађте, оош ©сфаје, ооп бет Зісде копилити 


се; еіп оог бес Зе іхафідеѕ ©фаў, Зіеде 


копилица. 

Зтаде Ї. тезгере. 

аде лијен, тром, гингав, трањав, тутљав; 
{апа иий #саде, ооп еіпеш епіфеи глинџав; 
т. глинџо; (аде атбейеп сирити; пр. си- 
рење; ітіде деђеп гегати се; п, гегање:, 
рег ісіде деђе гегавац; еіп ітідег епіс 
дрењо; Сфітріїооті [йт ептеп ітйдеи 9'епјеет 
сулитња, суклата. 

Фтадеп носити, понијети, пртљати; п. ношење, 
пртљање; да јтйђе Зтабдеп копилити се; 
п. копиљење; бароп ітадеп однијети; Юе 
ейуаё ітадеп занијети (што за кућу); ише 
ебнрад ісадеп подносити; п. подношење: 
оо іхадеп нанијети; еіп їепід ітадеп про- 
носати, поносати (дијете); іп про оџү 
ђеп ттеп бдеітадеп Вабеп, 618 ез јебј 


Г" ч у И. 
0 иб 


®тйет. 


деђеп Їапп одржати; еіп іџепід ітадеп, 
еіп #ЁЇеїў поносити; {і {тадеп, еіпе бе 
[шше 91еіретітафі ђабеп носити се; ооп 
еіпет, бег іф апбетё {тад} аї8 }{опї пре- 
кундачити се (прекундачио се); ег ііі 
і 006 држи зе на високо; іф ја іхадеп 
наносити се, 

Зтйдег т. носилац, 
окагача. 

Зладесіођи ш. понос. 

Злтадјаб п. бременица. 

Зладбен Ё лијеноет; |і ост У тадђе біпдебеп 
лијенити се. 

Зтадјапде Ё. абравница, обравница, обра- 
мица, обрамница, обрамњача, 

Зтайнтеп частити, почастити, 

Зтатбаши т. апі бет Фафе шеме. 

Златіпег ш. то ег Зтотіпег уз аріапа 
дињка. 

Фан! т. запо). 

Зхйпѓе Ё. ведопој, појило, појиште, 

Зтйпёеп појити, напојити, напајати, запојити, 
запајати; натопити, натапати: нажикати: 
депи іхйпїеп натрошити, натрошити се: 
п. појење, напајање, запајање, ната- 
пање. 

Зтапёрогііфі п. пријеход. 

Фтарре т. об5 {атда дропља, 

Зтарреп бахтати; п. бахтање. 

тан, ©іабі іп Әаїшайеп Трогир. 

Злхаце вјенчани (кум, кошуља, прстен). 

Фташђе Ё грозд; со]. грожђе; огйпјфіатге 
Фташбе зеленика; зетоси  е З гапреп кљук. 

тхацбептеіф грозан. 

 Фтацеп вјенчати, вјенчавати; п. вјенчавање; 
П ісаиеп Таеп вјенчати се, вјенчавати 
се; деітаиі їретдеи вјенчати се. 

З.хацеп сопћдете вјеровати, уздати се, поуз- 
дати се; јїф ітаиеп емјети. 

Заме Ё ворота, жалост за мртвим; іп 
тапет оетјевеп порушити; іп Зтапет бет]еВї 

___1тресбем порушити се. 

" Фтаметбаши ш. јадиковина, 

таместађ! п. їоеїсбеё јефа Уопаје паф дет 
Форе бед ЗЗетфотбепеп дедебеп їріто полуго- 
дишњица, даһа. 

Зхопеги коротовати, чемериковати; п. коро- 
товање, чемериковање. 

Зтамесоење Ё. занх ђађујошеа етрмогред, 
стрмоглед. 

Зтаијејп прокапљивати, пропадати (пропада 
киша). 

Фтандебиђу !. вјенчаница, 

ташђетр п. вјенчаница, 
шуља. 

Злхаши ш. сан. 

Зхйшипеп снити, сањати, уснити, снијевати, 
снијевати се: приснити се, уснити се; ед 
ба фи деташи! приснило му се, уснило 
му се; п. сањање, снијевање, снивање; ђите= 


амал, содат, турмар, 


вјенчана ко- 


170 


теппе. 


еіпапђес іташиеп клапити, тлапити (евү 
ноћ сам тлапио којешта). 

Фтантд невесео, жалостан, кукаван, јадан. 

таман Ї. Сфшег жалост, туга, јад. 

таша Ё. вјенчање. 

тебет рїш. туска, троп, тропине, мезга, 
комина, џибра; ооп Ўтебетп комов; тебет 
бед деўйнїоЇзепеп сене чварак. 

Зтебесртаппиреіп ш. комовача, комовица. 

тебет п. премилак. 

тееп згодити, згађати, погађати, погодити, 
догодити, догађати, угодити, угађати, 
пригодити, нагодити; наћи, десити, уде- 
сити, надесити, задјести, задјенути, затећи, 
застати, застајати, намјерити, забушити, 
нагонити; п. згађање, застајање, наго- 
њење: Тејјеп, оот Ипдїйё задесити (јади 
га задесили!); !тејјеп, пи Фет бе погодити; 
їтеўїеп, пп Сфијје погодити, погађати, бити 
(бије из пушке); п. погађање; іхеўеп, 
пи Сениори] добацивати: п. добацивање; 
ітееп, бейи 2% абђујадеп уврачати; і ітееп 
намјерити се, десити се; }00 010 {тееп 
з. ©. фер Саре! не лишила те сабља! не 
мимоишла те! не остао од ње! аё {і 
ісі намјерна; те е8 іф ііі како кад, 
кад како; апп ед і іту кад било, да 
било; пїфї ісееп минути, промашити. 

Зтеђенр: еіп Фсејјсиред 9Убот{ троташј {адеп 
приклопити. 

31е кршан, ломан; жив (жива згода); 
ђиди (ај ђиди коњ, момак!). й 

Фтеїбеп тјерати, гонити; п..тјерање, гоњење; 
апўапдеп зи ісеібеп потјеривати, потјера- 
ти; {т беп 118 дотјерати; {теїбеп Ошу 
протјеравати, протјерати; бенд 1теїБеп 
витлати; п. витлање; беп дапгеп Фашјен 
81005 бђіпеіп іхеіреп спрцати (говеда у 
тор); оог {і Бетїтеїбеп зајмити, призајми- 
ти, окупити, потјерати, приокупити; и 
{ет ебраз ітеібеп загонити, загнати; затје- 
рати, затјеривати; п. затјеривање, заго- 
њење; оетјифеп эи ісеібеп погонити; п. 
погоњење; рог {іф їсеібеп хајкати (свиње 
вичући ха}! ха)!); е8 бил! іхеібеп, (претио) 
јеіп шарати, збијати шалу; ітеібеп, Ооп 
Папен прорастати, прорасти, изврете- 
нати; п. прорастање. 

Фтефек ш. хајкач; дег тебес рез Међе 
гончин. 

Фтеїб]адд Ё. хајка. 

Хтеппеп раставити, растављати; разлучити, 
разлучивати; раздружити, раздруживати; 
одијелити, двојити ; одвојити, одвајати; 
раздвојити, раздвајати; рашивати; | 
ітеппеп растати се, растајати се, рас- 
тављати се; раздвојити се, раздвајати 
се; їі ісеппеп, ооп дато шиагдеје фа еси 
разортачити се; Оцтф Оеп 300 дебкепи 
гретђеп разумријети се (ми ћемо се раз- 


| 7: 


Зтепишид. 171 


умријети, ја һу се с њим разумријети, 
т. ј. до смрти заједно бити); п. растав- 


љање, разлучивање, двојење, одвајање, 
раздвајање, раздруживање. 

$теппипд Ё растанак, размак, раздвој. 

Зтерапітеп трапанити. 

Зтерре Ё. скалини, скале, басамак. 

терреније Е. басамак, скалин. 

%тейет ріг. тркуљ. 

Злхейетіоеіи ш. половник, чингер. 

Зтејен ступити, ступати, газити, погазити, 
табати; вршљати (као газити кога, доса- 
фивати му), тлачити, стати; трти, потрти 
(какав усјев); прштити ; п. ступање, тла- 
чење, гажење, табање, вршљање; ђаті 
ітеіеп утрти (утрла говеда око села); теђт= 
таё їп 8010 обег Убајјес ђілеіп ітеіеи из- 
газити; аці беп фир ітеіеп чепати, очепи- 
ти, очепљивати: п. чепање; очепљивање; 
еіпапоес оці беп иӊ ітеісп чепати се: іп 
реп ед ітеіеп заступити; стати коме на 
пут; еіп тета ітеіеп прогазити; 9еіпітаи= 
беп 1сеіеп стручати; п. стручање. 

деп вјеран. 

тене Ё вјерност; тепе ипо (®1ацђбе вјера; 
Уап ооп хене ипо (6 ацбеп вјера. 

Злепїо8 невјеран; т. безвјерник; т. Ё нев- 
јера; Ё невјерница: $теп(ојег! ниједни! 
ітецїо8 ап еіпеш ђапреји изневјерити. 

Зтешојнојен Ї. невјера. 

тїфїет ш. лијевак. 

Здїеб ш. бес Офирете, етет сиве ди, иш іе 
әп йбегјевеп нагон. 

алеја шоа дрљав, врљав; т. дрљо. 

Уліејеп слузити, крмељати; п. крмељање. 

ліе, ©їабї Тријест, Трет; ооп ле трјес- 
танеки. 

ЗТ Ї. утрина. 

Зети гроктати, грактати, потресати, по- 
трести; п. гроктање, грактање, потреса- 
ње; шести, аці ешет – Гази тпеше 
ћурликати; л. ћурликање. 

Злхіп бат питак. 

Зліпїеп пити; Тпбемооте Баји: бумбити; 
п. пијење; зи ©фапбеп {тїпЇеп натпијати, 
натпити; |ф {ан іхіпѓеп натрошити се, на- 
пити се, напијати се, надрабити се, напи- 
тати се; һ. напијање; эи 0161 ітіпёеп пре- 
пијати, препити; п. препијање; іф оет= 
егеп, эшип ліпїеп запити се; іф бит 
®тїпїеп бесіфідеп {ађеп 4. 8. еше фи! 
[отђетцпда отпити. 

тше ш. попилица. 

®тїпїдеЇїаде п. пијанка, пиће. 

Зтіпідео п. напојница; їраё штан енде еј 
ђеіеп аб[отбегї халвалук. 

Зтіпідејфітг п. еіп бЇгетпед ©тїпїде]їтї 
дрвењача. 

тїїїйЇад п. скленица. 

Зоіп йе? п. почашница, 


Зйитег. 


хіп фае Ё. еіпе шеї@Пепе За фае бег 
фееНет саплак, тас. 

Злі ргиф т. напивка, здравица. 

ЗліпйоеНе Ё апф бет Ста шп тен нат- 
пијање; еіпе Зліпйоейе еіпдеђеп натпија- 
ти се. 

Зтіррег т. канков. 

Злі ш. Фапде елед пед стопа; јабфе- 
Зіне Шип закорачивати, закорачити; п. 
закорачивање; Зе, бейи 9%ебегіиђі под- 
ножници, 

Хүоїеп сух; сушник; сушац (у Боци ени- 
јег, који је са евијем сух); сушница, 
сухота; ітоҝепег иеп сухи кашаљ; 
ітоќепег Юл сухота; ейраё тоеп іоегбеп 
присушивати се, присушити се. 


Фхоїпеп сушити, осушити; п. сушило, су- 
шење; єїп ірепід іхоќпеп (гапз. просуши- 
ти; іпігапѕ. провенути, просушити се. 


Зтод т. корито. 

®тодатд коритаст. 

Зтодіеіп п. кориташце. 

топипе[ Ё. бубањ, добош; Ме дсође ійсесбе 
Зтопипе[ бубањ. 


Зхршшеіп бубати, бубњати, 
бубање, бубњање, добовање. 

Зтопипе ф(адес т. бубњар, добошар: ред 
Зтопипе ф(адета бубњарев, бубњаров; до- 
бошаров, добошарев. 

Зтотреје Ё. труба. 

З тотрејеп трубити; п. трубљење. 

З.тошреѓеп-йт0і8 т. тиква, јургета. 

Зтотреіет ш. трубач. 

Зтбріфеп п. капљица. 

Фтбрјеји капати, покапати, прокапати; п. 
капање; іреп, абайеп, оот (еріп 
Бени $1еіпђапде{ кацкати; п. кацкање. 

тореп ‘т. кап. 

%торјеп капати, канути. 

Зтоје ш. утјеха; той}, баё 9[цдгебеп ооп ітап= 
пен @ебап еп разговор. 

Забреп тјешити, утјешавати, утјешити; п. 
тјешење, утјешавање. 

Зов ш. пркос, инат; 
пркос, за инат, 

Фтовен пркосити; п. пркошење. 

тобет т. пркожџија. 

Фтиб мутан, облачан, кошљив; даё ђе 
мутеж; йб тшафеп замутити; – 1106, 
иес, тиште јеіп дрмљети; т. дпмљење. 

тибеп мутити, помутити, емутити, узмути- 
ти; |і Їтїйбеп мутити се, помутити се; 
п. мућење. 

У кибја! п. тешкоћа. 

Зтиђе Ё ковчег, сандук. 

Зтииши Ї. нити; да Зтипип егпепеги прени- 
тити. 

Фтйшшег р!шг. развалине, зидине. 


добовати; п. 


эши Зтоћ ускос, уз 


{ 
Ў 


И. 


172 


Цбе ен. 


За ш. напојница, натегљај; напитак (не- |1096 # врлина. 
ма напитка е8 {ё піфіз ди їтїпїеп ба); Фе Ї. подмуклост. 


еіпеп Зтипї Шип пинути. 

Злииїепђеіі Ё. пијанство. 

Алирр ш. гомила, крд, буљук, трумпа, ћу- 
тук; еіп ®тирр. ©р[раїеп їп Фатађе алај. 
Зтирре Ё. чета; еіпег ооп бес Фтирре четник. 

Жтпррепапуте: ш, четовођа. 

Зашђађи ш. будац, ћурак, тукац, пуран; 
без Зхиібаби будии; Чаш без З та ђађиз 
каук; деп #аш ред ва ђађиг ооп ў бег 
Бей каукати, каукнути. 

Злшібеппе Ї. будија, ћура, ћурка, тука, ми- 
сирка, пура, пурка; |фтејен, пле ме Зли 
ђеппе каукати; п. каукање; еіпе 911 Стал 
ђе бет үш еппе 5и дей дет ЗедаНипд 
ћуртаук (үфетађај ап@ ооп @танеп). 

Залшђиђи п. буче, ћуре, туче; јипде ®тш>= 
ђиђпет бучићи, ћурићи; Тпеп еден ши= 
фе тое ипо би бе Међфарреп аш 
Форје Бефопшпеп бобати се (бобају се ћу- 
рићи); аш, ши ме јипден Зхиіђйбпег зи 
тиеп бири, бири! 

ши пета ш. тучар. 

За и пета ш. тучњак. 

Зађрђоп: беа без бе. Зтурђои Трипуњ дан 
(беп 1. %ебг.) 

бае # етпе 1+ О] шајка; 
пеје У јфа ће четокаик. 

ЗА фа еф јес т. шајкаш. 

Зіфайці ш. шајкаш; У |фашел- шајкашки. 

Защ) ш. бе! бег Убллее ипо Бе! Оофаде еп 
чауш; без аці чаушер. 

5461010 та. Упујеђег бет ]ипдеп, ипдедађшен 
јетре аці бег пустара, чикош. 

Ф1фШшї ш. ипіег зитлук Ытїпдеп читлучити. 

За фита Ё. Бб[зетпе Гајфе аш ееп чутура. 

ЗА фи итааце еј т. чутуроиспилац, чуту- 
ротворац; |фетарее испичутура; Уши 
та ђејет, сЕ Топ еђе ЖЗетртеђипа Ќай чу- 
дотворац: У) фшита авет Йан % поета ет, 
чутуротворан (он је велики чутуротворац). 

Заиф п. чоха, свита; рубац, махрама, мара- 
ма, убрус, убрусац, пешкир, рида; баё 
Зиф 0а Ме бтаиеп эп фашје шебеп сук- 
но; йеп Зиф јединица, сукно једно- 
жично, липиска, парагун, раша; сте У: 
иф) пле Хајтит шајак; бахаи детафе 
шајчан; еїпе Уб јетеп тођеп За, Сатіфе 
саја; еіпе 911 Фиф ооп бер ооп гайт 
јфуратаеп Я ое самородица; ЗфипрјтоотЕ 
їйт |01е0{е5 Зи клашњавица, клашње. 

Эйе гледај Зиф. 

Зифе(феп п. махрамица, марамица. 

Зифјфиве! п. стриза, ушкрљат, 

йно ваљан, ваљаст, ваљатан, врђо, хрђо, 
опак; здрав; аду. ешкиле, здраво, 
подобро; својеки (ударио га својски); 


ме Берајј= 


Зір: еіп Ефес УКепјф подмукалац. 

Заре Ї. {ийра тулипан, лала, лале, 

Зашише(п, еіп үет) играти, заиграти, заи- 
гравати (коња); {і іџише(п журити се. 
пожурити се, хитјети, похитјети. 
Злпипеїр{ав ш. поигриште, 

лишет ш. свиња морска. 

щш т. метеж, гунгула, врева. 

Зйрјеї п. педица. — 

Зигбап ш. чалма, сарук; еіп {фїйатгет тїї 
(об бихфіоеріет итап поша. 

Зе ш. Турчин; бег ©йтїе, Бејопрета шеп 
шап бе ©ешФфеп гебепо ен (бепи аш 
јесбуф бе; ет Турчин) Турак; бета. 
балија; ипесіег йе потурица бета; 
рез Хепи Турчинов; Эйтеп ео]. Тура- 
дија; јипде йеп Турад; шп тег 
шафеп турчити, потурчити; еіп Зйтѓе їрег= 
беп турчити се, потурчити се; Тиздејатте 
йеп їретдеп истурчити се. 

Заме Ё Турска, Турћија. 

зли ши Ё Туркиња; фет Зи Туркињин. 

Зли еф турски; Ни јргефеп турчати; п 
турчање; бег дет ит ійі үртісбі, іше 
турчало; 05 турчало, турчалов; пад 
еа ест Ни шафеп истурчити; ап[ап= 
деп йт зи тербеп, зи |пдеп затурчати; 
паф Не  бфех 9011 (ереп турковати; п. тур- 
ковање; ете Исе 01е турћија; їй= 
Нев боси кукуруз; У їйтїеп 98езепё 
брзак. 

зли еф бхоайеп крајина (у Босни, на Хрват- 
ској граници). 

имеНацђе Ї. грлица; дет ©шеПанбеп грлич- 
ји; раз Зипде бег 5 имеПанђе грличић. 

апп ш. тирјанин, вутузтар, 

утап тирјакски. 


Мбер п. зло, злиће; бер ай]. зао, худ; 
аду. жље, ружно; бе апоттеп 
нагазити, ограисати, обршити, надрљати, 
награбусити; й0еї апїоштеп Беј еіпеш за- 
мјерити се коме или код кога; йбе{ апде= 
јеђеп зазоран; 028 Мбејапјеђен еіпес датог 
Тита п. зазор; йбепеђшеп замјерити, за- 
мјеравати; п. замјера, гамјеравање; ибеј 
тедеп уоп еіпет кудити; беј јеіп стужи- 
вати се, стужити се; п. стужива- 
ње; шіт 1Й бер мучно ми је; ои 
јешспо йреї јеш зи јртефен, и особе 
мрчати; п. мрчање; ет її йе! оці п 
п |ртефеп мрчи на њега; йбеї Шит 
удити (коме што); п. уђење; йбеї їрегбеп 
позлити; еіпет #еїеїйїдипд дерепѓёеп, еілепі 
йреї їооЙеп злобити коме; п. злобљење. 


на мртво име (избили га на мртво име); ЙБеїдеўітитіе ш. зломишљеник. 
еп фи ас Фет! курвић, копиле, копилан.. бе! еі {. стуживање. 


Пре ашид. 178 


Че аштид мрзовољаст; 
УКепјф мрзновољавац, мрзновољавчина. 


Мбебђај Ё злочинство. 
Йебейђйіст та. злочинац. 
МбеПроЦепо злобан. 


Пбеи: еіп о ёши 8ейтеппеп йбеп јарачи- 


ти (коња); п. јарачење. 


Йрег преко; над, нада; сврх: 5аз ее йбегз |; 5 
рео У Пр о (говори Ирети ш. претек, обиље, 


[иб бабеп обиловати; пи Ибе ујеизобила,. 


апбете једно сврх другога; за; 


о њему); йбег пре-: Нбетаеси преоравати, 
заорати (у туђу њиву, туђе 


преорати ; 
њиве); п. преоравање. 


бета евагаје, 
_ кудгод; йбетай ђіп свакуд. 
Мбетбеји п. мртва кост. 


Ибегбеїеи надлајати. 
ИбегБіеѓеп: 
біеіеп натјеривати се. 


Йбегбіпбеп, еіп {его препињати; п. препи- 

_ њање. 

Ибес ефеп претећи, претјецати; п. иретје- 
цање. 

реге п. остатак, избирање, отраж- 


бине; рукобојина; аПе Џбетб[етје! стареж; 
дете са Ибетбїеї0јеї ооп 9%еїп, #[ттаї ому- 
Ћине: баё {еБіе ИретБеібјеї истресине; дбіе 
Йбег(еібјеї ооп беи іп бег Фирре огри- 

_ зине. 

ШБегбтаіеп, зи 01е Втаїеп препећи. 

Пбетбитаеј преметнути се, преметати се. 

Нбетвешен премишљати; п. премишљање. 

Ї1Бетойттеп пресушивати, пресушити; п. пре- 
сушивање. 

Ибеттић ш. досада, додијавање. 

Бетогїїїд јет дојести се; 10 би јфоп бејјен 

_ йбетотӣјјід већ ми се дојело (месо). 

ИбетеЙеп натрчавати, натрчати; п. натрчава- 
ње; бег {іф іи ЯЭісбеп Нбете  брзорек. 

бегеіпапоетріцеп трпати; п. трпање; йбехг 
етапе едеп увитлити; ђорре!їі йбетеіпапђет 
едеп пресамити; йрег еіпапбет пайеп преши- 
вати; йбегеіпапдегірецеп трпати, затрпа- 
ти, затрпавати, поиспреметати; п. трпање, 

„ затрпавање. 

Ибегеїпопипеп подударити се, подудграти 
се; тїї йбетеіпёриппеп, пи ФЎапдеї раепа- 

„ зарити се. 

Цбете Ницисп подударати, подударити; п. 

_ подударање. 

ШБетеїп{їтїтепї | ерочан, срочит. 
йБеге{[еп, 10 објести се, прејести се, 
‚ Једати се; п. преједање, обједање. 
\бет[айт} [. пријевоз, лазила, скела. 
1бетјађтдео п. бродарина, скеларина. 
ИбехаЙеп: роп бег аф йбецайеп їоегдеп 
ипо ітдепоїро Бен заноћити; рот 98 іп 
їег 100 йбегайеп їретоеп ипо бедіредеп боті 

Бїеібеп зазимити. у 


пре- 


свуд, свуда, свуђ, свуђе, 


еїпапбег беї бет ӘізЧаНоп бега 


У > | ИХ “ 


_ Йбегїоўен. 


еіп чбеПашидес | Пбегафесп, шепп баё епег 0а зи РБафепђе ӨтоЁ 


ёш пей ишЙашш ипо е5 Фабии ооп 
ашвеп оесбтеппі, їойђтепо ез паф іппеп под 
той ТЇЇ препланути. 

ЏбетПефјеп преплести, поплетати; 
плетање. 


Ибесј еден прелијетати; п. прелијетање. 
Ибетйдеїп оптећи. 


п. по- 


Цбет= 


изобиље; 


издобила. 
Цбеси||!д изобилан, залишан, залих; аду. 
бозболе, бозболице, болболице, доета, 


изобила, залих, залишан. 
Ивесјпиђен поплинути. 


Ибетјиђт Ё пријевоз; Бег 011 бег Йбециђг 
лазила, скела; Ибесиђс аи ттеђсесеп ап 
сіпапбег дебипбепеп фу јен дебе кереп; 
©ф{е ресбіпдеп скерепити (двије лађе). 

Мрести тен превести; ёа. јего йбесіђсеп 
изводати (коња); йбес[йђтеп сопуіпееге 

„ обличити. 

Ирет еп препунити, препуњати; пресути, 
пресипати; п. препуњање, пресипање; еш 
(08, ба тап баш аиўатсіеі, Йост ет 
преслуживати, преслужити, п. преслужи- 

_ вање. Ш 

Ибехдабе Ё предаја, предавање; зит Ибетдаре 

‚ п0Е9ідеп предати, предавати. 

Мбетдебеп предавати, предати. 

1бехдеїоібё п. ап еіпет #Этиппепјфіџепдеї пре- 
тега. 

Ибегдіебеп прелити, прељевати, прециједи- 
ти, препјеђивати; преручити, преручивати; 


п. прељевање, препјеђивање, преручи- 
_ вање. 
Поетдтабеп прекопавати, прекопати, пре- 


копати; п. прекопавање. 
Бетте еп. надмашити. 
Пветђа еп занијети (занио ме десет гроша). 
НЕ пеђтеп одолијевати, одољети; о- 
. славити. 
Цбетђапдеп превјесити, превјешати; п. пре- 
_ вјешање. 
Ирегђоїеп престизати, престићи; п. прести- 
зање. 


1бетанбеп пребирати, пребрати; п. преби- 

„ рање. А 

Цбеофен преваривати, преварити; п. пре- 
варивање. 


Йбесїабеп претоварати, претоварити; прете- 
ретити, оптеретити, оптерећавати; препу- 


нити, препуњати, претоварити се, препр- 
тити се: п. претоварање, препуњање= 


оптерећавање. 

Ибешађеп препустити, попуштати; {іф йбег, 
ает, фсб тїбї їоеђсеп, піфі |сашбеп попу- 
стити се, попуштати се; п. попуштање. 


&. 


Бегаў. 


ПБетїйїйд ї0етдеп дојадити, досадити, догр- 

_ дјети. 

ПБетїан{еп пријећи, прелазити (прелази виго 
преко каце); п. прелажење; рот јіеђепдеп 
Хбајјет кипјети, покипјети, искирјети; п. 

„ кипљење. 

ЇЇБегїйшщїет ш. добјегалац. 


174 


Ибетіріпиеп. Р 


Пеј аден преградити. 

Ибетјферреп превлачити, превући; п. пре- 

_ влачење. 

Ибегіфтіеђеп прековати, прекивати (наново 
потковати) ; Тп3дејатии! йбесіфпіеђеп иепре- 

„ кивати; п. прекивање. 

Пвемјфђиекеп премазати, 


Ибехїебеп надживјети, престајати; изићи (из | Йбегіфхеібеп преписати, преписивати; натпи- 


ноћи, из зиме). 

Йбетїедеп размишљати, размислити, умити, 
увардати; испећи (испеци па реги); |фа 
ибет(едеп промиелити се, промишљати се, 

_ размислити се; п. промишљање. 

Мбешедипа 1. разлог. 

Ибех(ејеп пребрати, пребирати; пречитавати, 

_ пречитати; п. пребирање, пречитавање. 

Ибетпедеп прележати. 

Ибеттаф(еп премељати, премљети; п. преме- 
љање. 

Йбеттёрђід сувишњи; 
без трага). 

Ибетте ес надјачавати, надјачати; п. над- 
јачавање. 

Цбешишћђ ш. бијес, бијест, обијест. 

· Мбети та бијесан, силан; Бетті дет 
уеијеф, пле ооп [бет а. Бејеђјеп вилов- 
њак (бијесан човјек као да су вилеу 
њему); Нбетиш а шетйеп пресилити, пре- 
сиљавати ; п. пресиљавање; Нбеси да, ип= 
Бапа їюетйеп погоропадити се, згранути 
се, дрнути се. 

Йбегпафіеп ноћити, ноћивати, наћати, пре- 


аду. без трага (скупо 


ноћити, конаковати, коначити; п. ноћи- 
вање, коначење, конаковање. 
Бет беп пошити, пошивати; п. пошивање. 
Йветпебтеп лаћати се, латити се; п. ла- 
_ ћање. 
Цбетр атадел пресадити, пресађивати; п. пре- 
сађивање. 


Цбетртјеп препишавати, препишати; п. пре- 

„ пишавање. 

Ибеттеђеп, зп ©фапбеп тееп испрескакати, 
їй йБеттебеп увјерити се, увјеравати се. 

Цбеттеђ презрео, увео (емоква, грожђе); 

„бете їретеп презрети. 

Ибеттейеп: еіп јето ет їрепід йбеттейеп про - |_ 
јахивати, пројахати; п. пројахивање. 

ПрегтеНег ш. {ебет Беї бет аир ип бе 
йет ШБет{шёт латов; её Пбеттенеу8 латовљев; 
Цбеттећет- латовски. 

Преттенетдјгаш Ё. латовљевица. 

Щреттіпфеп, {16 скорушити се. 

Цбетја зен пресолити, пресаљати; п. преса- 

_ љање. 

ЦбехіфаНеп осјенити. 

Пбетіфацеп прегледатн; п. прегледање. 

Пбегіфанеп прекундачити. 

Ибефавеп прецијенити, 
прецјењивање. 

Йебетіфіебеп престријелити, 


прецјењивати; п. 


сати, натписивати; п. 
1 писивање. 
Џрехјфтејен, їп ©фтеїеп йбегітеўеп надвика- 
„ ти, надвикивати. 

Пбетіфтенеп прекорачивати, прекорачити: оп- 
корачавати, опкорачити; п. прекорачи- 

„ вање. 

Цбесјфић ш. еувишак. 

МбетјфиНеп засути, засипати; пресути, пре- 
сипати; заронити; п. засипање, пресипање:; 
йБетйїшєп, апё еїпешт ејаће іп еіп апде= 

„ тез преручити, преручивати; преручивање. 

Пбетіфіреібеп прекивати; п. прекивање. 

Мбетифиепипен плинути, плавити, заплавити, 
поплавити, топити; грезнути, нагрезнути: 

„п. плављење, топљење. 

бетю етти Ё потоп, поводањ, плима; 
рег ЦБбегіфірепипипд аиёдејеві подводан, 
водоплаван; дег Ц бегіфіюепипипо ашадејев= 

„Дег Юл поло]. 

11БетїфшепдП@) изобилан. 

Цбетјфурешеп прекренути, 

_ прекретање. 

Цбехјсе еф прекоморски. 

Пбекјеђен, йбегбйеп прегледати; п. прегле- 
дање; йбетјеђеп, іт ејеп ама јен пре- 

_ скочити. 

Иретјевеп премјештати, премјестити; преста- 
вити, престављати; п. премјештање, пре: 
стављање; йбегјевеп, роп ешеш іе шп 
апбетгп прометати; п. прометање; (бег 
еїпеп шр јевеп преједрити; премостити, 
(пријећи воду мостом); ігайџсеге преве- 
сти, превозити; п. превожење; йбегјевеп, 
Жалеп апд бег Фатајфиїе расадити, ра- 
сађивати; пресадити, пресађивати; п. ра- 
сађивање, пресађивање; іб бетереп пре- 
мјештати се. 

бетўїебеп пресијевати; п. прееијевање. 

Џбетћеђеји ігапѕ. преселити, пресељавати, 
иселити, исељавати, оселити, одселити; 
іпітапѕ. преселити се, пресељавати се; 
п. пресељавање, исељавање; б{{етё їїбег{їеє 
ре(п сељакати се; п. сељакање. 

ИЙретўїебеп преварити; йбетіедеп, йбесбтеппеп, 
реп Фтапийреіп препећи, препјецати. 

Цбетјонеп : ПбејоНепег бег превареник. 

Цбетрејеп, Нбетфапден, іп ©ріеї, іп апа йбет= 
{тееп надигравати, надиграти; п. нади- 

„ гравање. 

ИБбетјріппеп Чегиш пеге препрести, препре- 
дати; п. препредање. 


препнеивање, нат- 


прекретати; п. 


· Ибетјрипдеп. 


ИБбетіртіпдеп прескакати, 
скакање; пи ©ргипде бејіедеп оскакати, 
„ оскочити, одскакати; п. оскакање. 


_ Џретћалирјел потапкати. 


Ибетћефеп убити (у картама). 

Ибетјеђеп прекужити. 

ЙБегўїеід ш. пријелаз. 

Йбеісідеп натхватити, надвисити, превази- 
ћи, превазилазити; п. превазилажење; (бег 
біте йбегїеідеп пресамарити, пресамари- 
вати; п. пресамаривање. 

йветйеіӯеп замрљати. 

Ибеттбицпел пресипати се. 

ИбетИћеп пресладити, преслађивати; п. пре- 
слађивање. 

Йбетіђеиетп преплаћивати; п. преплаћивање; 
прецијенити (дати на прецјену); йбесіђеиеті 
їрегдеп, ги Фемет беда еп преплатити, пре- 

_ плаћивати. 

Цбет реп излудити; 

„ излудити се. 

Цбеттабеп прекасати. 

Ибемтадеп преносити, премјестити, 
штати; п. преношење, премјештање. 

Йвентеђеп превазилазити, превазићи, преви- 
сити, задјести кога за појас; надмудрити, 
наткачити, надмонтати, одвојити; ап Обђе 
йбетітееп надвисивати, надвисити; п. над- 
висивање, іп ©іпдеп йбегітееп натије- 
вати; пп ©ртефеп йбехітејеп, зи Офапвен 
тедеп надговарати, надговорити; п. над- 
говарање; пи Запзеп Пбештејеп надиграти, 
надигравати; п. надигравање; ап 2 етађен 
пбегітеђеп надмудрити, па АНИ то п. 
надмудривање. 

ЙБегітеібеп претјерати, претјеривати; прекан- 
тарити; п. претјеривање. 

Йвегітеіеп преступати, преступити; п. престу- 

„ пање. 

Цбе те па Ё. преступак. 

Ибетійпфеп замрљати. 

Цбетоо | преопун. 

Ибети Идеп надвалити, надвладати, савла- 
дати, саплахати, одољети, одолијевати, 

‚ просвојити; п. одолијевање. 

їйретша]феп препрати, препирати; п. препирање. 

И1бетраѓеп прегазити. 

Ибемоефен обијелити. 

Ибетретјеп преметати, преметнути; претура- 
ти, претурити, пребацивати, пребацити; 
ипирегїеп преваљивати, превалити; п. пре- 
метање, нретурање, пребацивање; |ф йбетг 
шег[еп побркати се, помести се, здрпити 
_ се (ші ип ођпе између себе). 

Шебетїріќеїи превити, превијати; п. превијање. 

Йбетііедеппретегнути, претезати; п. претезање. 

Пбегіпђеп надјачати, надјачавати, обрвати, 
надвладати, надвлађивати, освојити; п. 


їй йбесібреіп ајеп 


премје- 


надјачавање, надвлађивање; пи Зашен бег 
їріпреп Таголо үїпсеге надинатити, 


175 


прескочити; п. пре-|Йбейоіліегп зимовати, презимити; 


Ита еп. 


п. зимо– 
вање. 

Ибетаа еп пребројити, пребрајати; п. 
брајање. 

Ибетҙеидеп увјеравати, увјерити; п. увјера- 
вање. 

Ибетәіеђеп айо ігаһеге превући; аПаз үезіев 
іпіпеге преобући, преоблачити; п. преобла- 
чење; шї 28008 йбегдіеђеп навоштити; {10 

_ йбетзіеђеп облачити се, нреоблачити се. 

Цбетаодеп, її ИНесаој) варакли. 

Цбетаца ш. без јела навлака; 1ооПенег 
безпо йбег беп Сблиирј, 018 ап беп йт 
ђетанј назувак, назувача, назувица, на- 
влачак, назубак. 

ШЕ ДП Е стуживање. 

Ибтід остали. 

ег обала, бријег, баир, јалија. 


пре- 


Ијетаа8 п. ерћетега ушеаќа водени цвијет. 
Шесте) п. казукашче. 

Їй! ух! у! 

10 Ё ура; деш. урица; сахат (ура пићу, 


цијени тейїе Зен); ора, час. 
Шуттафет ш. саџија; без ЇПШустафетё саџијин 

Шїшбашп ш. бријест; со]. бријешће; вез 
веза. 

Ибпеп брестов. 

МИинепђоја п. брестовина. 

Штепјћаб ш. брестовац, брестовача. 

Ши около, око (око мене, око куће, окс 
воде); о (о Ђурђеву дне, отимљу се о цар- 
ства); по (отишао по дјевојку ши 005 
абе); према- (према глави ед дей ит 
беп бор); преко(преко дан ши беп апбегп 
ад); у (дођи у два сата ши зіреі Их); шт 
ђетит некако. 

Ишабетп оборавати, оборати; п. оборавање. 

Їйпатїеп грлити, загрлити; пригрлити, при- 
грљавати; шеђтете итахтеп изгрлити; п. 
грљење, пригрљавање; еіпапдег шташиет 
загрлити се, изгрлити се. 

ШибеЏеп облајати. 

Шиибтиђен : 0 беп Форј ширіпђеп подбради- 
ти се, подбрађивати се; п. подбрађи- 
вање. 

Итрілдеїтії ш. повразача. 

Шиб еп обазрети се, обзирати се; п. обзир, 
обзирање. 

Шибтенеп обастријети. 

Итбтіпдеп сагубити, погубити, згубити, сма- 
ћи, смицати; паф бег феше поморити; п. 
смицање. 

Илтфтеђеп обртати, тумбати; п. обртање, 
тумбање; {іб итбхеђеп, шиоертеђі їретбеп, 
оош ©фїце, баё |сотамћовиа [ййїї зау- 
шити ее; ү аш ешеш еше птбтеђеп, 
Кай депацехег 5ејотдипо, иий тріеђет [и 
дебеп провртјети се. 

ШијаЏеп посртати, 
тање. 


поернути; п. поер- 


А1пдеђеп обићи, обилазити; 


Ипат. 


З111апод ш. обим; ооп дтовет Шијапд кабаст" 

Айш{айеп. обүзети, обузимати, обухватити, 
обухватати, окројити, опасати, наопутити; 
п. обузимање, обухватање, 

Дїш{Педеп облетјети, облијетати; п. облије: 
тање. 


АијиШети, гипо Ђегши {Нети зіаршип ар 
Шеше шиште оптињити, оптињивати; 1. 
оптињивање, 


Дитдапд ш. облазак; пријенос, ваход, литија; 
1йпдапд ші етап? друговање. 

Дїшдебеп: шї еіпег Фегїептеіђе шидебеп об- 
низивати, обнизати; п. обнизивање. 

пидедепо #. околина; іп бег Шидедено бећто“ 
її, бепафбах! околни. 

залазити, заћи 
(коме за леђа или испријека); заколити; 
подминути; поступити, поступати; п. оби- 
лажење, залажење; роп рбеп шидеђеп над- 
ићи, надилазити; п. надилажење; шїї 
етет башта шпдеђен, ]еїп друг је дру- 
говати; п. друговање. 

идегеђу! наопако (заметну пушкуо наопако). 

ипајевен, ет претакати, преточити; п. 
претакање. 

Мипдтабеп окопавати, окопати; п. копња, 
окопавање; шидтабен ипо шї (бубе шипг 

- Ђаије т огрнути, огртати; п. огртање; Фији= 
тиз штдтабеп нагријебати; п. нагријебање; 
зипдтабеп, еіп (егіппе ши баѕ Фанд дтабен 
обровити. 

Айшөйшеп пасати, припасати, припасивати, 
опасати, опасивати; |і шидитеп опасати 
се (опасао се снагом јад; тап ооп еіпет 
Ўйпдйиде, бес бе [Ше јеіпег 5 апизісаў 
еттекђе бай); п. паеање, припасивање, опа- 
сивање. 

31пђаеи пригрљавати, пригрлити; п. пригр- 
љавање, 

Шиђапде еф п. огртач. 

Миђапдеп огртати, огрнути; пригртати, при- 
грнути (кабаницу); п. огртање, пригртање. 

Дег около, око. 

Шиђе еп етријељати 
ђетбИ еп вјетрити. 

Итђетїйђгеп, баз ехо провађати; п. про- 
вађање; шпђесійбђхеп, Ўхирреп четовати; п. 
четовање; еји ішепід шиђес теп прово- 
дати. 

Мииђетдајјеп вижлити; п. вижљење; дег џеј 
шиђетдаћ вижласт; (ме 0іеї шпбђесдајЕ 
вижлицә, вижласта дјевојка. 

пиђетдеђеп проходати се; заходити, зала- 
зити; чепати; еіп шета итђесдеђеп похо- 
дати; да оогіоівіде Шиђесдеђеп тумарати; 
п. тумарање; туда штђегдеђеп баздрка- 
ти; п. баздркање; бели шиђесдеђеп ве- 
рати се; п. верање. 

 итђецацјеп тркати, 

 Зипђеттавђен нагађати; п. нагађање. 


очима; {фен иш= 


176 


1шїедеп.. 


Пшйет]фїадеп млатати; п. млатање. 

Шиђетјфекђен, їріе еіп %иф8 лијати. 

Шиђегјф(епђети ландати, баврлати; п. бавр- 
љање, ландање; ротгірівід шиђехіс{епоеси 
тумарати; обие #$от{аВ итђесјепдеги гла- 
врњати, врљати; п. главрњање, врта 

Штети йе би шуњати. 

Циђетуфте ен, епштејен расписати, расписи- 
вати; п. расписивање, 

Шиђеујфиеђеп потуцати се; п. потуцање; 
дет шиђесјфше Е потуцња, потукач. 

Шипђетјеђеп обзирати се; п. обзирање. 

Ципђес те феп клатарити се, потуцати се, ски- 
тати се, улати се; еіп їџепід шибђес текђен 
проскитати се; п. клатарење, потуцање, 
скитање, улање. 

Ипђетітадеп носати (дијете, барјак); п. но- 
сање. 

Шипбесте ен, її мутити се; п. мутња. 

1ппђесіоафјеп обрасти, обрастати. 

Шшйегшег[еп: шїї беп %йвеп шиђегірегјеп ба- 
цакати се; п. бацакање. 

Шиђетаефеп пијанчити. 

Шипђетајеђеп {тапз. повлачити; 1пїтапз. сму- 
цати; п. емуцање;. претресати се; (18 
“беп ептет шиђеслеђеп четовати; п. че- 
товање. 

Шијадеп оптјеривати, оптјерати; р. оптјери- 
вање. 

Циеђт Ё. поврат. 

Џитеђтеп превратити, превраћати; обрнути, 
обртати; п. обртање; шиќеђтеп тшафеп 
вратити, в раћати, повратити, повраћати; 
її ишїейгеп вратити се, враћати се, о- 
братити се, обраћати се, освртати се, обр- 
нути се, повратити се, повраћати се; 
п. враћање, повраћање, превраћање. 

Ит ереп облијепити, обљепљивати; п. об- 
љепљивање. | 

Ши ереп преобући, преоблачити, преодјести; 
йй шишебеп преобући се, преоблачити 
се; п. преоблачење; де #Їеїўипд ит Ши= 
Кереп преобука. 

Шибоипиеи гинути; роп етен скапавати, 
скапати, прћи, цркавати, липсати, крепа- 
ти, крепавати, лепунути, п. скапавање, 
цркавање; шиЁёопииеп, {айеп, боп еіпег 
елде испогибати, изгинути; пафетапреј 
ипќопипеп поскапати, полипсати; Иш 
теп, ођпе ©рит обеетрвити се, "пропасти 
без стрва. 

Шиибрејен, іп бе Жипре шијађеп закружити, 
закруживати; п. закруживање. · 

Цишађеп претоварати, претоварити; п. пре- 
товарање. | 

Ши(аиј ш. раепие. 

ИпХацјеп опточати, оптрчавати; п. 
вање. ; 

ијан фтефеп п. распие. 

Шиедеп, еіп Заб тумбати п. тумбање. 


оптрча- 


- Шитанпегтп. 17 


МШишпамети обзидати. 


'Шипбђеп опшити,. опшивати; п. опшивање. 


Митнеђејп маглити; п. магљење. 


МШипеђшеп, итђйпдеп пригртати, пригрнути 
(кабаницу); еп У#Йаше! шппеђтеп пригр- 


нути се, пригртати се. 

Шишејеп кавраисати. 

Иттйифетп окадитн. 

Мите ђе Ё редовање. 

Шитетђеп обредити, обређивати. 

Иттіпдеп опколити, опкољавати, окружити, 
оптјецати, опскочити; п. опкољавање; ит 
тїпдєп, пїфї ацёїајјеп обрлатити, салетити; 
епа шишипдеп стегнути (село). 

Шисиђтеп, шї дет Фоф(ојје( тіјфеп замести 
(вамео као свињама), мијешати, измије- 
шати; п. мијешање. 

Шијаштеп обрубити. 

ту фашје и: дет. ти, тре штфашјет 
огртати, нагријебати. 

Мипјдфад ш. капак. 

Миуфадеп облагати, посвртати; п. облага- 
ње, посвртање. 


Знијфипдеп обузети, обувимати; п. обузи- 
мање. 

Мијфтејдеп претопити, претапати; п. пре- 
тапање. 


Мијфпефеп опејећи, опсијецати; п. описије- 

\ цање, 

Иптуфи оп обњушити, нањушити. 

Итјфхеіреп преписивати; п. прерисивање. 

ЛиијфиНеп пресипаги; п. пресипање. 

Мијфуратеп посртати; п. посртање. 

Шш|фшепїеп ошијати, ошијавати; 
іфіюепѓеп ошијавати се; п. ошијавање. 

Мипјфиепшиен, зипотеђеп баё (фу, баз хот 
ава [ађтЕ заушити; п. зауш. 

Мијфицпд ш. прекрет. | 

Итјебеп, {1ф- обзирати се, обазрети се; п. 
обзирање; ойпе штацјеђеп безобзирке, без- 
обзирце. 

МијофЕ Ї. опрез, опаз, помња. 

Пиј фид помњив. 

Ипјопії заман, заманице, залуд, залуду, уза- 
луд, бадава, забадава, напразно; шијоиј, 
ипуфи дешреје на права правцита Бога, 
за права Бога, на правди Бога; (ал; 
шијоијЕ бамбадава; дес аПед шијоије бабеп 
юш муктаџија, бадаваџија, изјелица. 


Їшраппеп обапињати, обапети; п. обапи- 
њање. 

Ишіргіпдеп опскочити, опскакивати ; п. опска- 
кивање. 


Шшїапб ш. ођпе Шипубиђе не даде му н. п. 
мачка мишу ни опепелити. 

Иттереп, оот %іеђе мањкавати, мањкати, 
липсавати, липсати; п. мањкавање, лип- 
савање. 

тпўіоВеп, еіп Ихіђеі итіќобеп расудити, по- 
рећи први суд. 


Ипбеюедїе. 


вање. 

Ишип, еіп иф убрадити, убрађивати; п. 
убрађивање. 

Шшїтадеп обносити; п. обношење. 

Итітеібеп обгонити; п. обгоњење, 

Ипірафјеп обрасти, обрастати; п. 
тање. 

ишер ш. охођа, охође, залаз, заход, обла- 
зак. 

Цишоепђеп преврнути, окренути, окретати, 
заокренути, заокретати; п. окретање. 

ЏМипшретјеп обурвати, обалити, превалити, пре · 
ваљивати, извалити, изваљивати, строва- 
лити, строваљивати, изврнути, извртати; 
паф еіпапоег ипирегіеп поиспреваљивати; 
п. преваљивање, изваљивање, етроваљи - 
вање, извртање. 

Пшр Їп обавити, 
јање. 

Шипптифен увити, увијати; обмотати; обмо- 
тавати; п. увијање, обмотавање, 

тибеп, {іф облачити се, насуморити се, 
натуштити се, намрштити се, намргодити 
се, накањити се; Ме ©йтпе шиоб ен намр- 
годити се, накањити се. 

Цио еп обрити. 

Цтабипеп обградити, обграђивати, оградити, 
ограђивати; п. обграђивање, ограђивање. · 

Ишӯіпдеїп опколити, сколијерити, оптјецати, 
опасати, опасивати, заскакати, заскочити; 
п. опасивање, оптјецање, заскакање. 

Цпапдепеђи немио. 


обрас- 


обавијати; п. обави- 


її ит Ппапїйпоід беспутан. 


Ипатід неуљудан. 

Ипантбтиф айу. непрестано, једнако, дур- 
ма, без патиска. 

ЏИпацајртеђиф неисказан. 

Ипбатпђетзід немилостив; аду. немилице. . 

Циђатна голобрад, голобрадаст; т. голо- 
брадица. 

Ипребаиі: ипБебаціег 9ПЧег јаловица, неузо- 


рана њива. 
епі 


Цпбебешеп: 

шушица. 

Ипребадеп п. баёјеїбе оегітеібеп разгалити, 
разгаљивати. 

Цибеђојеп еметен, степен (степен човјек). 

11пбеїаппї незнан, непознат. 

Циреаџеш аду. с неруке; её {& тіх ипбедцет 
није ми на руку. 

Цпрејфаіді залих. 

Циђејоппеп алакаст (дјевојка); ипбејопнеплеа 
камел тег алакача, алапача. 

ИпБејапоід непостојан, превртљив; (. пре- 
вртача їп беш Ортгіфірогіе вељача превр- 
тача; ипбеЊало јеп шеврднути, шевр- 
дати. 

ИпБеќӣпбідѓей 6 шеврдање. 

ШпБреедіїф Б1еібеп, 1105; бегеде їресбеп, ег= 

12 


Кеіпег, ипБбебеціепђег 


Итѓапзеп обигравати, обиграти; п. обригра- 


ЕРЕ 


ооё Абый саде АВА ЕТ 


у= 


ыыы ыы рты 


ст ———— 


е е пен 


= 


=== ~ 


Ипбіеојат. 


178 


Итон. 


|Еаттеп ухватити се (рука, нога; мјесец, Ипдег ш. Угрин, Маџар; еіп јипдет Плдот 


сунце, кад помрчи). 

Ипріедјат крт (дрво, гвожђе). 

Цибтиђег ш. небрат; рт. небраћа. 

Пп? и, а, на, пак, те (иди те га зовни). 

Ппрапбат нехаран. 

Цивеш оф рађетранђети чаврљати; п. чавр- 
љање, 

Цпеђеп храпав, рапав, ритав, прњав, гредовит. 

Цпебепђейеп ріог, храпе, рапе. 

Ипер: ипеђіфез бир копиле, спурјанче; 

· ипеђбфет ©ойп копилан, спурјанин; бет 
копиљан деђотта копиљански. 

Цпеіпід несложан. 

Цпеифеђт еф зарурет. 

Ипепіде іф бадава, забадава; дала ппси= 
де оф бамбадава; ипепіде еф онако; 11= 
етиде фе УГуаје безмитни врачи (бег ђе. 
Фоётшаё ип аттап). 

Ипецабхеп неук; ш. аи идеп) аџамија; 
цпетјађтен пле еіп био дјететина. 

Ипеттеіфбат недокучљив. 

Мпеаниф несит. 

Ипетіа фе 1. неситост. 

пет тад ф несносан; ипемтадиф їрехбеп до- 
грдјети. 

Ција ш. напаст, бела]. 

Ипар т. поган Ё, нечист Ё, балега; еіп 

_ тета Ипа шафеп оклицнути. 

Мијіеђе т. размирица, крајина, рат. 

Цијтођ невесео. 

Ипјтифібат безродан, јалов; ш. јаловац 
(ован); |. нероткиња, јаловица, штиркиња; 
ит тиффбах тасеп јаловити. 

ИпјтифіБбатѓеі Ё. веродица. 

Ипдеафет!: ипдеафејеа Хап ледина. 

ИпдебТетфЕ ровечан (платно, кошуља); ипде 
Б1еіфќѓе Сепирапр пријесан без, модрикасто 
платно. 

Циверш а нестрпљив. 

Ипдејађт, ооп ипдејађу Фопшпеп од прилике; 
пригодити. 

Ипдећерет! голушав, голуждрав. 

Ипдедотеп: ипдедотиег Ў еіп, ши батії беп 
98есииђіреіп зи оехійђеп пунтваин. 

Ипдеђајреїї немотан. 

Ипдеђепет п. слота, неподоба, 
енрад ипдеђепес тобед грдосија. 

ЦИпдеђобе  неотесан, незграпан. 

Ипдеђотиі, шут; ипдеђётпіе Зіеде шука, шуша, 
шута. 

Ипдеђотјат ш. непокорност. 

1 пдебосјат ай). непослушан, непокоран. 

Ипдеѓатиті чупав, 
ппде тен Фаатеп чупа. 

Ипдеѓофі некухан. 


силесија ; 


раскукорен; 9810 ші Ипбійї п. несрећа: 


Угричић, Маџарче; зии Ипдег тафеп по- 
маџарити; еіп Цидес етеп помаџарити се. 
Цидетађе лихо; бетађе ипо ипдетађе тако и 
лихо. | · 

Цидета ен: Ипдегаіђепех! ©феїнооті недаћа! 

ЦпдетефЕ неправедан; аду. неправо: ш. не- 
праведник. 

Цидетени! несклапан; аду. несклапно; 1106 
теп, иптрађено јртефеп блутити, будали– 
ти; п. блућење; дег ипдетенић, ипрајјело 
{рїйї блутиш; ег јртібі пїфї ипдегеіті, 
піфЕ Бејсетђепр не говори на јабану; ип= 
дегеіпіез Зенда епрдња; ипдехеітіез Зена 
|фтоавен спрдати; п. спрдање. 

Пидетенићђен Ё. беспуће. 

Цидетјађе! ш. маџаркиња (сабља). 

Ипдетијеп незван. 

Цидеја еп неслан; луд. 

Ипдејфеђеп : деп бан] ипдејфеђеп шафеп рас= 
пазарити, 

Ипдејфи  невјешт; илдејфи атрейеп мрдати; 
п. мрдање; дег ипдејфкћ атбейеі мрдало; 
дхоб ипо ипдејфк цир ба суклата; 
С фитртро | еіпеп дсобеп ипдејфу ен. 9еп= 
|феп заврзан, заврзало; {йт еіп јофев 
бтацепа тег заврзача. : 

Цидејеђеп невиђен; бер Фапреї ипдејеђене. 
ћорпазар. 

Цидејћа | грубахан. 

Цпден тЕ натенани. 

Цпдефи феп : ипдејтфенлед 90б увршан. 

Цидеј и горопадан; ипдејштес епі згра- 
нов. 

Џипдејиио нездрав. 

Цидегацј! некрштен; рџт. некрет. 

Цидеітеи невјеран; ш. безвјерник. 

Ипдегајфеп неопран. 

Цидешег п. „олуја, бура. 

Ипдеюођиі необичан. 

Цидетођиђен Ё. необика. 

Ипдезіеїес п. буба. 

Ипдезіетепо беспутан. 

Ипдезодеп незграпан. 

Ипдійибід каурски, ђауреки; т. невјерник, 
невјерњак, каур, каурин, фаур, ђаурин; 
Ё кауркиња, ђауркиња ; іе Ипо(аштден р1шг. 
невјерија; эш Фјашт шафеп каурити, по- 
каурити; п. каурење; апр бег Ипа(аш тает 
Каурека (Ипдегп ипо Фешеан5). 

Цпоајеф неједнак; п. 3. 8. а ипо јипд не- 
прилика; ипадїеїф обес [еф јріеіеп такати 
се, играти се тако или лихо. 

несрећо Једна! (18 

Сфипрћоот; зла срећа, нерука, напаст, 

белај. 


Циде[едепђе Ё неприлика, замет, сијасет, | Пло несрећан, злосрећан, удесан, уз- 


биједа, напаст, галиба, галидба. 
Цпдеїеђті неук, неучан. 
Ипдейебі немио; ш. недраги; | недрага. 


рочан, кужан, јадан, лош, болан; ш. не- 
срећник, несретњик, злосретњик, невољник ; 
1. несрећница, злоеретњица, невољница; 


Ипаша и. 17 


ипо фез бир јадниче; ипа 100 табет, 
еїпе Зипојсам, 1йт беда апібђии злоста- 
ВИТИ, силовати; п. злостављење, сило- 
вање. 


Ипни? п. злосрећа. 


Ила еарторђе! т. елутов, злогук. 

Ипатаврторђе ти Ё злослутница. 

па тфајођи ш. несретњик, несрећник. 

Цидпађе 1. немилост. 

Џидије) маџарски; ипат бег ап маџарац. 

Иидтііхеп маџарити; п. маџарење. 

И пђебтіпдепо п. сутука (не ваља чинити то 
и то, сутука је, може ти се догодити то 
и то). 

Циђе рторђедећеи) злослутан. 

Ш прейоетійиоідет ш. злогласник. 

Циђе фес тимоешти Ё. злогласница. 


Шисел, шї бет (агент јфен бе унијатити, 
поунијатити; іф ипітеп унијатити се, поу- 
нијатити се; п. унијаћење. 

Ми: бег ише Форе унијатеки поп, 
унијат; еіп јипде: Мипјер унијаче; соп. 
унијачад: |. унијатка, унијаткиња; ши 
Ипійеп шафеп унијатити, поунијатити. 

Ли та брљав. 

Цибојен рїш. трошак, ашлук; {16 іп Џибојен 
јевеп харачити се, трошити се. 

Циста! п. ломина, коров; аиддејаећед Ип 
КацЕ плијевор; еіпе 9:6 Цибац! глота; 
дазје бе еп аПепд глотан (хљеб); разјеће 
ет а енђед Фоти глотина; Шиташ ретоибе 
тібі неће гром у коприве. 

Шпѓпибід туткун. 

папа аду. скорице, скоро, одекора, от- 
прво; ай). скорашњи; оог епидеп Ўйишеп 
мало прије. 

Ципеб немио; айу. немило; т. недраги. 

Ципебиф нељубак. 

Шитпепј ш. нечовјек; ріиг. нељуди; рашчо- 
вјек: бес |і епітепіфбі ђаї одљуд; чое- 
чиште; бес Итиесијф, тиота ефед Ипдеђеиет, 
ооп еіпет УКепјфеп људиште (био чојек, 
па сад људиште). 

Митепјф тен Ё нечовјештво. 

и 1 зловољан. 


Миш ет 1. немати. 


Шиппо: ешед иппаштИфен %оред {етбеп 
погинути. 

Ипийв залудан; ипийвед Злпд рутина, рути- 
на и путина. 

Ипогопипд: іп ИШипогоиипа бтіпдеп пореме- 
тити, бркати, · побркати; іп Циотринид 
{оттеп порогобатити се, пореметти се. 

праб нелагодан, слаб, болестан, рђав; ип= 
фаб је лецати се; п. лецање. 

Ипра ѓе !. лецање. 


ита ш. іт етее амељ; бег Цитаћ іт 


Зиптет кртог; Мита шафеп кртожити; 
п. кртожење. 


9 Циетбтефеп. 


ЦитесђЕ п. неправда, кривда, хила. 

ЏитефЕ адј. крив, грбав, деспет, 
неваљао. 

Џитеђ незрео, нездрео, зелен (млад и зе- 
лен); луд. 

Иптеіп нечист, поган; иптешез (ефеће не- 
чисто жито; ш. пексијан, пексин, поган 
нечист. 

Мите ф мурдар. 

пт ӨП Ё 
тина. 

Цитиђе Ї. немир; їп Ппхиђе регјевеп үспаи- 
рити, усплаирити, усплахирити кога. 

Їттшїйїд немиран, несташан, прњицав; т. не- 
мирко, несташко; ил јіеђеп ође: {їБеп 
врпољити се; п. врпољење; иптибд гретђен 
успаирити се, усплахирити се: узвртјети 
се, узврпољити се. 


калп, 


нечиетота, неопранш- 


|Цијаа ф неисказани. 


Цијфаврат бесцјен. | 

Пп] п. лој. 

Пија [еїп шчињати се, оклијевати; п. 
шчињање, оклијевање. 

Ипи! (. безазленост, безгрјешност, правед- 
ност. 

Цијфи(ота безазлен, безгрјешан, прав; тш. 
правац; 508 Фе бер штјфилдеп #тпдет 
(29. ез.) младенци. 

Цијфи тдешрее на правди Божјој. 

Џијеба злосретњи, злосретан, злосрећан; 
дерни, тужан, јадан. 

пет наш; іп ипетет ©рхафе нашки. 

Цијела ш. нашинац; Ё.- нашинка; п. на- 
шинство. 

Цијбђет индивин (отишао на индивин). 

Цијишид безуман; ш. безумник, 

Ипа је шеврдати; п. шеврдање. 

Итіехоиф бесмртан. 

Пије ен Е. бесмртност. 

Цијић несладак. 

Шифеп доље, надно (удно села аш (пе бег 
Фое); у низи; оздо; ури штен одоздо; 
ооп итеп ђег садно; ооп ишеп. шеп ис- 
под; ї0еНет иппіеп подоље, ниже; ипїеп їредг 
|фетеп подбријати, подбријавати; п. под- 
бријавање. 

Шитет под; ниже; айј. доњи; іп Фатјен= 
{рїї доњак. 

Циетбајфа т. субаша; 0еѕ Ипіегбајфа су- 
башин. 

Ипіетбеіреп подгризати, подгристи; п. под- 


гризање. 
Ипіегбіпбеп, Сб спрје, Оојеп ходвезати, 
одвезивање; баё Фиег 


подвезивати; п. 
дееп штете 8. реш Сфреше 
аш ђіпіети сиве, бар с: піфі бароп ашјеп 
Їбппе жилити; п. жиљењг>. 
Итиегбтефеп предвајати прест. | ти, престати: п. 
| 1% 


~ 


аашаа 


Цтетбтефипд. 


предвајање, престајање ; штебтофеп гретђеп, 
еіпе Зе! ашђбтеп утајати се. 
Шнесбтефипа Ё прекид, претрг іп бег Ме 


бепдатї: без претрга (једнако, без пре- 
станка): саганак. 
Ипіетртіпдеп склонити, склањати, оставити, 


остављати : 
тати, понамјештати; 
мјештање. 

Ипіеготййеп затомити, потомити, 
забушити, забашурити. 

Цпќетотйїет та. зулумћар. 

Шиетепапђег дар мар; штете тапбег іаиіфеп 
мијењати се. 

Штетјађсеп, тії дет #бадеп, О] подвозати, 
подвести; п. подвожење, 

Ипіетјапдеп, ў потхваћати се, потхватити 
се: п. потхваћање, 

Шиетјтејјеп подлокати. 

Шиегїїйтеп а. 8. јер зит Феједеп под- 
вести. подводити; п. подвођење. 

Цпіетїинег п. ат Эти ђе без ўтапепђетдеѕ 
ождријеље, ождреље. 

Ипіетдапод т. пропаст, погибија, слом, ископ, 
истрага. 

Ипіегдебепе т. подручник; Ё подручница. 

Цпгехдеђеп пропасти, погинути, чиљети; шх 
егдеђеп, ођпе Фри: обестрвити се; пеге 
дереп, ооп бег ©оппе ејести, ваејеети, за- 
ћи. емирити се, смиривати се; сјело, ва- 
сјело, смирило се сунце; п. смиривање; 
штетдеђеп, іт Збајек потопити се, пото- 
нути, поронути, огрезнути. 

Ип іесдеотопеіе т. млађешина. 

Мипетдејфобеп : штетдејфобене Сасе подвала. 

Миесаећеп подлијевати, подлити; їп. под- 
љевање. 

Ппіетдтабеп поткопавати, поткопати; п. пот- 
копавање; (16 ипіетдгабепе ШјесфеЦе ока- 
пина. 

Ипіегдпатдіап т. іп беп #ЇбЇетп бес 81ат, 
5) опот намјесник. 

Ипіегайтиіеп потпасивати, потпасати; їй ип= 
їетбйтїеп потпасати се, потпасивати се; 
п. потпасивање. 

1Ипіегђаї ниже. 

Итіехђа!її т. ужитак. 

Ипіетђайеп забавити, забављати; іф ипіегг 
ђаПеп забављати се; п. забављање. 

Мткетђа ид ї. забава, збор. 


смјестити, намјестити, намјеш- 
настанити; п. на- 


сакрити, 


180 


Ите адеп. 


Итіетарре Ё. ме Ќеіпете поткапак. 


Циетћерђ) п. тії Утејп антерија; Тој бази 
антерилук; еіп (апдез ге Пођев Месне) 
ті #{ттеїп белнук; баё јетре {апде Миг 
(есеј, тоотибех бег (®йтіеї Ёопипі долама. 


Ишетїпед ш. ©епаіот спнатор, биров. 

Цигемаде Ё. подлога з. Ф. штег оет ође; 
подина; подвалак $. 8. бейи абе; шицех 
деш бебе! прекрет. 


Ппіесапоет ш. доњоземац, 


Цеа пети Ё. доњоземка. 

їїшетїйпїї{ф доњоземски. 

Шиемав ш. престанак, патисак; ођпе Шек 
Іар без патиска. 

Цпѓіехацјеп потрчати, подићи, подаћи, поди- 
лазити; подлетјетн (под сабљу); подуста- 
јати, подустати; насјести, (насјела крв); 
п. подилажење, полустаја а 

Ипіехїедеђоїз п. подметак. 


М піехедеп подложити, подлагати; налагати, 


наложити; подметнути, подметати, подста- 
витн „подбацивати; подмакнути, подмицати; 
надавати, пододавати, подавати; штете 
деп з. 8. еіпеп ай штес баё ар подвали- 
ти, подваљивати; бег ©еппе (біег пиіегїеє 
деп насадити, насађивати; п. подлагање, 
налагање, подметање, подетављање, под- 
бацивафе, надодавање , подваљивање, на- 
сађивање. 

ШиетПедеп потпадати; п. потпадање. 

Шиметипашети подзидати, подзиђивати; 
подзиђивање. 

Шшетпабеп поткрпљати, поткрпити; п. пот- 
крпљање. 

Мпіеспеђтеп поимити, поимати се, похвата- 
ти се; упртити ее; еіп ејфајћ штегснеђе 
теп убражђивати; п. убражђивање. 

Ипіегрйдеп подоравати, подорати, 
вати, заорати (кукуруз); п. подоравање, 
заоравање. 

Ипіегтацфеп поткађивати, поткадити (кош- 
ницу); п. поткађивање. 

Ипіегтеђен, |ф преметнути се. 

Шшеттебипд Ё. диван, разговор. 

Цпіеттіфі ш. наук, наука, настава. 

Ипіегтіфіеп, еіп шеп ипіесифіеп понау- 
чити. | 

Ипіегтоф т. бет $тацеп сукња; Їеіпепег Ше 
{етто@ бег %тапеп брхан, брњица. 


л. 


Шшегйайшпаёбиф п. аї8 @едеп{ав ооп Фітфел= Шиесгйбтеп, біе ©ирре шї 5001 подметати, 


ђиф гаталица (книга, у којој су којекак- 
ве приповијетке или гатње). 


Ипіегђапдіег ш. дед Өй ка- 
лауз. 

Итегђацен подеијецати, подејећи; п. подси- 
јецање. 


Ипіегђеізеп потпалити, потпаљивати; п. пот- 
паљивање; 9084 ши Циіегђеізеп пот- 
пала. 


Шеј фадеп затомити; 


подмести; п. подметање. 

И піегіфеіреп разликовати, разабрати, распо- 
знавати, распознати: п. распознавање. 
Итіетјфіебеп подбацивати, подбацити. | 
Шшетїфїебў т. разлика, разбор; ођпе Ипќех= 

|фтео без разбора, без разлике. | 
И пегіфіпреї # реі беп Фафбеїеги подвла- | 
чак. | 
стет еіп еіп шь | 


заора- | 


Ититдтођоаѓег. 


Цийбехедепо: ппйбесїедепоет епі брзоплет. 
Цпоетіпбесїіф непромјенит, стасит. 


Ипіетіфиіетеп. 181 
їегіф адеп поткинути, поткидати; п. потки- |Циеје Ї. сека, поло]. 
дање. | 
инетјфипетеп подмазати, подмазивати; п. 
подмазивање. 


Шиїегїфпеїйеп подрезивати, подрезати, под- 
стрићи; п. подрезивање. 

Итіетібийтеп поднизати. 

Шиметјфтебеп потписати, потписивати; {іф 
ипіетјссеібеп потписивати се, потписати се; 
п. потписивање. 

Итіегісті Ї. потпис. 


| " Шиејфиђе ріиг тюеї@Їебетпе Ипіетіфиђе Бег 


___ Хтапеп терлуци. 

Шиесјфитеп полложити, подлагати, подгр- 
нути, подгртати; п. подлагање, подгртање, 

Шиетјеђ! дежмекаст, трунтељаст; шпцесјећ;, 
рїитр здепаст. 

Илтіегіеїеп потицати, поткривати; п. поти- 
цање, поткривање. 

Ипіетіеђеп, рот 9100, їойбтепо Бет Уа ће 
пландовати; п. пландовање; 51, 100 008 
910) брег Иод ипіетќедЕ ипо оог бег 
©оппе деђотдел 1 пландиште. 

Шет еп подупријети, подупирати; пот- 
помоћи, потпомагати; п. подупирање, пот- 
помагање, 

Шипесј ве ш. подупирач. 

Минетјифђипа Ё претрага; Штшетифипа ђабен 
тефтишити; п. тефтишење, 

иеујифипа от он Ё. тефтиш: ба Цисте 
јифипа оттапоо ап 5911 цио © «Пе тег— 
тиш. , 

Ипіегіпифеп упловити, заронити, подронити, 
загњурити се, загњуривати се; п. загњу- 
ривање. 

Ииетјацсфенђ аду. погњурце. 


| Шиетђап ш подложник, рајетин; со. раја. 
| Ипістіђап аа). подложан. 


Шиес.ђата понизан, покоран; штета 
тафеп покоравати; п. покоравање. 
Шиепрасфјеп | ооп еіпег 9100 Өїпбегїтап бей 
подрасти. 


|" Ипіетойзеп подваљивати; п. подваљивање. 


равање. 
Мпіетіріфеїи подвијати, подвити ; п. подвијање. 
Шиемон еп подривати, подрити; п. подри- 
вање. 


| Месо Т. покорност. 


Ипретдејјеп, ипоетдећф незаборављен. 

Ипретђетта еј! нежењен. 

Цпретђојј! ненадан; аду. изненада, изнебуха, 
изубаха, изобушице, изневест; ипретђојје 
їотшеп бахнути. 

МиретевЕ цијел, цио, читав, здрав (лонац, 
чаша). 

Цпоестасі, ипдеїойтзі сухопаран. 

Ипоетпипіі Ё. безумље. 

Ипрехийпіна безуман. 

Циретјђети! безобразан, безочан; ипретіфйт= 
(е8, |тесђез Убеїб опајгора, обајгора. 

Циретуђатиђе Ё безобраштина, безочан- 
ство. 

ИпоеціфпіНеп ајгировит н п. коњ. 

Мпоетјеђті, ооп Секфпађтен бет еден пје- 
локупан. 

Цпретуаиоа неразуман. 

Цпроетфапоиф бађес раррети мрнџати. 

ЦИпретітадїф мучан, непогодан, нескладан. 

Цпоетїоапъі апб ен пиљити. 

Пирешреј : ипрекрећет Обгрег очајник. 

Циоо оштен, бејоирета ап #егпип{# недоту- 
паван 

Ипоотђетдејеђеп невидовни. 

Цио 1д опрчит. 

Шио  опипеп неповољан. 

ипо јено невјешт: т. незнајша. 

Што јеп ђе Ё незнан, незнање. пеумијеће. 

Цтзађ бат небројени, неизбројени. 


пайд 0101 тушта, туште. 

Це Ё. унча. 

Шен Ё невријеме. 

Шпзиўхіевеп: ипәцітіеђеп ісіп вричати, врча- 


ти; п. вркчање, врчање. 


ЦПидидапа не) шафеп закрчити. 
Итіетпшст Ё, чукумбаба; бег Итайеттинет 


чукумбабин. 


Цтбат тафеп окрчити (њиву). 
Итепїеї т. праунук. 
| Цпіетірегјеп покоравати, покорити; п. поко- |Итатођтишнес Ё прабаба; дег 


Итатовти ет 
прабабин. 


Птосођоаіет т прадјед. 
Итдтођойіедіф прадједов. ү 
тїп п. пиш, пишаћа, пишањак; іп ап{їйп= 


обе Тебе мокраћа. 


Миетојеђеп подвлачити, подвући; п. подвла- | Пхїапб ш. бетт ©сбеібеп опроштај. 


чење. 


бит) баз апо ритфаодеп #01: овењача, 


| , Цујафе Ё. узрок. 
| Цпеегдеђђојен рјиг. гаће; бег Обетђен, тоог Шујргипо т. без иез врело, врутака, извор, 


глава каке воде. 


учкурлук; баг Зап је гатњик, свитњак, |Мађе п. одеуда, пресуда, осудбина; баз 


учкур. 


| Шаметаипреп поджећи, поджизати, потпалити, Итіђейеп судити, 


потпаљивати; п. поджизање, потпаљивање. 
И Ё. нерад. 
Мирні незгодан. 
| шй ей Г. незгода. 


Итіђей јаПеп осудити, одсудити. 
пресудити, пресуђивати; 
разложити; п. суђење, пресуђивање; раз~ 
ложење. 


Ититатоврајет т. прапрадјед, чукундјед, шу- 


кундјед; беё Нтдтобошета чукундједов. 


адаби). 18 

9Задабипй т. скитница, скитач: апотр. ски- 
тачина; тучница, потуцња, потукач; Ооп 
еіпот адабипдеп їп дег Эереп8аті: оби- 
шао бунца и буницу. е а 

атруг т. вукодлак, вампир; сїй ари 
іретдеп повампирити се. 

Жет ш. отац, родитељ, бабо, бабајко, та- 
ле, тата, тајко, ћаћа, ћале; 0е8 аге 
очин, ћаћин, тајков; ЧпрестотЕ {йт отац 
папа; бета ђе Вепепишид [йт еіпеп схі 
їфеп Фе сеп поп јенена бег їїтЇеп папаз ; 
ооп еїпеш бре фен аіег, пет оцо; 
©ойп без #$а{етё бабовић іп бес #Тейепдатї: 
он је бабовић ег {Е пле јеіп ает (он је 
као и отац му). 

етеп п. ћако. 

Яаѓеїап) п. отачанство, отаџбина. 

еті отачки; 0528 ойѓехїісе 
очинство, очевина. 

ФЗаѓетитјет п. оченаш. 

Жен фен п. уіоја ойогаќа љубичица, 

Фе фепбац љубичаст. 

Фе: ©. ЖЗенајад (3190. Э(пјріеїипа аці вид) 
видов дан (15. Ўш). 

Жепет, ©іабі Млеци. 

Фепет еф вранцав; бепетї]й) їйетдеп вранцати 
се, овранцати се. (Зојрава см). 

"ФепеНапех ш. млечанин, млечи 
млетачки, веденички. 

епенапегійп Ё. млетачкиња, млеткиња. 

Ззепећатијф млетачки. 

Жегабтебеп уговарати, уговорити, погађати, 
погодити: јі Оетабтебеп договорити се, 
договарати се; п. уговарање, договарање, 
погађање. 

етабтеђипд Ё. уговор; бет Ютї бег Зегабте~ 
оипо, ФВеје ита, без СтеПофеша рочиште. 

%етафіеп презирати, презрети; ег бетафјеј тђи 
не мари за њега. 

Жетафїипад #. презирање. 

Фета еп заматорити ; ооп Сафеп оветшати, 
повештати, извештати. 

#етйпфетїїй} промјенљив. 

Зета пости промијенити, промјењивати; {106 
ретбиђети промијенити се, промјењивати 
се; бте  Їеїйипд зет ес. прерушити се; 
ме С Нипие бесапђети превијати; п. преви- 
јење. 

Фетбибетипд Ї. промјена. 

Жетапде! реп капарисати. 

Жетаајјипд і. масло: то је његово масло. 

Фесапіротіеп џевапити; п. џевапљење. 

9%етапіоосіф одговорник. 

#етапїїйотїиїпд Ї. одговор. 

Фетатбейех ш. #етатБеет ооп З!едетоое стру- 
нар, мутавџија. 

#$етатїїеп осиромашити, опражњети, опотре-. 
бити, обубожати. 

Жетбап) т. завој. 

Фетбетдеп крити, сакривати, сакрити; заври- 


Жегтбдеп 


; Зепенапех= 


2 %егбтеппеп. | 


јети, завирати (главу у што); оетрегдеп, 
апђеса о прекривати, прекрити} і рех= 
бетдеп утајати се, потајати се; п. кријење, 
сакривање , завирање; ап јеіет чете енраз 
пета. Фе оетбегдеп, їо оар баис еіпе 
гука ет еђЕ гутољити, гучити; п. гутоље- 
ње, гучење. 


Жетбејјеси поправити. 


Жетбендеп, {і поклонити се, поклањати се, 
преклонити се, преклоњати се, преклања– 
ти се; п, поклањање, преклоњање, прекла- ~ 
њање. | 

Жетбецдипа #. поклон. 

#етбїедеп улупити; баё Фесјеш(ерек регбтедел 
потпетити. 

Весріеіеп забранити, забрањивати; закрича- 
ти, запријечити, закратити, запрековати; 
пі Фтођипд оесбіеіеп запријетити; п. за- 
брањивање. 

егбїпйеп завезати, завезивати, свезати, 
свезивати; завити, завијати; пай) еіпапдег 
ретбіпђеп позавезивати; {10 ретјање. Віп= 


йеп сљубити се; п. завезивање, зави- 
јање. 
%егоіи®ипа Ё. саставак; іп #егбіпоиио Тоше 


теп евезати се. 

Фетбіприпаёпадеї ш: ат {шде еіп “001 еспет 
ет иоци дёпадеї крчало. 

Фетбіпбипоёіюехё п. бет Зофраахе ЗОфјеп ат 
иде крпеле. 

Жетр еси загрчита, загрчивати; п. загрчи- 
вање. 

етб[еібеп остајати, остати; п. останак. 

%етбіепоеп опејенити, заслијепити (коме очи). 

зет еп забунити, забуњивати; п. забуњи- 
вање. 

ехо забун. 

Зесбійђеп прецвјетати. 

Фетбіїђі прерастао (прераслој дјевојци помр- 
ли сватови). 

Зетботдеп потајни; Ё. потајница (сабља). 

Зетботдепђен Ё. потаја, тајност. 

Узетбој п. забрана, јасак, запрека, закрич. 

Фегртйтпеп первазити, опервазити, сирадити; | 
п. перважење, сирађење; оегбтйтеп шї 
еіпег ©фпит ооп Фехеп, Фиѓаіеп поднизи- 
вати, поднизати; п. поднизивање. | 

Ззетртати! изгорео; регбтаппі шрегреп опрхну- | 
ти; боп бег ©оппе фоегбтапп гребен опе- | 
ћи се. | 

Узетбтанеђ ш. потрошак. 

Ззетбтацфеп потрошити. харчити, похарчити; 
оегбтаифеп а. ©. Ффартес бит ©сфтеібеп ис- _ 
писати; п. потрошак, харчење. | 

ФЗетбтефеп скривити. 

Жетбтефет ш. кривац. || 

Фетсртейеп распространити; еше ХЖафиође разу | 
гласити. 

Жетртенпеп изгорјети, 


сагорјети, згорјетл, 


етбтїпдеп. 


епалити, спаљивати, пожећн, сажећи, са- 
жизати, опећи, опржити, спржити; {іф 0ег= 
бтеппеп пржити се, испржити се; п. спа- 
љивање, сажизање. 

берби ден. истрајати. 

Зету рети, {іф збратити се. 

Зегрипбеп: ті оегбипбепеп (идеп жмурећке. 

Жетбїтдеп, іф јемчити се, подјемчити се, 
ујамчити се, порећи се; п. јемчење. 

ЖетбиНеп гледај бе пиеги. 

Фетраф! ђабеп жалити на кога; 1@ ђађе дет“ 
дабі аці фи жао ми је на њега. 

#етойфйдеп опањкати, опасти. 

Фетранписи проклети, проклињати. 

Фетђапипеп загаћивати, загатити, 
п. загаћивање. 

Жетоати! проклет; ш. 
ница. 

%егоапеп пробавити, 
(храну у желудцу). 

Фетбанено: |01001 оетђанепь злохран. 

Збетђетђеп кварити, искварити, покварити, 
иштетити, оштетити, загрдити, заклати, 
спискати, сактисати, ћордисати, ћердосати, 
одрађивати (једно ради, а друго одрађује); 
омедити (жир); спјевати (коме за душу); 
уметнути се (чијом главом); п. кварење, ћор- 
дисање, закољ; покољ (то је закољ и 
убијство); енрад оетоетреп, објсби распрд- 
нути (распрде нам игру); Ме оше (ејец~ 
|фајЕ оекбетбеп прзнити; фет Уетфетбег бег 
(Веје ај; разврзигра, прзница. 

Зеготефђеп, {іф скркнути се, згуснути се. 

Фегђіепеп заслуживати, заслужити, замуча- 
ти, замучити, измучити, зарадити, зарађи- 
вати; п. заслуживање, замучање, зарађи- 
вање; баё ђаї ет оетоіепі, ез 1 ит тефі 
дејфеђеи хак му је. 

Зетђіепіі ш. заслуга, замука. А 

%егбіепіюой заслужан. 

Зегоррреїп предвостручати, предеостручити. 
п. предвостручање. 

#етоотбеп кваран, покварен, штетан (орах, 
човјек); батал, разваљен, запуштен; 0ет- 
оогбепез Зец баталија. 

ЗВегротпен 4. 8. бте бп, башті бе Фіпбет 
пісі бази Ебипеп трнити, затрнити, затр- 
њивати; п. затрњивање. 

етооттеп осушити се, сасушити се, посуши- 
ти се, усисати, посахнути, усахнути; п. 
усисање. 

етотеђеп изврнути, извртати; п. извртање. 

коо завојит (дрво). 

Зегртіебеп додијати, додијавати; досадити, 
досађивати; пи 0ӧфіеп (табе теттереп 


зајазити; 
пусник; Ё пус- 


скухати, поднијети, 


доврети; ер оеготіеВі тїй |фоп, 16 Біп | етјоїдеп гањати, гонити, гонати, наклопи- 
е8 йбегогівід досадило ми је то. 
Фетотоеп тужица 0108 іп бет ©ргіфіройе: 
на путу ружица, 
Жетогїбеп згужвати. 


а код куће тужица. 


183 


ет [оГдеп. 


Фетотић ш. шй #$етогир шашїеп чамати; #ет=_ 


отир] ипб ©ф@абеп јифбеп трн забадати (за- 
бада трн у здраву ногу). 

Жетришеп замрачити; 5а5 @еїї оетоипѓеїт 
помутити очи. 

Жетпей потмоо, потмуо. 

Фегрйппеп истањивати, истањити (дрво); 
растањити, рашчинити, рашчињати, раства- 
рати, растворити; разблажити (вино во- 
дом); п. истањивање, растварање. 


Ззесоцијеп лапити, издушитп; п. лапљење. 


етере : бит ишт ретебећ іп (едепјаве 


без 1010ӧеп, ооп 556, Жојеп и. |. ї0. питом. 


Ё, питомина. 


Фетеђ еп, ооп ебосфеп“ удавати, удати; п. | 


удавање; рош УЙаппе женити, оженити; п. 
жењење. 


Зегеђхеп почастити, припознати; беш Уебисђе 


регеђтеп, баш! ег {йт еіпеп беје писати. 
етејеји гадити; п. гађење. 
Жетепдеп сузити, суживати. 
бет[айтеп поступити, поступати, управити, 
управљати (чим); п. поступање, упра- 
вљање. {) 
Жетја еп пропасти, пропадати, спухати се; 
п. пропадање. 


ЗЗетјајјеп списивати, списати (списао књигу);-, 


п. списивање. 

Жетјашеп сагњити, разагњити се, изагњити,. 
обагњити, иструхлити, иструхнути, отрух- 
лити, отрухнути, потрухлити, потрухнути, 
раструхлити се. 

етјашЕ труо, сагњио; рекјаш јез Зеца трух- 
леж, трулеж. 

Жетјеђ(еп, пп ©фіебеп, пїфї їте[еп промаша-: 
ти, промашити. 


Жетјеиђеп завађати; мразити, омразити (ко- 
га с ким, коме што); {іф тїї јетано дете 


[еїпбеп завађати се, мразити се; п. зава- 
ђање, мражење; тапепгіптег, 'рејфев оте 
©апдадепо|{еп шїї еїпапбег ресјетре! крво- 
метница. 

Жетје типа Ї. завада, мражња. 

ФетјетН ден градити, зградити, саградити. 


ЖеститетЕ третфеп помрачити се, помрчати; 


изјести се (изјело се сунце). 


ЗетПефјел преплести, преплетати; запријеча- 


ти (опанак); п. преплетање; д оет еек 
уплести се, уплетати се; п. уплетање. _ 

ет исфеп проклети, проклињати, уклети, ха- 
рамити, харамљивати; п. проклињање, ха- 
рамљивање. 

Зети проклет; аратос; 
бет[їшфї блажен; ш. проклетник; 1. про- 
клетница. 


ә 


Фирђепиатиа {йг у 


ти се; п. гањање, гонање; јео џетјоја 


деп изузимати се, изузети «е (на кога); 
п. изузимање; апјапдеп. хҳешапо еіп аш. 


ретоїдеп испизмити се; іф ті јетап® бете 


наар 8ана по ар 


се те 


Жет[оїдет. 


Їоїдеп гонити се, гањати се; іб тїї тог Ветђапдеп завјесити, 


зејјеп юет[оїдеп тјерати се, гонити се. 
етїюїдет ш. злотвор. 

Жет{те||еп просрати: ег баі аПейё рџесјтејеп 
просрао све. 

Фетійдетіпп Ё. разложница. | 

етјиђтеп завести, заводити; отпадити, отпа- 
ђивати; п. завођење, отпађивање. 

Фетдајјеп, {і заблехнути се, заблешити се, 
зазјати. 

Фетдађі заблехнут. 

ВетдёПеп ожучити, очемерити; {6 оетой ен 
опт) оіе[её {еп очемерити се. 

Фетдапдеп прошасти. 

%етдебеп праштати, опростити; п. праштање. 

Фетдебепё, ретдебф узалуд. бамбадака, ба- 
дава, залуду, заман, забадава, бадавад, 
бадаваде, напразно, назалуд, асли васли. 

ФетдеБіф аа]. залудњи. | 

Жетдеђеп проћи, пролазити, минути, бити- 
сати; п. пролажење. 

ФетдеПеп осветити, одмастити; оџетдејен за- 
бити, заборавити, заборављати; еметнути, 
сврћи е ума; іф ђабе еЗ аці беп $00 бета 
дееп ни до сто ума; п. заборава, забо- 
рављање; пай) еіпапбег оедејіеп позабора- 
вљати; еіп шета џегдејјеп позаборавити. 

Жедејјепђе Ё. заборав. 

ФетоеВїф забораван; |фипрј о запрднут. 

Жетденђеп пропућкати, спискати; просути 
(просуо кућу). 

Фетотећеп пролити, прољевати, просипати; 
п. прољев, просуће: типй ђесшп тї #[еї 
џетојећеп облити, обљевати; п. обљевање; 
Фђтапеп регдіебеп ронити сузе; п. роњење. 

Жето еп тровати, отровати; п. тровање; 
паф рег Фетђе остдіјіеп потровати. 

ЖетдїаНеп загладити. 

Ветдїеіф ш. нагодба, погодба, догађај; іп 
ЗВетајетф спроћу. 

Жетоје феп равнати, поравнати, погађати, поре- 
дити, погодити, посулити, намирити, сложи- 
ти, слагати, утркмити (кога ским, кад се 
сваде); п. равнање, погађање, поре- 
ђење, слагање; {іб оетд(еіфеп поравнати 
се, погодити се. 

ФЖетдйттеп стињати се. 

Ветапідеп п, арајство; тії Фетдиндел драге 
воље. 

етдођеп златити, позлатити, позлаћивати; 
п. злаћење, позлаћивање. 

Ветдоїбипо Ї позлата, позлаћење; 9111 |ф[еф- 
{етет ЖЗетдорипд златна пјена. 

Ветдтађеп укопати, укопавати, вакопати, за- 
копавати, заронити; п. укопавање, зако 
павање. 

бетдпїефеп, дтастеп грчити; п. грчење. 

Ветђанеп хапсити; пай) еїпапбет оетђайеп 
похапсити. | 

етђа еп : іф пне вебћинбеп ретђайеп везати се. 


184 | 


Феттецен. 


Ц 


Фетђатіито Ё. без Мттеетћед затвор. 

Фетђађфеїп мазити, размазити, равблудити, 
разпечити; п. мажење. 

Жетђа фе мазан; {іф оегђацое Бекадек. 
блудити се, мазити се, печити се; п. бзу- 
ђење, мажење. 

Фетђаи т. засјека. | 

Жетђацеп засијецати, засјећи (пут); п. засије- 
цање; {і ретђапеп ваејећи се. 

Фетђеетеп похарати. 

Жетђеетипа Ё. похара. 

Зетђе еп потомити, сакрити, потајити. 

ЖетђептИфеп затајати. 

Жетђета еп, ои тапепзіштег удати, уда- . 
вати, удомити; оош апп женити, оже— 
нити; пафеіпапоег юегђеітаіђеп иженити; 
їс) оетђета еп удати се, удомити се; 
оженити се; іф пафеіпапдег оетђеіхаіђеп. 
иженити се; {їс тїїї еіпет апбеси оетђеіта= 
Шеп преудати се, преудавати се; бегђеі= 
таіеіет апи дјетић. 

Фетђегеп учинити. 

Фетђіпдетп смести, сметати, разбијати; п. 
сметање, разбијање. 

Жетдђпеп ругати се, подругати се, подру- 
гивати се. 

Зетђоїзеп дрвенити, одрвенити; п. дрвењење. 

Жесђбтеп преслушати. 

Фегістеп, іф заћи, залазити, забантати, за- 
басати, заглаврњати; беп 9%ед оехйетеп, ћф 
регіттеп залутати, заћи е пута; аш битне 
ті 6 оегітхеп замахнитати, полудјети, 
залудјети; іф бегїттеп пле еіп ©фај за- 
бравати. 

Ветјааеп пудити, распудити, протјерати, про- 
тјеривати, растјерати, растјеривати; п. пу- 
ђење, протјеривање, растјеривање; еіпе 
ретјадје Фетјоп протјераница. 

Зехјипдеп помладити, помлађивати; іф бет]йї= 
деп помладити се, подмладити се, помла- 
ђивати се; п помлађивање, подмлађивање. 

Жетацј т. продаја (јели на продају? 1 е& 
је 1 7); бег ете Жетацј без Жашттапиз, пабе 
бет ет јеіп (ер б ачідеђап сете. 

Жетацјеп продавати, продати, распродати, ., 
распродавати; поткупити, »одмитити; п. 
продавање, распродавање; дала оесацјењ 
испродавати; Пепиреше оетбацјеп крчмити; 
п. крчмљење; їоіеђег !реНет ретѓапјеп пре- 
продати; јеіп Хереп #ђепег бетбацјен, јешен. 
ер штбхіпдеп, еђе тап аиф јејбјЕ {бї 
замијенити се. б 

Фесѓацјег т. продавац; ооп Фаібеп ецене _ 
тої сомупија. ) | 

Фетїеђті, іт опак, наопак; аду. наопако; 
ретѓеђті третбен, џетбетбен опачити се, изо- 
пачити се, изнаопачити; п. опачење. 

ФетѓеЦеп заглавити, заглављивати; п. заглав- 
љивање, 


#$етЇеппеп. 


_ет{еппеп, істід {йг ейшад ђаіеп упознавати 
се, упознати се; п. упозпавање. 

Фет еп поварити, поваривати, занадити: 

Фе Шипда |. поваривање. 

Жетатеп преобразити, преображавати; {іф 
ресПатеп преобразити се, преображава- 
ти се. 

Фет атипа Ё Обен (6. (иди) преображе- 
вије, преображење. 

ФетНебеп залијепити, заљепљивати; п. 
љепљивање. - 

ес ефеп прерушити; іф оегїеіреп оплати- 
ти, прерушити се. 

Фет етрилпа |. оплата. 

Жеопипеп загубити се, подијеваги се; за- 
главити, заглављивати; п. заглављивање. 

Зетїтеизеп закрстити, закршћавати; п. закрш- 
Ъавање. 

Фет лефеп оф савријети се, савирати се, 
вавријети се, завирати ее; шчучуњити се, 
скритн се, скривати се; п.савирање, за- 
вирање. 

#етїтїрреЇп епрчити. 

#етїтїррє# сакат, богаљаст. 

Фес ишиести, юетбиНеп, іт #8а@фёШштп зитїй= 
БІеібеп закршљати, закршљавити, закуш- 
љавити, закржљати, закржљавити. 

Фе шиипес, пи Зафафшии  зисиедебПебеп, 
бш кршљав, кржав, кржљав. 

Фетїйпбеп огласити, оглашивати; п. огла 
шивање. 


за- 


Фе Штаеп пократити, покраћивати, укратити, | 


украћивати; окусити; умалити (слуги 
плату); баё ес иден ооп ишеп апд пот- 
краћивати, поткратити; п. поткраћи- 
вање. 

Фетїафеп подсмијевати се. 

Фетїасепёїретір: оетїафепдіресіђе (Бабе ма- 
скара. 

Фегїапдеп искати, поискати, заискати, запи- 
тати, запитивати, тражити, зажељети, 


жудјети; п. искање, запитивање, жудња; 
оедапдеп, (апде Зађпе Бегоптпеп паф енраг, 
фаё тап апрете детевеп |іеђі чезнути (за 
чим). 

Фешапдеси дуљити, одуљити, продуљити, 
продужити, продуживати, удуготежити; п. 
дуљење, продуживање. 


Фетїађеп запустити, одустати, одустави 
ти, одустављати, баталити, батаљува- 
ти; п. одустављање, батаљење; пай 


еіпапђег беајјеп поизостављати; рет[ајјеп 
ипо еіпјап їрегоеп, бит) беп Фор бег 
бацёдепо[еп, оестоаіјеп ојединити; {іф бет= 
Тајјеп аці Зетанр поуздати се 

ем ајјеп, ђестепї08 пуст, покварен, разваљен, 
запуштен; п. Офе оот!; пустолина. 

Жемавиф поуздан. | 

Жет[ашеп гласити; іпіг. гласати се, огласити 
се, чути се, пући (пуче глас); п. гласа- 


185 


#ет[1етеп. 


ње; і бегїашеп Тајеп поговарати; п, 
поговарање. | 

ЗехХебеп: јеше аде оехїебеп провјековати. 

Зесїефзеп разасути се, расахнути се, н. п. 
фай баб !Е ое[есозеі расахнуло се, расах- 
ло се буре. 

#ет[едеп забацити, забацивати; её 1{ї 0ехїеді, 
ретїротјеп забацило се негдје; {і аці ейша& 
ресіедеп дати се на што, за чим; намет: 
нути се (наметнуо се на књигу). 

етїедеп јеји снебивати се, устручавати се; 
рех{едеп еіп, їріе еіп тете |ф беітадеп. 
туђити се; п. снебивање, устручавање, ту- 
ђење; оетїедеп іїоехдеп енебити се, узвр- 


дати се; Фехіедепез ©їоНегтп Безеіфпепб-. 
шућ мућ, тамо амо, трт мрт, туц муц, 
трц вру. 


Фесіедепђеі Ё. смутња, запара (нашао се у 
запари); іп %есїедепбеій, іп ме ешце 
ртіпдеп догустити; іп Земедепђе оттеп, . 
|фетађајћ! успрдежитн се; бег $ех(едепђеї: 
епќопипеп ископрцати се, искобељати се. 

%ет{еіреп огадити. 

Фесіейеп навући, навлачити, навести, наво- 
дити, навратити, навраћати, обратити, 0- 
браћати; п. навлачење. навођење, навраћа -- 
ње, обраћање; надарити, навести, навра- 
тити, иавући, натентати; зи ейраё регїеіеп: 
обратити, обрнути. 

Фе{еіїиид Ё навлачење, навраћање. 

епевеп нарушити, натрунити; убити, уби- 
јати; п. убијање; бейи идете баё 
(іпдеїоеіре оешевел, јо ба пе (бгїтетете , 
ђетацёја еп прзнити, опрзнити; іс) оесевел. 
убити се. 

%етїецдпеп личити се чеса, од чеса, кога, од. 
кога; одрећи се, одрицати се, одбацити 
се, одбацивати се. 

Фетїештпђеп опасти, опаднути. опадати, пањ- 
кати, опањкати, потворити, потварати, 
наплетати, лагати на кога, облагивати, ку- 
дити, биједити; п. опадање. пањкање, на- 
плетање, облагивање, куђење, бијеђење, 
потвора, биједа. 

#ет[ешийег т. опадач, мусевеџија. 

Зесїешпреціф побједљив. 

%етіеитдипа {. оласт, потвора, биједа. 

Фес[іебсп, ўі уљубити се, задражити се; 
арфеп етбифен циб іф іп ед оегііебеп 
загледати дјевојку, загледати се. 

Зехііері ашик. 

Фехіедеп залежати се, убајатити се, изан- 
Ђати. 

Фесіетеп губити, изгубити, загубити, тратити, 
страћити, сатарити, сатаривати, лишити се. 
лишавати се, зарарити: |фесађанћ усијати; 
п. губљење, сатаривање; п. лишавање; паде 
епапрет. ретПетеп погубити; бе 16 реке _ 
етеп, бег. бет Фир пресушивати, пресуши-. 
ти; п. пресушивање; Зей рехіетеп дангу- - 


Ў 9%ерїобеп. 


186 


Ў$еттїеде[п. ер" 


бити; ап Зей оегііегеп издапгубити; їюад| егпатбеп, |кф замладити се, замлађивати 


01е1 Зе бегПетеп тафеЕ дангубан; {іф оет» 
егеп губити се; {іф шиес біе (тое џесПетен 
понирати; гї, йо {іф еіп ир ппіег біе 
(Стбе рет(їехі понор. 

егіобеп заручивати, заручити (кћер своју); 
п. заручивање; {0 Фоес{обеп вјерити се, 
завјетовати се; {іф ті еіпег оет[обеп за- 
ручити, даривати, прстеновати дјевојку. 

Жет[обї ш. заручник; Ё. заручница, проше- 
на дјевојка. 

Фесїоїеп омамити, омамљивати, премамити, 
премамљивати; п. омамљивање, премамљи- 
вање. 

Ует[ротеп: бег[отеп деђеп изгубити ее; боп 
Метел Әіпдеп иструнити се; бег оет[огпе 
©ойп блудни син. 

еси ш. губитак; ёст Зекић бейи 90104 
деп пи $1еіпеп, (пиџаде размјерак. 

%етшафеп умлијечити (умлијечиле челе т. ј. 
затвориле на сату чаурице одозго); бит 
Ибететапрестегјеп беттафеп, зирефеп затр- 
пати. 

Зета еп, еіп УКаосфен удати, удавати; еіпеп 

· Зипабид женити, оженити; {і оесишађ еп 
удавати се, удати се; женити се, ожени- 
ти се. 

сота ито Ё. удадба, удаја; женидба; Зета ђ- 
їипдё= удадбени; женидбени. 

Феси ипазђетђ п. удадбеница. 

Зестацети зазидати, зазиђивати; п зазиђи- 
вање. 

Эегтеђхеп множити, намножити, умножити; 
пристајати (не пристај ми на јаде); {іф 
реттеђтеп множити се, намножити се, пло- 
дити се, расплодити се; патити се, напати- 
ти се; п. множење, плођење. 

Жегтепдеп забркати, збркати. 

Фегпіпдесп мањити, омаљивати, умањивати; 
|0 оесиіпости смањати се; п. мањење, 
омаљивање, умањивање. 

Зетиииресцид {. мањење. 

Фегтіјфбеп измијешати, смијешати, помије - 
шати; забркати, разбркати; {і оесиіјфеп 
смијешати се, помијешати се. 

Зешибдеп, Їбппеп моћи; етеп ди еїїшад №етғ 
тбдеп привољети. 

Земибдеп п. имовина, имање, имуће, иму- 
так, биће, сермија, мал; и егибфед еге 
тибдеп материнство. 

Зетиддепо могућ, имућ, имућан. 

Жемпиба ф могућ, имућ, имућан. 

Жетти еп бојати се, чинити се; іб оепиш ђе 
бојим се, чини ми се, 

Зеспафі іден: беп Ябеїпбегд  респаф(ајј дел 
парложити. 

Зетпаф а дипа 1. немар. 

ЖетпадеПї заклинчати; пе Фапопеп оегпадеїп 
заглавити, заглављивати; п, ғаглављи- 
вање. 


се; п, замлађивање. 


Зегпађеп зашити, зашивати; п. зашивање. 


Фегпеђшеп: аи бес еспе ђес оетпеђшеп до- 
чути. 

Феспеідеп, {іф клањати се, поклањати се, по- 
клонити се; п. клањање. 

ЗЗеспеідипа Ё. Неје етпеідипо мир Феїецзіе 
дипд метанија. 

Зегпеіпеп забашити; {адеп није бег нема, ни- 
јекати; п. нијек, нијекање. 

| етитффен уништити, уништавати, батисати, 
погазити, покварити, ископавати, ископа- 
ти, истражити, затрти, попрети, крдиса- 


ти, сактисати; стопити (човјека); бегп1їй= 


{еі тресреп ископати се. 

Жепифјег ш. иекопњак. 

Жети@їшпд Ё. ископ, уништавање, упропаш- 
ћивање. 

Весит Ї. ум, умље, разум. 

Зегпйтціеїи паметовати; п. паметовање. 

Фесийтиіїд уман, разуман, евијесан. 

УЗетбреп осамити, опустошити. 

#етрейеп кужити, окужити. 

Фегрејїеі кужан. 

Жетрјапђеп заложити, залагати, 
застављати; п. залагање. 

Фетрійпоипо Ё. залога, застављање. 

Зесрііеп, іф затећи се. 

етрїїфїеї: бес ЗЗегртифееје, бес {і д! ебоаа 
апђеііобід детафі заточник, бБејопрета бег 
#ашр[е[®. 

Жетртијфеп спрчити. 

9%етрібеп, шї еф бејфтістеп опаклити, на- 
мазати паклином, засмолити. 

Жетрїапїипд Ё. тараба. 

етртајјеп спраскати, спискати. 


задавати, 


Феттапипеїи закрчивати, закрчити; п. закр- 


чивање. 

Феста) ш. издаја. 

Феттаіђеп издати, издавати, изневјерити; р. 
издавање. 

#еттаШет ш. издајица, издајник, муртатин. 

Феттађесіпи Ї. издајница. 

#еттейеп липсати, липсивати, липсавати, 
црћи, цркнути, цркавати, крепати, мањ- 
кати, омрцинити се; дернути 4. 8. бооп 
беп Ипдїйибідеп; п. липсивање, цркавање; 
паф бег ере осттефеп поцркати; реттефен 
шафеп омрцинити. 

#етте@ї: беттейїед Улеђ цркотина, мрци- 
на; ооп рестефет У4еђ мрцин; 64 роп 
реттефет %1іеђе мрледина. | 

Жеттеђеп, ейшаё зарицати се, зарећи се (заре- 
као се, да не пије вина); изрећи се; п. 
зарицање. 

Жеттетен угануги. 

Жеттепїиїд Ё. угон. 

Феттіефеп излапити. 

Ф%еттіедеїп заклипити, запалангати, заприје- 


~ 


Феттіпдегп малити, умалити, умањити, ума- 
њивати; п. маљење. 

%еттођтеп рогозити, нарогозити (буре); п. 
рогожење. 

#егтоќеп заърђати, поърђати. 

Жеттиеп помјестити, помјештати, помрсити, 
пореметити; п. помјештање; беттїїйеп ооп 
(беї= и. а. %есїедепђейеп премицати; п. 
премицање; ђіе ФаштшајЕ оестифеп подвр- 
тати, подврнути (коњ самар); п. подвр- 
тање; іб беттїйеп премицати се, премаћи 
се; усколебати се. 

естй алосан; беттїї (решен полудјети, 
обестијати, шенути, пошенути, пошешула- 
ти памећу. ` 

Жеттијен извикати. 

#ет[айеп, ооп бег Пе шкрокати, елагати, 
Френути, штроцнути. 

#етјаттеїи купити, скупити, скупљати, окуп- 
љати, сабрати; п.купљење, скупљање, окуп- 
љање; {і оесјаттеїи скупити се, скуп- 
љати се, сабрати се; 91ав, йо шап {іф 
рехјапите  збориште; йде, 100 шап іф 
юет[ашше зборна главица. 

Жетїатшїипд Ё. куп, искуп, сакуп, скупшти- 
на, збор, сабор, сабрање, диван; рачун 
(отишао на рачун); еіпе Зегјатиїииод ар= 
ба еп саборисати; тї, їро еіпе Жетјаши= 
шиша, ат абдеђаїеп їріхо сајмиште, па- 
нађуриште, вашариште; іп бер %егјашт= 
їшп, Зета филд дивански (евршити што). 

ЗВетјацен заговнити. 

%есібађеп прибавити, набавити, набављати, 
добавити, добављати, скнадити, скунато- 
рити; п. набављање, добављање; 1тдепо= 
їоођег ресјфајел извоиштити; шї Фогдја 
ретјфђајјеп прискрбити. 

Зе фајеп оплатити, оплаћивати (врата); п. 
оплаћивање. 

есіфапзеп опкопати, опкопавати, метери- 
зити; ушанчити (војску); |ф оеіфапзеп 
опкопати се, опкопавати се, укопати се, 
укопавати се, закопати се, закопавати се, 
ушанчити се: п. опкопавање. 

Зетібапзипа Ё. еіпе 911 Жесјфанаита ша- 
рампов. 

Жетјфаттеп претати, запретати, зачепркати, 
заронити. __ 

8етісфапеп, {0 іп ейџад уегіфанеп загледа- 
ти се. 

#Зесісдеібеп преминути. 

Фетіфетеп подетрићи. 

Веціёеифеп расплашити; оетіфеифеп бит 
беп їшї ај! ха}! ха}! хајкати. 

Жетјфифеп разаслати, запратити, запраһати; 
п. запраћање. 


+ у 
ах 
ё еттіфќеп. 187 Зеціфіоіитей. 
чити; баё Због шїї еіпет $%Заїїеп оеттіеде(и | ехіфіебеп разгађати, разгодити, одгодити, 
замандалити. А одгађати, развлачити, развући (посао 
Зеттіфіеи: паф бег Яеіђе ейоа5 оегтіфіеп из-| каков); трговлачити; п. разгађање, одга- 
редити. ање, развлачење, трговљачење. 


Фетјфіеђеп различан, другојачији. 

Фетїфіебеп сињавити (почело сињавити): 0ег= 
|фтевеп, оош @етїпї загрцнути се; п. си- 
њављење. 

Жесјфитпеји попљеснивити, упљеснивити се. 

Зетјфајеп. преспавати. 

Зету ф (ад ш. іт фашје преградак; еті ад {йт 
иђпет, ФОипре, ©ф@шеїпе и. |. їр. кочина. 
ет ф(адеп преградити, преграђивати, тини- 
ти, претинити; ујамсити; їй) оетфгадеп 
забити се, степети се; п. преграђивање. 

ет ферреп развући, развлачити. 

Жетјфлећеп заклопити, заклапати; закључати, 
закључавати; забравити, забрављати; п. 
заклапање, закључавање, забрављање. 

Зе фИпдеп прогутати, прождријети. 

Зету ф шфен прождријети. 

Фетіфтесзеп прежалити, прегорјети. 

Фесіфпиереп заковати. 

#ет|бпїетеп замазати, замазивати; п. замази- 
вање; шї Фор ретіфітістеп заћопати, за- 
ћопити. 

ет фтитвЕ: еіп уред бетй полукав. 

етјфиетен изрезати, јаловити, ујаловити, 
штројити, уштројити, шкопити, ушкопити; 
подметнути, подметати (коња); п. јалов- 
љење, штројење, подметање. 

ет јфиш ен јалов, ушкопљен; т. јаловац, уш- 
копљеник, шкопац (ован); тїї ості 
іеп, ооп еішет ©сфіюеіп нерастовит; 119 
ди! бетеп нутраст; ле оойоттеп 
ретјфиш епег 568 субичина; ет етйп 
(епед ©йушеїп уштројен вепар, бравац: еіп 
ипїйпөїї оегіфиіНепез ©фіюеіп новорез; 
тібі аш оекјфти Шене ето и. |. 10. нутрак, 
попуштеник. 

%етїфбпегп љепшати, уљепшати, уљепшавати, 
украсити, украшивати; п. љепшање, уљеп- 
шавање, украшивање. 

Жекјфтефеп испи сати. 

егіфшђеп задужити, задуживати; {і бет= 
{фшреп дужити се, задуживати се, заду- 
жити се; п. дужење, задуживање. 

Зесјфинен засути, засипати, заринути, за- 
рити; п. засипање. Ы 

%етіфтоеідеп прећутјети, оћутјети, оћуткивати. 

%егісірепипеп: ретјфурении! їрегдеп распли- 
нути се. 


Фетіфіепреп просипати, пропућкати; депи 


ретіфіюепдеп натрошити се; п. проси- 
пање. 

бег|йшепбег ш. распикућа, расипач, троша- 
џија. 

%ет{фїшёпбетїїп #. разметкиња. 

Фесіфіоепбетііф харчљив. 

%етіфіріпипеп расплинути се. 


Фет фитиђеп. 188 


Жетнеј!. 


Зегјфђитибеп ишчезнути, ишчиљети, штукну- | ЗетеПен, {іф претворити се, претварати ее, 


ти: оесјфитибен пїе еіп (еце гаип; ег 1 
регіфїоипђеп отишао невидом (не зна се 
куда, пропао). 

Фетјеђеп скунабити (ја сам са евачим скуна- 
бљен). 

Жетјепдеп {гапв. спурити; 1п{г. спурити се. 

#ет|етїеп потопити. | 

#ететбеп, јесбуф тафеп посрбити. 

Фетјевеп: еїп& еіпет реџјевеп опаучити; {10 
регісвеп прометнути се. 

"етјіедеїи запечатити, запечаћавати, забулати, 
запечатити булом; п. запечаћавање. 

Фет | бетп сребрити, поеребрити; п. сребрење. 

Жетушеп тонути, потонути; п. тон; штет 01е 
(тре ретјишен, ооп Шеп понирати; п. по- 
нирање; пи $010 бет{їпЇеп заглибити се, за- 
глибљивати се; угрезнути; п. заглибљивање. 

Фетіівеп, {і засјести, засједати (хајде, шта 
си заејео ?); п. засједање. 

Фетідђпеп, {і помирити се. 

Жетй) повратљив (који се од срдње од- 
ма поврати). 

Ветјбђпипа Ё. помириште іп беп: ©ртіфірое: 
у огњиште посвадиште, у одриште поми- 
риште. 

%етіӧриипаёдеїо п. {йт еіпеп оетйбіеп УЈотр 
одлика. 

#ет{отдеп оскрбити. 

Фегіратеп начувати. 

%етїріќеп задоцнити; іф оетірӣїеп задоцнити 
се, придоцнити се, одоцнити, зачамати. 

#ет{реттеп запирати, запријети. 

Жегурејеп проиграти, проигравати; п. прои- 
гравање. 

етјроНеп ружити,наружити, грдити, нагрдити. 

епртефеп обрећи, обрећи се, обрицати, об- 
рицати се, обећати, обећати се; језиковати; 
п. обречење, обрицање, обећање, језиковање. 

Фет еп занадити. 

Жетјапо ш. памет, разум; плеђег зц Фетћапђе 
Їопппеп опаметити се. 

Жетјалотд паметан, разуман, разборит. 

Жетїйпїшїӊ п разборитост; даё бог} без 
Жетиапритвед договорна. 

Зетнефеп крити, верати, завлачити; п. кри- 
јење, верање, завлачење; паф бег Лепе рет= 
[ееп покрити; ипіег ебрад ретќеќеп пот- 
қривати, поткрити; ап еіпеп апреси От: 
регќеїеп прекривати, прекрити; п. пре- 
кривање; іф оегїеѓеп притајати се, пота- 
јати се, прикрити се. 

%есіеі екровит. 

Зегќебеп умјети, разумјети, разумијевати, 
разабрати, разбирати; бег её оетјіеђё вјешт; 
бег е8 пірі оег|іеђі невјешт; п. разумије- 
вање, разбирање. 

Жецісіпегп каменити се, окаменити се, ска- 


уињити се, улукавити се; п. претварање. 
етос затуцан. 
ет\{ор[еп затиснути, затискивати; запуши- 
ти, запушавати; оесќорјеп, зиірїйпдеп заче- 
пити; п. затискивање, запушавање ; еше 
ве оетіоріеп зачкати; ретјіорії шетйеп за- 
кркнути. | 

#ет|їютбеп покојни; ш. покојник; ђе ЗЗетјког= 
Бепеп покојников; бер #Зетїотбепеп покој- 
НИЧКИ. ў 

Фетїюбеп тиенути (стару мајку у свијет тис- 
нуо). 5 

Феу шитен нијемјети, занијемјети, онијем- 
јети; умући, замукивати, замукнути, за- 
мукнути се: оћутјети, ућутјети, ућутјети 
се, ушутјети, ушутјети се, зашутјети; п. 
мук, нијемљење, замукивање. 

етшп крњити, открњити, окрњити 
(лонац, чашу, стотину, хиљаду); п. кр- 
њење, окрњивање; бег ап бег фапр дете 
пите кљакав, къаст; ш. кљако. 

етјиф ш. облазак. 

Жеујифеп кушати, искушати, искушавати, 
окушати; обидовати, обићи, обилазити, 
огледати; {і оегїпфеп огледати се, п. ку- 
шање, обидовање, обилажење, огледање 

Фегіифет т. кушач. 

Жекјисфипда Ё. напаст. 

9%етйпбідеп, і огријешити се. 

егійђеп еладити, засладити, заслађивати, 
разблажити, разблаживати (млијеко); п. 
слађење, заслађивање, разблаживање; тїї 
фопідоетійђеп медити, медљати; п. медљање. 

Ззетбашјфђеп промијенити. 

Фетғаијепојафеп, іф хиљадити се. _ 

еее: еіп ретецјебет Фей, іт биеп. 
Стипе путоногаст, човјек путоногаст, аф 
тїї бет Феіјаве: у све четири. 

Фетібейідеп бранити, одбранити, оговарати; 
п. оговарање. б] 

Фетђе еп издијелити, подијелити, подјељи- 
вати, раздијелити, раздјељивати, разга 
дити; п. подјељивање, раздјељивање; реп. 
ФтоНеја оегіђеПеп размијесити, размје- 
шивати; біе ©іецег шет {іф оесіђееп по- 
резати, разрезати, разрезивати; п. разре- 
зивање. 

#ет  е1шпд Ё. разредба. 

Фетіђип растећи, растјецати, просути (про- 
суо кућу); разасути, раскућити, раску-. 
ћивати, шћердати, рашћердати, рашћер- 
давати; іп УМепде оесіђрип подијевати, п. 
раскућивање, рашћердавање, растјецање. 

Фетнејеп, {і задупсти се; {іф іп Фебђатшен. 
ретПејеп замислити се, завести се у мисли, | 
у сан; Ти8 Фапреіп іб оесіејеп запазари- | 
ти се. 


менити се; регфетети, ди ©іеіп тафел|бетнећ угнут; іп @ефапїеп шеге} {беп за- 


скаменити; п. камењење. 


безекнути се. 


ет ден. 189 


ЗетНїдеп утаманити, утамањивати, затама- 


нити, ископати, ископавати, затрти, зати- 
рати; п. ископавање, затирање. 

ет дет т. ископњак. 

Вен аипд Ё. утамањивање. 

%етітад ш. погодба, уговор. 

%е{тадеп заносити, занијети (занијела га 
вода, коњ, младост); п. заношење; {їй 0ег= 
ітадеп шїї етап навидјети се; іф аш 
ретітадеп слагати ее; п. слагање. 

ЗВетітӣдїф погодан. 

Зета еі Ғ. погодба. 

Ветітапеп поуздати се; аці еіпеп оетітаиеп 
ослањати се, ослонити се на кога; еіпет 
ећрав регітаиеп повјеровати; п. узданица, 
поуздање, ослањање. | 

епташ т. јаран, јараник; {. јараница; 
ђеітіўф, оегітаці третреп. удомаћити се. 

Жет{тан{еїп п. јаранство. 

ет{теїбеп протјерати, протјеривати, раски- 
дати; п. протјеривање; 016 Зіеде тії бет 

- ФГиертисе кец бетїїтгїбеп кецнути. 

Жетїте{еп, деп Убей затјецати. 

Жет{теїет т. замјеник. 

етїтеїетїїпї Ё. замјеница. 

Фетела Ё замјена. 

Зетітіпіеп попити. 

%етітоќпеп засушивати, засушити (засушила 
крава, коза, овца и т. д. т. ј. не даје 
више млијека); пресисати, усахнути, усисати; 
п. засушивање, пресисање. 

Жетїїїїеп, ши йеп шафеп турчити; п. 
турчење. | 

Зе ифен забашуривати, забашурити; п. за- 
башуривање. 

Феетиидети, дип Иидети шафеп маџарити; 
р оесипдеси маџарити се. 

З%есиптеіпідеп поганити, испоганити, опо- 
ганити, оскврнити, магањити, потрусити, 
трунити; п. погањење, магањење, прж- 
њење, труњење; {іф оесиптеіпідеп поганити 
се, опоганити се; {іф }еЇБ{ї оегипсеіпідеп 
посрати се; тї ФрИНеси региптеіпіді тру- 
њав. 

Зета ен грдити, нагрдити; і оеситіёа{ 
(еп грдити се, нагрдити се. 

%етипітенеп поткрасти, поткрадати ; їреддебеп, 
Вени кф оот Фацје, оегипітецеп издати; п. 
поткрадање. 

Жегитјафеп узроковати, задавати; р. узро- 

_ ковање, задавање. 

етитђе ен осудити, осуђивати; п. осуђивање. 

ЗВехитіђейі осуђен; ш. осуђеник; |. осуђе- 
ница. 

Жепоафіеп зарастати, зарасти (зарасло жито 
у траву, зарастао пут, зарасло село у 
шуму, зарасла рана); баз Ер џепрад: 
{еп израсти, израстати (из хаљина); бет= 
афіеп, ооп еіпег #бппйе израсти, израс- 
тати; л. зарастање. 


еттеп. 


Жегшайтеп остављати, очувати, похранити. 


%еттоађхїојеп запустити, запуштати, батали- 
ти, забатаљивати; п. запуштање, бата- 
љивање, забатаљивање; беп 9 еіпбега бете 
грађи ојеп упарложит п. парложење; {їй 
оеттрађх1ојеп испуштати се, испустити се, 
запустити се. 


етірађтїој батал, покварен, разваљен, за- 
пуштен; а{ќес регірађсіоїет 98е стареник, 
старопутине; еіп оегіџађсїойег 9%еіпбетд 
парлог. 

ФЗетірађсипо Ё. похрана. 

Фетраіјеп осиротјети. 

еса т. сирак, сиротан, очајник ; оеџоаі 
тоетреп осиротјети. 

Зета ен руковати, управљати; п. руковање. 

Феттоаїйет т. уредник, титорин. 


етірй[ зеп заваљивати, завалити; п. заваљи- 
вање. 


ФЗеттоапђеїп претварати, претворити; п. пре- 
тварање; {іб оепрапое(п протурити се, пре- 
творити се, створити ее, прометну- 
ти се. 

ФЗеттрапоі сродан, свој; т. сродник, својта; 
Е. родица, пријатељица; рит. род, родби- 
на, својат; бег еіп їџепід оесірапбі іјі су- 
родица; ег 1 тїт пїфї |сетир, ег і шїї 
еїйаё оепрапој није ми јабана (т. ј. род 
ми је, своје ми је); еіп їоеШбиўдег ег= 
рапбіет рођак; бетїташїй) рођо; бег јеіпе 
Зесоапоіеп 1іебі својтљив. 

%есоапоісбајЕ Ё сродство, род (имаш ли 
кога од рода?), пријатељство. 

Феттефјеіп промијенити, размијенити, раз- 
мјењивати; п. размјењивање. 

Зетїређеп завијати, помести, замести (замео 
снијег, замео вјетар пут); шїї ©ф@пее џет= 
үоеђё їретбеп помести се. 

Зеттређтеп ргоћібеге закратити, закраћивати; 
п. закраћивање; шїї дет Оф ђе рестеђтеп 
прештитити; шоје еоћібеге зајазити. 

Феттоееп часити, почасити, трајати, зачама- 
ти; {іф оегреНеп бавити се, забавити се, 
позабавити се, побити, затрајати се, за- 
стајати се; {іф битф ејртафе ресте еп за- 
говорити се; п. бављење. 

ере еп окарати. 

ЗешоеПеп увенути. 

егтрепоеп, аптен заручивати, заручити 
(буре, врећу, торбу, лонац); п. заручи- 
вање. 

ооп УЛеп{феп ип 


Зетүрехјеп, тибдебатеп, 


Зете, иш Ме сиђе Ёотшеп побацивати, 
побацити; п. побацивање. 

Зепоеји, бетїшїттеп мреити, замрсити (кон- 
це); |і оесптфеји сплести се (сплете се 
те паде), заплести се, заплетати се, спу- 


Ж гау 


ери тен. 190 


тити се, 
заплетање; ейоа8 Жетптфенез а. 8. Зои 
замрсак. 


етүріттеп забунити, мрсити, помрсити, замр- 
шивати, мутити, помутити, емутити, из- 
мутити, помести, спутити, забркати, по- 
бркати, избрљати; п. мршење, замрши- 
вање, мућење; и ©їіпдеп бегїйїттеп завр- 
нути у пјесми; беп «10008 оегїрітхеп куш- 
љати; {10 оесїріхтеп, уот #1008 ускушља- 
ти се; п. кушљање; {іф оехїріттеп мести 
се, помести се. 


#етїйїттет ш. мутљивац. 

#етїшїттетїппї Ё. мутљивица. 

Фетїрітті сметен; еіп Юетірістіет орі та. сме- 
теник, сметењак; Ё. сметеница. 


#етїйїтїїїд Ё. забуна, сметња, бркање; іп бет 
епоцтипд 0её ©фтейепд шуру муру! 

ето јеајеп растећи, растјецати; п. рас- 
тјецање. 

Фетоіноеі удов; ш. удовац; Ё. удовица. 

ФЗетростен кушљав; дег баз Өпат џемроштел 
їйаї кушљо; (Ме баё аат оегіроттеп ђаї 
кушља. 


‚ Фелоитђеп ранити, оранити, обранити, об- 


рањавати, рањавати; убити, убијати; п. ра- 
њавање, обрањавање; биб ип бт рет= 
поштен. изранити. 

етїритдети, {іф дивити се, удивити се, удив- 

‚ љавати се, зачудити се. 

Фбеттоциретипа Ї. удиваљавање. 

ФЗеттошиђе! рањен; ш. рањеник; 
поетбеп ранити се, рањавати се. 

Фелонијфеп аратосиљати се (кога или чега); 
п. аратосиљање. 

ето іеп опустошити, обаталити. 

Зета еп забројити, забрајати; їй) бета еп 
забројити се, забрајати се; п. забра- 
јање. 

%етзйцпеп заградити, заграђивати ; бит ейїйад 
$іпдеіой131е5 Юетайипеп завалити (завали 
градину), заваљивати. 

%етгейтеп харчити, расточити, растакати, 
овидати; п. харчење; паф сіпапбег ретзеђ= 
теп истрошити; іе бет 9иёјав ретаеђтел 
разгубати; їріе рот 9[шё[абюетзейтї їрегбеп 
разгубати се; ї0ад еіпёритиі, їріхо аи д(еіф 
ретдеђу! што куп, то муц, туц, муц, 

%етзеібпеп преписати, преписивати. 

Фетдеђеп простити, праштати, опростити, 
опраштати; 
простити се; р. праштање, опраштање. 

%егзеібипа Ё. проштење. 

етзіеђеп, еіп їп? развући. развлачити, раз- 
блудити, размазити; п. развлачење. 

Жетметцид Ё ат обеси Вее ред іо[еп= 
јфајћев жабица, зевалица. 

А калајисати; п. калајисање. 

‚Зегзіппес ш. калајџија. 


реттритпдеі 


їй дедете а _ ретае еп о- | іехіеї п. четврт, 


1етзід. 


заврсти се (заврзао се коњ); п. | Жета те афеп предвостручити, предвоструча- 


ти; п. предвостручање, 

9$еташшет{еїп очајати. 

Жейт та. везир; без Фејт везиров; беен та 
везировица; Жејц= везирски. 

еп табттеј ш. бурунтија. 

Зе ши п. везирство. 

Фејрег Ї. вечерња, вечерње. 

Жејретбтој п. паужина. 

ФеНег ш. ©ойп бег Запіе обес без Ођениа 
рођак; и деђбла рођаков; ред Фајета 
тибет стриц, чича, чико; реса ча; и 
деђбтід чиков, чичин; ОА тан стрина; 
1с деђохід етринин; тї Зешапо Жене 
їретдеп рођачити се, порођачити се, еро- 
ђавати се; (18 денег редтйђеп рођакати, 
срођавати, ' рођачити; п. рођакање, ерођа- 
вање, рођачење. 

сат т. намјесник; 19. деђёхід намјесников. 

Ф1сеўарпепітадес т. јамак. 

ісе т. прикумак. 

Уер п. марва, стока, благо, скот; еіп ©ійЁ 
марвинче; баё Зипде орт 10) секоче; 
Жей, марвени (вашар); теїй ап 9109 сточан 
(земља); Форел, їро сђерот бад 45109 дећап= 
беп ций и Байит деди! ђаё торина. 

109110 скотеки. 

5100) ш. балега. 

9101 много, пуно (иште пуно); веле, чудо, 
бозбоље, „бозболице, болболице, доста, 
изобила, јака; чок іп беш Срифіоокіе: 
чорба чок, меса јок (т. ј. много); їїфї 
дат оте! слабо; {ейт 0101 силан (силно бла- 
го, силни људи); сила Божја; јр 0іе[ а[8 
онолико; зи 01е{ одвише, одвећ, одвеће. 

зе таћ ш. ждеро, ждероња, изјелица, из- 
јеша. 

уме Ива: еі оте ивтаеа ўе стонога. 

Фе еіфі можда, може бити, бојее,. бојске; 
оте Пете није ли? 

®1ейпаї8 многашт, много пута. 

Жеппейт паче. 

Умео је ш. многозналица. 

Умео је еф многознали. 

ет четири; 913051 ооп 0їіет четворица, чет- 
воро; Метђипрет! четириста, четири сто- 
тине; ац аЦеп ЗУетеп побаучке, на нога- 
ма и на рукама; {їй аці айе ојете |еЏеп 
четвероножити се, начетвероножити се. 

#Мет[ай) четворострук. 

Узетјаота четвороцјепан. 

вртаљ; баё Меше! етед 
буектенфуфеп #тепзетд солдин; 1ехіе[. бех. 
©їіабі, рез отјед махала. 

Жетет четврти; зит їюїеїеп 9аї четвртом. 

Ф1етзебп четрнаест; 913051 ооп 0їехзеђи че- 
трнаесторица, четрнаесторо. 

Фіехзеђпіег четрнаести. 

1етзід четрдесет; 913001 ооп ега четръе- 
сторо. 


Зети ајјес. 191 


9%іетаідйет четрдесети. 

91де Е бденије, деније. 

Фа 1. вила; йт деђӧтід вилин. 

9%1епђај вилован, виловит, вилен, виловски. 

Умопне Ё. егеде. 

#тойп{рїеЇет ш. егедуш. 

1рет Ї. аспида. / 

іар ш. визир. 

Улог т. галица; БЇанет 91тіої очни камен, 
коњски камен. 

пећ п. руно. 

оде ш. тица, тјеца, птица; %оде[е тичји, 
птичји; еіп ]ипдет оде! тић; Зхирр 90061 
јато; егоіфіеіе одеїпатеп пиговна, теби- 
серка, јатисерка. 


оде пбіетід ш. троскот, пусти баба коњу крв. 

оде фенсђе #. страшило. 

901 п. народ, пук, свијет, свјетина, вила- 
јет, минле; (пасје минле!); 8018: на- 
родни. 

9011 пун, чврет; аду. пуно, подпуно; беіпађе 
оой подукрајно; дала ипо дат 000 пун пун- 
цат; јо 000, барб еїпег переп бет апрети 
ацјхефбі Ќеђеп шив дупком, пуно дупком; 
оо тпафбеп навалити, наваљивати; наврши- 
ти, навршивати; п. навршивање; ђої Ти 
оой детафі навалио на њега вино и ра- 
кију; ӧисф еїпеп Зијађ 000 шафеп доми- 
рити, домиривати; п. домиривање ; оо тетреп 
навршити се, пунити се, испунитн се, на- 
"пунити се, наједрати, навршити, наврши- 
вати; п. навршивање; намиривати се (на- 
мирује му се година). 

"оа крцат; аду. изобиљно. 

о6тіпдеп извршити; ооЙбтафі (ретрен из- 
вршити се. 

УбоЏепдеп довршити, довршивати, завршити, 
завршивати, извршити, извршивати, евр- 
шити, евршивати; 00 епђеі (етен извр- 
шивати се; п. довршивање, завршивање, 
извршивање, свршивање. 

0 епи С довршетак, свршетак, сврха. 

о јатзеп напрдјети. 

УзоПатећеп налити, наљевати, долити, доље- 
вати; п. дољевање. 

ође Ё. чврстина. 

ФоШпопо ш. уштап. 

Уго ишттен : еїпеш біе Ођтен 000 тпиттеп ча- 
врзгати; п. чаврзгање. 

· Жо ацјеп, [їй оклепати се. 

о еђетвеп насрати, насирати; п. насирање. 

о фешеп доточити, дотакати; п. дота= 
кање. } 


Фош фтеен: Ше Эйтеп бе еіпеш 9шїтаде 


оой фтетеп накричити, накричивати; п. на- 
кричивање. 

Фо оріеп накљукати. 

о етипа Т. 
пороб. 


еїпе8 тї@їетїбеп _ Ис ед 


отбаф. 


Фоп од, ода; о (говори о њему); за; ори 
ђицеп састраг. Ў 

Фопеіпапбег бейеп раскречивати, раскречити; 
п. раскречивање. 

Эопеіпапдег Їеппеп распознавати; распо- 
знати се; п. распознавање. ; 

%оппд еп бабеп, јет требовати, требати; 
п. требовање. 

Фот прије (прије мене); пред, преда; прво. 

#отпбепо т. етпед %еїе8 навечје. 

отап спријед, напријед, понапријед; оотап= 
дереп предњачити; п. предњачење. 

отапа напријед; оосаиёдеђеп, апбесе тег 
іф Тајјеп измаћи, измицати, одмаћи, од- 
мицати. 

г отаиёпеђшеп п. вађевина, 

осбеђешіеп приказивати, приказати; п. при- 
казивање. 

9ртређешитд Ё зламење, зламеније, 

отреі мимо; е8 ТЕ оотбе, зи ірі понеари; 
0а8 {ё оотбеі сивац! 

Фотбејешт проћи, заљести, заљећи, заћи; 
ооп бет Зе минути, заминути. | 

#отбе1[айтеп, тїї бет апо оротбе [айтеп 3. 8. 
Беј беп 9(шдеп опахнути. 

отБеПедеп пролетјети, пролијетати; п. про- 
лијетање, 

Зотбе теп провести: оог деп ©сбајеп бете 
деђен, је оотбе тен пројавити овце. 

отбеідеђеп уминути, заминути, проћи, про- 
лазити, мимоилазити, мимоићи; оп еїпапдет 


юртБеїдейеп, ођпе еїпапбет зи јеђеп мимои-. 


лазити се, мимоићи се; 100 Бети, фитф 
оотђееђен проходити; еіп тета оотбеідеғ 
йеп попроћи; п. пролажење, мимоилажење; 
џи %отбеідеђеп мимогред, гредом, узгред. 

УЗотбе ешеп, ооп ЖУИпре проујати, проучати. 

Фотреіјадеп пројурити. 

Жотбе опипеп наљести, наићи, 

Узотбе ашјеп пројурити, пробјеживати, про- 
трчати. 

Зотбеништтеји промумљати. 

Фотреітейеп пројездити, пројахати, пројахи- 
вати; п. пројахивање. 

Фотбе ф(екфђеп провући се. 

ХЗотбе једе. проједрити. 

Жотбе{таБеп прокасати, прокасивати; п. про- 
касивање. 

Узотбе таден пронијети, проносити; п. про- 
ношење. 

Жотбентетфеп, еіп фјес) пројахати. 

Жотбеношаеп проваљати. 

Жотбе шеђеп провући. 

Фртретейеп приправити, приправљати, приго- 
товити, приготовљавати; п. приправљање, 
приготовљавање. 

УЗотбетеНипда Ї. приправа. 

%отбетейеп примијенити (не. буди примије- 
њено !) 

Жотраф п. надстрешница. 


отет. 1992 


Фотбет отприје. 

Фотђег предњи. 

Жотбет јфиеп т. плећка. 

ртретјеіе 1. 1111 бег Жотретјене еїпапбег 41 
дегеђтЕ јет сучелити се. 


Э5отретёђей т. бес деніне УЗотретеђе её гоет= 


отит. 


вајат, клијет, стасина, киер, ћилер; 
дет. киљерац. 


Жогиффјен редити, уредити; наградити, на- 


грађивати; п. награђивање. 


отгіфімио Ё. нашрава; {ее Яоссіфішто 


накараде. 


Пфеп дешрев оплећак; отете без ©аштп=| от еп одалити; ехртођгате пребацити, 


Шш главина; бег Зотресте ред (јез 
аш. 


· отет еп испричати. 


пребацивати; рот УЙотдеп, тїї оог поод- 
јутрити се (док се мало поодјутри); п. 
пребацивање. 


поучити се. 

Жотјађтен ріг. стари (наши етари). 

ЖотјаЦеп прикојасити се, догодити се. 

Зотаеб еф тобоже, назови. 

ФртдејеВіе р1иг. старији. 

Жотде!Тетп прекјуче; оотдефеси 9(бепо8 прек- 
синоћ, оновечери. 

%огсдејітід прекјучерањи, прекјучерашњи; рош 
оотдејїтідеп 9 бепо прекеинотњи. 

Жотђабеп намјеравати, намјерити, смјерати; 
п. намјера, намјеравање, намјерење, нијет, 
смјерање, утјецање. 

отђапрепјеіп налазити се. 

Жотђапд т. завјес; #$отбапд Ќай бег Фййте 
аш Зейе крило од чадора. 

Жотђапдено: тїї оотђапдепбеш Форје љуњав; 
тн оотђапдепђеш Форје деђбеп љуњати се; 
п. луњање. 

Фртђаиё п. трабозан, доксат. 

ртђет® п. приметача. 

Жотђетјадеп прорећи, прорицати; п. прори- 
цање. 

Жотуиоед испред. 

Жоот1д пређашњи; ротшјед Сађг лани. 

отјађтід лањски. 

Фогјаттесп камкати; п. камкање. 

Жотїашщеп прекупити, прекупљивати; п. пре- 
купљивање. 

Жокацјес т. прекупац. 

Фотїаоебтіе ш. бе «айі мурагела. 

Фотсїаці ш. башица, ртница. 

Жопедеп, баё {Нет полагати; п. пола- 
гање. 

Әохїйдеп ипо јуфтшекфђеји залагивати; п. за- 
лагивање. 

Жотие спријед; ооп оогпе истекар, наново. 

Жотпеђти, Ђанрфафф поглавит; оогпеђше 
баште дом, кућа. 

Жотпеђтеп, [їй смјерити се, наумити, намје- 
рити, наканити се, накањивати се; уман 
бити (нијесам ни уман био то и то учи- 
нити); п. накањивање, утјецање. 

Эотроїеп т. чаркаџија. 

Фргртерідеп кричати; п. кричање. 

оттап ш. старјешинство (што се да стар- 
јешини више него другима, кад се што ди- 
јели). 

%оттайдїашттег Ё спрема, комора, кућер, 


Фотіфеіп ш. помол, помолак. 

УЗотјуфтеНен: пле ше БЕ Ош ротаејфт ен 2 
докле си дотјерао? (какав посао). 

оті Е. прегледалица. 

Фотіфиђеп наглавити, наглављивати; п. на- 
глављивање. 

огіфиђипа Ё. брест. бег ©іејеГоотјбиб на- 
главак. 

Фотіфійтдеп запрезати. 

Зотјеђипа Ё. промисао. 

Фотіпдеп кањерисати (оот Јесен, бег іп 
ЫЬйфетаттеп #їтбеп беп оі и. а. роп 
еіпег Сее бег Сіпдег апр біе аирете Џи 
йбетісаді чий зпа(еіф беп ©йпдетп оотііпді) ; 
п. кањерисање. 

Фотјрани т. оршпан, Фошпан. 

#$отїаб{ (. заграђе, подграђе. 

Фогнеҝеп препријечити, препречивати; п. 
препречивање. 

Яо ебет т. начелник. 

Фогйептеп препријечити, препречивати; п. 
препречивање. 

от! тек ш. танцовођа. 

от еа пробитачан. 

#$отїнф п. огрнач, огртач. 

Фотйбег јел превалити (превалило подне). 

Фокиретдеђенр т. мимоходац. 

Фострапӣ ш. изговор; вент іп бет МерепдакЕ 
вента ради; осюйпде тафеп заврзивати 
п. заврзивање. 4 

отірӣтіз напријед; аиј баё ФејојЕ ничице, 
ничке; деп ЧФорј оопраша Бепдеп прекло- 
нити; еі роса деђеп одалити, отићи 
далеко; рограша ітеібеп љумати; л. љу- 
мање. 

%оттред: оотоедпеђшеп преотети, преотимати; 
п. преотимање. | 

#огшет{еп пребацити, пребацивати, корити, 
укорити, укоравати, прекорити, прекора- 
вати, приговорити, приговарати; п. пре- 
бацивање, корење, укоравање. | 

#Уотшет[еп0 окоран. 

#отюцт[ ш. пријекор, укор, корба; тіНе[е 
Батег $отїритї приговор; емет #Зотіойтје 
тафбеп корити, прекорити, укорити, уко- 
равати, Зетапр пише бат #опойтіе тафеп, 
фи теіпеп приговорити, приговарати коме; 
еіпапђег отүрйтје тафеп корити се; бер 


Жртгетфетт. 


193 _ 


"аб рате. 


открије, ђбтеп тиў прекоран; епо, бет| ЗЗафЕђаца п. стражара, стражница. 
аши $Эосіритје дегеіфі покор (мучи, покоре | 8000 Не Ё. стражара, стражница; 9806 


један!); бес омот ред шине фђена оог бад 


Жей метало. 
оте феп п. приказаније. 
Зботаид ш. изврштина. 
оташе ја уста прекљањеки. 


пате Ё. роба, руба, еспап, трг. 
95 аатеите ф ши ш. стока. 
_Фбаф будан. 
_ Збасђе Ї. стража. 
Убасфеп стражити; п. 
коафен постражити. 
Убафено: іп шафепђет Зинапре на јави, 
9%асубойоет ш. 1ипїрегиз еоттипіѕ емрека, 
клека, боровица, боровница; #%афђо[0ег= 
смреков; оош ЗЗафђобеташи емрчев. 
ЧбасђђоГђетбеете +. Ђасеа трем пупуљица, 
смрекиња; оте ЗЗафђо есресте зити Эйифетп 
вења, клека. 
УбафђоГетђој; п. клековина, смрековина, 
смрчевина; ооп ЗЗафђа вето клеков. 
бафбђоесанре Ї. вења, клека. 
98 осдо(бетјіоі то. смрековача. 


стражење: ет їоепід 


Убафђогешоеји ш. смрековача 
____ вода). \ 
98аф8 п. восак; 88008 зїеђеп мератн; п. ме- 
рање. 


Чбафјеп расти, порасти, узрасти, крешити; 
п. растење; іп ме Этейе гафјеп разрас- 
тати се; іп ме 55е ірафјеп ђикати, на- 
ђикати, нарасти; п. ђикање; тоб їшафјеп 
одрасти; 005 аат, еп Зай, деп 
©фпитбатї пшафеп Гаеп остављати, пу- 

__ сетити, попуштати. 

_ Фафјеси воштан. 

9% асбон п. 100 бав #ба@д пертеђі 1010 вош- 
тара, воштарница. 

ас етде 1. оторе Я8афаїетзе дублијер, ду- 
плир; еіпе дезодепе Збафаетде провлак. 

Уб абв(еітіоапй Ё. воштаница, мушема. 

вас ај{о ш. свитац, котур. 

Вас ітебеги ріџг. воштина, восковарина; бет 
уе 9 афдіхебегп їаш[ї восковарција. 

9Вафіеї Ё. препелица; јипде 8а0еї препе- 
личић ; 98афќе{= препеличји. 

Убафте фиир ш. сапіз ауісшагіиѕ вижао, виж- 
ле, препеличар; 98еірфеп рот бае 
ўип? вижлица. 

ЯВофіеї Виа ш. стаћиѕ стех прдавац. 

9Вафіег т. стражар; бег 98йфіес бег бјеше 
беп Стбфетђен, зит Уа јифипа ооп #їйшбггп 
и. |. їо. пандур; бег #$айуйес бед #беїпбегдд 
пудар; еіп пудар јел пударити; Ябйфуїег= 
стражарски ; ое #б$аФ{етд стражарев, стра- 
жаров. 

#б@ ееп п. стражарче. 


йе аці а еп ап бег сепзге чардак. 

Ябаф ђили ш. караула. гоа 

ЯВафеїп кламитати, клепетати; п. кламита- 
ње; шї бет Форје іраќеїи климати; п, 
климање; дабитф) ейраѕ$ еггеіфеп искли- 
мати. : 

Хбафег ваљан, ваљаст, ваљатан, кршан. 

Хбађе Ё. лист. 

Эба[[еп ріг. оружје. 

За епјфатре 1. сила], пашњача, 

За јен и нап ш. увјерица ; еіп Пешег 98а 
је амо сувјерица; 98аўепі апо |фе= 
Веп увјерити се; еіпех боп бепеп, 0іе беп 
ЎВаеші апо деј оеп бђабеп увјерник, 
умирник. 

Збаде #. Бе фис раде, ме 9% аде, Ме 
ока еіпдехіфіе ё окаш; біе Убаде - 
бадеи, їюотап баз 5тіфбе бйпді јармак, 
јармац, прекоруђе; Збаде- кантарски. 

49 адедейо п. кантарина. 

8адептеііег та. кантарџија; без #бадептеїїет& 
кантарџијин. 

98адеп ш. кола; [еп ооп 98адеп каруце, 
интов, тарнице, таљиге; еіп зїеісабтідег 
9% адеп двоколице, чезе. 


(смрекова Х3адеп апдеге усудити се, усуђивати се, 


емјети, подлећи, прегињати; п. 
њање; бет пісі паде несмјелица. 

254ден мјерити, теглити, потезати, потег- 
нути; п. мјерење. 

Хбадепае(еце п. вагаш, коломија; робе 9%а= 
депдеіеје вагашљив. 

9% адепріето п. тарнични (коњ). 

Збаденјфимехе Ё коломаз; біе әїріјфей бет 
91е пий дет ѓаре бат илуо кењача, ке- 
њица; 91си Убадеијфинете паклина, двека 
(од брезове коре); (ејаћ [йс бе 9%адеп= 
|фипесе катранива. 

Я%адепіфорреп т. коница. 

98адепоої воз, товар (воз дрва, сијена). 

954дет ш. прегалац, прегињач. 

48адиет -ш. колар; 528 Задпед коларов. 

Хбадиете! Ё. бесфане рез Ябадпетд колар- 
ница. 

ХЗафић п. усуђивање. 

Збаајфеје Ғ. кантарница. 

Уа бтиђес ш. побратим; Заббтиђер ши 
јетапр істеп побратити се. 

УЗ еп бирати, избирати, изабрати, обрати, 
пробрати, пробирати; п. бирање, избирање 
пробирање. 

9840(ес ш. избирач, пробирач. | 

98а ишег Ё. помајка. 

Уба фоејег Г. посестрима. 

Уба оби ш. посинак. 

95а оаіет ш. поочим; без Заре поо- 
чимов; ўши 800саіег тафеп поочимити 
поочити. 


преги- | 


13 


У и е МИРГЕ Ту АЊА по ЕРЕ. Ин ои ам 8 ТЕ км У ТЛИ 
е 2 ' Муза: С У Та 
аби. 22195“ Я#бйишеп. Е 


9%ађи т. клапа. 

ЯВ артітиід грегрен полудјети, нзићи из сви- 
јести; ег ЧЕ тађијтид беіоотоеи изашао из 
свијести. 

Эбайт истински; пїфї зоађс 2 јели? 

Эбайтеп потијати. 

Обен) за тії бет сеп. (за Лазара, 
зарева владања, за живота). 

айтба истини, истинити, истински; јфета= 
ђаї то је истинска лаж; аду. запета, заи- 
сто, доиета. 

4Вабхђеі Е. истина, правда. | 

ЎВађтпеђтеп опазити, опажати, 
опажање. 

Эбайтўадеп прорећи, прорицати, врачати, из- 
врачати, гатати; п. прорицање, врачање, 
гатање. 

9%абујадег т. врач, погађач, гатар; без 9800г 


за Ла- 


спазити: 


јаде · врачаров; Зађтјаде= врачарски, 
погађачки: %а0јадег шереп прогата- 
ти се. 
Збабујадесдеб т 1. врачарина. у 


Збађујадемти Ї. врачара, гатара. 

пе Ё. сирота сиротан, сирак; ти деђбта 
сиротанов; (ет. сироче; ео. сирочад; 
Эбае је сиротовати; п. сиротовање; 
Ў%аеп= сиротињки. 

Ў%аіептииег Ё #епепиипд еіс ротпериеп 
бетти, бег біс 9 (пеп Ббе{фї її енротињека 
мајка. 

Збаценоаес т. сиротињски отац. 

49аі[еіи п. сироче, 

9ЗаГасфбе ш. Влах; бета Влахо; јипдет 
9% аа Влаше; тас фег ЗЗа(аф Цинцар; бед 
Зіпзахеп Цинцаров, Цинцарев; Зіпзатепх 
цинцарски; %аафе анд бег Зе Турко- 
влах; бег ЗЗа(афе аи бег %аафеї Кара- 
влах; эши Я#баїафеп шафеп влашити, по- 
влашити; {і эши 9%аафеп тасеп вла- 
шити се, повлашити се. 

Ў%аафеі + Влашка, Ќаравлашка. 

9%аїафіпп Ё Влахиња, Каравлахиња. 

А%а{асіё влашки, каравлашки. 

Зба(аф сеп влашити; п. влашење. 

98а т. шума, гора, лијес, дубрава; еіп де 
ђедіег роет аиф ојепет Ў%аї0, їп беш бег 90[2= 
\0 ад остбоіеп ТЕ забран, забрана, браник; 
а: шумеки, горски, гајски. 

9%аїђапешопе Ї. апетопе 5 уез 15 овчје руно. 

Зба бтапр) т. пожар. 

Жарет ш. шумар; без Зао е8 шумаров. 

ако је Ї. сегаѕиѕ зИуез 5 ситница. 

За ута(ре 1. ша1та зПуез 5 слезовача. 

Уа и и Т, тетћа ѕПүеѕігіѕ коњски бо» 
сиљак. 

Збаотебе # ејетаійѕ унађра лоза бијела, 
скромут, скробут, скробутина, павит, па- 
витина, паветина; (ебијф ооп 2 ба(тебен 
павитњак. 

2%а00јаїбеї ш. ѕа1уіа 511үеѕігіѕ плаветник. 


їй. 


Зао іст п. звјерка. 
Уб ороде ш. планинска тица. 


Уба јео, газе Ваљево; ест бори Ваљево, 
ваљевац. 


ба еп ваљати, сваљати. 


Уба пише Ї. ваљарица, ваљаоница, ваљали-_ 
ца, ступа. : ј 
95а еп таласати се; іюаї еп, |ебеп кључати; | 
уои бет едед ИЕ) за јеха ШШ Беш. | 
©тереп етрујати. | 

За Тађте Ї. опроштење, хаџилук, 

За о) ш. кит. 

Уба пошта Ё. зутрћу ши оетаје гавез. | 

Уба (рооо, ©іабіфеп іп ©(аропісп Валпово; 
аё Фебе ооп Валпово, Валповштина. | 

абзе '. ваљак, ваљуга. 4 

Уба ден ваљати, оборити ; п. ваљање, кобељање; | 
ди Фрреп зе завалити, заваљивати; р. | 
заваљивање; {їй їой(зеп ваљати се; [1% Ла | 
год ден изваљати се; |кђ іп бег Чат ве 106 
деп каљужати се; п. каљужање; |10 сіп їоепід 
їп бес Фүйбе хоб вен прокаљужати се; {іф 
пи @апфе кошдеп лепршати се, прпушкати | 
се; п. лелршање; оц еіпеп обје дел Че 
обзет прљужати се; п. прљужање. у 

#ба[зеп{бтїїїй обал, обао, ваљковаст, ваљ- 
ковит. 

баште Ї. подвратник, махрамица; 
бет Зіеде реса. Е! 

Убано 1. зид, дувар; #бапо рез ©фіђе5 ре- | 
бро; Збапр ооп (бе, біс әріјфеп #теНетп | 
сілдејад оеп го, 018 бе (тре {е Есофиее 

набој. 

Ў%апбеїи ходати, шетати, шетати се; п. хо- | 
дање, шетање; апўапдеп зи їрапдеїи усхо- | 
дати се. 

9%ап0(е е Г. полица, рае. 

ЎВапде |. образ, јагодице. 

Убатшен либати; їшапЇеп оог беш Фоайе наве- | 
сти се, наводити се; п. навођење; рапїеп, 
ооп беп %йђер, апа ©фпшйфе клецати; п. 
клецање; їйапїеп шафеп омахивати, омах- | 
нути; п. омахивање. 1 

Збапи кад, када; рапи іпипег 
кадгођ; ооп (рапи кадашњи ай]. 

эйтеп, п. чабрица, каца, качица. || 

Убаппе |. када, каца, џбан, жбан; еіпе аше | 
ди дотад меденица; #баппеп= качни. ; 

Збанде Ё. стјеница. 

бата зри, ©{аб Вараждин. 

Уатт врућ, врео, топал; 'рапи шафеп то 
плити; їфатїп іуехоеп отоплити се, загрија 
ти се, угријати се, откравити се, 

З5аштеп гријати, ·угријати, угријевати, то- 
плити, парити; п. гријање, угријевање, то- 
пљење, парење; їй ірйтшеи гријати се, 
огријати се; {їй јан УЗаиеп нагријати се; 
іаѕ шап Ни: рад Ябйттеп 3. ©. їп @а{108 
[еп елтїтї@їеї гријачина. 


Ж$аште Ж) 


кадгод, | 


%атіфаи. 195 


ба фаш, бар; Вршава. 

9%атіе 1. чардак. | 

9%атісп чекати, посједити; п. чекање; [а1д- 
оед шайеп чамати; п. чамање; еіп 
үрепід іратіеп чекнути, почекати, приче- 
кати; {10 ја тоотіеп начекати се. 

#®пушп? што? (што си дошао 7), чему? за што? 
зарашта? јер? јера? атши піфі дат? е да? 

9%атәв 1. брадавица. 

9808 што? шта? ашто? ашта! о! ој! «18 

` пнооті аш еіпеп Тиј з. 8. о Боже! Ў 
їр ој! о! іп тербеп (18 дала; 1088 
[йт еіп какав; [008 іште којешта, штогођ, 
штогод; їраё іпипег {йт еіпег какавгод; 
10іе? (оаза 11? хаирала? које добро? 1008 
ЧЕ 008? какво је то сирење? {фетзђаў; 
0а ЕЗ ђатпаф? те што? ‹ 


Убајфбефеп п. умиваоница; ирјеслед #ба]фе| 


бейеп сахан, леђен. 
ше Ё кошуље, рубиште, рубље, прео- 
ука. 
Убајфен прати, опрати, умити, умивати; П. 
- прање, умивање; Фен орі їајфеп мити, 
измити, измивати; {їй їрајфеп умити се, 
умивати се; і беп Фор іюајфеп мити ее, 
измити се, измивати се; п. измивање. 
За фе ит Ё. праља, периља; бег 9#бййфетїпп 
праљин. 


_ 9%ај@ітаи гледај Уа фелин. 


Жбајфђаца п. перионица. 

Убајф аниме Е. етпе Фирјешле 9 8ајфѓапие иб- 
ик. 

9%ојарреп т. опирњача, судопера, беспара, 
пачаура. 

98 ајбтапи та, периљац. 

ајфиане Ї. перило. 

Ва фЕгод ш. шкип. 

Збаје: п. вода; УЗајјег ооп дејеси Убенод 

_ синотњица (вода); їпфетїшрї {йт Зајег 
бумба, воша; Збајје:- водени (суд, тиква); 
шїї Берет 9%ајјес бедіебеп парити, попа 
рити, опарити. 

Збајје [аје Ё. клопац, клобук, бобук. 

2%а!јесбореп ш. пишталина, плоштина, лап. 

Збајјесениех ш. ©йреї кабао, ведро. 

Збајјетјађтаена п. барка; еіпе 9116 Збајетјађу- 
зеид гоета; еіп енеге Вајесјађтецд 
дереглија. 

ба ђеста(( т. бег 5101 без УЗајјесја а, 100 баѕ 
Збајјет пи @ аПШеп Гоје! бук. 

#ба[ет[ар п. чобања, џбан, жбан; 5јетт. 
(Офајје! шавољ. 

Хбајјеститфђе Ё. разор. 

Хбајјетдапд т. водојажа. 

8%ајјесдејав п. сидло, шавољ; еіп ЮбЇзегпед 
%5ађјетдетаћ барило, барјело, барело; Їшр{ет= 
пез – Збајјетдејаћ ромијенча; Убеп ооп 
Збађетдејаћеп товарија, баквица. 

бајјетасибе # бистијерна, студенац, бунар, 
почуо. 


ЗЗеђес у. 


За ђесђоје Ё. {урһоп ошмрк. 
#3ађетћа воден, водњикав, водњикаст (круш- 
ка, јабука, вино); грб јемдек Фођеп лап. 
ЗВајјеиа т. тестија, крчаг; ет бтобег 

їшр[егпег 9Эба[[етїтид Бугум. 

ЗВа је пје Т. Јетпа рајце а сочивица (во- 
дена). 

2%а|јех{о8 безводан. 

Аба еситеїопе Ё. епепгріба, ет из лубеница; 
бег А8ајјестерпе лубеничин;  сђета дет 
(батіеп гш 8%ајјестеопеп лубеничиште; 
рег Я%3ајегте[опепйтіпег лубеничар; ои 
дег Бета(етфен дети іВЕ ођегботі бапбе[+сеіб. 

Ва [еттооз п. окријек, жабокречина. 

ЯВ а|еттй е {. воденица; ®[г{еп 98аўесиійе 
бадњара, кладарица. 

99 1егп разводнити (вино); і іо ети на- 
квасити се; дег ипо (одјек! їрп расту 
му зазубице. 

Заев |. {гара паќапѕ враголић. 
Яба{{еттїппе Ї. олук; 9ајестіппе ши баё Өацё 
одоваља. | 

За јјетић ш. вододерина. 

Збађјетјфиет пе Ё. ігіѕ рзепдасогив дивља 
перуника. 

ЗбајђетјисЕ Ё. дебела болест, проказа. 

Хбађемтадег т. водоноша їп бег [пере 
орт дејоррѓіеп Збајештаде; водоноша гов- 
ноноша. 

Ва јетадемип Ё водоноша, 

За јјеранзе Ї. смрдибуба. 

8а јетиоітреї та. вртлог, коловрат, вртача.. 

Ф3шеп газити, гацати, грцати, шљапати, 
бродити; п. гацање, гажење, грцање, 
шљапање, брођење; гоафенђ апїюттеп до- 
грцати; (етбаијф без Збајепђен брчак. 

Хафел шепељити, гамбати; п. гамбање. 

Ябашран ш. баук, бак. 

9%5ербат, (екђЕ зи (ребеп отки. 

#бебеп ткати; п. ткање; 618 зи (пре гребен 
доткати, доткивати; п. доткивање; [енд 
їџебеп изаткати, саткати, откати; їп 9епде 
ебеп наткати; егђабеп іџебеп пирлитати, 
испирлитати, изметати. 

Збебек ш. ткалац, тикач. 

бебе ан п. брдо. 

бебе а штпасфег ш. брдар; без 9%ебе:Бан- 
тафета брдарев, брдаров. 

ЯВебстеі Ё. УПплеп бег 98ебегеі упосмук, усно- 
вица, пребор; пай) біејег 956 (пређе) 
пребореки; клечан. 

9%ерегіпп Ё ткаља; јефёе 98ебегіпп зло- 
ткаља. 

9%еретҒпоеп ш. упоћак; теје бебе тојен 
ђабепо употљив. 

9%Вересіфі еіп п. чунак, чун, лајдица. 

Убебетјрше Ё. цијев. 

9%ебетішу ш. разбој, стан, натра, кросна, 
тара; ат 98ебетіше бад, рогі бав УВерет- 
Ба ере брдила, оглобје. 

43 * 


(Б 
ПРУ ле кашы = 


- Збебе ти. 


9%ебетітитит п. нити; даз (аи бит дад 


9%ебехітититбитозіеђеп, ишетїтшїштеп нити- 
"ти; п. нићење. 

9%есјеї ш. промјена, измјена. | 

Чбефје тјеј та. полица. 

ЗбефјеГи мијењати, измијенити; п. мијењање; 
(бе тосфјеи ти Шешете У изе разбијати, 
разбити; оке тефјеји, ЙЧ) шиестерен 
преметнути се. 

Убефа(ет ш. мјењач. 

Убефен будити; п. 
оеќеп избудити. 

Убефе ш. будионик. 

9%ереїп винути. 

98ерег — поф — нити — нити; ни — ни—. 

Убед ш. пут; дег ЗЗед {йт Веј фгадепе јетре 
клинчаник, чавленик; апд дет беде аду. 
заходно; рад 1 аиђег теіпет беде то ми 
је на заход; ацд дет беде п үклонити 
се, уклањати се; |ф аці оеп %ед бедебеп, 
тафеп примати се, примити се; шп беде 
јат заступати; п. заступање; е$ ТЕ шіт 
ацё дет беде није ми наручно; ©ритеп 
етпез айеп #бедед старопутине. 

"ед айу. Һа: шей да! тита! зи #їпбегп, бар 
не ейраѕ иф ападтеї{еп јойеп. 
98едбеібеп одгризати, одгристи; 

зање. 

9%8едб{ајеп пахати, смахивати, смахнути. 

98едбтефеп одломити, одврнути. 

8едеботи ш. раіигиѕ малина. 

99едеп због, ради, заради, цијећ. 

9%Ведегіф ш. боквица. 

9% еее шест. 

Жедешатїе ї 
доплав. 

9%едјабђтеп одвести. 

98едја еп отпасти, отпадати. 

95едійбхеп одвести, одводити; свести, 
дити; 
вођење. 

98еддебеп издати, издавати. 


буђење; паф дег Фере 


п. 'одгри- 


196. 


. сісһогішт іпќуриѕ водопија, во- 


сво - 
заврнути, зајмити, отјерати; п. од- 


9800 тијеп 


мати; п. одузимање, отимање; паб етапе 
бег їредлеђтеп поузимати; деси їед 
тїшї узимало. 
Ябейтйшпеп уклонити, уклоњати, уклањати, 
окидати; Јамити (јами то с пута, јами 
шалу); п. уклоњање. 
15едтйіеп отиснути, отискивати, измаћи, из- 
мицати, одмаћи, одмицати, одгрнути, од- 
гртати, екренути, скретати; п. отискивање, 
измицање, одмицање, одгртање, скретање; 
еіп шеша гредтисеп поодмаћи. 
Хед фајјен, иш теїпеп Мав гп шафеп раш- 
чистити. 
2%едјфаттеп згрнути, згртати; п. згртање. 
45едјіфіереп одгрнути. 
45еој адеп одбити, одбијати; п. одбијање: 
ооп шеп апјф(јаден подбити, подбијати. 
Убеајф(ерреп одвући, одвлачити; п. одвла- 
чење. 
Део ери јеп окопњети. 
УбедјфтеНеси вркнути. 
9%едјфпесѓе Ё. прпољ. 
45едіфиеіфеп одрезати. 
99едіфтаиреп одврнути. ; 
Хбеајфу еп одасути, одасипати; п. одаси— 
пање. 
9%едјевеп иставити, истављати. 
Эбепйтерепт селити; їй)  тоедјеереји 
ти се, одселити се, 
ЗОсајра си оцијепити. 
беде еп иставити, истављати; п. истављање. 
Убедфовеп отурити, отурнути, одринути, по- 
ринути, протискати, поћушнути. 
Збеај текђеп игписати. 
беда с тен, боп еіпег 9епде УКепфеп одврв- 
јети. 
9%едітадеп однијети, односити; п. одношење; 
паф еіпапйет їредітабеп поизодносити. 
9%едітеібеп одгонити, одагнати, угнати, уго- 
нити, отјерати; п. погон, одгоњење, уго- 
њење. 
%едіхеппеп, ба 2ијаттиеидепа је отпарати. 


осели- 


9%еддеђеп ходити, отходити, одлазити; п. од- 
-лазак, одлажење, отхођење; їреддеђеп,= 
оит) деп ©фпее отпртити; ег іў . е 


9%едіоа[ зеп одваљати, одваљивати; п. одва- 
љивање. 
Убедират! гледај 9%едетатхіе. 


дапдеп пошао ћа. 
9%еддіебеп одлити. 


9%едђацеп одвалити, одваљивати; смахнути, 


смахивати. 
9%едјадеп отпирлати, одвитлати. 


беде тен замахнути (мрве, ђурбе); беп Мита 


ооп бег Зеппе їредѓеђсеп трнити; п. трњење. 
9%едацбеп одбирати; п. одбирање; 


іоеддќацбеп поткупити, поткушљати; 00$ 
9%едде ацбје одбирак, обирак. 
9%едГајеп изоставити, изостављати. 
98ед[едеп одметнути, одметати, пометати; 


п. одметање. 
9%едпіеп окидати. 
Хбедиеђтеп одузети, одузимати, отети, оти- 


пијеп 


9%едіоецег т. калауз; беп Збед гребен калау- 
зити; п. калаужење; јипдег бершее 
калаушче; бе еїобииид [йт беп ед 
іюејег калауштина. 
Я%едїретјеп бацити, одбацити, одбацивати, 
врљити, турити, отурати, пометнути, по-. 
бацити, побацивати; р. одбацивање, оту- 
рање, пометање, побацивање; 1088 ўип 
Ябейшет[еп 1 одмет. 
9%едзеђсипа Ё. попутнина. 
9%едгіеђеп селити се, оселити се, одселити сез 
ет ЧЕ гоеддедодеп оселио се, одселио се. __ 
1800! аох! тешко! леле! куку! (тешко ме- 
ни! куку мене! леле мени!) 
9800 тијеп јаукнути. 


#бер. 197 


Жеђ аду. {10 шей {бип удрити се, убити се; 


бег @ор{ Ши тїт ооп Зеі ди Зей теђ по-| ет 


болијева ме нешто глава. 
Эбей п. јад, бол. 
Збеђен духати, дувати; јап теђеп лаворити, 


Ћарлијати; п. лаворење, ћарлијање; 016] 


_ їоеђеи мести. 


9%ердебецї п. лелек. 


Зеу аде Ё. јаук, тужњава (стоји га туж- 
њава). 

Эе адеп туговати, јадиковати, ридати, 
цвиљети, процвиљети, пропиштати, ку- 
кати, лелекати, јаукати; п. туговање, ја- 
диковање, ридање, цвиљење, кукање, ле- 
лекање, јаукање; оап[апдеп эп іоер адеп 
заридати, закукати. 

8 ерта 1. ејета, сјетовање; ори УЗефишћђ 
ето јен їоетдеп стештати се. 


_ ЗВеђи а сјетан. 


Ябейт # брана; їй) ди #бейте {ееп окоси- 
ти се, 

Збеђтеп бранити, одољети, одолијевати; п. 
брањење, одолијевање. 

солт жена; ред 98е16е5 женин; аПез 4810 
аба, 

Зе еђеп п. женица; ооп $6іетеп тенка; боп 
бес 9018. мишица. 

`УЭбе1бетто@ т. МО рекла. 

Жбетрђен Ї. шиіергібаѕ женство. 

28010110 женски пи (едепібе е боп #Йййфеп 

бе ид ш. прелац. : 

бетарецјоп Ё. женска глава; (бес фе 98е108= 
рецјои лоћа; 98е168регјопеп со]. женскиње. 

8010 мек, мекан; оош 206 гњио, труо; 
їреій) шафеп мекшати, намекшати; ейп 
фецес пей йереп примарити, мерати 
(восак к огњу) ; їоеіф їретоеп мекнути, умек- 
нути, одмекнути; їреіб) їрегоеп, оош 506 
гњилити, угњилити, трухнути; текф зїеђеп 
мерати, умерати; іеі) орјеп мецати, 
умецати (јабуку); п. мецање; їоеібег 90рүеї 
ође Фігпе мекуша; їреіфе8 (51: умак, рова- 
то јаје. 

Ябе1йеп узмаћи, узмицати, отклонити се; 
ооп бег ©{еПе їреіфеп попузивати, попуз- 
нути; п. попузивање. 

28еіфеп риг. слабина, слабобочина. 

Вее п. бабушина. 

98010061 Ё. мекота. 

2801001119 та, шврћа, шврћо. 

Я5еііташід мекоуст (коњ). 

Збекфјег 1. сегазив аргошапа вишња; то е 
Убет је! тријесла, вишањ; $01. ооп 0ет 
корен Зетфје! тресловина. 

Збефје аб вишњикает. 

Збевфје ог п. вишњовина; ©ѓаб бароп виш- 
њовача. 

Зете јеђе Ё. сегаѕшп аргошапит вишња: 
ет фје ујеен= вишњов. 

енфје о т. вишњовача, вишњовац. 


_ Убетибеете. 


9%еіјейоеіп т. вишњовик. _ 

ере 1. аии вайх врба; Убефен-= врбов; 
Зей, ба бе Я#беїбе ашё йді, ті јаћус ет 
себепбедтт | врбопуц, винобер. 

Хере Ё. паша, испашиште; |тете, иптоеџіреттіе 

Хбефе пустопаш; аиӛдеђеп аці ме бебе 

попасковати; п. попасковање; Убејре- па- 

саћи. 

45еіредеїо т. попаша, траварина, травнина. 

25еіредепојје т. поредник. 


45еіреп- пасти, напасти, напасати;. п. пасе- · 
биеп _ 


ње, напасање; да 9%еіреп ођпе 
сампас; Фе 9(идеп іїоеібеп парити, напарити 
очи; еіп іепід (осе попасти; іб {ай 
шереп напасти се, 

ереп) аду. пасом. 

25еіредебі іф п. врбљак. 

9%еіоедедепй Ё. врбљак. 

95еірероїз в. врбовина. 


бе рјав ш. пашњак, пашник, пасиште, ие- - 


паиште. 

9%еейенег гледај 9%еібедеї. 

Убебтекфен п. поличица. 

9%ее Ї. мотовило. 

бере 1. етпеш бе 98еіђе першеп распопити. 
9%еіђеп светити, свештати, осветити, освеш- 


тати, освештавати, освећивати, закретити, · 


закршћати, закршћавати; п. свећење, о- 
свештавање, закршћавање; шїї #беїйган@) 
ипо (ере тређен, беј бег фешпејје пре- 
кадити, прекађивати; п. прекађивање; зит 
Фіаѓоп іреіђеп ђаконити; п. ђакоњење; зи 
Фіаёоп деіоеібі їоетбеп ђаконити се; зип 
игуман їеіђеп игуманити, заигуманити; 
эши игуман дегреЕ їретдеп заигуманити ее. 

9% е1бпафѓеп рјиг. божић; Зе пасф!а-= божићан; 
беше ©опшаа паф ЗЗешфпафјеп ђетинци; 
рет Зад пай Зе пафјен божји дан. 

УбетфпафЕвбејиф ш. полажај. 

Убе па вбејисфег т. полажајник. 

9%еірпафізбтаіеп ш. печеница. | 

#беупаф1ёбто} п. чесница; ете ®9[{ УЗец= 
па фер тој шї Ф®аје сирница. 

Убејанафевјететваде, Реје бен зибипдеп божи- 
ћовати: п. божићовање. 

Убетфташеф ш. тамјан. 

Убеуајег п. закрштена водица, водица; 
аё УЗефтајег | еіпе #$бфпетїпп зла- 
мење; баз ефрајет, да аш сеје бег 
ђен. оте; «піде аці еіп Зађу {апд деюеібеї 
оп? богојављенска водица. 

Зе оађештадес т. водичар. 

9511 јер, јера, зашто. 

#беїп ш. вино; Ёошіјфбе Фетоићатииа 0е8 
9%еіпе8, ебра 9%еіпуоіо Жебталпи винко 
лозић (ударио га винко лозић у глав 
т. ј. опио се); ©сбіпирїїоосі {йт | ефіеп 
96е цаварика; Оеп еіп чесвиница, 
мушкат; Збеш= винов. - 

| 9еіпбеете Ё. пуце (виново); ©те Юйттеп 9%еіп= 


| 


ЯЖбеїпбега. 


Беетеп, ®їе шап бејомбеса (еі, пт бахаи | енитебети р1шт. троп, дроп, браче, комина. _ 
Ябеце мудар; аду. мудро; ш. мударац; бей ~ 


саанент ди бегейсп сушци. 

Убетибека ш. виноград, треје, лозје; еіп 
а ће 98еіпретд старац: еіп јипдех УЗешбета 
млађ, сад, трап; %еіпрегдг виноградеки. 

Убешфел п. винце. 

9%еіпберишаї п. 
мертик. 

9%еіпеп плакати, балити, заљевати, оплаки- 
вати; п. плакање, плач, оплакивање; плач- 
ка іп бер Ўісрепёаті: играчка плачка; ап= 
јапдеп зи іїреіпеп проилакати, проплакати 
се, заплакати, оплакати, поплакивати, у- 
плакати се (за чим); п. поплакивање; | 
эши 9%еіпеп атјфіеп, оет. тошеп ки- 
сати; п. кисање; їп еіпетш оті їџеіпеп пре- 
плакати; ђешено їреіпеп бурликати; п. 
бурликање; [аш їреіпеп, р(йттеп бриждити: 
ст шета їреіпеп поплакати, проплакати; 
її юегаодепет УКшире іюеіпеп кревељити 
се; п. кревељење; іреіпепо бђегапёопипеп 
доплакати, доплакивати; п. доплакивање; 
їреіпепо бароп цеђеп отплакати; решено 
{адеп брбосати; тебі 1п'8 9%еіпеп Ёопипеп 
разревати се, расплакати се; решен тафеп 
цвијељати, расцвијелити, уцвијелити, рае- 
плакати; п. цвијељање; бег дегпе іеі 
плачљив. 

9%еіпепо плачан. 

Убејиек та. Тиб, 0а детп треш! плачко. 

Убетеми Ё. плакавица. 

95 еі ајбе #. бббетле бе ајсфе {йт бе Међе 
чутура; еіпе 956 рароп босанка. 

98еіпдатіеп т. виноград; еіп ори тїт {е0 
апдебаціег Ябеїпдатїеп рукосад. 

9%еіпдйтіпег ш. виноградар. 

9%еіпдеїо п. винарина, 

9%еіпђеје Ё. киселица. 

9%еіеје Ё. берба, винобер. 

9%еіпїејес та. берач, тргалац. 

9%еіејесіпи Ё. берачица. 

9%епипав п. 901си дорои полуткиња, коната. 

9%еітипојі ш. маст, винкот, шира. 

#беїптапїе Ё. одрина. 

9%еіптсре {. уз уіпіЃега лоза; дође #беїп= 
тебе, 01е їй ап йеп, Эашисп біпаптапё 
уійѕ ѕиѕрепѕа чардаклија, одрика; еіпе 


іп беп ӨЇбЙетп мерик, 


198 


РРА "Па ат Зе м. ЖКН ИМЕ |“ А 
у: 2 Зе. и ИЦ 
ево 9 


45ејеп }ріеїеп мудровати (шта ти мудру- 


јеш ?); тређје шереп мудрати; п. мудрање. ~ 


95е 1. 9еоме, ап танап. 

49е1јеп, беп 98е калаузити. 

Ябеет ш. казивач; бер Оеп Фіепеп матица; 
Беј бег Пт казаљка, еказаљка. 

Убецет[08: (ређе ојег іспепјіо безматак. 

З3едђе! ТЕ мудрина, премудрост; еіпеп шїї 


95е180еіЕ јс (адеп  надмудривати: оп 9816. 


ипо 25180011 Прештејјеп надмудрити 


98е бијел; 1реіб ит беп 9418 гриваст; 018 


Уррој о бјелица (шеница, јабука, треш- 
ња, шљива); #беї п. бјелина, белија; тефе 
Ср е 5 : 

Хесе Беѓоштеп попедати се; еф аи 


едеп, {фиїпїеп бијелити, набијелити се; 


п. бијељење; їоеіб је, 1рессен бијељети, 
избијељети, обијељети, побијељети; п, би- 
јељење; беп Фор шеф берефеп забјелогла- 
вити се регй ф {йт бежаеп, ое іт 
©ртпиеп, то бісјед Я%отЕ дејртофен кош, Бе 
еаофеп Ғеіпе Сортбебеила  ђабен; шер 
тафеп забијелити; ори їїтїеп тећ ттафен 
подбијелити з. 8. іп еїпеш 9ба[ре епиде 
Әашпе абса еи шп Зекђен бет $ејір= 
пађте, фаш ќеіп апретес бароп ебтанођ 
тафе, {ед зит 9(иёгобепи обес {оп{%; їџеіђет 
ир бијела; еіп їџеібег Оиир бјелов; и 
деђдтід бјеловљев; Фипр тїї етет їреібеп' 
тате атш фае гриво; ен іоеіђег 5008: 
бијелоња; оте йг етен (рефен јет 
биља; уп деђбтта биљин; еіп 5008, бег аи 
ФЗаифе шер 1, аї8 ђане ег еш ои 
крилоња; їреібе (ап бјелуга; еіпе 
Жапфе шее Саи крилоша; теффев тїїїї= 
фев Сфрет бјелуг; Ши деђбид бјелу– 
-тов; трефе 450фе водена недјеља, свијетла 


недјеља; Хосе оог бег дтовен бајке, %$от= 


[айе бијела недјеља. 

96е адеп прорећи, прорицати, гатати; п. 
прорицање; еіп їрепід тешадел прогатати- 

9%е јадипа Ї. пророштво. 

Зе фахјф ш. бјелогуз. 

98еірБбасіа бјелолик. 

98еірВбисфбе Ё. сатріпиѕ реішиѕ граб; сой]. граб 
ље; еіпе јипде Зе фбисђе грабић. - 


9001 Хбеитеђе ружица; еіпе Уб: Ўбеїптебе, | бе бисфен грабов. 
ме аш јтйрееп тифі #садЕ рањка, ранка. | Зе бифепђоја п. грабовина. 


Убетитекф винован (клук, грожђе). 


ЎВеіптеі8 п. тїї Зтацбеп лаћух; ©{танў ооп | бе фроти ш. сгаќаеоиѕ глог; ЗЗефроти= гло- (| 
гов; Ме тифі без 98еіроогиё глогиња: _ 
©{ай оре Жай! ооп 9%еђооги глоговаш, _ 


Убеттееги шї Зташбеп евењка. 
Збетијацје; ш. винопија. 
9%еітіфі п. винарица. 
#бетпїїеїп ш. сријеш. 
9%еітіепес |. тулумина. 


бе вбифето) ш. грабик. 


глоговача. 
Убефротцфоа п. глоговина. 
9%еВоотипібі п. гложје. 


ЎВепціої та. уійѕ чокот; шет епо ви- | бе роб ш. гложјак. 


њага, лознипа. 


беен кречити, окречити. 


#еширре {. тїї бопід ипо Фјејјет, Беўопоетё 95016 ш. кесега. 


ај Бе фпафјеп 10109 вареник. 


|УЗе та бјелонога. 


У 


ШЕ 


К | пл 


_ Убен аду. далеко, широм; 


| веб а бјелогрли. 
Бе теп, ©їйбїеп пи Запої га Црква. (епп ако; кад, 


95016010 субјел, субјеласт, бјеличаст, бјелу- 
· шаст; еф еф јеіп бјеласати се; п, бјела- 
сање. 
ше ангетапрђет 
раздалеко; прли ай]. ти рег #Тейейдат1: іп 
ме шее База обие барв тап їреір, їоођій 
у прлу земљу (побјегоше); орт ейт 
издалека; ооп їреійет, бос) {0, бар топ беп, 
реп таи јої9і, ебі назорице; {реет ода- 
ље; ірейет 0охі потамо; їріе тен докле; 
шен ай]. 5раййовиз простран; пећ, бейнет, 


199 


ооп 1еібеги алватан, разборит. 
Хбене Г даљина; пе 98ее еіпе5 Пије 
|фићез пушкомет, пушкарица. 


#бег{еп 


Убетднена бар, барем. 

када; да;, 
кар, премда, буд. 

Хе ко, тко? {рет тиште когод, когођ, ко- 
јигод, који му драго, ко му драго; (реге 
ет? ште ђеірі ес? чеговић је он? (ер ба? 
ато? оотбеї: бет шј бег Фф орасфе бер- 
до? патрол поврбај! 

бет ра? тиеп бердокати, 
бердокање. 
9%егреп, тїт еіп Ујесен просити, запросити 
(дјевојку): п. прошење; гострен. зити #1108 
мепје врбовати; п. врбдвање. 

“бетбет т. проса, просилац; 
муштерија, купац. 

9%егрипд Ё. врбовка. 


епп аф ма- 


сопатта от 


Убе ти Һа, чак, тја, тија, дори (отишао ћа у | ЗЗесрен, іп [їп деђеп стећи се, стјеца- 


Дубровник). 

9% еізеп. їп. пшеница, вшеница, шеница, жи- 
то; беѓофіст #беїзеп, бег бер деп Зрђіеп= 
тае ипо боп беп (баеп ете їріто ко- 
љиво, панахија; еше ређе ори #$е1геп 
иий {е0 кешке: %сізеп= шеничан. 

9%еїзепбтої п. баё је је симит, симита; 
дејйиехіеЗ ЗЗеепбтој погача. 

Убе(фет који. 

Зе лоћкав; 10еїЁ јретреп учмасти, учманути. 

бе еп венути: п. вењење. 

9% ее Ғ. вал, талас, 

9% еЦептеф валовит. 

Э%е[д ш. сом; еіп Шешер 95018 сомче; еоП 
сомчад; 9%е[8 сомов, сомљи. 

Збеја еф п. сомовина. 


ИП 


3860 Ї. свијет; біе папде 98011 васиони сви- 


јет; јепе БП онај, они свијет: боп 0ег 

Уе} свјетски; ацё бес 9бе[ї |фајјен сман- 

дрљати (литру ракије, кога). 

бе ве іег ш. поп. 

Эеі евјетовни. 

28епрејађтеп двојачити; п. двојачење. 

ЭЖ бепрейа[д ш. вијогљав, вијоглава, 

ХЗепфеп окренути, окретати, заокрепути, 
заокретати, заврнути, завртати, обрнути, 
обртати, извратити, извраћати, мијешати, 
двојачити, завести, заводити; |кф їрепоеп 
отиснути се (отиште се за њим), 
"окренути се, окренути (куд, отићи); 0геғ 
йеп превијати се; п. окретање, заокре- 
тање, извраћање, мијешање, двојачење. 

Збепоцид 1. свој (гдје се вода, 
удара с брзином, те се вртлог прави); 
|фефје Збеноипа бе ©афеп аї8 ©{та{е без 
фпиштеј8 (осден ешес ФПпре ексиклук,- на- 
задак (убио га ексиклук); еіпе Ибе 98еп= 
оппо пейттеп дати се на зло (рана). 


3 


25епід мало, трошице, поредно; тит еїп | 
репід иоле; _ !редег мањма, мање; 
епідет, 110 ооШокфна ексик (овај је 


дукат ексик); ши јо ірепідег камо ли; 


їрепідет їретђеп истанчати, 


| 


1 


која стоји, 


ти се, доћи. 

етеп бацити, бацати, метнути, 
врљати, вр: љити, турити, 
тити, хитати, похитати, Фүрати, Ћопи- 
ти, машити; бацити се, бацати се (ба- 
пају се дјеца камењем); турати се, 
турити се (каменом); потегнути се; п. 
бацање, врљање, метање, турање, Фурање; 
ме 9(пдеп ані ебраз (ретјеп, её тееп ба- 
дити, окомити око на што; Урје( іп бе 
9бђе тоесјен шп {е обе іі бет бапо 
ајанјтамдеп титрати се; п. титрање; Зете 
рет “едеп, ОЊен шиђесрегјеп гицати се, 
бацакати се; п. гицање, бацакање; фи 
итд) шеї{еп протурити, протурати; п. про- 
турање; ебет јо пен шег[еп, пи @їеїпїйшїї 
дометати, дометнути, добацити, добаци- 
вати, доврћи; п. дометање, добацивање; 
депи Шей їшетўеп добацити; їшеї енраз 
рецеп затурати, затурити, забацити, заба- 
цивати; п. затурање, забацивање; пас 
еіпапбех (етјеп побацати; пай бет фебе 
Мет ашалитеп їрејеп -потрпати; брине 
јетатр іи 01е УПидеп іоецеп утрунити кога; 
©{еїпе їресјеп, еіп Сре! метати се каме- 
на; беп ©іої іо шюет{еп, даб ег апўргаШї 
забанати (штап); ®еп үйде! їоетеи, баў 
ег Йй їп бет “иј зипотеђе пуетимичке (ба- 
цити дрво); #©ееп шетўеп успљускивати 
се; еп %иуріеб їшетўеп пилитнүти 
се, зш Ворен їшет[еп бречити; пи Бе 
геп Нбемтејен надбацивати, · надбаци- 
ти, одбацивати, одбацити, одметати; п. 
надбацивање, одметање; Зипде тосујен, дех 
Батеп омладити се; їшет[еп, ооп бет йпбіпи 
штенити, оштенити, котити, окотити; шге- 
нити се, оштенити се, котити се, коти - 
ти се; п. штењење; іп „уепде егеп иш- 
тенити; бег еше паф Сипде шетўеп иш- 
тенити се: Зипде їшет[еп, ори бег ФХађе ма- 


метати, 
турати, хи- 


цити, мацити се, омацити, омацити се; 
іп еде їшет{еп измацити; уоп шеўтетеп 


| @абеп измацити се; Зипде їџецјеп, боп бег 


берлокнути; п. 


бега. 


Саи прасити, опрасити, прасити се, опра- 
сити се; п. прашење; испрасити; ёст еце 


200. 


98510етјевеп. 


витар, горњак; 


еїп Зети ат Сее ооп _ 
©{шатї упор. о. 


паб третјен испрасити се; іоегјеп, ооп бег | 9%е8іредеп рашта, порашта, зашто. 


Зісде козити, козити се, окозити, окозити 
се; іп УЖепде їрегјеп (ооп Зіедеп) иско- 
зити; пай бег Међе їретеп иекозити се; 
п. кожење; їретеп, от ©сфаје јагњити, 
ојагњити, јагњити се, ојагњити се; теђ 
тете етеп изјагњити; паб бег Теје 
їреујеп изјагњити се; їрепи ет ешјађидед 
©фа[ ітафіід їріто ипо !опјЕ окопилити се 
(окопилила се овца); ©сђаў, ©йд зип 06 
їеп 9701 шїї другојагњеница: гекјеп, ооп 
фет Фиђ телити, отелити, телити се, оте- 
лити се; |ретјеп, боп бес ©ішіе ождријебити, 
ождријебити се; їоетеп, ооп теђсетен ©їшеп 
иждријебити; пай бесу. ере — третјен 
иждријебити се; їрегїеп, пићдебатеп поба- 
цивати, побацити; {іф шрегјеп тиснути се; 
її) аці ећџаз фишрејеп бацити се, заба- 
цити се; іф іп ме 9861. иениостјен за- 
турати се; [їй ації јетаниб їрет[еп нагнати 
се; іф етеп, орот Ообе изметнути се, 
изметати се, извитоперити се, изврћи се; 
ап{ без Збатета 5 бесйсбе {іф третјеп, оош 
о фе качати (кача риба, кад изађе наврх 
воде и вицне се); боп іф їшег{еп, аи531е 
„беп елипарити; бег, пасф бег Утебђоје, бад 
прометати їрӧтії парт ипо {бй бошт) ме 
зове татр а Ја (Єцепјріедеї прометати се 
(промеће се као хоџа кроз поњаву); їрпд 
Битфаекотјен 10:05 прометало. 

Ота п. кучине, 

#бетї п. посао, рад, створ, направица, мука; 
ЯЗег{= тежатни, радни, послени. 

#бе Бап Ё мијољ; бе #бегбапї бед 4710 
[18 стружница; бегбапе ђез Сфпењета 
тезга. 2 

Я#бет[еПад ш. тежатник, тежатак; #ӨетЇе{ад8- 
себични. 

Ябетзепд т. алат; 
алатљика. 

28стишіб ш. ахќетіѕіа ађзшићиши пелен, ос- 
јенач. 

Жетише ш. 
мет. 

ЗЗетјфђећ, Стар пи "апа Вршац. 

Эбет] вриједан; шей) јешт вриједити, ва- 
љати. 

Эбет) т. вриједност, вредноћа. 

Збевре {, воља, ое; Збедреле осовљи. 

А5ееп чи); 1оејјеп 1їїшеї чијгод, чијгођ, чиј 
_му драго. 

ФЗеће |. прелук, џамадан, премитача; еїпе 
У: Ябейе рђпе ше ђечерма, јечерма; 
еіпе 9001 бефће {йт УКбипер ођпе те! 
ермен, Фермене. 

АЗейеп ш. запад. 

98е іф западни. 

Я5ејиріпо ш. вечерин, западни вјетар, бабин 


еїп еіпзеіпез 9%етізеид 


пеленаш, пелунија, бер- 


бее 1. опклада, оклада, зарок, облог. 

ЭбеНе егп надметати се, крзати се; тїї 
еїпапфегт іоеНеіеги, шег бејфеііег ТЕ над- 
мудривати се. 

ЗбеНеп кладити се, опкладити се, окладити 
се, опклађати се, облагати се; п. клађе- 
ње, опклађање, облагање. 

З3еНе п. вријеме, година; |фефјев, беш 
Жебе јфаопфђез Нег кожодер, козомор, 
козодер: еіпе 911 %еИег тоња. 

ЎбеНегћіф п. чиков. 

ЭбеНеецфеп п. сијавица, евјетлица. 

49е ацј ш. трка. 

96е ацјеп п. утркивање; ши бе 98еНе [ашўеп 
утркивати се, 

Хе анјрте! 8 ш. обдуља. 

Я#беНтеппег. утркивати се; п. трка; {ето уши 
ЯбеНтеппеп опт) 5104 и. |. 10. оогбегейеп 


ујарачити. ; 
Ябебеп брусити, набрусити, оштрити, наош- 
трити, тоциљити точити; п. брушење, 


оштрење, точење. 

Хеви ће Ё. водијер, брушњача, тобалица. 

ХЗеђјеш ш. брус, гладилица, гладило, то-. 
цио, тоциљ. 

4910јеп воштити; тући, бити; п. вошћење. 

Энде претежнији, 

491е Ё. грахор, грахорица, 
стовјетта соићасо кукољ. 

Ў91 е та. 4. 5. боп 3019 засучак. 

ЭБ еГе1{еп п. ђунија. 

451 повити, повијати; п. повијање: иет 
е{шаё іріѓеїи подавити, подвити. 

те иф п. бошка. 

Ябрбет ш. ован, праз, ован неујаловљен; 
еіп -јипдет 9%10ђег шиљег; ле еіп 9810рег 
празовит; ЖУррет= овнов, овнујски. 

Эбторетпатеп. жуточак, мркаљ, галобела. 

951регђаѓеп ш. чекљун; бег ЖУретђабен ап бет 
5а епареї закључак. 

991ресђайеп одјекнути, орити се, заорити се, 
одлећи се, одлијегати се, разлећи се, раз- 
лијегати се; п. одлијегање, разлијегање; 
преса еп, боп (еріхдеп, 418 шепп је зи= 
јатитеп тел сорити се. Ми 

еф омразит. 


граховина; а- 


Я91регтијеп порећи, порицати, одрећи одри- 


цати, разрећи; п. порицање, одрицање. 

4910ејафбех ш. супарник. 

981ретјафесип Ё. супарница. 

9910етіфеіп ш. одеијевање. 

951ретевеп, їі противити се, супротити се, 
опопластити се; п. противљење, супроће- 
ње; ўї епшфојјеп їрібесјевеп упети се, 
упињати се; п. упињање; {їй ђатіпафіа _ 
поесјевеп, пісі пафдереп їроПеп, Бејопрета 
пи ог тене укопистити се. 


Ву ресјев еи. 


___ иретјевифтен Ї. упорност. 

| 29ресраијна упоран, непокоран. 

99 ресірітіноѓеі Ї. супротивштина, упорност. 

25 етар ш. супроћење; Я8ібегіапо (етен 
одољети, одолијевати. 

9810етітађ {еи одсијевати, одсјаивати. 

#УретоШе та. дизгуст. 

Эб1е? како? хаиргла? їшїе као; јави: јави као 
луд иде; ишле апфетд ада како? їріе ег ака- 
моли; (је !пипег како год, какогођ; које- 
како (како живиш? којекако 01—02); 
ое Шепет? пошто? (по што је брашно, 
вино ?); ишле дтоћ колик; ірџіе 0іе[ колико; 
ег (оте тебе који. 

981ерерорі ш. пупавац, 
кукавички коњуц. 

Я91еђет опет. 

Э91еретдебеп враћати, вратити; п. враћање. 

Жбтебет ђетоотаіеђеп, еіпе абдетафје Собе по- 
дирати, подадирати, подадријети; п. по- 
дирање, подадирање. 

Э91еђетђоїеи, е{шаё 1штшег іріебегђо{еп запнта- 

| чити; штеретђоћ јадеп поговорити; іџіеђегг 
боне Фере поговор. 

98іеђегѓацеп преживати, прежимати; п. пре- 
живање. Це 

Жб{ебетїтабеп отпуцивати; п. отпуцивање. 

| З5терегоетїоцјеп препродавати, препродати; 

| п. препродавање. 

‚Жеңе Т колијевка, шика, бешика. 

еден, {бан Їп љуљати, шикати, приши- 
кати, њихати, одњихати, гибати, мицати, 
теглити; п. љуљање, шикање, њихање, ги- 
бање; аці беп #ше іџісдеп цуцати, цүц- 
нути; п. цуцање; зи итеден апјапдеп за- 
љуљати; депио їріедеп нањихати се; ђеш 
ЖМеден бег @їпбег |їпбї шоп љу, љу! 

Э51едеп, аці бет 9% аде руйўеп, {бше је ва1г- 
нути, теглити, тежити (тежи једну оку). 

| Я %&1сдепјртіецеї ш. лучац, облучац, облук. 

_ Аб1еђетп рзати, њиштати; п. њисак, њиска, 

| виска, висак, рзање, њиштање, 

| Эбтеп, ©{ай Беч. 

| Эбтепет ш. Бечлија, Бечанин. 

| Ябтепегїпп Ё. Бечкиња. 

тепе о бечки. 

| бее 1. ливада, сјенокос, сјенокоша, чисти- 

на, бара; еіпе ебеп абдетабје 991еје коше- 
вина; #1ејеп= њивски. 
Э91еје п. ласица, невјестица; ўциде8 9910јеї 
ласичић; 981ејеј= ласичји. 
3 еје бита, СтабЕ іп Ипдатп Мошоњ. 

| Зеејефатбиа ласаст; тріеје[атбіде Зіеде ласа, 

| = ласаста коза. 

(Є 35іејепбаиег т. ливадар. 

|_ Ябтеўепташе Ғ. дебе вредовац. 

| 3510 ай]. дивљи, дивљачан; т. дивљак; 

10110 {еіп дивљати; п. дивљање; 1010 їрегїеп 

подивљати 


кукавичји коњиц, 


201 


ЖО п. дивљач, лов; еіп ОНЕ 9810 звјерка. |Я1пісг ш. зима; #Ёїттїет=зимни; 0ісјеп 9бтїег 


9%1пғет. 


ЖГ ОГеП п. дивљетина. 

9510ђеі Ї. дивина. 

95% 0ојіоеіи п. дивљак. 

99е ш. воља; јсејет Зе драга воља (драге 
воље); дедеп јеіпеп 951 еп ђапђеїп чинити 
што преко срца; бег паф јеіпет Шеп 
ђапдеїї самовољан; ши 981 еп ради, зара- Ў 
ди; ши (оне 4% Шеп Бога ради. 

981019 хоћак. 

о Поттибефес ш. добродошница (чаша ви- 
на или ракије, што се даје ономе, који 
дође, за добро дошао). 

98 ШЁопииеп, апдепеђи повољан. 

95:1 опипепе +. добродошлица. 

Этеп врвјети, камтити, копирати (копи- 
ра у рани); п. врвљење, камћење, копи- 
рање. МИ 

9%651п® ш. вјетар; іраттег 90 топлик: 90 
їеёеп ооп 511) кошава, гарбин; іп ойе 
Э®тпое куд који; $1}, бег дедеп беп 981пр 
дејфех! 1 завјетрина. Д 

9%1ифрешеї ш. вјетрењак, вјетрогоња, голо- ~ 
игра, летипас. 

Жупобифје Ї. пушка вјетрењача. 

Живе Ё. чекрк, стопа. : 

#бтпре[ Ї. пелена, теђЕ риг пелене. 

Жуирен вити, вијати, сукати, насукати; п. 
вијање; је1д іюіпђеп извити; |і пи 
йеп вити се, повити се, извијати се, 
исповијати се; іра ши беп Чорј деюциреп — | 
100 повијуша; 028 (ејрипдепе п. са— | 
витак. і 

Ў%іпођиио ш. хрт; еіп јипдех 9%1пођии? хрче; 
рез ЖУлођииред хртов; бег 8%іпббитде 
ри хртовођа 418 #$отїюцт{ [йг еіпеп (феі 
шапп, бес іпипег пит јаде. 

Зупођнимин Ё. хртица; ет Жипрђниоин 
хртичин. ; 

уто вјетровит. 

миро је Ё. вјетрни млин, вјетрењача. 

Жииотен еј ш. вијача, вјетрењача. 

Утиој е 1. ац бет @ Їш$е маина, тишина. 

пој ош т. вјетромет. 

Жиирипа Ё еїпед  Шш}ед окука. | 

У ш. ишарет (казао му ишаретом т. ]. 
намигнуо на њега), р 

9511 ш. кут, тук. 

9% 1пѓеп : іё бет ©апд іріпїеп намахивати, узма- 
хивати; епипа! и ет аи їріпѓси намахну- 
ти, измахнути; п. намахивање, узмахи- 
вање; еїпеш шї бег дап їюїпїеп, ои ег 
зи ипё їопине домахивати; п. домахивање; 
еіпеп ії оеп 9(идепіріпѓеи намагнути, намиг- 
нути; оегбіеѓепо пи деп идеп іпіеи помрки- 
вати, помркнутн; п. помркивање; бег дегпе 
шо намитивало: бте дегпе аи на- 
мигуша. 

9%1іпїрірсе, (Став; Винковци; еіпег ооп Вин- 
ковци, винковчанин. 


Уб игека рта. 


зимус, зимуске; боп 0іејет йет зи- 
мушњи; пи 9851іпіег зими, 

Уб ишета реј ш. зимњача (јабука). 

У итетанјен а ш. зимовник. 

Жтїег[ти@ї Ї. озимац, озимица, 

Эбпнетатїп п. үїпеа тіпог зимозелен, 
зелен. 

991пиехбаиѕбаїй т. Ффреш орег Ўто, баз {йт | 
реп Убице ђацађа # дес (асіеі со зимина 
(храни свинче за замину; убио зимину; 
још нијесам зимине набавио). 

Эбтїетї б п. озимче. 

тети) Г. озимачна крава. 

#©пнегтшагПет п. бес #Тїнбег зимовник, зимо- 
виште 

9% 1тиесао+ Ё. озим; 
озимац. 

Эбїпзетше{[ет п. еїпе 91 особен #бтпгетте|{етё 
иш Сф фпеібеп вагов, косијер. 

И ми. 

“үтБе[ ш. пи бајјес вир, лиман; 
беј вилиман, велики вир. 

951тбейоіпо ш. вихар, вијор. 

и те) аду. доиста, заиста. 

и тен Ї. збиља. 

9%1ттјаї п. бркаоница. 

#%1гтшат т. бркаоница, дар мар. 

Зоре т. уегіеШиѕ прешљен. 

91010 ш. крчмар, бирташ, ханџија; 


ЗИМ— 


озими ай). (озимо жито); 


еіп дхођет 


Уб ђе» 


крчмарски, бирташки, ханџијнски, хан- 
ђијски: бег #5408 крчмаров; бирташев, 
ханџијин; Эй [п бирташити. 


и ти крчмарица; 
маричин. 

уђу фанен газдовати, 
вање, кућење. 

ги ју фан оф чуваран. 

Зои у |фајв тесфЕ ш. пристав. 

ои ађан п. крчма, бирцауз, хан. 

25 фен брисати, убрисати, чистити. 

Убу фет ш. чистилица. 

29 фјевеп та. испирача. 

25 фђавет ш. испирача. 

2510 00беп ш. чистилица. 

Зофјаррен ш. испирача. 

ХО јеп знати, умјети; п. знање, умјештина; 
018 шепп ег 11001 юй Ие невјешт (чини се 
чему и невјешт). 

Эше Ё удовица; фес Яше удовичин; 
У рен= удовички; 481йїре їретдеп обудов- 
јети; бег 23 Шре Соби удовичић. 

ноет т. удовац; 981йуоегірегоеи об, | 

9%5161дет етеп изоштрити се, 
95а0іѓа ш. владика; владика јеіп владико- 
вати; п. владиковање. 

250 гдје, гдјено; 10 01 0и? камо се ти? 
100 іпипег гдјегод, гдје му драго; ооп 100 


бет У ин“ крч- 


кућити; п. газдо- 


в ети. 


| 


їшшет из ока, из (бока; шо оог0еі 
куд, куда; їй Тат ш "апбетд немам 
куд. 


я 


Због ав. | 


ЖВосе Г. Деп ооп сіпет ©оппіад дип опет 
недјеља шї ипо ођие дана; пе лає 
Убофеп= недјељни. х 

9%офепбеји) ш. бабине, бабиње. 

9%офепбей п. бабине, бабиње. 

Убофеибе ер п. ејсаји фет Ббођатбентевег | 
колалом залом! 
9%оспесіпи ї. породиља. 

950де |. талас, вал. 


Ҹ 


З5одеп либати, лелејати се, лелијати се; п. 
либање, лелејање, лелијање. 
990ђег одакле, откле, откуда; 1ї0ођег тиг 


іште 4. 5. тив шап зијапипепбтіпдеп из 
ока, из бока. 

#$оїп? куд, куда! камо? (куда ћеш? куд. 
си пошао? куда си наумио ?); їоођіп ілипег 
куда му драго, кудгод. 

45001 до душе; 10001 пи! благо мени! блаш- 
ко ли си мени! пуно мени! #614 тїї 
гоођ! годи ми; 10 біп тїбї дала 10001 ни- 
јесам веле добар. 

9800 аи де, деде, дела, дер. 

45 00(6еђореЁ мудат; ш. мудоња. 

90 00610101 животан, тован. 

98001{е10 јевтин, цијене; троје! їџегоеси по- 
„јевтинити; гроб те ес дебеп спустити. 
обод јенђен Е пјеноћа, јевтиноћа. 

1500 (десиф ш. благовоње, мирис. 

бо ђабенђ имашан, имућ, могућ, 
ш. иматник, богатун. 

Эбу ебеп Ђаконисати, јести, 
п. ђаконисање. 

боб тефено миришљив. 

оре т. добротвор, доброчинац; дег 


могућан ; 


частити се; 


боб ђак стпса Горе титор, при- 
ложник. У 

боб еіп 6 без ФГојека бет бе ти- 
тор. 


2800100019 е Ё доброчинство, 

отеп наставати, пребивати, живјети, ста- 
јати; п. наставање, пребивање. 

бортип Ё. етан. 

290ђтшидёоті ш. насеље. 

Фбојообе т. војвода; шї војвода шафеп 
војводити, завојводити ; п. војвођење; {іф 
{йг еіпеп војвода амадебеп војводити се; 
реп војводе деђбла војводеки; тап без 
војвода, војводиница; ©ођи 08 војвода, 
војводић; 9%йтое ред војвода, војводство. 

258(беп свести, сводити ; п. свођење; дешдр + 
сопуег пупчаст, ћемерли. 

Або] ш. вук, курјак, камењак; јипдер. Уво. 
вучић; со]. вучад ; Э%р[[8# курјачји, вуч- 
ји; име еіп 2800 вучке, вучки; эши #бр[{е 
шафеп покурјачити; зип уво је госте 
курач се; Бг, їро біе 29бЦе ђешет 
вијалиште. * у 

4255 ши Ё. вучица. 

ү; т. вукоједина. 


Убојађац Ї. вучина, ‚ вучетина; 


_ ОВипђети, | чудити се, 


боба. з 7 203 


вучи-капа. 

9501811100 # ешрћотђја суратїззїаз мљечика ; 
Ксена Га емае 250 а ф епрћогћта Јаіћугів 
царевац; боші оехдііеп замлијечити, за- 
мљечивати; п. замљечивање. 

9501 еп п. облачак. 

обе |. облак. 

#50 На облачан, 

ХбоПе Ё. вуна; 980е ооп ©йпипеси јарина, 
Јареница; бајјск, їшїп 985006 деџајфеп 
іротдеп ејера. 

950 еп вунен. 

500еп хтјети, хотјети; 10 1011 хоћу; ат 
Ппеб реп їо еп највољети; бетјепіде, дет (0 
хоћо; бет піфі 1011 нећо; бег піфі зи 100]= 
[еп апдібі нехтјеша, некћеша; ођие зи 100{ 
{еп нехоте, нехотице, неФаљ; 0: етра 
оифіооЙ ет нагнути, навалити, 

ХбоЦензена ш. сухниште. 

2500 абгі Ї. вунара. 

9901019 вунат. 

ЎЗО +. сласт, сладост. 

ХооПаоши ш. вуница, вунени конци, 

Ябоппе +. раскош, раскошје. 

99010 п. Зетреј острво. 

Я#бот[еп вијати; извијати, извијавати, ови- 
јати, одвијати; п. вијање, извијавање. 


· оті п. ријеч. 


ЯБотїшеф]е! ш. кошкање; етен Жеотнресје! 
ђабеп ријечати се, кокошкати се; іп ееп 
99отірірефјеї дета еп споречкати се, спо- 
речити се. 

9ифег ш. камата. 


_ Я®цфетет т. каматник. 


251008 т. раст, пораст, стас, е : 


Зои (еп рити, бушити, бургисати: т ријење. 


Убипр рањав; {їй бе Иве пошт О под- 


бити се, подбијати се, подлупити се, под- 
лупљивати се; п. подлупљивање; #0) їюипй 
тереп, їп ©ошшег рит @ейеп огузати се, 
ојести се, оједати се; ап бег тиў ї® 
пио тереп опрсити се; п. оједање. 

Збипбе Ё рана; бољетица (рана каква на 
тијелу, која сама од себе изиђе); Збипре 
ап бег ©ор(е, оот 8 аттибдеђеп набој, жи- 
гавица; оеп @отЇдапд еіпес 9%ипбе рехіџеђ= 
теп заварчити; бейапоідез (рибеіоп бег 
Ў 5ипдеп грдан. 

Я8ипђег п. чудо. 


_ 9%ипрехбат диван. 


Хбипрестиде ріџг. чудила. 
Ябипбеіф чудноват, чудан. 
дивити се; п. чу- 


ђење; е деид оштети дочүдити се, на- 
чудити се. 
Збипресјефб п диван, хајђиди, ђиди. 
Збипре 06 иђе  #. дивота. 
Ябипрет йй јех ш. чудотворац. 


| 


991. 


91е бароп ипбесђана чудотворан (икона). 


ЯЗипбіташі п. ћегра ушпегагіа рањеник. 

бит ш. жеља. 

#©йп|феп жељети, жудјети, пожељети, п0- 
жудјети. 

Зе |. достојанство; бфбј фе 93 тое вла- 
дичанство. 

2300 достојан, вриједан; (08:00 шайет 
удостојити; 10801 јеш удестојити се; 
10 кота "таеп доето]зти се, достаја- 
ти се, 

#®йтбїдеп удостојити. 

98 ита 1. достојанство, вредноћа. 

ЗОштјарје( ш. титралица. 

УбистеГ ш. коцка, ждријеб, брушкет. 

ХбиттртидеГ та. ф Ж. иш 526} ђегабаш еф аден 
пустимина. 

бити фефе Ё. колут; тїї бег Ж3итјфефе үріе= 
[еп колутати се; п. колутање. 

Яп Пай ш. џилит; беп Ябпү[[їаб іреуеп ци- 


литати се; оа ©ріеї тїї рп Вис аб џи- 


литање. 

бит ае Ї. метаљка. 

Збитјрене #. домет. 

98йгдеп давити; п. дављење; еіп їџепід-їрйг= 

деп прогушити. 

шали ш. црв; бег иии аш етиде црњ; 

еіпе 904 Зими пундрав (црв, који ее код 

мршавијех коња под репом налази); Ун 

тег есзсидеп првати се; іріпипе[и пе о. 

шег копирати; п. копирање. 

95итшјтоб ш. црвоточ, црвоточина. 

98итиід црвљив; 
вати се, црвљати се; п. црвање, црвљање. 

БИЛИ: п. црва, првоточ, црвоточина. 

Убиј нојо гагричав, црв.ъив; пошли а јеіп, 
третђеп црвати се, поцрвати се; тюштшнїде 
Фајешр бушак, љешњик пробушен. 

бије Ё. кобасица; бег Фабеп, шо 98 йтїе ипо 
ото. бебтајен вета оет прцварница; 
хлебђабег ооп #®йїЙеп кобасичар. 

“штат т. кобасичар; без шу 
кобасичарев, кобасичаров. 

95йтзе Ё. зачина. 

бато! Ё коријен; со]. коријење; жила; 
Кете 98итзеї жилица; 9%ихзеї {айеп, бет= 
апшафеп омладити се, омлађивати се, при- 
мати се, примити се (примило се цвијеће): 
П. омлађивање. 

Э®йтзеїфеп п. хречак 

98 йтзеп зачинити, зачињати, засмочити, за- 
смакати; п. засмакање, зачињање; тїї 
ош їюйгдеп замедити, замедљати; шїї 
арта іойтзеп паприти; п. папрење; де= 
8 емочан. 

ЭП пуст, дивљачан; їойёе (ретреп опуст- 
јети. 

Зоне |. пустиња, пустош. 

99110) #. бијес, бјесноћа, мама, помама; їл 
99110 бутдеп мамити, помамити; їй, 9916 


їриттпід је, іретђеп уцр- 


ома ес. 


у еп. ј ° 


1 


©“ детађеп побјешњети, повиљети; іл 98110 
десавђен, оог Зоси разгоропадити се; іп 


9 Веђи. 


Зарїеп т. елавина, КА ТО 
Зарїпег Ё |фрахде сланкаменка црна. пи 


шй) детаћфеп з. 8. оопетет УХашјеје! за- | Зарре!л копрцати се, праћнути се, праћати. 


прњицати се, запрњати се. 

9%116беп бјешњети, опакивати, горопадити се; 
п. опакивање. 

9910епо бијесан, помаман, дрнован, дрно- 
вит; аду. помамиңе; їрйіепо ірегоси бјеш- 
њети. 


Заве 1. парожак; рїш. рачве, рашље, ра- 
сохе. ; 
Зађ! 1. број. 

Зађеп плаћати, платити; п. плаћање; 00 
{еп зађеп наплатити, наплаћивати; т. 
наплаћивање, пи Фамеијрје!, дег дат Їеїпе 
ате бої ипо зађ(еп шиђ платка. 

Зађеп бројити; п. бројење; {їй ја зеп 
набројити се. 

Зарег ш. платац, платиша. 

Зађег ш. бројач. 

Зађітеет ш. хазнадар; без Забппееса 
хазнадарев, хазнадаров; јипдег Зађппе ет 
хазнадарче. 

Зађт питом, кротак; ш. разблудник (ма- 
чак, ован); зай шафеп припитомити, при- 
питомљавати; п. припитомљавање; забт 
ірет?еп прнпитомити се. 

Забтеп питомити, припитомити, припитом- 
љагати, укротити; п. питомљење, припи- 
томљавање. 

Зађтђе ї. кротост. 

Зађи т. зуб; «їпбемоохі, бај: бак, баук, 
баучак; Зађи рез Фапшиа, Мефенза и. |. їр. 
зубац; Заби» зубни; біе Зађпе ееп ре- 
жати; п. режање; ег ђаї еіпеп Зађи, і 
аці іђи он има зуб на њега; Запе шецеп 
кесити, искесити зубе, кесити се, иске– 
сити се; Їафеп ипо біе Зађие (ређеп це- 
рити се; п. церење; тїї Зайпеп фегјеђен 
назубити; дег хобе Зађпе ба, дезӣбђиі зу- 
бат; бет Оаате аці деп Зіђпеп баё зубат. 

Зарпфеп п. зубић. 

Зађпеп назубити (ерп, тестеру). 

Зађипи а крезуб; ш. крезо; Ё. крезубица; 

зари шетреп окрезубити. 

Зађте Ї. суза. 

Запцде Ё клијешта. 

Запё ш. распра, свађа, 
завада, инат, задјевица. 

Запїеп препирати се, инатити се; {иі зап 
еп крвити се; [їй запіеп кавжити се, 
свађати се, инатити се, гложити се, кош- 


свадња, кавга, 


кати се; еіп їепід проинатити се; п. препи- | Зеђеиђ ш. десетина, десетак, десето; бей | 
Зеђепо етјапшпеји десетковати; п. десет- _ 


рање, инаћење, кавжење, гложење; ее ббје 
таи, Фе десие зап наџагбаба. 
Запе ш. препирач, инаџија. 


ЉИВ. 
Зартфен п. пи @аштпеп реса, ресица. 


се, праћакати се; п. копрцање, праћање, 
праћакање. 
Зат ш. цар; Зат је  царовати; п. царовање. 
Зата, ©їіао+ Задар; Зата- задарски; еіпег 
ооп Зата задранин. 
Зас, Неш, бей Шип, іпь (береп, Злин 
уситнити. 
Запђете! #. враџбина. гё 
Зашђетег т. бајач, врач, врачар, мађионик. 
Зашђемип Ё. врачара, гатара, бахорица, ба- 
јалица, мађионица. 


Замбђети бахорити, бајати; п. бахорење, ба- _ 


јање. | 

Запресрапзе Ё. #бате еіпег Эашнбегапге вра- 
толом. 

Зашђетртиф т. басма. 

Зашретет т. оклијевало. 

Вашђети скањивати се, оклијевати, окраја- 
ти, окрајчити; п. скањивање, оклијевање, 
окрајање; заибети пп 9%еддеђеп опстрзати 
се; п. опстрзање. 

Вашђегиђ енделе бенделе. 

Заши ш. узда. 

Зішпеп уздати, зауздавати, зауздати; жва- 


лити (хајде жвали коње); п. уздање, зауз- | 


давање, жваљење. 

Заш ш. плот, зграда, заграда, заград, загра- 
ђа, ограда, градина, врт; бег айп ши реп 
Зеијфобет, ши рад 21е) абзиђаПеп котар; 
фет Заши ши деп 0] стоборје, етоборни- 
ца; [еБепоїдег Зашп живица, жива оба- · 
ла, редина: еіпеп {ебепбідеп Зани 31е 
йеп живичити, наживичити; п. живичење; 
9 Зани зии іјфјапде даан; еіп їп 
(е деофіепег Заии брзоплет. 

Ваш та ш. шоїаеШа гебшиз царић. К 

Ваширете п. іп дег Фопан зит $Өапеп{апдеп 
гарда, заграда. 

Заширіиде Ё сопуојушив верішп хладолеж. 

Зее Ё пијанка (отишао Јанку на пијанку); 
фет Фапртешет цех, цеј. 

Зебеп пијанчити; п. пијанчење. - 

Зефтефет ш. цехмајстор; 528 Зефтешета 
цехмајеторов; бег Зефте ће бет ЗИфјен= 
тасбђег түФекчибаша; бе: Зефтее дег 
би јфпесте ес! Ћурчибаша; бер 3062 
шефег бес ФОфпефет терзибаша; Тт деђбг 
та терзибашин; бејјеп тап терзибаши- 
ница. 

Вефет т. сте 901 Фотб зембил. 


ковање. 


Зеђепојатииїех т. десечар. | К 
Запі свадљив, прзни, покарљив, џандр- | Зери десет; 130051 ооп деђи десетак, десе- 


торица, десеторо; еіп ҙеђеп десетина 
људи; аці зеби еіпдетіфіеі десечани (брдо). | 


^ 


р: 


а) 


| 


Зеђпет. 
баб ооп зеђи писти десетакиња, десе- 
тачка, десеторка. 

Зеђпег т. десетак; еіп Зеђпес аріетдеї0ед 
обег пп Фотіепјріеї десетица. 

Веђијађта десетак (коњ). 

Зертіег десети; бег аеђије 50011 десетина. 

Зеђтеп трошити, точити; п. трошење. 

Зеіфеп п. знак, срок, обиљежје, прилика. 

Зеіфбпеп ровашити; ет 1 ооп (ой вдедефпеј 
наказан; узео Бог од њега ушур. 

Зетеји: бте Фіепеп ]бпеїйбеп, дееп подре- 
зати, подрезати кошницу. 

Ведећидес ш. кажипут. 

Зеідеп показати, показивати, указати; п. по- 
казивање; ій) зеідеп показати се, указа- 
ти се, појавити се, измалати се; отворити 
јунаштво (показати); {їй) ат $5охізоиќе зеідеп, 
роп бег ©оппе огранути; |ф дш зеідеп 
удобрити се, удобравати се. 

Зеідег ш. ап бе йг сказаљка, казаљка; 
фет Зеідес бес #їпбег Бени ©уђЙабітеп ка- 
заљка. 

Зей Ї. вријеме, доба, коље; Зен, Зеппіп 
рок; 'е Зей бер %танеп женско вријеме, 
прање, праница; [ејдејебје Зей оброк; біс 
тефје Зе ора; біс трађтеће Зей ди ебоаѕ 
јек; зи тебет Зен навријеме; зит тефіеп Зен 
Ұоттеп пристајати; п. пристајање; 0іе 
тефје Зе ісејеп, дит тефісп Зей бип 
уорити; Зей џесПетеп дангубити; п. дан- 
губљење: Де (роди ђабепб доколан; іп 
бидес Зей тињи; іф ђабе їеіпе Зей немам 
кад; уои іреїфег Зей ђег ай). кадашњи. 

Зена ес п. ба Ї[ебепбе нараштај. 

Зе еј типишид 1. пабі фе први, други пи- 
јетао. 

Зенд гоетђеп приспијевати; п. приспијевање. 

Зен ф аду. зарана. 

Зенита Ё. новине. 

Зейипаёјфтсеібет т. новинар. 

Зеноепиі п. замет, дангуба. 

Венрештетб т. забава. 

Зее Ё ћелија; бе ЗеЦе бег Зеле ити 
матичњак. 

Зей п. чадор, шатор; Зеф фет Эїдецпет 
черга; бег ишет беш ЗеПе !оођи! чергаш; 
Зей: чадорски; 11, (о еј еіп Зе де= 
амбеп шаториште. 

Зепа, ©їабї Сењ; еїпет ооп Зепд Сењанин; 
еїпе ооп Зепд Сењанка; ооп ДЗепд сењски. 

Зепіпег ш. мажа, цента. 

Зетбефеп изгристи, разгристи, разгризати, 
исклати, оклати; п. разгризање; 0іеаф 
зетбе Вел испрегризати. 

Эегреціеп просјести, крепати, прћи, цркнути. 

Зесбаџеп излијемати, издеветати, избити, 
избубати. 

Зетбођтен извртјети. 

Зетбтефеп ітапѕ. пребити, разбити, изломи- 
ти, поломити, разломити, разламати, 


205 


Зеттекђе. 


сломити, сламати, прекршити, крхати, рас- 
крхати, испрскати; іліт. изломити се, раз- 
бити се. пребити се; п. разламање, сла- 
мање, крхање; пафеіпапђес зегбхефеп ис— 
преламати. 

Зетбтефиф трошан. 

Зегбубеет здробити, издробити, раздробити, 
истринити. 

Зесбхбјеїи измрвити, строшити. 

Зетотејфеп оврћи, измлатити. 

Ветфтидеп емечити, 

Зета еп распасти се, распадати се, рашчи- 
њати се, рашчинити се, растворити се; 
іп (Није зесјаЏеп комадати се; п. распа- 
дање, рашчињање. 

Зетјанен, |ф испостити се, испаштати се. 

Зесјашеп потрухлити, потрухнути. 

Зецевеп издрпати, испараклисати, распара- 
клисати. 

ЗетјећЕ ритав, дроњав, прњав; десјевЕ третрет 
распараклисати се; детјећјез беш рита, · 
ритава кошуља. 

Зесјтејјеп разјести, разиједати; п. разиједа- 
ње; ооп 43йішпеги зесјтејјси гагричав. 

Зетдеђеп ископњети. 

Зетдеп дражити. 

Зетђацеп исјећи, исијецати, расјећи, расије- 
цати; п. исијецање, расијецање; паф еіпап= 
фет зехђапеп испресијецати. 

Зейоиеп сажватати, иомељавити. 

Зет етен ситнити, иситнити; п. ситњење. 

Зе феп распљескати. 

Зеие реп иштипати. 

Зештејен разгњечити. 

Зесифеп погњечити; 00$ ер гужвати, 
угужвати, изгужвати, изгужвељати; п. 
гужвање. 

Зесіофеп раскухавати, раскухати; 
хавање. 

Зеставеп  изгрепсти, разгрепсти. 

Зешефеп разлизати. 

Зешедеп расточити (кола). 

Зе фесп избушити, изрешетати. 

Зетїширі отрцан, дроњав, ритав. 

Зешпайиеп смождити, емрскати; 
(скруши мало соли). Ы 

Зетпадеп изглодати, изгристи. 

Зетаце феп изгњечити, приштунути, омечи- 
ти, емуљати; {0 аетамефеп омечити се, 
пригњечити се, приштунути се. 

Зестацјеп рашчупавати, рашчупати, ишчу- 
патн; п. рашчупавање; баё аат зестацјен 
разбарусити; ші зестанј ен Ўаотеп ба јен 
разбарусити се. ) 


п, раску- 


скрушити 


етте Шеп истрти, растрљати, растрти, 
претирати, претрти, сатрти; расти- 
рати (тарану); п. претирање, расти- 


рање. 


Зестекфе 4. ееггиѕ цер; јипде Зестеіфе це- 


рић; ооп фес Зешекђе церов; ©ѓіаб бойт 


Зегтеіђеп. 


фет Зестекђе церовача; 00 ооп Зеттеїбеп 
церик. % 

Зеттеіђеп издријәти, предријети, продријети, 
издерати, раздерати, разтргнуии, растрза- 
ти, раскинути, раскидати, покидати, није- 
пати; п. растрзање, раскидање; паф еш 
аиђет зестеібеп потргати;. {їй ме Гере 

Везеттефен поцијепати се, исцијепати се; 
мете зетиеп поиздеран, поиздерат. 

Зеттђоја п. церовина. 

Эеттїйепет _ УКепјф 
дроњо. 

Зегтйђтеп размутити, размућивати, размести, 
узбурљати; п. размућивање. 

Зеттирјеп ижчерупати. 

Зете кушљав. 

Зегјфадеп разбити, разбијати, избити, пре- 
бити, помлатити, разгрухати, изгрухати, 
избубати, расцопати; Соја, Зифег зесјф[а= 
деп истући, растући; Фејфит, У је дете 
јфадеп излупати, полупати, елупати, разлу- 
пати; п. разбијање; еіп їрепід зҙеті‹ (адет 
протући; оебаф зҙегіфадеп испребијати 
(кога, шта); ейџаѕ аетф(аделеа, еф 
іе 2. 5. @Пше, Санеї олупак, олупаница, 
олупина. 

Зете еп ітапѕ. растопити, истопити; іп- 
ітапѕ. ископњети, укопњети. 

ЗетфтеНети здрозгати, здрузгати, раздроз- 
гати, спрштити. 

Зетјфипеђеп расковати, раскивати; п. 
кивање. 

Зетјфитетеп размазати, размазивати; п. раз- 
мазивање. 

Зегіфпеіреп разрезати, разрезивати; п. раз- 
резивање; раскрижити; тој ҙегіфпеібеп 
искусити, исјећи га на комаде; зет]фпеїдеп, 
еіпеп $1 калати, искалати; газ зетјфпе= 
беп прекосити (ливаду); Ме баш! зегіфипеі= 
беп, аці Офиђе и. 051. искројити (кожу 
на опуту); иф гегіфпесіреп раскројити, 
раскрајати; п. раскрајање; пафеіпапйег зет 
\бпееп испрестризати; іп 9епде зесјфпе= 
беп напререзивати. 

Зецфтвет изрескати. 

ЗесуфинеГп растресати ; п. растресање. 

Зецрайеп исцијепати, расцијепати, расце- 
пљивати, поцијепати, погулити; расплас- 
тити (рибу); п. расцепљивање. 

ЗеріНети крњити; п. крњење.- 

Зецртепдеп распренути, растискивати, рас- 
тиснути; р. растискивање; ҙетіртепді їетг 
йеп распршати се. 2 

Зесірипдеп распући се, распрштати се, ис=` 
прекати; апјапдеп зи зегіргіпдеп попуци- 
вати; п. попуцивање. 

Зесійиреп распрдјети 2. 8. ме беше. 

Зетиефеп избости, испробадати. 

Зесінебеп распрштати се, 

Зетиоћеп згрушити, угрушити, згрухати, сту- 


одрпаница, одрлија, 


рас- 


206 


ћи, истући, смрескати ; зеџођен, ди Фтиибе 
тібіеп изгурати. 78 | 4 

Дет{їйтеп рушити, разорити, разурати, ра- _ 
зурити, разграђивати, развалити, разва- | 
љивати, раскопавати, раскопати; зе фтеп, 
ишетеп обурвати; п. рушење, разурање, 
разграђивање, разваљивање, раскопавање. 

Зету бтепо убојни. 

Зету типа Ё. разор. ; 

Зетјтецеп разасипати, разасути, расипати, 
расути, развитлати; {і астукенеп разасу- _ 
ти се, разасипати се, осипати се, раси- 
јати се, растркати се, раселити се; фі 
гзетїтепеп, ооп (10 иде претрести се; 
п. разасипање, осипање. 

Зете! растркан. 

Зету тенииа Ё расуђивање, разасипање. _ 

Зе ел комадати, искомадати, удити, раз- 
онодити, раставити; п. комадање, у- 
ђење. 5, р 

Дет ееп раздијелити, раздјељивати, разга- 
ђати; п. раздјељивање, разгађање; деп 
ФтоНеід іп “аібе раскухавати; п. раску- 
хавање; {і зесіђейеп издијелити се, раз- 
дијелити се, подијелити се. 

Зештадеп разнијети, разносити, распачати, 
завадити; |і зетіхадеи, Әйпбеї, Фтозее 
беёопипеп понијети се е ким, покарати се; 
п. разношење, завађање. 

Зейтеіеп згазити, изгазити, прегазити, раз- 
газити, погазити, потирати, батисати, по- 
кварити, провршљати, попршити; раскач- 
кати (раскачкале свиње блато испред ку- 
ће); л. потирање, пршење; зет тејенед ©їтой 
тар. 

Зе иштети развалити, разваљивати, учи- 
нити што у њјепаник. 

Зетрајен, беп Фор качкати; п. качкање. 

Зешоетјеп разбацити, разбацивати, · размет- 


нути, разметати, растурати, растурити, 
растрвити; п. размет, разбацивање, рас- 
турање. 


Зешоотјејп развијати, развијавати; п. раз- 
вијавање. 

Зепой еп разрити, зарити, изрити; зе0 
еп, бих еїпапбет їшшет[еп ускотрљати. 

Дей, @ШВ ипо апројикф ап оејен {егп 
Зета; ооп Деја зетски; еіпет боп Зеја 
зећанин; еіпе боп ДЗеја зеһҺанка. 

Зенег ш. цедуља, тескера; бет ӘеНеЇ бег ете 
Ќотрепеп, бега(еібеи јеђез Ө©анё {б ипо 
ат задушнице - беј беш Фе фен пи 
ШеШ, баш ет бегје[беп палиле еф дебепѓе _ 
читуља; бег ЗеНеї бейи бебет, бег Яиўзио, 
ауф ад, іе Зете основа. | 

Зенејепђе п. ђе реп #бебетп баё (пре рез — 
Зенеї8, требфез тїбї шейт дешер рете 
Їапп урезник. * 

Зенеїдерег ш. ап Зои ен, Стао оте це- 
дуљар; без ЗенеГдебета педуљаров. 


| 
| 


Зецд. 


К п. справа. 
Зепа ш. Баштїшоепег деп астар; їооепег Зеб 
[йт гуњ, крпа гуњска; еіпе 901 Зецд зи 


2 еипдеп терлидиба, терлидива; еіпе 9+ 


Зенд сандал. 

Зеиде ш. свједок. 

Зецдеп евједочити; п. свједочење. 

Зецдетіиі Ї. родитељка. 

Зепатшв п. свједочба, свједочанство. 

Зі 31 шафеп цикнути, цичати, поцикивање; 
п. дичање, 

 Эібеђеп рит. грожђе. 

„беде Ї. коза; Әїедеп= козји; јипде Зіеде 
јаре; баё Зе феп барои јарица; со. ја- 
рад; еше Зіеде, Ме ши етйепиаї онјЕ 
првокоска; еше Зіеде, Фе диш зренешпо! 
ШП двокоска; дете е Зіеде појасица, 
појасаста коза; отиде тинее Зіеде крњо- 
рога; тое Эіеде првеника, риђа; гете 
Зіеде биља; бег ефен Зіеде биљин; 
СЕ фипрроо: ах бте Зіеде Һелавица, губа: 
вица; бе ооп еіпег ]ипдеп Зіеде козле- 
тина; (еф ооп јипдеп Зіедеп јаретина; 
ав, їоо Ме Зіедеп дејс (асќеЕ їретдеп ко- 
зара; баш ши Юе Зіеде зи ітеібеп кец! 
кеца! кец тиеп кецати; п. кецање; “аці 
ти һе бени ееп ЙИШ эп байеи тир, 
тири. 

Эіедеї т. опека, цигла; ипдебтатиег, ап дег 
“иј деісоїпеіег Зіедеї черпић, ћерпич, 

Эіеде(бтеппег ш. циглар. 

Зтеде фине Ё. циглана. 

Зіеде[ојеп т. циглана. 

Зтеде фешпе Ё. препара. 

Зіедепріер ш. крадикоза. 

Зіедецјеї п. јаретина, козлетина, козина, ко- 
стријет, кочет, козјевина. 

Зтедеп есеј п. козјевина, козје месо, јаре- 
тина. 

Зіедепдеїо п. [йт беп $Ўіхіеп козарина. 

Зіедепђаот п. костријет, кочет; ооп Э1сдеп= 
баатеп струњав. 

Зіедепбії ш. козар, козопаша; без Зісдепђіхг 
{еп козаров; бег Эіедепђіхіеп козарски 

Зіедепђітіии Ё козарица, 

Зіедепіоё) та. йдеЇїфеп бароп брабоњак.. 

Зіедеппатеп бара, бекарица, брњеша, весе- 
лица, вранеша, драгореса, жутарица, зе- 
леноша, ломигора, љепошета, мадуница, 
мака, мореша, риђеша. 

Әїедеп ш т. козарица. 

Зіедепоо[ е Ї. костријет, кочет, кочина, коз- 
јевина; ооп Зіедепіройе костретли, од ко- 
стријети; Са ооп Зісдепїоойе харар. 

Зіеђеп вући, потезати, тезмати (не тезмај то 
дијете), теглити; ; међеп, Брест. йде патити, 
подгајити, одгајити, одгајати; П, вүчење, 
потезање, тезмање, тегљење; ап {їй зіеђеп 
преузети, преузимати; дтоб дїейеп, і0іедеп 


207 


Зідештесђацрітапи. . 


зати; етеп ап] бе ©фпих међеп низати; 
п. низање; юоп бег Офиш: зіеђеп разниза- 
ти, разнизивати; п. разнизивање; еіп їрепід 
дереп протеглити; бейи Зорје међеп кика- 
ти: п. кикање; еп Эйдеї ап {і међе 
устезати; п. устезање; їй) зіеђеп вући се, 
отезати се, потезати се; тії јетано іш 
бріеї деђеп теглити се (клипка); {їй ишег 
ебода аіеђеп подвлачити се; іп Зіеђеп 
йбегіте{еп надвлачити се (клипка): т. 
надвлачење; битф Зіеђеп есшайеп извући 
се (извукли се коњи); Їїпїет ебрад с 
завући, завлачити. 


Зіеђепо: дш зісђепо возак (ови коњи није- 
су дебели, али су воски). 


Зтеђбофјет #. храњеница, нахранка, нахран= 
киња. 
Зіеї п. мета, чињ, биљега, нишан: баё 216, 


Хои ап бер пе нишан доњи и горњи, 
очник, пуце, сјењај. 


Зіеіеп гађати, нишанити, нанишанити, омјери- 
ти, замјерити, загледати, потицати; шиба- 
ти (куд то шиба?); бе ©фіебеп ши јортег 
јешодвиа діеїеп, аї8 Зи о Пије ейџа абїтйїдї, 
шитадеп нанијети; п. гађање, нишањење, 
смјерање. 

Зіефбеібе ї. биљега, нишан. 

Зіетег т. бед ©феп жила. 

Өтешїї@ дш подобар; мети псоў повелики; 
аду. побоље, понајвише, ђене; мете из 
пократак. 

Зіегеп китити, накитити, подичити, каћуни- 
ти; {0 зіегеп китити се, каћунити се, ки-. 
пошити се, вркочити се; іф Вейи едеп, 
(еп зіетеп нагваждати; п. кићење, ка- 
ћуњење, кицошење, вркочење; {$тапеп-= 
зишпег, баё ўі деси зіегі каћипера, каћи- 
перка. 

Зіегегеі Ё. бепи (еп, ереп нагваждање. 

Зіесіфе Ё. китица. 

Этетїїпд ш. ооп УКаппе кицош, гладун, 
дионица; роп бтапеп кићевка. 

Зіегрирре Ї. провијуша. 

Әйе ш. ѕќаеһуѕ адпаіса тетрљан водени, 
чистац. 

Эїдатте Ё. увијач. 

Зідецпет т. циганин; џешташкф циго; со. 
циганија; бей Эіедешет циганинов ; ет 
1ипдет Зіеденпег циганче; бе јипдеп Зтеден= 
пет циганчићи; їріе еїпе Эйедешпегїїп Не бе= 
пейшеп циганчити; п. циганчење: пошао“ 
обе: Зідецпег гурбет; јипдег пошабїфег 
Зідешиег гурбече: сой. гурбечад; їшїе оте 
плота сен Эїдешпет гурбетеки; шп Зідеи 
децпет тасфен поциганити ; аше без Зтаец= 
пета гара; фаха ес И јсђез 'їпїййїебеЇ, шейт 
еп Зіденпег терепй — етдеји с іоіхо 
мако! 


гла- 


одњихати, одгојити; іп 0іе ®йпде зіеђеп расте- | ЗЕденпетђанрћиани ш, церибаша; е Эїден= 


Зідеипетіти. 


пегђоцріталиё церибашин; беђјеп тап це- 


рибашиница. 


Зідеппегіпи Ё. циганка; 
ганчин; потабіје Зідешегіпи гурбетка; 
еіпе Зідеипеніит їрегдеп поциганчити се. 

Зідеипетіјф цигански. 

Зідеипегйио п. циганче; со. циганчад. 


Этдешпегп циганити, циганисати, циганиса- 


ти се. 
Эїдешпетде п. черга. 
Зуи ібсеіеп цијукати; п. цијукање. 
Зіттет п. соба, изба, одаја, камара, комора; 


Зіттете собни; Зиптег шї Фопіп оџак- 


лија. 
Зіттегагі Ё брадва, ванцага; 
ахЕ брадвени; сте 9:1 Зиптегах! косер. 
_ Вишпетреце Ё таван, таванице. 
Этте (пег ш. одаџија. 
Зітшегтапи ш. дунђер, дунђерин, 


тестапиг= дунђерски. 
Зитестапидђапошете п. дунђерлук. 
Зіпипегп тесати, стесати, 

тесање, дунђерисање. 
Зіпп п. цин, калај, коситер. 


Зіппеп цинен, калајни, коситеран, од коси- 


тера. 
Эіп т. камата. 
Зіпзбат шафеп ухарачити. 


Зіпзаг ш. цинцар; бетїтапїй) цинцо; јипдест 


Виза цинцарче; сой]. цинцарчад. 
Зіпзатепуої п. цинцарија. 
Эїпдатїпп Ё цинцарка. 

Знаш је цинцарски. 

Эйе ш. шестар. 

Зи еј шестарити, ошестарити; 
рење. 

Зӯўфеп, үоіе бес а бе, Ме Сапе пиштати; 
епипа! еп писнути; п. писка, пиштање; 
а феп їріе ме @апд шикати, шикнути; п, 
шика, шикање; зіјфеп іріе Баз Хбајјег апд 
пајјет $013 аці Фет семе пиштати; п. 
пиштање; ғи зіјсбеп, ріреп ап[апдеп пропиш- 
тати (пропиштало пиле). 

Зіфесіпи Ё. поцикуша. 

Энее #. лишај; шїї бег Эше ее бег 
ђајће! лишајив; Ме ЗіНецефќе Бебопшпел ли- 
шајивити се. 

Зети дрхтати, трести се, гипкати се; п. 
_дрхат, дрхтање, трее, трешња, тресавица, 
гипкање; еги, рот апре трепетати; 
п. трепетање, трептање; Шети, 007 ае 
цокотати, цвокотати; п. цокотање, цво- 
котање. 

ЗіШеспађеї 1. трепчана игла, трепчаница; 
баё, аё ап бег ЗіШеспабеї шет трепет- 
љика, 


Эш) ю. звјеринац, лишај. 


бет Зідештетіпп ци- 


ооп Эїшшет= 


дрво- 
дјеља; фев Зіппегшапи8 дунђеров; Зил“ 


дунђерисати; п. 


п. шеста- 


За 


Зірет т. лейоагіа исиот. ФАБ 

обе! т. зпивќеја хїреШїпа самур, зердав; 
Зобе!= самурли. 

Зо0е17ей п. самуровина, зердав. 

Зобейийбе Ё _самурлија. Є 

Зорег та. чабар; Зобе= чабрени (уши). 

Зобегїатде 1. чабреник, чабрењак. 

Зоресітадег т. з. 8. іп бег Звепиеје чабро- 
ноша. 

Вбатда ш. храњеник. 

Эой т. царина, ђумрук; 301 ђумручки; бег 
пи ет 9шд= ипо (тибар ВеГеђте базер- 
Һамбаша; и деђӧсід безерҺамбашин; реј= 
[еп 901 'базерһамбашлук. 

ЗоПаші п. царина. 

Оо" бейет ш. цариник, ђумрукчија. 

Зое п. баждарина. 

ЗоШђанз п. ђумрукана, царина. 

Уб пет т. цариник; З Опет царинички. 

Зорї т. курјук, кика, плетеница, цоф; Ме 
оте(еп Збрје бег биеп шивета; |і бе! 
оеш Зоре пейшеп кикати се, покидати. 
се, почупати се с ким за кикү. 

дот ш. јед, ијед, гњев. 

Оох љутит, један, иједан, иједак, ердит, 
гњеван, набусит; ооп Зоти еп теппеп жес— 
тити се; п. жешћење; ооп Зотне пад ај јет: 
одљутити се; аш ©ешапд зогпід јеш на- 
бурити се, вричати, врчати. 

Зоне рутав; зод чупав. 

Зи к, ка шї беш Чай, (к мени, к вама); 
до її беш кеп.; за тїї бе аее.; на ( ја- 
ше на коњу; на моју срећу); о (о Ђур- 
ђеву дне); зи 0іе[ одвише, 

Зиђеђбт п. једек (лађени, дућански). 

Зиђефеп мезетити; п. мезе, мезећење; з= 
Беїбеп ашп Фтоје | присмакати, присмочити ; 5 
п. присмакање. 

Зибепатеп прозивати: п. прозивање. 

Зирегейеп зготовити, увиђати (јело). 

Эн; ш. мезе. 

Зибмидеп провести, -проводити, пробавити 
п. провођење; тйђје[ід зибкіпдеп иставо– 
рити (зиму, из зиме); іп (@еђапќеп зибши= 
деп премислити; деп Зад зибиидеп преда 
нити, дањивати, дановати; п. дањивање,. 
дановање; беп ©оштег дибтїпдеп љетова- 
ти, прељетити; п. љетовање, 

Зибтіпдег ш. проводаџија. 

ЗифЕ Ё запт; іп бег Зифі ђайеп заптити-. 

Зифеђа ет ш. запчија. 

Зифћивосфеп п. нахранка, нахранкиња, 
њеница. 

Зиїеп палуцати, палуцнути; п. полуцање ;. 
ме Эфе зиеп сажети, сажимати, елећи- 
раменима; бит шите8 9(Ф]еГәиеп енраг 
јадеп омилати се. 

ӘйЧеп потргнути, смукнути, 
сабљу), 

Энйег ш, шећер; еі Өш Зисес ке 


хра- 


сукнүти СЕ 


~ 


| | 


МЕ еа а ВИ Ми. ре КОКЕ ИЕ 
аа атага. АА | 


е 5 Вифеттегоне. 


(глава); ди Зифе; гретђен, шї Зичег Нбет= 
30деп (ретбеп ушећерити се. 

Зиќеттеїопе Ё. пипун, диња; еїпе Ё Энфет= 
_ терпе думлек; бте јфбије У Зифешие[ог 

_пеп церовача диња. 

Зиќсти шећерити, зашећерити; 
Ћерли. . 

Зиетјић шећерни. 


безиегі ше- 


- _ Виђефеп поклопити, поклапати, приклопити, 


заклопити, заклапати (лонац); прикрити, 
прикривати, наткрити, наткривати, закрити, 
закривати; загртати, загрнути (виноград); 
затрпати; п. поклапање, заклапање, при- 
кривање, наткривање, укривање, закри- 
вање, загртање; 1опфјено зиђеҝеп за- 
рити; іф дш} зибефеп 2. #. ит зи фірівеп 
укрити се, укривати се. 
епдеіи расклепати. 


Эирепѓеп намијенити, намјењивати, нарећи, 
нарицати; п. намјењивање, парицање. 
Зибтеђеп заврнути, завртати, упрести; 
завртање. 
Зирг ен за жети, зажимати; 9идеп зпотифен 
· зажмурити, свести очи; п. зажимање. 
Зиеідпеп, {10 својити, посвојити, посвајати, 
присвојити, присвајати; п. својење, посва- 
јање, присвајање. 
ВиеПеп прибржати, похитјети. 
Зија т. намјер, намјера, случај, нагон (на- 
гоном), догађај. | 
ЗијаЏеп припаети, припадати, приваљива- 
ти се; п. припадање, приваљивање. 
Зијад аду. случајно; ба і зија а де 
|феђен то се учинило нагоном. 

ВиПафеп з. 5. баё ођете (Сибе єїпе& ©{абед 
зарубити, зарубљивати; п. зарубљивање. 
ВиПефјеп заплести, заплетати, поплести, 

- _ поплетати; п. заплетање, поплетање. 
Вијен прикрпити. 
ВијПпедеп долијетати, долетјети; п. долије- 

тање. 
Виеђен добјећи, добјежати. 
5 ијећеп притећи, притјецати; п. притјецање. 
Ө щїшфї Ї. уток, утециште; ЗЭщїифі пеђиен 
прибјећи, прибјегавати; п. прибјегавање.. 


П. 


Зийибі оті ш. утециште, уточиште; Зи и | дићи 1. 


оті оог ипо ипо едеп заклон. 

Вирлеђеп довољан, задовољан, каил, крио, 
рад; еїпеп зијлебеп |еЏеп, Бе{тїебїдеєп под- 
миривати, подмирити. 

Вирлерђенђен Ё. задовољство. 

Вијлетеп заледити се, преледити «е, замр- 
завати се, замрзнути се; . еп ешо 
етен, 
третђел покорушити се; п. замрзавање. 

Ви тен најавити. 

Зид ш. тег; турма; душак, предушак: аці 
еїпеп Вид попио оку вина на један ду- 


209 


Зийдпег 


Зид #ип аид бег Мајфе потегнути; еіп. 
Зид де аш}]фпеїрепбеп Убејета парница, 
парба; шї дет 9ијіфпеірешејјег парнути, 
цртарнути; бїе {евіси Эйде умор (на умо- 
ру); іт беп Іевісп Зйдеп јеіп свабити (шеве). 

Зидађе додатак, надодадба, придавак, 
придавање. г 

Зидапд ш. доход, долаз, доходак, довод. 

Зидебеп дати, додати, додавати, придати, 
придавати. 

Эйдеї ш. без Хбадепрјетђед уздица, вођица: 
ђев #Теїїрүетйед дизген. : ' 

ЗидејеЏеп придруживати, придружити; |ф 
зидејеЏен придружити се, придруживати 
се, пришабанити се; п. придруживање. `' 

Эцдеріві шиљаст; шиљкаши (опанци). 

ЭидіеВеп прилити, приљевати ; п. приљевање. 

Оиа ен: еіпеп (јађ ореп па Нел рубити 
(штап.) 

Зидїеіф заједно, једноличке. 

Зид Ї. промаха, промаја. 

Оидофа т. теглећи во; јипдег Зидофа у 
хватак (јунац). 

Видтеђеп, Беј бег 9[тбеїї прионути, приања- 
ти; п. приањање. 

Зиђӣеїп заковчавати, закопчавати, заков- 
чати, закопчати, скопчати, сковчати, спу- 
чати, спучити, сапетљати, спетљати; фей 
Зи ђаен зшоетјеп заерезити, наметнути 
ерезу; п. заковчавање, сковчавање, скоп- · 
чавање, спучање, ; 

Зиђа ен, бе Уидеп жмурити; п. жмурење. 

Виђенејп сковчати, скопчати, сапетљати, 
сапетљавати; п. сапетљавање. 

ВиђеНеп ігапв. залијечити; іпіг. замлађива- 
ти се, замладити се. 

Зиђбтеп слушати. 

Ви ибрјен запучити, сапети, сапињати, спет- 
љати, попети; п. сапињање. 

Вићипрјеп запетљати, запетљавати, запучати, 
запучити, закопчати; п. запетљавање, 
запучање. 

Зирој Т. смок; бијели смок т. ј. сир, ско-. 
руп, масло. 

Зшойеп смочити, присмочити, присмакати; 
п. смочење. 

напредак; їп Зиё у на- 
предак. 

Вшафе осмјехнути се, осмијевати се; п. о- 
смијевање. 

Зшапдеп додати, додавати; п. додавање. 

Зшајјеп допустити, припустити, допуштата, 
дати; п. допуштање. 

Эшаџі ш. навала. 


пе тї еіпег УМиде йбесгодеп‘ ЭЂиеђпеп, (Ме 3:0йте притворити, притвора- 


ти; п. притворање. 
ЗшећЕ најпослије, напокон; напокоњ, на- 

покоње. 
Зи реп пришаптати. 


шак, попити чашу без предушка; еіпеп !?иїйппег т. паралажа, 


4% 


Зитафен. Г 


210 


ОША а 


Зишпафеп затворити (врата), затворати, при- | Зитйїдебеи вратити, враћати. йш 


___творити, прикренути; п. затворање. 
Зипађеп зашити. 


феп Зипатеп ђаї презимењак. 
Зіпуїоф п. ап бег Ише, Фапопе ваља, аља. 
Зӯіпррјаппе Ё. прашник, чанак у пушке. 
Зіпрриіоег п. оа8је[бе аці ме Эйпор[аппе 


уфиНеп припрашити, потпрашити (пушку). | дин јен узмаћи, узмицати; 


Зипеђтеп примаћи, титњати (титња дијете). 

Эш Ё цех, цеј. 

Зилтаоја (Бе; Стрјана без #ейїтд кушама. 

Зипедепојје ш. рует, руфетлија, руветлија. 

Зипде Г. језик; уста; бег еіпе ббје Зипде ђаї 
лајав; ш. лајавац. 

Зіпдеїбеп в. аш (®еређт бес ©фпейег оба- 
рача, макаљ, отпонац; ©аё ЗИпдебфен ап 
де ©фпайе језичац. 

Зипдеп еф ш. ріецгопесќеѕ 5ојеа табиња. 

Зи ођетј; наврх. 

Зирјеп чешљати (вуну), чимкати; 
аирјеп начешљати. 
Зитефіоттеп приспијевати, приспјети, 
спјети; п. приспијевање. 

Витефђитафен угодити, угађати, оправљати, 
оправити, удесити, удешавати; п. оправ- 
љање; етпет бе Офиђе зитефеЕ шафеп прео - 
бути, преобувати; і ме Офиђе зитефђе 
тафеп преобути се, преобувати се; п. 
преобување; баё ЗЗебетитии зитефі тафеп 
нитити. 

ЗитефЕтф шта Ё. оправа. 

Зитеіфеп додавати, додати. 

Зийфіеп оправљати, припремати, припре- 
мити; п. припремање; јацбес зигіфіеп уљу- 
фивати; п. уљуђивање; {їй ђаВ 10 зшлфјѓеп 
нагрдити се; ©йше шлеп устројити, 
учинити, уштавити (кожу). 

Зимфитда Ї. оправа. 

Өйтпеп гњевити се, једити се, иједити се, 
срдити се, карати се, пркоњити се; п. 
гњевљење, јеђење, ијеђење, срдња, ерђе- 
ње; іф {ой 3йтпеп изљутити се,. ижљути- 
ти се. 

Өйтпег ш. ерчко, срдитко. 
Зи назад, назада, натраг; 
ме назад оог зїреі адеп. 
ЗитїЫеіреп, ишег ірет остати од кога 
(није остао од ђавола), останути, остаја- 


їп УЙепде 


40- 


два дана то- 


ти, заостати; п. остајање, заостајање; 
фет дитїй@ эп Мефеп реді потрагљив 
(јуне). 


Зитифбибеп одеијевати. 

Зисйфотеђеп засукати, засукивати (бркове). 

Витни фенбтејеп отпоручити, 
п. отпорука, отпоручавање. 

ЗитифесјаНеп одвратити, одвраћати; 
враћање. 

ЗитнејПеђеп узбјећи, узбјегнути. 


Зитйдебег ш. вратиша. 

Зигйёдеђеп назадовати. 

Зипађте т. презиме, придјевак, подријетло; | Зи а еп одлијегати. 
Зипађтеп дебеп прозвати; бер еп паті Зисифђа ен ваустегнути, 


заустезати (коња — 
уздом); зауставити, заустављати; п. зау- 
стезање, заустављање. 


Вий отеп, аці ейоаё іптег үріеђег запо- 


врнути. 

измаћи се, 

измицати ее. ш 

Зисіффоцђетп жацати се, жацнути се, пре- 
пасти се, препадати се, препаднути се, 
препанути се; п. жацање. 

Зигіффібеп повратити, заврнути. 

Зит фіебеп узгртати; п. узгртање. 

Зи адеп узбити, узбијати, устурати, ус- 
турити, сагрнути, засукати, засукивати, 
сувратити, сувраћати, узвратити (рукаве); 
п. узбијање, устурање, засукивање; іпітапс. 
батити се (батила се пушка). 

Запе јфте еп отписати, отписивати ; 
писивање. 

Зи фитасп засукати, засукивати. 

Зисі ееп повратити, повраћати; п. повра- 
Ћање. 

Зисйфіовеп, баё јео орет деп адеп тое 
кати, тоснути, потоскати, натоскати, п. 
тоскање. 

Зитиф терен заузбити, заузбијати; п. зауз- 
бијање. 

Зисистејеп уступати, уступити; иступити 
(иступи на страну); одбити се, прислећи, 
измицати се; п. уступање, иступање; дет 
Неїлете шр 1 оис) баз птфтеЦен ред 
атбћеси, іп беп ег {і егдіебі, зисисое јен 
ударио успор. 

Вие еп устукнути, узмакнути, 
цати; п. узмицање. 

Зисійоепдеп приповрнути. 

Зисйфеђеп завратити, завраћати; заустег- 
нути, заустезати; п. завраћање; і зи 
сййзіеђеп узмаћи се, узмакнути се, изву- 
ћи се, скружавати се, устручавати се; 
бет і зитифлеђЕ повукуша. 

Витијеп привикивати, привикнути, назвати. 

Зитипдеп рубити. 

Зијаштеп скупа (сви скупа); заједно, узаједно. 

Зијашиттепба еп згучити, савити што у гуку. 

Зијатитепбетијеп сазвати. 

Зијапипепбене(п напросити. 

Зијапштеп Тиреп спетљавати, спетљати; све- 
зати, везивати; згергетити, багљати, 
збагљати. 

Зијатитеибтефел покршити, поломити, 


Оп. от- 


узми- 


отпоручивати ; Вијапипепбтеппеп згорјети; зи ®Ш зијате 


тепбтепиеп згорјети се (ватра). 


п. од- | Зијаттепфипдеп накупити (свиња, волова, 


звјериња, друштва), саставити, саставља- 
ти, зглавити (што новаца); п. саставља- 


Па ; атан, РАН 
6 Эа Әц{аттепәтапдеп._ ЭЛЕЕ ӘЭшаттеп{теїВеп. 
__ње; Сејф аијаттенблиден зглобити; 
5 Нениџеце зш{ашшеп бтіпдеп скунаторити, 
____намицати, намаћи, набавити; п. намицање; 
ч тиђјаи етірегбеп, диўаштеп&тїпдеп епеча- 
< лити; паф ипо паф зщіапипепбтіпдеп при- 
‚купити, прикупљати. | 
Зијаттепогапдеп сабити, сабијати (овце, го- 
веда); савијати (као враћати у гомилу); 
їй 016 эш]аттепотйпдеп сабијати се. 
Вијатитепошијеп стиснути, стискивати, же- 
ти, циједити; п. стискивање; жофен беп 
@їпдеїп обет іп беп Ўйипбеп зијатитепо ти сен 
мељати; п. мељање. 
| Зијапиненјапдеп, аці бег јад) половити. 
| Вијатштпепефјеп сплести. 
= Зијапипелј у ен екрпити, скрпљавати; {і зи= 
5 јапипеп ј феп покрпити се; п. екрпљавање. 
_ Зијапиисијевен, бех т 1004. 5. зе! Пе 
зијаитеиј евеп саставци ріиг. 
Эщаштеп{ш@їеп, ооп сіпет УКепде збјежати се. 
_ Зијаштеп ив ш. саставци. 
| Зијапштенјидеп зглобљавати, зглобити, скло- 
пити, склапати, придјести, шипилити; 
п. злобљавање, склапање. 
Зијашитеп и тен свести, сводити; евозити ; 
п. свођење, свожење; зијаттиенји еп, 
Фташ ипо Этйиідоат свести, слећи (мом- 
__ ка и дјевојку). 
Зијашитепдеја еј! саборит. 
· Вијаитепдеђен ооп бес Ў пробрцнути. 
„О ијатитендејеЦеп, їй удружити се, 
Сајатитепђацеп сасијецати, саејећи ; п. саси- | Зијапипепјфитеп, еметфтаиде стицати; п. 
| јецање. стицање. 
| Вијаштепђенеји сковчавати, сковчати; р. | Зпјатипепіфијќеги слупати, начинити које- 
| сковчавање. како. 
_ Вијаштеиђте афнењен сасјећи, сасијецати. | Эщіапппепіраппеп спрезати, спрегнути; п. 
 Эијапипепјадеп стјерати, свитлати. спрега. 
Вијаитенацјеп купити. Зијатипен ефеп, беті шї етапђес |ртефел 
Эијапипепёеђсеп смести. шуровати. 
Зијапипеи ебеп слијепити. Зщаттепќеђ еп накрасти. 
· Вијатииеићи рјеп спетљавати, спетљати; п. | Зщјатттепіейеп намјештати, намјестити; дет 
___ спетљавање. ме #боїе зијапштене намјештало. 
Вијатшиепопшиси састати се, састајати се, | ЗијатттепНиппеп слагати, сложити (у пје- 
виђати се; п. састајање, виђање. вању); п. салгање. 
| Зијатистшииј Ї. састанак. Зијаштенјћоћ т. шейтегет егде склоп. 
| Вијаттешанј ш. сабо); Фет Зијапиплешанј | Зијаштеповеп убити се; побости (побола го- 
| _ фес Ми тиде збјег; бег Зијаптисианј 5е8| веда овце). 
Узо(кев, оет Уба аса Ва ађт аб теси са- | Зијапитепи тен сплити се, сломити се, сле- 
бор (јели било много сабора данас код! ћи се; врвјети, наврвјети. _ 
___ намастира?) Зијаттеи | изеп згрухати се, сурвати се, 
| Зијатитешамјеп стрчати се, згрнути се,| стропоштати се 
|___елећи се, стећи се, стјецати се, сргати | Зијатитеијцисфеп истраживати; п. истражи- 
| се, накупити се; паф дет ЭтйЙеп зијат | вање. 
шешашеп збукати; п. стјецање. Вијаштетђим: {б шї еїпеш аијатинен им 
Эщоттепїедеп сложити; зијапипепїедеп, еїпеп| заузетисе, заузимати се с ким; пореве- 
түе, иф савити, савијати: п. савијање; | нити ее. : 
зшјатииепќедеп, ооп еіпег УЙепде послагати; | Зијатипепітадеп снијети, сносити; п. ено- 
і эшјатишеп{едеп елећи се. шење. | І 
| Эшјапииеп(ејеп накупити (јабука, кршака, | Эшаттепітеібеп збити, збијати, сабити, саби- 
| шљива). јати,сагонити, укрдити, ст) а. стјеривати; 


Зијатттепіоќеп смамити, смамљивати, сва- 
бити; п. смамљивање. | 

Зијаттешб еп спојити. 

Зијапипепидђеп сашити, прешити, преши- 
вати; п. прешивање; паф еіпапдес зијати= 
теппіђеп испрешивати. 

Зијаттиепрајјеп ударити се, ударати се; іра 
ёшіапшепрађі слика, прилика. 

Зијапииепрійпбеси заплијенити. 

Вијатипептајјеп награбити. _ 

Зщшапппептойеп савити; {їй зијапипенто ен 
савити се. 

Зијапииепсијеп сазивати, сазвати, свикати; 
шћукати (кокоши); п. сазивање. 

Вијапитенс ен ітапѕ. стакнути, стаћи; іліг 
смицати се. 

Зијаптептипбеп грчити ; п. грчење; [їй) зи 
јапипептипреп грчити се, ` 
Әшаштеп[фаттеп грнути, гртати, згрнути 

згртати; п. гртање, згртање. 

Вијатитепјфацђеси згрозити се. 

Вијаттепјфаффеп поклати. 

Зијаштепјф!адеп побити, потући, искомар- 
дити, испребијати, слупати; ші беп ©рїВеп 
бет Ў егеіег щўашшеп{ФЇадеп, еїп ©йет\рїе!( 
потући се. 

Зијанипенјеферреп свлачити; п. евлачење. 

Вијаттеијфиве(и, шї бег ©феете истрићи 

Зщоттепіфийхеп смрскати, 

Эщаптепіфтеібеп написати. 

Вијатииен фиширјен грчити се. 


Вијапипетштејјен удешавати, састајати се, са- 
стати се; п. удешавање, састајање. 

Вијалипеткејел үгазити, згазити, 

Зијаптиетоафјеп срастати се, срастг се; п. 
срастање; 21061 зијапитепдета епе ШЗ 
Я аштеп и. ј. їо. сраслица, срашљика. 

? Зијапипетоетўеи етрпати. 

Ӊщаштшепо еп смотати, смотавати; п. смо- 
тавање; зијатииеп деш ге е пре повитак. 

Өшаштепебеп скупити, спучити; Йй) 307 
јатипетзіеђдеп купити се, покупити се, 
скупити се, скупљати се; п. склањање; 
і) зијалипепзісђеп 5. ©. оог Чабе турити 
се, згурити се; п. гурење; іс зщаттеп 
међеп, уот иф збјећи се. 

Вијатитена штети стесати. 

Вијав ш. дометак. 

НЕ ·_. Вијфиеп наслати. 

н Эщф@їадеп прилупити (врата). 

ЗВијфте еп, да Фађијаћ ті Сфтај зато- 
пити, затапати; л. затапање. 

дијђинекси замазати. 

Е Зијфпефеп кројити, скројити, покројити, по- 

резати; срезати (кошуљу); апрета зијфпе!- 

и Үй _ феп прекројити, прекра}ати: п. кројење, 

{ прекрајање. 

МЕ Вијфи ел садјељати, одјељати. 

, Зијфић ш. доплата. 

Эш ФфїНеп подасипати, подасути, потпраши- | ; 
вати, потпрашити (пушку). 

е мотрити. 

Вијеђг пре (прекувано); 
ситно). 

Зијевеп приставити, пристављати, примаћи, 
метнути (ручак, вечеру); дометнути, до- 
метати, припријетн, поријевати, поревати; 
п. пристављање, дометање; бтіпдепо зијеђеп 
прижгати; боп бег ©оппе прижарити, 
пригријати, припећи (пригријало, прижа- 
рило, припекло сугце); ђаті зијевеп при- 


врло; прем (прем 


врућити; ҙијевеп, піфбЁ ацијбӧтеп реп 
ототањити. 

Зијраппеп спрезати, спрећи; р. спрега, спре- 
зање. 

Вијраппет т. спрежник; ђе Зијраппегё спреж- 
ников. 

Зщіресхеп запријети, запирати; п. запирање. 

Зијріђеп зашиљити, зашиљивати; заоштри- 
ти, заоштравати; п. зашиљивање, зао- 


штравање; ои ипіеп зиірівеп подоштрити, 
подоштравати; п. подоштравање; ђеп $иј= 

_ паде! зцірібеп починити, почињати (коњске 
клинце), 

Вијрћиђен, еіп арб заврањити, заврањива- 
ти, зачепити; п. заврањивање. 

Вијатрјен притапкати, затапкати. 

Эшщіођеп, 019610 наспјети. 


« 


"ж. т? + АК МИА СРЧАНЕ ый ЖАСА, УУ ТОРУ А 997 | с, „<> 
ЧУ... 5 „ 4 Кё А а ЭК Е је 9 И ў м 2 а 
~ 4 о Ў 5 & А Р ” х = > А 
% “ | лаје | иф РА ки 
Зијаттештејен. Й 212 Зіюеід. м ке 
зијатитештефел, бос {іф йет{теїбеп зао- шп 5аз. ЗГиде тренути. О 
купити; п. збијање, забијање, сагоњење, Зштад ш. донос. У, 
стјеривање Зштеѓіеп, ап атрјен. затапкати. 


ЭштїшБефег та. долија. А Б: 


Эштіпїеп наздравити, наздрављати; напити, 
напијати; припити, припијати (воду уз 
јело); п. наздрављање, напијање, припи- 
јање ` 

Зштіпѓег ш. напијач. 


Эш ш. приступ, приетупиште; 
йаї приступачан. 

Зивемав поуздан. 

Өш сувише, 


Зиротопшпеп престићи, претећи. претуецата | 
п. претјецање, 

Зиросоштепо љубородан, љубазан (к дру- 
гима). 

Зиромацјеп претећи; п. претеч. 

Зшоафё т. приплодак. 

Зшоафјеп замирити се, замиривати се, за- 
расти (зарасла, замирила се рана); при- 
плодати се; п. замиривање. 

Зшоаде 1. приложак, 

Зшратеп причекивати, причекати; п, при- 
чекивање. | 

Зшоейеп кашто, каткад, кад и кад, ђађа, | 
ђађаш. 3 

Әшофет мрзак, мрзан, противан; аду. уна- 
точ; зиірібет 1ретђен огадити се; ба ЧЕ 
пі зиїрі0ег то ме мрзи. 

Зшоиел намигивати, намигнути; п. нами-. 
гивање. 

Зизађіеп доплатити. | 
Зиза еп прибројити, прабрајати; п. прибра- | 
јање. 

Врана ш. нггон. 

Эшападдатбе #. намет. 

| Вала дваест, двадесет; дваестина, 
десторо, дваестеро, дваесторо. 

Врата дет двадесети. | 

Эшейод8 утома (ићи, говорити што т. ј. на- | 
сумце, не знајући куда и за што). 1 

Зосі два; двоји, двоје; зтеі Ѕађхе ай, ооп ў 
иеп обет и бети двогоче 

Зїоеітӣђід двоцјепан. 

Зіоеіехїеї двојак. 

Эшеаф двострук, двогуб. 

Зое авд двоцјепан. 

Вие ере г. 5. боп ешет айе дволучан. 

Зіоеіјеї т. сумња, двојба. Ж 

Эшее!ра: еіп УКепјф ооп зіџееГђаег. тепе 
сувјерица. 9 

Эшееїп двоумити, сумњати, сумњати се, 
посумњати се; п. двоумљење, сумњање. В 

Зіоеід т.грана, загранак; со. грање; бей 
Этоеід, Веп бег Жене іт штиредјашен обе 
зшсйёбеидеп шиў, ши пїфї бароп пи бе 
110е ретірииоеі зи іоегбеп, ипо баии ам 
_ТаВЕ пуштеница; абдеђацеле Зе де оу | 


эт Эши 


два- | 


| 


> 


° зао ВК 
· Вредгојфешићие. 


4, 


И, 


ФешетјиНег сјеча; Зіюеіде ісеібеп разгра- 
нати ее. : 5 

Зета тојфетишие Ё. бестекф фе їшр[егпе Згосј= 
атојфеши иде двогрошка. 

ӘЭшетеппегїд: ейт зоеіеітегідез ар двој ка. 

Звеђипрет! двјеста. 

Зиеђађка: ређа дес 508 намљечак; 21061 
"јађивев Фа, ойпе Миесјећер без еј) (е2 
{еб двизе; ет моецађидед горе Ифев Сај 
_ двизица, двиска, увотка; зїоеіјӣбхідег 93:00ег 
двизак, двизац. 

Эшейпаї двапут, дважде, дваш; репа! дво - 
јином (више). 

Эшеїрїайїетїїйпге Ё. Није [бетпе Зтетрта= 


_Р фетишије двогрошац. 


Оре са двокатан; ресе банд, баё 

_ (товејфов тинаетефпс! двокатница. 

ЗтеНет други; ашп дшейеп Ја другом. | 

Зиеђађи ш. ӧхеђеШідег делз (прага 
козји рогови. 

Зе под двеличан. 

Әшет@, йрет зет Бїпбеп пријечати; п. при- 

Ё јечање — 

Зета ш. кепец, мањо, маљеница, стармали, 

пулак, пуФлачић, ешкерица. 

Зіоесцатіід геџав. 

Зіюетдеїп, апётадетп згеџати се. 

Зіретођасе 6 еіп мосбфискнаеа Зи штен 

кши Фитфђацеп просијек. 

Эше Че Е. шљива; Эше еп= шљивов се= 
теше Баце Эше Ге ц)епача, маџаруша, 
ножешкиња. 

Зе ф еттанђе Ё радовинка црна. 


са 7" 


Зоб ет. 


Вие! ш. рш Ме У ехе кото за- 
главак, 

Әпю1Чеп уштннути, поштипивати, штипнути, 
иштинати: п. оштипивање. 

Зіоібег т. поштипач. 

Эшйїтар[еп раг. уштипак. 

Ош@Їтар{епшафет т. уштинчар. 

Эііеба ш. пекеимет. 

Эїоіебеї ї. аШит сера лук црни, кромид, ка- 
пула. 

Эїоіеісафё Ё неслога, клање; 
биидеп завадити. 

Зод т. двоњак, ераелица, близанац; 
ріг. близни, близанци, близнови; 3082 
Пиде дебатеп близнити се, облизнити се; 
п. ближњење. 

ЗоИпоавјфшенес Ё. близаница, близанка. 

Зїоїпдеп нагонити, усиловати; п. 
њење. 

Зіоїти ш. конац; шї Зои апё{НЧеп искон- 
чати (чарапе). 

Зиизапђ п. грефез курђелица. 

Эїоісијађеп ш. конац. 

Эїоітиіріпђеї Ё. штиљега, друга. 

Зиоеђеп међу, између. 

Виц ш. задорица, зађевица, свађа, кавга, 
чегрет. 

Зі: феи цврчати, цвркутати, цвркнути 
жуборити; п. цврчање, цвркутање. 

Вишег ш. 91їаНе сустримак, мелез. 

Это дванаест; Узађ. ооп 2050 дванае- 
сторо. 

Зоб ет дванаести, 


їп Зале кафе 


Нафта. 


ваен. 


_ ЖбјаЦен: оот @Хацбеп абјаЏеп тасеп поре- 


“ пити; рот (Ханбеп абјаЏеп порепити се. 

Ябийвеп, бит беп Фебтацф абийвеп поърга- 
ти, пођрдати; битф басен {їй абийбеп ско- 
пати се. ў 


96рібеп: типоши абріїеп озобати. 


УГртеђен: поп еіпет апдепоштенен 'еіпипид 
абтеђеп преокренути. 

96тісбеп: пісі абдесіфіеі неук. { 

9066 ееп: шї беш ЯбеБїеїпе арјфгецен ото- 
чити (ејекиру). 

егп: деафетјез апр орање. 


_ Эта, газ! Омиш. 


90е: десете остарао, остарио. 


поте, ©}, бе; Ојеп Сентандрија; еіпег ЮП 


Србе. 
©ї. 9 поте Сентандријанац: еіпе ооп 6. 
9поте Сектандријнка; роп ©. Уидте сент- 
андријнски, сентандријески, 

9пеНеп, ипіетгіфіеп наметати, наметнути 
(кога на књигу). а 

Запретбет ооп ©оЇбаіеп купивојека. 

ЗГртеГ: Обен барои авајлија, бедрика, бјело- 
јабука, будимка, будимлија, кадуманка, 
кисељача, коњувача, краљица, поскурња- 
ча, сарајлика, тамјанка, тањирача, хамај- 
лија, првењача, шареника, шербетлија, ше- 
ћерлија; еіпе 9(тї їреібет, {їй ег УГрјеГ само- 
никлица; еїпе 1 тоібег, {йрег 90е ђу- 
лабија; еіпе 9[тї  еіпег, |Иићет, Бат!ет 9[р[е[ 
чавољак; еіпе 911 тофде се ес 9[р[еЇ пру- 


наго- _. 


9(сбейеп. 


товача, прутуља; еіпе 911 {антет 9[р{еЇ че- реге аде! ш. маљица, а 
њача; еіпе (тї Бейес 9рїеї іп ©Хаоопіеп | Зіспе: 9(1іеп бароп беганица, 


срчика јабука; еіпе 910+ УГрје( цир Эітпеп 
видовача. 

УђеНеп : баё (еатђенеје рађевина. 

9(1рбоді т. треће азрћодејив а1биз чапљан. 

Шеш: |фрете: ОП ет пијехња, хропња, 

- сипња. 

За орјен: бе Ур тене ашб орјеп посјећи 
воденицу. ; 

#ш{тїйгеп: еіп їоепід аціхйбхеп, шїфеп про- 
мијешати. 

Уа ђфастен: ооп Фипђен ође: йеп аијде~ 
фасе (тое сугреб. - 

Уовеп подригнути ее. 


Уа ђацеп: её ане аиј јужи се (вријеме). | Э1еіфеп: піфі ди! деб(сіфіе Сепирато жутица 


Уаартшфен п. бед 

9и8еіпапбетотеђеп: 
ђеп распредати. 

9цдеїпапбет[Птебеп 
јежати. 

9ивеіпапђехашіеп рашчварити се. 

9шёатабБеп: паф бег Жетђе апёдгабеп покопати. 

Угигђешеп, і изјаукати се. 

Зигјофен : бег (еї Ђетанејосћ, епіїоёі ма- 
миаспра. 

Вафбипде Ё. тегопіса ђесеађипта разгон 

Бап п. бре, баз Фапіеї пантљика. 

Ваті: јфипртђ {йт Ва: квасило. 

За ши, еше 92+ мислићен (ситни босиљак). 

Ваши: 9(тїеп бароп натупијерка, писка (пие- 
ковина), стокожа, тила (тиловина), Фу- 
љика, чесвина. 

Ваш фиоалити, еіпе 901+ еббахет Вашијфурати 
шкрипавац. 

Зефетр а ш. реліла еіппађатіпа бабино 

о 


бајјета ижимање. 


избјећи, избјегнути, изб- 


ухо. 

Федтајеп: ўі тїї еіпет дапзеп башт бедта= 
{еп опрцати, опуцкати, опуцати (піфбі осу- 
цати). 

Феђбођ+: беђој+е Зацђе гаћан (голуб, у којега 
је перје доље по ногама, као гаће); еіп 
Беђојћед тапепзишег гаћанка (жена или 
дјевојка, која носи гаће). 

етеНеп: бе 1008 Бетене! редиља. 

Вегіїрті грегђеп прославити се, прославља- 
ти се. 

Зејфпефен: Фе 90де! абјфпефен, Бејфиефеп 
срезати нокте. 

Зејфиобтеп душом поднијети. 

Зејећен : типо штиђег Бејебеп а. 8. еіп [ер 
тї С©фийгеп околоматити, опточити. 

енбеп: {і Бејиреји, рот Фтибе, баз іс бег 
Кафе испоганити се. 

Веіеп: рад Фејеп богомоље. 

ВеНеїп џебрати; п. џебрање. 

ће ест, џебрак. 

лепе: бе #?афзиф ооп беп іепеп зит ог} 

‚— рйапзиид пријесјед. 

_ЭепепїргЬ ш. трмка. 


214 


Веи: іф ші Шеп ап етен апййпдеп оба- 


беп Сіті аигетапретте | 10 аці т. бев Офајез блек. 


г @тпецегп. | 6 | 
биогратка, бје- _ 
лијанка, жутица, инџирица, јерибасма, _ 
јесењача, јечмача, кадуманка, камењача, 
караманка, медењача, мишћетинка, окру- 
глица, свилаица, свилајца, седак, такиша, 
тврдија, тврдокорка, тепка, топузлија, _ 
усеинбеговача; еіпе 9: @гїїйўбїтпеє јагод- 
њача; сіпе 911+ їрӣјјесіде пси водењача, 
пљускача; еіпе 91+ Фіспеп квргаја (нека- _ 
ка крушка, по којој имају као мале кврге) _ 
еіпе ЎтЕ Вилен криводршка (некака круш-. 
ка е кривијем дршком). | 


везати се, навезати се. 
(платно мало чађаво). 


іште, еше 90+ веелиген, васлеђен. 

Фодеп т. Фаріег табак. 

Фођпе: Зен бароп бобица, клокочипа. · 

Зођпенбја т. Фоппетбатї вейиш (ејери ша 
бобовник. 

Фтефеп: дебтофеп ломан; уотеге баё беп 
дебтофепе бљувотина. 

©тїпдєп: бе беп Офишети и. |. їр. бад (еп 
юот апе бхіпді ручконоша. 

ЗВитаеГроти ш. ігіршиѕ ќеггезігіѕ бабини зуби. 

ибен: ег ба [йт 90е дебцве на њему се 
сломила кола. 

Сајт ш. епдбјфез даб иф газимир. 

бђашрідиоп ш. акагїейз сатреѕігіз рудњача. 

С тоштац! ше|іѕка оејанз љубица (трава, 
којом се кошнице мажу), матичњак, маца. 

Феђпеп: дебђеђи! завојит. - 

Фіепег: деђоцатег ®іепес ејвала. 

ће, еіпе 951 сјекавица. 

Фот ткацф, еіпе 901 оароп вукодржица, | 
(дрво, на коме је врло често и ситно 
трње). 

®тапдеп: деотапдЕ широм (иду људи широм). 

Фифеп : дери аду. полегушке. 

Фитфиетнен, ећра деп дапзеп Рад преплакати. 

Фитфјуф адеп пропадати (пропада хартија). 

(Еђтен: дееђтЕе часни. 

(иђе УПфен бароп бјељ, граница (фцегей$ 
еопїегїа), грм, лужњака, стрж. 

(тијаЏеп: е8 ТЕ Ши аш епипа( етдејаЏен 
звекнути (звекнуло му у главу). 

(5їпђетіраїгеп, їі заваљивати се. 

Стріп: еіп етріпойфег УКепф човјек 
рутава носа. : 

(тБеНеп напросити. 

(трје: Убеп баооп голубњак, плећаш.. 

Стотине # ПеПапШиз форегоѕиѕ _ морска 
репа. 

(тдебеп: пафеіпапдег етдебеп иепредавати. 

(рецеп: фит Оешеп етїапдеп изјаукати. 1 

@тпенегп, пеи ђіпзитшафеп приновити, принав- | 
љати; п. принављање. > 


„Ж бттееп. | 215 ах Уа беетба ши, 


а [їоіидепо бе @ Їїатте еттедеп | ума-| кака трава, у које је цвијет као у дје- 


хати ватру. телине, само што је жут). 

_ тмеђен: паф ипо паф егдіеђеп заврћи. Оојеп: еіпе 911 бхейе Оојеп шалваре. 
айтеп: дејађтеп Еопилен довести се. Оифераф на кркаче (н. п. носити дијете на 
ўатбегјфатіе 1. ѕегтаіша іїпеіогіа ерпак. · кркаче). 
Файеп: біпђитфјайеп препостити (он ће пре- | 5йђпег: Өйрпег бетбеїти{еп ћукати п. ћу- 

постити седам недјеља). кање. у 
егбађотит. клен; у Студениции око Ибракун. | ӨйЙеп{тифї, еіпе 910+ сјекирица, 
бей: јене ©еппе 'бобовњак. ипо: уши биде ош јадеп ошнути. 
@їїфегпеВ: ба у фестећ гриб іпё ајет {епїеп | иі илијнштак. 
загрибитп, грибом захватити по води. - |Хохбепоіеї Ё дірѕаепѕ олию чешља. 

_ біфойег Ї. видра. Фаве: пис 8ш Хаве јадеп пиекати; п. пие-: 
5101е: еіпе ті оет вишњица. кање. 
їрїепдетїйї п. еше тї %уоепдегібі пре- | Фаштеп: деѓїації куповни; 008 си купови- 

бранац (т. ј. пасуљ). на (едепјав оош зи баще тенојен. 
1еіВід: рег еібіде тбейег усталац. ее, аїё ЖЗетбена 068 Слидена пјевало 
«ни бота петорошчић. фета. ж 
"@аїоррітеп) аду. узагрепце (потрчаше коњи | Фет, їп #беїпбБегде је] пивница. 

т. ј. загребавши). Фецеђен, НахЕе ђијеп хрипати. 
Ф@атепБаЦапїпе Ё. Ђајашпа шпрабепз Ђел- | фен: еп барои алица, аршлама, ба- 

замин, лијепи човјек. баје, видовка, врушкиња, дреновача, ду- 
(береп: ацёеіпапбег, оехјфіерепеп себеп разда-| бак, закићевка (рана, црвена), зворникли- 

ти, раздавати; п. раздавање. ја, карашлама, млеткиња (велика), рдут 
(бере: ба. рине (ере! бег 9ођаштеђапет,| (река се), рскавац, рскавице, рушт, црница. 

- паф Ў од ићиндија. Фофеп : баё Фере варење. 


_ @едепйбет: бег дедепйбег ообиепре 9афбат | 9091, еше 91+ раштан, раштика. 


пенџераш. 00е: шї Эфе бебейїе дій ђепое ође 
(ебеп: і јан деђеп находати се: Гапд-| попрет. 
{аш мир Берафна деђеп вадити (ходи- Яӧпід: баз фей бег ђе. ӧтеі Фбтиде бого- 
ти полако и помњиво). јављење. 
(бе! бђо(а п. рујевина. - Сојен : ђаз Феонеје окусак, 


„ФебеђЕ љубимни, љубазан; бег Фебебје дра- | таца куштрав (кокош.) 


ги; љубовник, љубавник; бе @сїїебёе драга; | Фаш: леп бароп бијело зеље, бодаљ, 


љубавница, милосница, љубовница. стратор, шеничива; еіп етоіӯіебез таш, 
(бептйје, етпе 911 бобња. | аї8 Зидтемена еіпез $\іебезітапїз околочеп. 
(ешетеп п. устручавање. Глигорије Лазић каже (у својој „наравној 
_ Фејфиађећ кљунат. историји“), да ова трава управо има и да 
(бефоиз репат. се зове Ме ©{егпб1їеЇ сепїапгеа сајситара. 
ФераНетјфај! Е пе ераНетјфај ош бјеп. Фташифен, еїпе 910+ зељаница. 
раскумити, раскумити се. Фени Ерм. 
(та еп грчити. Фубиеи : дебсби! крунаст (кокош). 
(бтапаіарјеї, еше 24, пуклаш. Фтйиппеп: дебшшипиеа Венда 4. 8. еіпе шеше 
(тепдет: беп ИЯ @тепгетп. цеђбтід кра- Пије, Фое кривадак; деїсїті гурав. 
јишнички. ёйтЫ18:_ (шеп бароп мисирача (бијела бун- 
@тїп{еп} (афеп склибити се. дева, будева), мортубака, тврдокорка 
_ апд: тїї Іеетеп Обибеп празнорук. бундева, тутлић; еїпе и еіпет 5 итртве 
апр штпагдеје са: ӧіејеГре ацјібјеп разор-| боровић. 
___ тачавати; п. разортачавање. Әйртшеп: дерті їшегйеп узети се (узела му 
Фађеп: бег (веђаве мрзећи: на мрзећему ку-| се рука, нога). 
ћа остаје. Хаи: еіпе 917 обе ©анф) врањи лук; ете 


_ Фешеп, ооти Уееет, 99110 ујати; ђешепо зщјоте| 9[тї Сапф ложањ, 


тептијен свити. хлеруештет та. радовинка. 
| Өїпйбетїїйтеп: превео би га жедна преко еден: еіп ©йБеї, бет (апде де[едеп абы 

воде ег 1{ї ипдете т ид. посталица. 

ФОташпасфеп, пеш приновити, принављати. Није, еїпе 97+ лећак. 

_ Обђе: ш фет п@аўтїїфєп ©{еПе їп Ме 69000 | одоиїепепісибе !. чавка (јака). 

_ үвретен са (ес ш. Штесђапојег бет во теше грө- 

отп: еіп „Бај обпе ©бгпет баура. шићар. 

Обтпен, деђдтпі рогат. Жашбегбаши: еїпе 911+ пет 9аиїбеетБашт 


богпїее та. 1оёџѕ еогпісшаёиѕ звјездан (не-| мурвац, дивљи дуд. 


Уееср{Гапзе. 


Уеетрїатзе, еіпе 9(тї мурава. 

Жейт: шшошейс камо ли. 

ееп: Оте Зец, да ©аё #Зей паф бег %еібе 
дето ен 100 попасно доба. 

Жепфеппбтбегїїф курварски: 
варски, т. ј. из пријеваре. 

Эф] юаш ш. егесі ўа отити млијечница. 

9опаіхоје, еіпе 1+ бокељица, бокељка. 

пф: эши 959и) їреібеп калуђерити; 
калуђерење. 

УопотефјеГ ш. мијена. 

9ӧтоет ш. аїё Ффнпрјрох ит крвник, крвнов. 

ипо ш. јфипрју ф лабрња: сад ћу те по ла- 
брњи. 

#Йитштепї: шигшеїпбеё #ба{{ет жубер-вода. 

#атсе Ё. дебе пагеіѕѕиѕ рзепдопагејззиз зе- 
лена када. 

Жен: уоп пенет (ашбацеп) изнова, 
це (сазидати). 

Жоппе Ё. дувна. 

9:001, (ба еіп @тацепдїпшег ооп Нови, 
новкиња. 

9йфіетп, іп бег Ўерепёаті на ташће (ја сам 

_јоште на ташће т. ј. нијесам ништа јео), 
ташће, наште срце. 

Обетресјфитепес ш. крзларага. 

Оре, еіпе 911 дробњача. 

Ўрапѓеп рог. ооп орјђаш! оглава. 

Фарре[1. Јаблан, топола, јагњед и јасика (ове 
је налик једно на друго, али се опет јед- 
но од другога разликује, које мање, које 
више и т. 4.). 

Фата: еіпе УЙйпгде орет пиг Мефипидзитизе 
ооп отефиа фата золота. 

Фајіхеп: её рајјіхі може поднијети. 

Фүеестйпзе Ё шепШа рірегќа нана. 

Фіапзе: 9(:іеп бароп бабина жила, 
душица, бадаљ, 
бјелешина; бобут, божја плахтица, бреће- 
рина, бушина, веље зеље, видац, видови- 
та трава, видовчевица, видичак, сагіпа 
асапёћіќоіа вилино сито; вихоље (трава, 
која има црвен цвијет), виш, врањак, вра- 
чји нокти, грохотуша, грчица, гуњица, 
дебелкоса, | дивижлица мала, дланце, дри- 
језга водена, дрозгина, Ѓќецегіши топќа- 
тїш дубачац; желудара, звонич, здрави- 
њак, зече, зечја ступа, зимолист, иван- 
цвијет, ивање, искрица (у Сријему, нека- 
кав цвијет као прстенак), јагочевина ргі- 
шиша зПуе5 15: јасен питоми, кека васіі- 
{агіа за она; кобиљњача, комин (див- 
љи и питоми), корњачина трава, кострика, 
коштан 50огошш ћајерепзе; коштањ, кош- 
трике (некаква трава, што се једе као у 
_ Дубровнику куке), кошутица, кравачац, 
кукурјак, кумрино грожђе, курјачје, куш, 
мјесечник, мукиња зогриз апа; оштрика, 
пауља ћогдешт тюшіпит; праскоч 816- 
сіѕа |тапзујуашеа; преденце, пријештак 


убио га кур- 


П, 


ИЗНОВИ- 


216 


півропе зашта; прилип (некака трава, 
која се у Дубровнику зове дријенак), са- 
раџика, сладун диегецѕ еѕешиз; содорина, 
спрежников, сријемуж, сријемулка, срије- 
муш, еријемуша аши итзїппш; стара- 
чац, етокласа, тичји нокти, турчин-цвијет, 
ушивац, Феслиген, харлина, црквипа, црно- 
главац, чемин, чучег, шемишљика, шушка- 
вап. 

Ф аштеп: 9 еп Бобом бардаклија, зерделија, 
јајара, јајача, мигавац, муцавац (тїп), 
пандара, пискор, трновача, џанарика. 

едеп: денеде гојан (гојни), гојани, гојајли, 
одгојен. 

Фотааћ т. рог аесса ојегасеа, тушац. < 

Олине, еіпе 11 дуњац. 


аб ш. бе бет Форреіхабіс ме Әйе, 
Ме бег @ГапЬїдес Бера (је апбете беіві 
пиле, ао Ўеппе ипо ОНђи(ет) квочка. . 

Эаўеп разграбити. 

Яйшфегп: детаифете Зіеде обет ©фај пастр- 
ма; еіп ОНЕ десйифесіез еф“ вјешалица 
(меса). 

ебе Ї. соПесё. лозје. _. 

ее 1. оет (папа бех Жеіќе 2. 8, бет јен 
зарудак. 

еше Ё. пай бес Међе: шафеп починити; 
дег ее пай) дебеп, {йип обредити. 

еіп, рит: теіпег еј цијело вино (без 
воде). 

фенети: пофта!ї8 тебеги пречинити жито. 

еппеп: ет таппіе бет бабе зи шумагеле 


(ібетддаўо). 
Јйефеп тукнути. 


бабина |оддеп ш. еіпе 91+ ражуљица. 
сајатастов 5 бјелушина, оеп: рад (его е савитак. 


©айзеп: деја(деп слан; еја(депед ееп осоли- 
ти се. 

©фа!е |. ођле Сфоје бескорка;н. п. бијела бун- 
дева, мисирача. 

©фаїойе +. аит азедошешт аљма. 

©феібеп: ме (ејфіебепе пуштеница. 

©фепїеп: дејфеп даровни; бег (ејфене 
даровник; баё ејфен ће даровнина. 

©фецпе {. еіпе 911 ©фецпе {йт #шїитиз ко- 
тобања. 

©фаї ш. іетриѕ око, слијепо око. 

©фаһийве Ї. дријемало. 

©сфеібеп свући се; дееп {опппеп при- 
вребати се. 

©&ГЇенӊе Ё. бе! дедупејег (Са енве самотег, 

(С фиећеп : тії дејф ојепеп 9[шадеп Бїпеїптеппеп 
ћорлаисати. 

с, |ифеп шлинговати, вести. _ 
Сјфинсен: дејфти гиздав, пш китнаст, 
китаст. 

©фпей: јфпей шафеп убрзити; тап ја 
бет Мире, рет шап шї бег ы. 


С фрадег. 2 
отођЕ убрзићу ја тебе! | Гасјал {е се- 
1егеш! ; 


С фиадет: јетапр ©фіюадет пеппеп евојакати. 

©фіџати, еіпе 901 виловњача, лудара. 

©сфіратабифе Ё. сагріпиѕ огіепіаііѕ црнограб. 

©сфіреідеп прећутјети. 

©фшипа: бет #теде еіпеп (О фрипа дебеп љуљ- 
нути. 


©едпеп: деједпе! благословен. 


©еђеп : о{ї јеђеп виђати; п. виђање. 

©епдеп: !ра8 апдејепді (015 паљевина. 

©епїеп: Ме дејепНе ©{е(шпд ник. 

©еріешрет п. рујан. 

©іеђеп; дејобепез Саїг тузла. 

(Српипешрита !. огорапеће воловод, волово- 
дац, водњача. 

Фриђети: дејопрет аду. посамце, напо се,. 

©рппепђіве 1. Раше описи ће маһа. 

©раппеп: [і дејрапић аш ееп разапињати 
се, равапети се. 

(Сратде! ш. вилина метла; еіпе 91+ ©ратдеї 


кука. 

©раб ш. (®едепіраб одшалица. 

©рејђетотфеї Ғ шогећеЏа еѕешепіа варгањ. 

©реїг ш. {тїйеиш ѕреЌа крупник. 

©ріБ ее ш. хапіћіпт зрповит боца. 

(Сртефен 21 иде үртефеп исказати; |фпеЏ 
ий ипрет као ф |ртефеп бргљати, брбља- 
"ти, брблати; бес пе мир ипоетапо не 
_{рїфї бргљало. 

©рхіпдеп : дејртипдеп їопипеп п. доигравање; 
јо шей јрхіпдеп 418 еіп опђегег доскочити, 
доскакати (коме); п. доскакање; доска- 
кивати; п. доскакивање, 

©їіейеп запрдјети |фетађајћ: запрдио некаку 
кустуру за појас. 

бе еп: баз еођјепе покрађа, одора. 

Си: Неіпе ©їеїпе шкрапа; еше 90+ ©{еїп 
зврет (мекан камен, од кога се кад се 
стуче мијесе пријепње); еіп еј дедтйпбег 
{ес ©{еїп станац, становњак. 

©іеіпеіфе Ё. бјељ. 

беја п. бе їреіВейе 9101 ©їіеіпјаїз сланик, 

©їѓеіпјате ш. |Ићозрепашп оҝеіпаје врапчје 
сјеме. 

©іетбеп: деїотбеп самртан. 

ФНипиеп: йБеї деј пии! третђеп осјетити се. 

©іоїеп подрепити се, подрепљивати се. 


17 


Зіоіебеїдетӣфа. 


©ітапф, еп бароп слаткогрм; шипурика 
(дрво бодљиво као ружа). 

©ітейеп: фе ИтеНеп вуку се клипка. 

Стен ррвјети. 

©ішвеп: цеиві кусаст, кус. 

тибеп размутити. 

Ишгїпдеїп ипо оог {іф ђетітеібеп захлапити, 
зајмити. 

Цибташ, еіле 91+ братичина. 

Жетїтїебепет ш. дахија. 

Ж етшапої: еїпапдет (18 Жетшапбе ехеппей 
еродити се. 

31е есі: ес Фоппиј отебекђЕ ђеше поф доћи 
ће колико данас. 

Фотђапдепјеіп: 10 оотбапђепјеіи п. нестадак. 

отопипеп: піт Ки е8 оог учинило ми се. 

ок иђ п. верта. 

Зоки [ениџано ГЇ. верта. 

Хбајјесентесфеп п. каблић. 

9%Вајесте[опе, еіпе 911+ туркиња лубеница. 

9%Верегбаит: еіпег Оет 21061 аштефї ќеђепдей 
Фа ен, іп бепеп бег 5ереграши (іеі стат- 
ва, стативица. > 

Убедбеђтеп сплавити (сламу са 
гумну). 

беде еп, {іф искрасти се, искрадати се; 
п. искрадање. - 

Збете Ё. баё Фоа бет запх саргеа ракито- 
вина. 

9%еіптебе, Зен раооп кратоши а (некакво 
црно грожђе и од њега вино), малваси- 
ја, осипача, пљуца, смедеревка. 

Убепиташђе Ё. 9(1еп баооп бимберово грож- 
ђе, братковина, кадарум, лисица (те), 
пјегавица, плавка, пуцавац, сурац. 

бетбисђе Ё. сатріпиѕ Бебшиз бјелограб. 

Убетреп: её о пїфїё ратаца непик! 

беде: іп Ме іџейе 98611 паша |ф шетјен 
отиснути се, отискивати се (у свијет); 
затурити се; её еіпет іп #бет[еп зирот ин 
одбацити. 

Я91ітиегаїріереї Ё. ааш Аб озци аршлама. 

Убот тен ш. инат, свађа. 

Зети бсииа, 5 Жерошоп расап. 

Витае ФБаши ш. сећа апзїтайз кошћела (не- 
како дрво и род), у Хрватској копривић. 

Зтріебеї, еіпе 9:1 ргоІез а1ііі серае арпапин. 

Зилебегдетшафа, еіпе 901 мошкет. 


жита на 


ГЛАВНО ИЗВЈЕШЋЕ И РАЧУН 


з јез 
о народнијем прилозима за издавање књижевне оставштине 
Вука Сш. Еараџића. 
| 
| 
[ 
| 


Мјесеца Јануара године 1865. склопи се у Бечу на предлог Дворскога 
"Савјетника Огњеслава Утјешеновић-Острожинскога одбор за издавање Вуковијех . 
дјела, који одбор издаде истога мјесеца сљедећи 


Позив. _ 


Народ који не зна уважавати велеума својијех 
и дјела им, не заслужује да му се рађају. 


Нестаде нам најзаслужнијега радина на пољу књижевности србске, не- 
умрлога препородитеља њезина, старине У 


Вука Стефановић- Караџића. 


Шта је Вук народу сербскому, шта ли читавому јужному и свему осталому 
Славенству, моћи је само тада довољно просудити, кад се обазремо на про- 
шастност нашу. ў ; 

Народ србски основа, као и остала племена југославенска, већ у древно Њу 
доба како тако темеље државнога живота свога, и доказа у петстогодишњој 
крвавој борби жарку љубав к слободи и к вјери Исусовој. Бранећи ове светиње 
своје, сатвори дјела витежка, достојна најславнијех народа свијета. 

Али просвјета његова небӣ кадра на пољу књижевности све до нашега доба, 
да развије уједињене снаге, потребите одличну успјеху на стази к високој цјели 
човјечности, душевне слоге, усредоточене у обћем, живом, народном језику 
књижевном народа свјестна, који у свем задружно дише, мисли и ради правијем 
народнијем духом. Д 

Сашта бй то немогуће просвјети србској? С тога, браћо, јер вође народа 
србскога на стази народне просвјете бијаху ударили њеком странпутицом, а 
народ неразумјевајући својијех учењака, не пође за њима, већ заостадё тужан. 
| без наставе, без заштите и љубави, налик сироти без родитеља, те паде у 
духовно робство туђинско. 


н Народ србски — као и сва племена југославенска — као такав, духовно 
| живио није! А тјело, у којем духа није, осуђено је по природи на разточење 
и пропаст. 


Тек Доситеј Обрадовић и Лукијан Мушицки замислише — али наш Вук само 
показа класичним примјером, сликом и приликом, прави пут и право средство 
душевному напредку рода свога. 

Вук му даде средство у руке за обезбјеђење будућности своје, ваљаније 

_ него ли бритка сабља, ма била н староковка Краљевића Марка. 


222 


Вук разави барјак душевнога напредка, н углади нову стазу, којом ће 
народ наш стигнути у коло просвјештенијех народа; и као други Мојсија, отвори 
народному духу нашему у жедној пустињи незнанства бистро врело живота 
народнога. 

Он порони снагу своју течајем половице вијека, у непрестаној ревној 
радњи на корист, славу и дику рода свога, 

Он засегну сретном руком у дубљину народнога живота, те изнесе на видик 
на дивно чудо изображенога свијета, све само сухо злато и камење драго, што је 
дух народни и у несвјестици својој као нехотице дивно сатворио, и оставио као 
градиво сретнијех руку, сретнијех кољена, 

Он разабра и принесе драгоцјено то градиво, којим би се поносити могао 
сваки народ на овоме свијету, за узвишење сјајнога храма просвјете наше, _ 

Он положи већ свјестном руком чврсте темеље храму тому, и ужеже у 
њем свијетлу лучку знанствена рада, на радост и дику читава славенства, на 
корист свега ученога свијета; а омладина настави веселом руком дјело славно. 

Он пробуди нехотице, више него итко други, понос народни у славенству 
јужном. У Хрватској наиме могао се само иза Вука појавити Гај, и основати у 
троједној краљевини садашњи језик књижевни. 

Шта ли би било од Србаља и Хрвата под угарском круном, да их затече 
ломна година 1848 у положају старе душевне несвјести, без заједничкога језика 
књижевнога 7 


У истину голем културнохисторичан и политичан посљедак Вукова рада. 


зањекати се неда. 

Бит ће још борбе и напора за народност нашу. Али сад већ, послије 
Вука — није нам, ље, бојати се народне пропасти. 

Сад већ познајемо род свој, оцјењујемо силе му и слабости. Знадемо један 
за другога. Имадемо средство међусобна поразумљења у живом језику народно- 

књижевном. Већина дише нас већ једнијем духом, јер црпимо храну духа свога 
на једном истоветном народном врелу. Код све наше спољашње неслоге осјећамо 
већ сада утјешиви глас у срцу, да ни све силе паклене нијесу кадре, да нам 
осујсте за дуго благодат нутарње душевне народне слоге. Мотримо сви заједно 
и памтимо наше пријатеље и наше злотворе, наше Фараоне и Искариоте, њихове 
муке и робство проклето, а мало тко већ мари за мисирске им лонце. 

Свијет знаде за нас. Опорависмо властитим мачем и властитим пером 
својим да пишемо хисторију своју. 

Голем корак учинисмо напријед на Вуковој руци. Натраг већ нећемо сад! 
Да, надат нам се, ако узтрајемо на тој стази процвјетању и обилному плоду 
поносита дрвета народне просвјете, које Вук засади и одгаји брижљивом руком, 
роду на радост. Слава му вавијек! 

То је Вук Стефановић-Караџић народу србскому и хрватскому, то чита- 
вому славенству. 

А шта је, браћо, народ добротвору свому? 

Већина просвјећенога народа нашега завоље, истина бог, и одликова 
свесрдним признањем дјела Вукова. Голем је успјех његова труда. — И онај тко 
баш не пише азбуком његовом, па исти противници његови, разликују врло 
добро љуску од жгарице, Форму од садржаја, те пишу дан данас само његовијем 
језиком народно књижевнијем, и наслађују душу и кријепе дух свој плодом 


разумно удешенијех сборника његовијех. А с тога немања слава Вукова, што 


ПАЛЕ НЕ Ара БЕБЕ са ресе пена Арарата ера ла дасака бер а. Двина да 


Й 


Є &. | 223 


"му веле противници: „Та каква је то мајсторија писати материнскијем језиком 


својим“ — Да, лако је доћи у село готовом стазом. Лако сад ићи Колумбовијем 


"путем у нови свијет! 


Бујно нам се развија књижевно сјеме, посијано Вуковом руком од Дунава 


до Сињега Мора, ма и било понешто и кукоља у његовој пшеници бјелици. 
Изабрат ће га вјешта рука разумна радина, а на духовном гувну дигнут ће у 
вјетар пљеву критична вијача знанствена суда. Омладина наша кш; слава 
Богу, Вуковијем духом! 

Красна награда племенитој тежњи племенита духа. Али све је то, браћо, 
само наша народна корист. За Вука жива не учинисмо ништа, Остависмо њему 
и труд, и бригу, и трошак за богати собет душевни, те сједосмо, звани и незвани 
за готову совру. А сад, гле жалости, гдје кости најврједнијега Србина почивају, 
гдје им мјеста није, на малу нам славу, у земљи незнаној ! 


Ако и нијесмо у свачем једнога мњења с онима, који нам предњаче на 


пољу духовном, не смијемо заборавит на цјелост њихова рада, на корист на- 
родну из читавога големога труда њиховога, не смијемо их с тога потварати 
хрђавом намјером. А народ, који не зна уважавати велеума својијех и дјела им, 
не заслужује да му се рађају. 

Сада браћо, буди нам на уму, како да приступачна учинимо народу 
Вукова дјела нова, која још бијели свијет угледала нијесу, а с временом по мо- 
гућности и стара, доселе штампана, којијех сад већ страном ни пошто добити 
није, да се тако народ узмогне користити трудом вриједнога књижевника свога. 
Буди нам на уму и тужни положај удове Вукове, старице од 67 љета, њезине 
удове кћери, и нејака унучића; јер Вук живљс и умрије у веома оскудном стању. 


Смјернога и чеднога старину држаху многи за човјека имовита, јер никому . 


не досађива, да стече за невољу Мецена, и стога њеки мисљаху, да му благо из 
облака капље. — Тому неби тако. Вук живље вавијек врло оскудно, трошећи оно 
подпоре што је добивао из Србије и Русије не само на уздржавање прије много- 
бројне породице, него н на честа путовања своја у књижевном послу, те на 
издавање књига, па се нађе већ у невољи таковој, да мораде продати драгоцјен 
прстен, почастни дар цесара Фердинанда, да плати штампарске трошкове. Што 
више, и лани код издавања четврте књиге пјесама, бијаше старина Вук у 
"великој неприлици, круто осјећајући, да му се иза по вијека непрестана и неу- 
морна рада за добро народа свога, у 77. години доба свога, јоштер вавијек 


борити бијаше невољом у погледу материјалнијех средства код издавања књига 


својијех. То бијаше непосредан повод, да се наш Вук забрине, разболи, и легне 
на самртну постељу. Дух неби клонуо, али тијело не поднесе. — По смрти нађе 
се дакле и дуга, којега породица на несмиљено захтјевање и пријетњу судбене 
овршбе мораде и узможе намирити само веледушном подпором од оне једне 
хиљаде форинти, штоно удови покојника поклони у тој невољи Његово ц. к, Апо- 
-столско Величанство цесар Фрањо Јосип. 


Којим путем би се имало ударити, да спојимо једну и другу ову племениту 


| "сврху: издавање Вуковијех списа, и к једну подпору његове породице, разложит 


_ ћемо доље ниже, те мислимо, да би тај пут био најбољи и пајдостојиији нашега 
_ народа и славнога покојника. 
Вук остави осим њекојијех помањијех списа за штампу приређене сљедеће 
рукописе: 


294 и | я фр “Ул Я 


1) Пета велика књига „Српскијех народнијех пјесама“ из најновијега доба, Я 
из којијех се најбоље увиђа, како народни пјесници претварају хисторију 4 
народну пјесму, како ли наши гуслари још дан данас „„љуте ране пјесмом зави-_ 
јају“ — нарочито уте ране бојева, што су се били недавно у ломној Гори Црној 
и Херцеговини, на очиглед нас свијех сувременика, Има ту дивнијех пјесама, 
управ драматичне љепоте, скупљенијех по старини Вуку на посљедњем путу 
његовом по Далмацији и Црној Гори године 1861—1863. 

2) Множина другијех србскијех народнијех пјесама — доселе ненздатијех, | 
које би довољне биле за шесту књигу пјесама, него би се морале разабрати, 
а страном и поредати у пријашње књиге код новога издавања њихова. *) й 

3) „Живот и обичаји народа српскога“ — од велике знаменитости за србски. 
језик н за познавање народнога духа србскога у практичном животу породичном 
и дружтвеном. 

4) „Рјечник њемачко-српски,““ као други дио Вукова новијега „Српско-њемач- _ 
ко-латинскога рјечника“ 

Осим тога ваља мислити 

5) на ново издавање доселе штампанијех Вуковијех дјела, којијех већом 
страном ни добити није, особито пак сбирке пјесама, пословица, саставака у. 
његовој „Даници“; језикословне ситнице, списи хисторични, и. т. д. 

Но к тому свему нуждне је по учињеном прорачуну по прилици свота 
око 15.000 Фор. а. в. { 

По што Вукова породица није у том положају, да предплаћује ове силне _ 
тропкоес штампарске, на којијех надокнађење из продаје књига морала би пре- | 
дуго чекати: с тога, н пошто је света дужност наша подпомоћи исту породицу 
у тој за народ наш толи користној задаћи — не преостаје ино, већ да се трош- | 
кови штампе Вуковијех дјела намире путем народне субекрипције, а да се удо- | 
вици Вуковој оставе на располагање све готове књиге ове, којој би припао 
чист читав пробитак из продаје њихове, што би сљедила мало по мало. 

У то име отвара се овим позивом народна субскрипција, и умољавају се | 
сви родољуби и пријатељи :., “ве народне књижевности, да по својој могућности | 
учине прилоге на ову родољубиву сврху. | 

Ови прилози могу се положити или одмах, или на четири једнака годишња | | 
оброка од године 1865 до године 1868. | | 

Имена приложника додат ће се којој Вуковој књизи, која ће изаћи трошком | 
овијех прилога. 

Очитовање за ове прилоге н остали дописи, имаду се управити на „одбор 
за издавање дјела Вука Стеф. Караџића, на руке Дворскога Савјетника Утјеше- | 
новића у Беч (ћоћег МагЕї №. 5)“. | 

Готови новци пак, који ће се у то име полагати, имаду се послати на. 
банкијерску кућу Симон Г. Сина у Беч, која је велецијењена Фирма из особите ` 
наклоности преузела руководство касе у име одбора. || 

Тако подписе, као и уплаћења у готову, прогласиват ће одбор, а рачуне | 
врху цјелокупнога прихода и разхода полагат ће сваке године мјесеца јануара, 
путем србскијех и хрватскијех новина, Я 

Оне готовине које се не могу одмах опредјељењу њиховом сходно обратити, | 
хоће се међутим укаматити, а камате обратити на исту сврху као и главница. 


ж) Међу тијем пјеснама бијаше посебни рукопис нјесама женскијех из' Хере говинец. | 
) ) | й ) | 


Умољавају се најучтивије сви приложници, да назначе точно своје име п 
придјевак, мјесто своје постојбине, и дружтвено својство, своту прилога, и очи- 
товање да ли полажу педписану своту намах у готову, или на које рокове 2 

Доље подписани цијене се сретнима, што су већ сада у стању, овдје обја- 
вити, да су се на лично посредовање Дворскога Савјетника Утјешеновића овој 

` племенитој намјери одазвали и ставили на чело сљедећи славни Мецени књижев- 
ности србске и хрватске, којијех ће имена повјестница наше књиге златнијем 
словима забиљежити за углед будућијех кољена, на славу и дику ЛЕ и народа 
њихова; на име: 

Троа Светост Патриарх србски, ц. к. Прави Тајни Савјетник 


вахи Иаширевир са оиа ант ЫЕ 1000 гор. 
Његова Шреузвишеност г. пуп и ц. к. Прави Тајни Савјет- 
ник, Јосип Стросмајер са ........7.......... А РАНА ОН 1000, 


Његово Преосвјештенство г. владнка Бачки, Платон Ата- 
нацковић „за сада“ са једном државном облигацијом годене 1860 у 


номиналној вриједности Од... у. а о И НА йы аи. С 
Његова и | г. ц. к. Прави Тајни Сотта, Симон 

барон Сина у Бечу са. Нь м э 300, 
Његова Пин г. ц. к. Прави Тајни и Државни ш 

ник, Мепвл барон Ожеговић Бар лабашевачки и Белски са ..... 2008 2 


Његова Пресвјетлост г. барон Амброз Враницани-Добриповић са 200 ., 


Осим тога подписаше у то нме: 


г. Огњеслав Утјешеновић, Дворски Савјетник............. 100. , 
г. Дор Миклошић, професор на бечком свеучилишту ........ 100 „ 
т. Дор Јован Суботић | присједници судбенога стола седмо- Эу 
г. Максим Прица рице у Загребу. 40. ,„ 
г. Светозар Кушевић од Блацкога, велнки жупан сријемски .. 100, 
г. Никола Брестић, одвокат у Загребу ................... 20755 


С погледом на тај досадашњи повољни успјех *) учинили су доље под- 
писани у поразумљењу с Вуковом удовицом наредбу, да се започме штампање 


рукописа Вуковијех, те се виде у том угодном положају овим објавити, да се 


већ сада налази у Бечу под штампом пета књига „Српскијех народнијех пје- 
сама“ а штампање осталијех рукописа наставит ће се по размјеру унишавшијех 
прилога усљед овога позива. 
Доље подписани Дор. Миклошић обављат ће, по нарочитој жељи покојнога 
Вука (за овај случај израженој за живота његова) — ревизију штампе у духу 
језика и правописа досадашњијех Вуковијех књига. 
У Бечу и у Загребу мјесеца Јануара 1865. 


Одбор за издавање дјела Вука Ст. Караџића. 
Огњеслав Утјешеновић с/р. 
Дор Фрањо Миклошић е/р. 
Дор Јован Суботић. с/р. 


*) Има некоја разлика између овдје и у првобнтпом позиву назначенијех уписа, 
тако шта се тиче имена, као и свота појединијех прилога, а то с тога, што не- 
који уписници не свјерозаше, те не положише ништа, а некоји мање своте него 
су обећали. Овдје је све узето онако како је сада Фактично стање ствари. 

45 


ке 225 


226 


Успјех тога позива увиђа се из сљедећега изказа, гдје су уврсһени сви при- 
лози у ту сврху занста даровани: | 


` Приход | 
! 
Прилог у 
Мјесто Тко? авест. вр. 
Фор. | н. 
Карловци Самуило Маширевић, Патриарх Србски ........ 1000 
Дјаково ЈосиФ Стросмајер бискуп ц. к. Тајни Савјетник . . {1000 
Новн сад Платон Атанацковић владика, једну државну 06- 
везницу (Ѕіааіѕ10ѕ 1860.) номинално 500 8. 
сада стоји а! рагі. 500 
Беч Симеон барон Сина, ц. к. Тајни Савјетник ...... 300 
5 Метел барон Ожеговић, ц. к. Државни Савјетник. | 200 
Загреб Амброз барон Враницани, властелин . .......... 200 
Беч Огњеслав Утјешеновић-Острожински, кр. Дворски 
Савјетник . 2.207 2... И МОРЕ 100 
:, Фрањо Дор. Миклошић ц. к. Дворски Савјетник и 
професор универзитета. . .... . Аа элс р 100 
Загреб Дор. Јован Суботић кр. Септемвир ............. 25 
24 Максим Прица, септемвир......, МИ ·. | 40 
Вуковар Светозар Кушевић од Блацкога, велики жупан _. 100 
Загреб Накола Крестић, адвокат ................. | 50 
Вараждин Самуил Мозингер, трговац .................. 50 
Сисак Павао Котур, трговац... ЕЯ 100 
Нови сад Србска православна обћина у Новом Салу 100 
Задар Лазар барон Мамула, ц. к. подмаршал......... 100 
Др. Људевит Лапена ц. к. дворски савјетник .... 40 
е Др. Јаков Вуковић, ц. к. тајник код намјестништва 20 
Даровар Јулио гроф Јанковић, властелин .............. 100 
Цариград Генерал Игњатијев, руски посланик........... 100 
А Јован Ристић, заступник кнежевине Србије ..... 50 
Ж Спиро Сортан, трговац...» 1 ИИ 20 
Валпово Барон Прандау, властелин...... .......... 1 00 
В, Бечкерек Србска православна обћина у Бечкереку ....... 100 
Вараждин Матија Бауер, трговац Ж рани 100 


227 


_——————————————————————————Є—————=_ 
Прилог у 
Мјесто Тко? авет. вр. 
Фор. | н. 
Пренос. ...| — |— |4595 
Сабрао г. Василије Василијевић у Зе- 
муну. 
Земун Аврам Живановић протопресвитер..... 2 
9 Др. Радојчић, Физикуе............... 20|. 
~ Петар Јовановић, ц. к. мајор у миру... 6 
| Е Јован Стефановић Виловски, ц. к. мајор 2 
“ Ђорђе Свиларовић, сенатор .......... | 2 
И Димитрије Орељ, ц. к. надпоручник.... 2 
| У Петар Петровић, сенатор ............ 2 
А Светозар Јовановић, трговац, један дук. 5 |14 
| . Др. Јаков Миланковић .............. 5 
| |. Васа Василијевић трговац ....:... ..| 20 
| а Мојсило Панић, ц, к. инанцкомисар....| 2 
| ‚„ Јован Шециковић, златар ......... | 1 
ж Стеван пл. Марковић, трговац ........ 2 
р Ђорђе Солар ..... ПО А АИ А А ЈА 2 
2 Јован Шетровић .............. ; 2 
НТ Алекса Јовановић.................. 2 
» © Браћа Вукомановићи трговци......... З 
Б Јован Димић, трговац............... 1 
і Јован Вајдингер трговац ..... ....... я: 
Ы Драгутин Браун тргорац............. 1 
а Субота п. Стојаковић трговац . ...... 2 
к Живко Ј. Лончаревић трговац ........ 2 
Ы Никола Савић парох ЕН А 1 
3 Стеван Спир. Андријевић, тоат А З 
| 5: Фрањо Фазал трговац :............. 1 
| К; Ђорђе Илкић трговац ............... 2 
| з Стеван Петровић трговац ............ 1 
5 Јован Соненфелд трговац ............ | 
А Мало Ивић адвокат................. 2 
| 5 Стеван Јоксимовић трговац .......... 2 
| и Игњат Сопрон, штампар ............ 2 
РА Димитрије Максимовић трговац. ..... 2 
Димитрије Милосављевић............ 1 105 |14 
Сабрао Љуб. Панић парох у Вел. 
Вечкереку. 
· Вел, Бечкерек. Александар Шоповић властелин .... 5 
Ни С Ника Купусгревић ....... ......... 5 
| Износ....| 10/—|47001|14 


4506 


228 , 
Мјесто Тко? | 
| Преное. . 10 
Вел. Бечкерек Ђорђе Хаџић, трговац .......... О 1 
Е: > Ђока Димитријевић, адзокат.......... 1 
23 > Нико Буковала, трговаң....,... е 1 
КА 55 Перо Вуков, сенатор........... ш КР 2 
з р Стеван Вуков, адвокат .......... МЕ а | 2 
ИВ 5 Д. п. Ароновић, трговац. ............ ЖЛ 
үү ом Б Коста Јанковић трговац .. .......... | 1 
| 5 гэ Перо Ристић, адвокат... .. Н СЕР | 1 
| 5 » Љубомир Панић, парох ....... : | 1 
| Тополовац Мирко плем. Куковић...............1 65 
| Цетиње Нићифор Дучић архимандрит ......... | 
| Сабрао Др. Пејичић физикус у Панчеву. 
| Панчево Др. Коста Шенчић Физикус....... КИШ 
| > Стеван Врањешевић, трговац......... [ЙЕ 
| » Др. Светислав Касапиновић ...... о 5 
| р Каменко Јовановић трговац ..... (Шу 1 
| » Живко Михаиловзћ трговац. ........ 5 
р Петко Драгичевић трговац... ....... | 5 
» Никола Крчадинац............... 2, 
» Петар Бига, пуковник ..............| 4 
» Гига Барић, трговац... ........ | 1 
» Кнежевић трговац..................| 1 
» Васа пл. Јовановић................. 20 
» Јован Крестић, трговац. ............. 10 
» Коста пл, }агодиһ.......... Ир ОЕ 
» Ђока Станковић Е а, 
з» Сава Димитров грунтовничар ......... | 2 
» Прока Живановић, трговац .. б 4 
» Никола Милошев трговац. ........... | 5 
| ” Ј. Велисављевић трговац ............ 2 
| » Пера Николић трговац ...... ЖАДЫ. п, 2 
» Вучко Вукашиновић трговац ........ 5 
» Недељко Барић трговац ........... ИХ 2 
» Никола Ћурчни трговац ............. е 
5 Петар Ранисављевић .............. ‚| 1 
| » Григорије Лалибовић ....... сала А а 2 
» Павао, Јосимовић, о | 1 
| » Никола Павловиһ.................. Б; 
А Ј. Обрадовић трговац ............ и 1 
| Ж Васа Константин. 2... а 2 
| Износ 11 


229 


Прилог у 
Мјесто Тко? авет. вр. 
Пренос. 116|— 4841 |14 
Панчево Јован буоотиһ ма а А ИУ 5 | 
у Александар Живановић ............. 2 
Ь Петар К. Јовановић ................ 1 
” Јован Константиновић. .............. — |50 
Га Гавро Маленчић, кројач...:......... 21—! 126150 
Сабрао Никола Беговић прото-парог у 
_ Горњем Карловцу. 
Раковац при Перица Драгосавац, ђак .......... 
горњем Јешо Вулетић Марат А ЛЕ ов 
Карловцу Богдан Сикирица ПО ДА АНТЕ 
ОҢ Ђоко Остоић 5 
АА Антоније Живојновић „ .......... | 
ра Никола Милић ено а | 
25 Вељко Шарац А АЕ | 
5 Перо Тодоровић тр са | 
» Живко Симић з САНА ВАЉА 
Ер Дане Мајсторовић У ДА АИ ИД ГЕ | 
ср Милош Кнежевић А ПА ИК Еј | 
5 Никола Павић ЕИ, | 
К "Теодор Милошевић МУРА ОНА РСА | 22. 


Бијела црква 


ә? 29 
99 5 
ар 99 
ә 9% 
99 э? 
29 99 
э 95 
БУЛ ээ 
29 23 
2 95 
э 29 
5 22 
5° 29 
2, 55 
Вршац 


Послао Лаза Стефановић прошо из 
Бијеле Пркве: 


Лазо Стефановић, прото ............. | 
Алекса Милошевић, парох........... | 
Мита Мачин... ОС У А А УЙ. 
Луоко Мачин си. с ү аза баке | 
Браћа Јовановић................... 
Ш Боа о И МОВ ИН н ое. | 
Глиша Мазин, ме к н аЙ, 
бока оповий . а. 
Јован Ешкутовић ..... ............ 
ома Петровић. о. 
Сава Милутиновић ................. 
Димитрије Савићи е о 
Михаило Јовановић ................ 
Баса минии Ћи А ук А МЕ 
ома риста аб а А А АЛ 
Урош Кавриловић 5. за ке не ла ак 


Износ...| 15|40[4969|66 


Бела црква 
Ориовац 
22 
Паланка 
Бела црква 


Пешта 
Вировитица 
Панчево 


Митровица 


Петроград 
Загреб 
Нови сад 
Осијек 
Лубљана 
Биоград 
Вуковар 
Осијек 
Сомбор 
Велико село у 
Јадру у Србији 
Козје (таеп) 
Беч 


Светозар Брадваровић 
Лука Илић 

Григорије Максимовић 
Григорије Браваровић 
М. Ристић 

Васа Поповић 
Георгијевић поручник 
Глиша Павловић 
Светозар Раној 
Димитрије Михајловић 
Вићентије Стоимировић 
Димитрије Мачин 

Сава Михајловић 


Православна србска обћина у Пешти. . . 
Адолф кнез Шаумбург- Липпе | 
Антоније барон Бенко одБојника, генерал | 


| 


Послао И. Болановић из Матровице. 


Стевав пл. Георгијевић 

Ђорђе пл. Милекић | 
Константин пл. Георгијевић од Поцерине 
Јован Поповић | 
Ђорђе Л. Костић 

Александар Кретоношић 


Академија наука у Петрограду 100 руб. | 
Наум Малин 

„Матица Србска“ 

Православна Србска обћина у Осијеку 
Др. Иван Блајвајс | 
„Србеко учено друштво“ биоградско З0д. | 
Ристо Крсмановић, трговац | 
Читаоница Осјечка 

Србеха црквена обћина у Сомбору 


Иван Митар Мрк. Вуковић дванаест дук. | 


Др. Сернец, адвокат 


Омладинско друштво „Зора“ од Вукове! 


Прилог 


о А а Џ 
231 
у авст.вр. 
Пренос. . .|6633|52 
К тому унишавше камате повремено укамаћених свота главнице до 
конца Јунија а СМ лана исл со ИР ни 816198 
Укупно приход 7450150 
Разход 
полаг проглашенијех годишњијех изказа: Фор. |нг.| 
І 200 •. П.-Ш.-ІҮ. 1902 е. 99 кр. године 1865 ... 1210 |99 
У. ~ 1866... | 75%194 
ҮІ. 2 1960 | во 
УП. 5 обе ан 
УШ. 5 1869 ...| 728136 
ІХ. 1 1870 ...| 672161 
Течајем године 1871 потрошено: | Фор. |нг.| | 
1) да обрађивање рукописа њемачко- србекога | | 
рјечника Стевану Шетаковићу....:......... 100 |— 
2) Таксе војеном суду земаљеком у Темишвару за 
своту од 250 «Фор. из оставштине Патрнарха! 
К аширеви ак а И к РАИ 2|25 
3) предплата гоепоўи Ани Караџићки у име дру- 
гога издања „Српскијех народнијех пјесама 268 |— 
4) За штампу и везање „Рјечника њемачко-ерп- | 
КОТАК О кру: ан РУДАМА И Ону лр 11300 |— || 
5) Остатак готовине у своти од 225 Фор. 35 новч. 
и једна државна обвезница (5{аа181о00з уор 1860) | 
500 Фор. дакле скупа 725 Фор. 35 новч. а. в. | 
уручено госпоји Ани Караџићки као подпора | 
за штампу новога издања „Српскијех народ-! 
киек ту обама К, ДИ. ЗАИР Пи 725 |35!2390 60 
Укупно, раз хода у , „17450150 
Сравњивајући разход са приходом од ......... 50150 
Нешреодсгауе ништа Оа ууз а с. с 5 с | е 5 АК — |— 
| | 
Наведеви трошак дијелн се на ове поједине предмете: | 
а) обћенити послови (штампа позива, поштарина, писа- | 
рија, коректура) за године 1865—1871 ........... 462 Фор. 38 новч- 


б) на издавање књига (штампа и књиговежа): наиме: 
1. „Приправа за историју свега свијета“ (2000 ек- 
семплара) (366 Фор. 41 новч. — 228 Фор. 36 новч.) . 


232 М 
2. Пета књига „Српекијех народнијех пјесама“ 
(2000 ексемнлара ћи дл И НИ СИОН виа АЕ 1377 Фор. — новч. 
З. „Српске народне пјесме из Херцеговине“ (ен- 
ске) 2000 ексемплара лак ин“ рф са 50 „==: 
4. „Живот и обичаји народа Српскога“ (3000 екс.) ова а 
5. „Народне српске приповијетке“, друго умно- 
жено издање, (3000 екс.) (602 Фор. ~ 500 Фор.).... 102 је = на 
6. „Рјечник њемачко српски“ (3000 ексемплара.) 
(1500ж ер ТОО ор о АМА ИВА А 1400 „ — , 
7. Предплата госпоји Ани Караџићки у име дру- 
тога издавања пјесама 2 и а А папа 263, пене 
8. Подпора г. удовици Ани Караџићки за друго 
издање І. ЇЇ. и ШІ. књиге срп. нар. пјесама готовине ро 
и државна обвезница године 1860 номинално. . 500 „ — , 


Скупа трошак као горе 7450 Фор. 50 новч. 


Све ове наштампане књиге предане су у горе назначеноме броју (укупно 
15,000 ексемплара) госпођи Ани Караџећки на њезино расположење, у смислу 
горе наведенога позива; а ново издање „Српскијех народнијех пјесама“ већ 
оглашено, обавити ће надаље она сама уз горе назначену подпору од остатка 
овога Фонда. 

Одбор је обављао читав посао без икакова трошка на своју корист, 

Велецијењеној банкијерској кући С. Г. Сина у Бечу, захваљује се овим 
најтоплије на њезиној приправности, којом је не само примала унишавше прилоге 
на оставу, него је њојзи повремено уручене своте и окаматила са 57. 

Повременијем тајницима одбора, наиме Г. Г. Данилу Станковићу, Јовану 
Славнићу, Стевану Шетаковићу и Димитрију Тиролу, захваљује се овим на 
њиховом бесплатном труду у том погледу уложеном. Г. Димитрије Тирол обављао 
је са хвале вриједном ревношћу прву коректуру штампе и многе друге с великим 
пожртвовањем његовијем скопчане послове у предмету. 

Закључујући дакле дољеподписани одбор овај рад свој, предао је он све 
рачуне и документе госпођи Ани Караџићки као успомену на родољубље и 
великодушје дотичнијех приложника закладе ове; а осјећа угодну дужност, да 
свима приложницима на сврху ову, очитује најтоплију захвалност своју у име 
народне книженности наше, у име успомене славнога Вука. | 

Како се види из овога извјешћа постигао је одбор већом страном сврху 
назначену у горе наведеној програми својој, еле су најважнији рукописи под бр. 
1, 2, 3, 4, спашени од пропасти, а точки 5. задовољено је страном, што се пружа 
подпора удовици Вуковој за ново издање „Српскијех народнијех пјесама“. 
књиге І. П.и Ш. и што је друго умножено издање „Српскијех народнијех при- 
повиједака“ већ изашло на свијет. 


У Бечу 30. Јунија 1871. 
у У Ја. 
Одбор за издавање дјела Вука Стеж. Караџића. 


Димитрије Б. Тирол с./р. 
Тајник одбора. | Дор. Фрањо Миклошић. с./р. 


Огњеслав Ушјешеновић с./р. 


ш 
238 


Дољеподписани предсједник одборски осјећа угодну дужност да овдје 
очитује врућу захвалност своју сучлану одбора, пресвијетлому Господину ц. к. 
Дворскому Савјетнику, Шрофесору Дру. Миклошићу на његовом великом без- 
платном труду окб штампарске ревизије ових књига, а у погледу „Рјечника 
њемачко-српскога“ такођер око израђења лексикалнога исте књиге, које рукопис 
жалибоже није био сасвим приређен за штампу, како се је из прва мислило, па 
је ово лексикално обрађивање по његовом упуту и под Његовим непосредним 
надзирањем обавио страном г. Фрањо Марковић, а страном г. Стеван Шетаковић. 

Слагање свију ријечи по азбучном реду заслуга је госпође Јунекћери Вукове. 


У Бечу 30. Јунија 1871. 
Огњеслав Утјешеновић с./р. 


Лоље подписана удовица Вукова признаје подпуну истинитост овога свагда 
у споразумљену с њом вођенога рачуна, и захваљује од своје стране тако 
славному одбору на његовом труду, као и свијем приложницима за ову племениту 
сврху, особито пак на оној подпори, која ми је овим начином од готовине за 
разпачане књиге у дио пала, н које сам књиге у горе наведеном броју од 15.000 
штампанијех ексемплара заиста безплатно примила. 


__У Бечу 30. Јунија 1871. 


Ана удовица Вука Ошеф. Караџића с/р. 
и кћи Мина Вукомановића- Караџића с./р. 


ИМЕНА Г. Г. ПРЕНУМЕРАНТА. 


АЛЕКСИНАЦ (у кнеж. Србији). Скупио г. Димитрије Дукић професор 
алексин. реалке: гђа Хермина Л, Стевановића; г. г. Васа Стојшић, Тодор 
Милошевић инжинир; г. г. професори: Милан Б. Перишић, Димитрије Дукић; 
г. г. адвокати: Светозар Жарковић, Никола У. Бабовић; г. г. Риста Т. Мило- 
вановић, Филип Ћирковић; г. Велимир .Лонгиновић телеграфиста ; г. Алекса 
Миханловић учитељ; г. Н. Р. Шрендић, Свега 13 књ. 

АРАД. Скупиог. Душан Ђермеков праввик: г. г. Гавра Јанковић, Тоша 
Петровић притежалац цар. кр. ордена Фрање ЈосиФовог реда, Лаза Тенецки, 
Мита Крестић адвокат, Бранко Римски, Гаја Крестић, Густав Шап, Јован Грујић, 
Арса Ђермек, Миша Телечанин, Јова Жупантски женски учитељ, Стева Поповић. 
учитељ, Јован Бурназ правник, Милош Станковић свр. ђимназиста, Бранко 
Лазарев осмошколац, Миша Петровић, Паја Маринковић ђимн., Милан Драгић, 
Ђура Јанић трговац, Душан Ђермеков правник у Бечу. Свега 20 књ. 

БАВАНИШТЕ: г. Мита Вишњички учитељ. 1 књ. 

БАЗИЈАШ. Од г. Николе Давидовића: чиновници: г. г. Никола Дави- 
довић, Жива Лекић, Јоца Максимовић; г. г. наредници: Коста Јовановић, Ђока 
пл. Милосављевић; г. Милош Филиповић поднаредник. Свега 6 књ. 

БАЈА. Скупио г. Васа Урсић вар. суд. протоколиста: госпођа Софија 
Атанацковићка; г. Др. Павао Ивановић лекер; г. г. Васо Уренћ вар. суд. про- 
токолиста, Мита Шоповић ерп. пјесник и вар. вел. биљежник, нга Лоз вар. 
вел. судац, Сима Остојић вар. вел. капетан, Ђура Хаџић вар. сенатор; г. г.. 
трговци: Лаза Атанацковић, Ђура Атанацковић, Јоца Поповић; г. г. Срп. учи- 
тељи: Сима Станковић, Александар Јанковић; г. г. Дамјан Хаџић ученик; г. Ни- 
кола Ранисављевић вар. писар. Свега 14 књ. 

— г. Милан Андрић поч. подбиљежник у Баји. І књ. 

БАЊАЛУКА (у Босни). Скупио г. Јово С. Билбија трговац: г. г. трговци: 
Јово Кнежић за сива Алексију, ђорђија Узуновић за сина Тону, Тодор Шиштељић 
за сина Ристу, Риста КБ. Спахић, Спасоја Бабић, Јово С. Билбија, Лазар Кнежић; 
г. г. учитељи Бањалучких школа: Ђока Лазаревић учитељ Б. Б. богословије, 
Сретен Зд. Тодоровић учитељ Б. Б. Богословије, Тодор Малешић учитељ основне 


школе. Свега 11 књ. 
БАТАЈНИЦА: г. Аарон Ђукић за свог унука Шерицу. 1 књ. 
БАЧ-ФЕЛДВАР: г. г. Данило Слепчевић Геренда трговац, Данчика Секу- 

лић евр. правник. Свега 2 књ. 
БЕГЕЧ: г. Александар Адамовић. І књ. 
БЕЛОВАР: г. Либерат Луњачек поручик-аудитор. 1 књ. 
БЕБА СТАРА: г. Коста Арновљевић трговац. 1 књ. 


БЕЧ: Њена свјетлост Кнегиња удовица Јулија Обреновића. 
Свега 5 књ. 


235 


БЕЧ. Скупио Илија Милијић медицинар: г. г. медицинари: Андра Гроде- 
ровић, Милутин Поповић, Јово Шорубовић, Илија Огњановић, Мијаило Спиридо- 
новић 2 къ.; г. г. Др. Стева Стевановић, Др. Иво Вук. Маринковић, Др. Ђоко 
Димитријевић; г. Јово Манојловић трговац; Госпођа Јулија Николић, Св. 11 књ. 

— сакупио г. Бранко Мушицки члан уједињене српске омладине: г. г. медици- 
нари: др. Радмио Лазаревић, др. Шавле Стејић, др. Михајло Марковић, др. Роко 
Мишетић, Светозар Искрић, Јулије Матејић, Таса Сушић, Игњат Михајловић, 
ЈосифРадуловић, Љубомир Мургуловић, Љубомир Кекез, Ђорђе Лазаревић, ђорђе 
Стојановић, Ђорђе Милашиновић, Васа Булић, Сима Стојшић, Коста Матејић 
Пожаревљанин, Јован Грчић-Миленко; ғ. г. правници: Ника Стевановић, Мита 
Момирски, Влада Стратимировић. Тихомир Марковић, Ђорђе Чордаров, Стеван 


Ћурчић, Стеван Јовановић; Милош Божић Филозоф; г. Светозар Ивачковић неимар · 


(архитекта); г. г. техничари: Мата Станисављевић, Јосиф Ивошевић; г. г. тргов. 
академичари: Никола Капамаџија, Бранко Бошковић, Миша Јанковић, Димитрије 
Стерговић; г. г. трговци: Светолик Шоповић, Каменко Мича, Коста Ђор. Гвоздић 
Пожаревљанин. Свега 36 књ. 
— Скупио Стев. Петаковић правник: г. Јоца витез Стефановић Виловски ц. к. 
мајор; г. г. подпоручници од управе: Бенаковац, Паулић, Шлентај, Лукачевић, 
Егпезї Кадацзећ, Милошев, Туура Филиповић, Симо Шавичић, Бранко Чувијано- 
вић; 1. г. Др. Милојевић, Петар Р. Мојсиловић, Ш. Г. Шетровић, Михаило 
Лукачза сина Ђорђа; г. Мита Ђорђевић адв. конципистау Будиму. Свега 15 књ. 
— Скупио г. Стево Врчевић правник: г. г. Филозофи: Драгутин РиФФер, Стеван 
Ботери, Петар Брашнић; г. г. Антун Вучетић професор, Мишо ћишпатић приро- 
дослов, Верднћ. Свега 6 књ. 
— Високопреосвештенн владика Боко-Которски г. Ђерасим Петрановић; пре- 
свијетла г. г. дворски савјетници: Огњеслав Утјешеновић-Острожински за 
дјецу своју Јелену, Душана и Богдана 3 књ., Ливије Радивојевић; г. Стјепан 
витез Љубиша, г. Велимир Барбарић чиновник при ц. к. касационом суду; г. 
Богољуб Секулић; г. Ф, Баниц књижевник; г. г. правници: Драгутин Ђуришић, 
Фрико Брожан, Шикодем Јакшић, Лука Марјановић, Јосип Пливарић; г. г. 
Стјепан Михаљевић ФилосоФ, Стјепан Жугчић у Загребу, УојКо Шек; г. Антоније 
Отовчевић ц. к. учитељ; г. Авдрија Кнежевић учитељ; с. Түап р]. Копркоу1е 
мјегрешк Коа тојр. зида; г. Васа Бошњак. Свега 21 књ. 
— Г. Г. трговци: Светолик Поповић у Темишвару, Каменко Мича у Чакову, 
Коста Поздић у Биограду; г. г. правници; Стева Јовановић из В. кикинде, ђорђе 
Чордаров из Сомбора, Тихомир Марковић из Биограда, Мита Момирски из 
В. Бечкерека, Ника Стевановић, Стеван Чурлић; г. г. медицинари: Јулије Ма- 
теић из В. Бечкерека, Јосиф Радуловић из ћарловца, Љубомир %екез из В. Бечке- 
река, Љубомир Мургуловић из В. Бечкерека; г. г. медици; Таса Сушић из Бно- 
града, Игњат Михаловић из Вуковара, Ђорђе Стојановић из Винковаца, ђорђе 
Милашиновић из Винковаца, Васа Булић из Винковаца, Сима Стојшић из Винко- 
ваца, Коста Матеић из Винковаца; г. г. техничари: Васа Теодоровић из Сивца, 
Мата Станисављевић; г. г. трг. акад.: Никола Капамажија из Панчева, Бранко 


Бошковић из Панчева, Миша Јанковић из В. Кикинде, Димитрије Стерговић из | 


В. Кикинде; г. г. Милош БожићФилозов, Др. Радмио Лазаревић, Павле Стејић, Др. 
Михајло Марковић, Др. Роко Мишетић из Далмације. Свега 33 књ. 
— Г. Г. Евгеније Опачић ц. к. капетан у војном министарству, Др. Ђурићков 


„ 


пл. Модон, Шаул Турнер, Марко Халавања; г. г. техничари: Никола Колар, 


236 


Стјепан Колар, Никола Половина из Лике, Остоја Мраковић из Баније. 
Св. 8 књ. 
БЕЧЕЈ НОВИ. Скупно г. Ламберт Лука Јовановић брзојавник: преч. г. 
Лазар Азуцки парох; г. г. одвјетници; Лаза Захаријевић, Данило Димитријевић; 
г, Л. Л. Јовановић брзојавнестан управитељ; г. Н. Сечански трговац. Св. 5 књ. 
БЕЧЕЈ СРИСКИ, Скупно г. Стеван #екић нар. учитељ: преч. г. Алек- 
сандар Бастић прота; г. г. Др. Арон пл. Војновић адвокат, Тада Елчић опш, би- 
љежник, Милан Лозанов порезн, званичник; г. г. мјерници: Стеван Бошковић, 
Михајло Д. Сомборски, Исидор Дебељачки; г. г. трговци: Стеван Јоцић, Ђорђе 
Костић; г. Ђорђе Глибоњски нар. учитељ; „Српска Читаоница“, „Српска школска 
_ књижница,““ Свега 12 књ. 
— Скупио т. Милош Летић нар. учитељ; г. г. учитељи; Георгије Петровић, 
Ђура Ј. Вујић; г. Ђуро А. Јосић правник; г. Тада Елчић општински биљежник. 
Свега 4 књ. 


БЕЧЕЈ ТУРСКИ: г. Велислав Ришковић. 1 књ. 

БЕЧКЕРЕК ВЕЛИКИ: преч. г. Љубомир Панић парох; г. Александар 
Трифунац; г. 5. Станковић чл. суда Торонт. жупе. Свега 3 књ. 

БЕЧКЕРЕК МАЛИ; г. В. Павловић срп. учитељ. І књ. 


БИЈЕЛА ЦРЕВА: г. г. Мита Мичин 2. књ. Миша Нрестић; г. Василије 
Х. Стојановић потпредсједник и школонадзорник ерп. општине. Свега 4 књ. 
БИОГРАД (укнеж. Србији): Свијетли Кнез Милан М. Обреновић І. 5 къ. 
Високопреосвештени араиепископ биоградски и Мишрополиш српски 
господин Михаил. 2 књ, 
— Скупио г. Михаило Јосић писар министарства спољ. послова; г. г. 
М. П. Блазнавац намјесник књажеског достојанства, Јован Ристић намјесник 
књажеског достојанства, Јован Гавриловић намјесник књажеског достојанства; 
г. г. чиновници у министарству унутрашњих послова: Коста Јовановић помоћ- 
ник, Петар Стејић секретар, Јован Авакумовић секрет., Милан Кујунчић секрет. 
Сима Ч. Поповић секрет., Јован Милићевић писар, Милош Симић писар, Радојко 
И. Поповић писар, Тимотије Миловановић писар, Светозар Васић практ., Јован 
Јелчић практ,; г. г. чиновници у минастарству спољних послова: Стојан Бошко - 
вић начелнек, Алекса Радичевић секретар, Ђорђе С. Симић секретар, Карло 
Бетан секретар, Светозар Антић писар, Лазар Карамарковић практ., Павле Па- 
вловић практ., Петар Милићевић практ.; г. г. Панта Ј. Савић секретар мин. 
правде, Војислав Богић осаћанин слободан од дужности Капетан Старог Влаха, 
Коста Стевановић секретар мин, финансије, Ђоко Ђорђевић секретар Нетва био- 
градског, Андрија Марјановић рачуноиспитач главне контроле; т. г. адвокати; 
Марко Стојановић, Стева Добровојевић, Само Станисављевић; г. г. Јованча Сте- 
вановић бугарин кројач, Анастас Стојановић бугарин фотограф биоградски, Че- 
домиљ Мариновић уредник „'Лрговачког гласника“, Васо Кољевић секретар биогр. 
општин. суда, Ђорђе Радовановић писар државног савјета; г. г. чиновници управе 
Фондова: Светозар Стевановић, Ђоко Петровић, Михаило Миленковић; г. г. Јован 
`Драгашевић капетан н професор војне академије, Никола Васиљевић биоград. 
трговац, Тодор Николић практ. суда вароши Биограда, Димитрије Јоксић помоћ- 
ник биогр. начелства, Илија Х. Поповић писар биогр. окруж, начелства. 
: Свега 45 књ. 
— Скупио г. Сретен Новитовић практ. министарства просвете и црквенијех 
лјела: г. г. Бенјамин пл. Калај дипломирани агент и генерални аустријски Кои- 


281 


зул за Србију, Др. Теодоровић конзул, Атер канцелар, Др. Димитрије Матић ми- 
нистар просвете ицркв. послова, Мата Матић члан касацијоног суда; г. г. чинов- 
ници министарства Финансије: Богољуб Јовановић писар, Јеврем П. Гудовић сек- 
ретар, Коста Лекић, Љубомир Клерић рудар и чиновник мин. Финансије, Крста 
Петровић секретар, Илија Савић писар, Василије Кнежевић писар, Алекса М. По - 
повић практ., Милован Спасић начелник екон. одјелења, Јован Д. Сандић писар, 
Рад. Лазаревић практ., Михаило М. Милићевић, Коста В. Х. Селаковић књиговођ, 
М. Нешић рачуноиспитач; г. г. Коста Поповић члан управе вароши Биограда, 
Јован Н. Бадемлијћ писар мин. просвете и цркв. дјела, Шетар Антоновић ђумруг- 
џија дубравички, Васо Михаиловић служитељ у мин. просв. и цркв. послова, 
1). Јевтовић поштар биоградски, Недић државни правозаступник, Андрија Вука- 
диновић служитељ мин. финансије. Свега 26 књ. 
— Скупио г. Јован Ј. Дамјановић свршавајући кадет: г. г. оФицири:; Михаило 
Срећковић, Јован Атанацковић, Павле Бошковић, Павле Ковановић, Јован Бај- 
лоновић, Лазар Лазаревић, Станојло Стокић; г. г. свршавајући кадети: Коста 
Пантић, Коста Радисављевић, Михаило Симић, Никодије Стевановић, Сретен 
Стојановић, Тодор Весић, Тодор Грубавовић; г. г. кадети 11. године: Светозар 
Нешић, Солар Леонид, Божо Јанковић, Илија Стевановић, Илија ћирић, Јован 
Ковачевић, Владо Николић, Лазо Павловић, Вукоман ферђевић, Милан Петро- 
вић, Јован Поповић, Шетар Антић. Свега 26 књ. 
— Скупио г. Јован Војиновић богослов Ш, год. и књижничар књижнице „Брат- 
ства богословског“: г. г. Димитрије С. Нешић, Кумануди 5. Куманудић, Јован 
Димић, Ђорђе С. Нешић, Живко Јосифовић, С. Деспотовић; г. г. калфе трговач- 
ке: Милош Благојевић, Коста Вујатовић, Благоје Андријевић, Здравко М. Сто- 
јановић бољевчанин; г. г. калфе кројачке: Јанићије Бојичић, Трифун Вукић, 
Светозар С. Муњић, Петар Лукић; г. г. Машо Меровић за сина Јакова, Коста 
· Стојановић, Аврам Л. Калић књиговођ тргов.,, Маркус Алкала), Мошо Мандел, 
Милан Павловић, Кајин Л. Којен, Ј. Г. Шарилиј, Саламон Јаков Нојен, Јакијел 
Б. Русо, Коста Ту. Поповић трговац књижарски, Сава Стевановић реалац ТУ. год., 
Андрија Марјановић, Стеван Павловић, Танасије Јовановић дуванџија, Јован Пе- 
тровић помоћник тргов. из Влашке, Драгутин Витковић, Сава Вас. Кнежевић, Ва- 
силије Поповић, Давид П. Рашић јагодинац, Јаков Богуновић калфа код Р, Па- 
раноса, Розмир Глишић ваљевац за брата ђорђа; г. г. калфе гвожђарске: Сима 
Јевтић, Станко Јовановић; г. г. богослови 1. године: Павле Несторовић за брата 
Димитрија, Алекса Н. Миљковић за брата; г. г. богослови П. године: Срећко 
Синђелијћ, Љубомир Пајић; г. г. богослови 1%. године: Ћира Илијћ пироћанац, 
Љубомир Путниковић, Аврам Живановић. Свега 46 кь. 
— Скупно г. Спасоје Стојановић надзорник гимн. биоградске: г. г. Ђђорђе Ма- 
летић директор гимн. биоградске, Јован Дерок професор цртања, Милош С. Ми- 
лојевић професор; г. г. Коста Томић, Никола Х. Поповић бугарин, Риста Сто- 
јановић, Димитрије Алексић, Светозар Спасић трговац, Антоније Ивковић ђимна- 
зиста; г. г. ученици 1%, ђимн. раз.: Јеврем Молеровић, Петар Д. Видаковић; 
г. г. ученици ЇЇ. ђим. раз.: Андрија Божић, Коста Станковић, Михаило С. Божић. 
Свега 14 књ 


— Скупио г. Аранђел М, Танић вувеликој школи: г. г. ђаци у великој школи: | 


Милан Дамјановић, Лазар Шопоић, Јанићије Шантелијћ, Јанићије Достанић, 
Аца Фотић, Михаило Вујић, Гавра Вуковић, Коста Сарић, Светозар Карапетровић, 
Димитрије Божић, Филип А. Обрадовић, Ђоко Ненадовић, Миханло М. Георги- 


258 


јевић, Милан М. Јоксић, Андра Димитријевић, Танасије Миленковић, Теофило 
Максимовић, Стево Бајаловић, Марко Симоновић, Гаја Дамјановић, Љубомир 
Н. Стојановић, Симо Недић, живко А. Шокорац, Милоје Гајић, Радомир Тијанић, 
Михаило Андријевић, Љубомир Андријевић, Марко Пајић, Михаило Величковић, 
Светозар Владовнћ; г. г. Милош Зечевић професор гимн. биогр., Живојин Јовичић 
ђакон и проф. гимн. биогр., Миленко Обрадовић чиновник мин. просв. и цркв. 
послова, Петар Мировић практ, главне контроле, Миханло Ник. Илијћ официр, 
Димитрије Довијанић, Љубомир Марковић реалац. Свега 87 књ. 
— Скупио г. Перо И. Новаковић подинџинир министарства грађевине: т. г. 
начелници министарства грађевине; Јован К. Ристић, Никола Јовановић; г. г. ин- 
џинири: Јосиф Силвић, Фрањо Винтер, Атанасије Вујић; г. г. Драгутин С. Ми- 
лутиновић архитекта и инџинир, Перо. И. Новаковић подинџинир, Војин Ђорђевић 
практ., Милан А. Вуковић. Свега 9 књ. 
— Скупио г. Совроније Грујичић учитељ: г. г. Тихомир Грујичић имаоц еребр- 
ног крста за заслуге, Јеврем Милорадовић учитељ, Иван Љубановић чиновник 
код аустр. конзулства; преч. г. Петар Јовавовић свешеник; ,,Биоградска учитељ- 
ска књижница, “ Свега 5 књ. 
— Скупио г. Васа Гавриловић правник: г. г. техннчари: Милован ђ. Глишић, 
Стево Чолић; г. г. правници: Анастас Антоновић, Лука Вукомановић; г. Ђорђе 
Анђелковић Филозоф; г. г. ученици У. ђим. разреда: Милош Чупић, Сима Соко- 
ловић, Драгутин Ђоковић; ғ. Милутин Илијћ; г. Васа Митровић учен. |. раз. 
ђимн.; г. Ђђорђе Данић учен. ІУ, раз. ђимн.; г. Милован Петровић учен. П. раз. 
ђимн. _. Свега 12 къ. 
— Скупио г. Борисав Богић-Тодоровић слушалац философије: г. г. Милан 
А. Симић, Коста Милошевић чиновн. мин. унутр. послова, Василије Кандић за 
сина Јована, Ј. Русидес, Ђорђе Марковић, Стојан Д. Јовановић, Павле Ќ. Петро- 
вић, Милан Симић, Димитрије П. Вучковић, Јован П. Михаиловић, Тодор Анае- 
тасијевић, Јаков Којен, Драгутин Н. Јовановић, Илија Ђаковић, М. Гребенча- 
нин; г, г. правници: Светозар Јовановић, Петар С. Милутиновић, Паја Тодоро- 
вић, Светозар М. Попадијћ, Коста Д. Ђннић, Туура Стевановић, Никола Ј. Тодо- 
ровић, Јован ЇЇ. Митровић, Иван Стевановић; г. г. Философи: Димитрије Шунка- 
рац, Иван Дамјановић, Живојин П. Симић, Петар А. Лукић; г. г. техничари: 
Милош Вићентијевић, А. Новаковић; г. Јанко Шурић ђимназиста. 
Свега 31 књ. 
— Скупио г. Шетар Максимовић правник; г. Радош Нешковић ФилосоФ; 
г. г. правници: „Љубомир Симић, Јово Аћимовић, Мишо Миловановић, Милан 
Н. Топличанин, Стеван Вукојевић, Миленко Симић, Саво Врачевић, Вићентије 
Петровић, Најдан-Јовановић. Свега 10 књ. 
— Скупио г. Димитрије М. Милићевић: г. г, учениници МІ. ђим. разреда: 
Андрија ђорђевић, Јован Павловић, Илија Коловић; г. Јован Жујовић учен. У. раз. 
Ђимн. Свега 4 књ. 
— Скупио 5. Милијашевић УТ. раз, ђимназиста: г. г. Светислав Вуловић су- 
пленат, Груја Мишковић мајор 2 књ.; г. г. ђимназисте УТ. разреда; Андра Ма- 
тић, Арон Јокић, Васа Драгићевић, Вуле Кандић, Живан Петровић, Којо Динић, 
Лазо Стевановић јагодинац, Мато Радосављевић, Милутин Марковић, Шајо 
Денић, Светозар Пискаревић, Срета ПШеливановић, Саво Павловић, Саво Стојковић, 
Стево Ђикић, ХристиФор Антоновић, Ђорђе Герман, Ђура Милијашевић; г. г. 
ђимназисте У. раз: Богдан Дамјановић, Драгутин Илинчић, Милан Живковић, 


239 


Перо Тодоровић, Васе Вићентић; т, г. Љубомир Марковић реалац ҮІ. раз., Ра- 
досав Мутавџић реалац ПІ. раз.; г. учен. учитељске школе: Владо Маринковић, 
Никола Јовановић. Свега 30 књ. 
— Скупио г. Велимир Антић техничар ТУ. годиве: т. г. правници МІ. године: 
Љубомир Бајић, Стево Грнчаревић, Алекса Радовановић; г. Драгомир Лазаревић 
прав. П. год.; г. г. правници: Михаило Новаковић, Љубомир Миљковић, Влади- 
мир Маџаревић, Коста Нешић; г. г. Коста Шетровић државни адвокат, Стојан Антић 
јавни адвокат; г.г. техничари: Стево Чађевић, Андра Богосављевић. Свега 12књ. 
— Г.Г. Розен Ђенерал-конзул Њемачкога царства; гг. правници: Љубомир Миљ- 
ковић, Владимир Маџаревић; г. Велимнр Валожић књижар 20 књ. Свега 23. књ. 
БОЂАН МАНАСТИР: г. Марко Субатин учитељ и искушеник, 1 књ. 
БОЖЈАКОВИНА: г. Теодор Вучковић кр. порезни асистент. 1 књ. 
БРДОВАЦ: преч. г. Милан Фогел капелан брдовачки. 1 књ. 
БУДВА: преч. г. Петар Миџор поп и учитељ; г. Илија Рачета начелник 


опһҺииски 2 књ. Свега 3 књ. 


БУДИМ: г. г. Др. Теодор Мандић кр. угар. секц. савјетник у министарству 


_ просв. и цркв. дјела, Лазар Јоановић кр. угар. министеријални конциписта у минис- 
тарству просв. и црк. дјела, Стеван В, Поповић срп. нар. школ. извјестилац и 


уредник „Срп. нар. школе; г. Павао ТриФунац одсјеч савјетник.“ (Свега 4 књ. 
БУЗЕТ (у Истрији): 2. Патозвјау Тегпотес еКт. зидас п Вилеги; ртес. 2. т. 
ророу1 п Вилеп: Јоѕір ЕІерат, Вјаг СТаутпа. Свега 3 књ. 
БУШТИЈАХАЗ: г. Лука Ковачевић мерник. 1 књ. 
ВАЉЕВО (у кнеж. Србији): преч.г. Радомир Јовановић свештеник ваљевски 
ивјероучитељ у ваљев. ђимн. реалци засебен једног брата официра. Свега 2 књ. 
ВАРАЖДИН. Скупио г. Себ. #епић кр. професор ђимназијски: [йг 
Втайа$Ка таупаїе!) Кт. еїшпал1]а; Ктїйпїса Кт. гїшпал1]е; с. о. Кт. оппа. рго- 
ѓеѕогі: Ет. Ропотаёс, Ед. Ѕітеег, М. Уађауес; о. о, Кт. п. рїшпал. ргоѓеѕогі: Ө. 
Ја, Е. [аит с. о. Птаг. Үсік пбнејј па геа1е1, Ватё. Егапееј ргоѓеѕог 
па теа1е1‚ У. Ладгауас отайѕКі заник, У]. Уей1© одујеник, Уайт. Вегӣс јего, 
М. Са1отіс Е. ујетопс еј) рітпах.; 2. 2. ис. УП. оіпп. талгеда: Птагти Ко- 
рпүпјак, МПап Лотко, Ђуро Лишчић; с. о. пс. ҮШ. олор. гаттеда: Ет. бећ лег, 
Ј. Меде ко, 1). ВаЫс; о. г. оё, УІ. олт. гагтеда: 1. Нагатиѕќегк, б. Ѕќатс; 
б. Ј. Јапкоу1е 06; У. тал. стоп. Свега 22 књ. 
ВАЦ: преч. г. Григорије Амиджић свештеник. 1 књ. 
винковци: Упкоуаска оттпалја 2 Кој.; е. Етапјо Реітаёс отр. фтек- 
бог; ртеб. о. ратоћ 1 ргој. Матко /апКоу1©; р. с. иёепісі: ҮШ. гах. : Туап Өітк- 
еү1с, бјока Әїетапоуіс; УП. тал.: Ојогое Раујоуте, [алаг Рејтоује; У. тах. : 
МП ап Өїшїшпоу1©; ТУ. таў: Јоуап Рап{еП@; П. гат.: Јоуап Ѕіапёс, бипа Резле, 
Кикоја 1610, 1зїйог Катарапевза, Козїа Кшпйоуїё; І. гал.: У бог Вгипвеһтпа, 


бјока Вапотіс, ВгапКо Теодогоулје. Свега 17 књ. 
ВОЈНИћ: г. Миле С. Парнповић чиновник у Војнићу слујнске пуковније за 

своју кћер Милеву. 1 књ. 
ВОЋИН: преч. г. Фрањо Старчић капелан, 1 књ. 
ВРАЊУЦ: т. г. биљежници: Стеван Савић, Мита Барајевац. Свега 2 књ. 
ВРАЧЕВ ГАЈ: г. М. Брадваревић. 1 књ. 
ВРБАС СТАРИ: г. Теодор Стојнић трговац. І књ. 
ВРШАЦ: уредништво ,„Вршачке куле“ и г. Сима Бакић 50 књ.; г. Кон- 

стантив Обрадовић син 1 књ. Свега 51 књ. 


% = 
240 
— Г. Урош Гавриловић предеуедник пјевачкога друштва. 10 кь. 

Мапећепђиећзее (у Швајцарској): г. Јоан Бакић семинариста. 1 књ. 
ВУКОВАР: г. Мата Јоановић писар одвјетнички, І књ. 
ГЕНФ (у Шкајцарској): г. Милорад Брадваревић. 1 књ, 
ГОЛУБИНЦИ : преч, г. Васа Николајевић свештеник. 1 књ. 
ГОРИЧИЦА : г. Кгапјо Рѓешег. 1 књ. 
ГОРЈАХ (у Штајерској): р. 2. Юг. бтесог КтеЕ К. К. ппіуегзіќеіѕКкі ргоѓеѕог, 

КиадоЏо Ктозојак 10$аѓе!І) ргігойогпапѕіуа, Во?іаг Капі. Свега З књ. 


ГРАДАЦ: р. с. РІоћ-Негатісоту ѕіихаќе!) Шовоћје 1 ргітойо7папѕіуа ла 

їшї. ргої.; о. с. ртауше!: Етап Едуагдо Реуајек, Стева Манојловић. 
Свега З књ. 

ДАЉ. Скупио Милан Миланковић: г. Васо Николајевић одвјетник; преч, г. 

Паво Михајловић парох; г. г. Милан Папрић нар. учитељ, Тодор Велендерић 

жупанијски пристав у Осијеку, Милош Миланковић велики судац у ђакову; г. г. 

трговци; Јован Маринковић, Стево Стезановић, Антонија Миланковић; г. г. кр. 


поштари: Јован Миланковић у Даљу, Лазар Лучић у Опатовцу; г. т. Давид ·. 


Миланковић савјетник у Пожеги; преч, г. Иван бренајз жупник; г. г. Младен 


Мрконић стаклар, Глиша Вујић тежак, Свега 14 књ. 
ДЕЛНИЦЕ: с. "Рт, Етапе РПер1ё Ег. јаупі Ъ1јехпіК 1 одујећик. 1 књ. 
ДЕРОЊА : г. Филип Беркић народни учитељ. 1 књ. 
ДЕСКА: преч. г. Милан Ќрајовић парох. 1 књ, 


ДИВОШ: Српска школска књижница; г. Теодор Милутиновић учитељ. 
Свега 2 књ. 


ДОБРИНЦИ: г. Сава Араницки општ. биљежник. | 1 књ. 

ДОЛОВА: преч. г. Савва Коларски парох. І књ. 

ДРАЖЂАНИ (у Саксонској): г. Мита Нешковић нар. питомац и ерп, учитељ 
1 књ. 


ДУБРОВНИК; е. о. Мігоѕау АЈабеује сїт. ргоѓеѕог, Јоћ. Кила надпо- 


ручик при гевералштабу. Свега 2 књ. 
ЂАКОВО: „ргеб. с. с. Јакоу Зіојапоуіс ргоѓеѕог богов]. парк. Глееја, 
Гг. А. рор Руогзак ћазк. Карејап. Свега 2. књ. 
ЕРДЕВИКН. Скупно г. Аксентија Јанковић: бл. г. г. пристави: Алеке. Сам- 
Фир, Стеван Татомировић; бл, г. Бранко Мирковић; преч, г. Ј. К. Томбор р. к. 
прота; г. г. Милош Матић биљежник у Бингули, Јован Недељковић срез. писар; 
г. г. трговци: Јован Станковић, Ђорђе Јовановић; г. Сима Миросављевић за сина 
Лазу; г. Александар Броцић у Бачинце. Свега 10 књ. 
ЖАБАЉ (у Шајкашкој). Скупио г. Бранко Вујић женске школе учитељ: 
преч. г. Максим Папић прота жаб. и конзисторнални члан; господин Александар 
Никшић ц. к. мајор у миру; г. г. Рајић ц. к. надпоручник, Јосиф Крен ц. к. по- 
ручник; г. г. Петар Е. Сарајлић трговац, Ђока Рајковић каснер, Мита Боришев 
јуриста, Сава Поповић мушке школе учитељ, Милан Шикопарија перовођа; г. г. 
наредници: Мита Тапавица, Данило Крга; г. г. Јоца Костић трговац из Ђурђева, 
Александар Владисављевић ћурчија; земљедјелци: Јаша Француз, Тоша Ми- 
лошев. Свега 15 књ. 
ЖУПАЊА: г. г.: Драгутин Хлебец кр. царинарски протуставник, Атанасија 
Керечки кр. солинадвагар, Марко Шумановић кр. царинарски позорник, 
Свега З књ. 


ЗАГРЕБ. Скупио г. Само Богдановић надпоручик: г. г. Данило Ђурић 


аай 


241 


ц. к. мајор у миру, Лазо пл. Рогулић ритмајстор 12. уланске пуковније, Драгутин 
Шарић ц. к. надпоручик 53. пјеш. пуковније, Тошо Кнежевић ц. к. капетан у 
миру, Коста Радосављевић ц. к. официјал војене интенданције, Гашпар Сузанић 
држ. чиновник у миру; преп. отац Амвросије Павловић јеромонах Лепавински ад- 
министратор парохије загребачке; г. Леонстије Херков кр. Финансијални тајник; 
г. г. трговци: Пајо Пелеш, Васо Пелеш; г. г. правници загребачке академије: 
Петар Бира, Вук Милад Јоцо Стојић, Мирослав Руси; т. г. слушатељи ве- 
лике гимназије: Јандрија Матић ҰШ. раз., Љубомир Недељковић УІ, раз., 
Младен Живојновић УП. раз., Ђуро Бањанин УП. раз.; г. г. питомци кадетске 
школе у Загребу: г. г. наредници: Пилип Кројачић, Марко Борота, Јоцо витез 
Радосављевић-Посавски, Ђуро Вулетић; г. г. десечари: Миле Рабатић, Мане 
Дивјак, Јово Калић. Света 25 књ. 
— Скупно Саво Мартиновић капетан црногорски: о. 2. А. Уаз16 роббатајкт @- 
поушк, Шја Сш{е$а ла зтоува ӨїапКа, Раја Саујоу16 одртаушк, Моё Лес чтед- 
пік „Хатодшћ поутпа“, рг. Ет. КаёК1 Капотк 1 ртедвјефшк јиговјауепзке аКа- 
детіје, От. бјпго Пашёв бЈап јисовјауепзке акадепије, Макзо Ргіса Кт. ѕеріет- 
ул, Мо Кгезне одујеник, Гуа МаХпташб, А. Логііб Хпрашизка одујеншк, 
К1оїшїат одујећшеј регоуодја, Јуап Кокшјетів-бакеіпѕкі, Раја Угапебеује та 
вїпа Оизапа, Тошо Мпеће, Туап Уппдег, бЇеүо Кебкоуас, Агзе 70716 таупајеј, 
Отеско Кшафим, Юг. Рауао Миће, Јоуап УеПёКоу1б‚ Јоуап 71уКотіс, Мало 
В азїай1©, Јото Ѕіоїс, Ег. Кигејав акайетіКк, МКко Вайоуіпае, Ј. Уодуатка, Ап- 
{оп Хегзее, Јозтр биЗКоу16 Капопік; Бђог дФаћоупе тјаде% лартераёке; ЕКатдо 
Е разе ргедвјефик „зђога“, Ітап барге КШК; о. е. росовјоу!: Апје Пеђеј- 
јак. ОПтасо5 Коуаб, Топшау Вепко, АпдтеРатоу1е, Ег. бушејіпа; т. о. ошајве, 
Јуап Кађлапес пбнеђ; к. с. ргоїевог1: Ка{оп Ше, Ог. бик У. Вађшис; о. р. Јов. 
Козне, Туап Регкоуас, Шја биѓеќа ла псопе бтасас 1 Вгиупо, Маша Маһ, 
бајав бусфолат Кој аг 10 Киј., Виде Вид зау јеу16- оова е. К. падрогис- 
пік Код пргахе. Свега 56 књ. 
— б. б. рг. Јовір Еесег ргоѓеѕог п зјешт и, Јуап Возпјак ргоѓезог 
росговјоу ја, Уе бај һгүаёѕко-ѕгрѕкі Кој еушк; ргеё. р. Јоуап Јасте арт 
зтеіо5ішипѕКкі Код Јастеђа; 5. УЈадоућ Логас ёішоупк гаупајјејфуа стадјеута. 
Свега 5 књ. 
ЗАДАР: Његово Високопреосвештенство г. Стефан Кнежевић православни 
епископ Далматински, витез гвозд. круне Ш. степена и командер Франц Јосифа 
ордена и т. д. 10 књ.; високопреч, г. Јеротеј. Ковачевић архимандрит; и коясис 
торијални члан; г. Др. Ловре Монти у Ннину; преч. г. поп. Миџор катехета; г 
Дане Петрановић академски сликар. 
Свега 14 књ. 
ЗАЈЕЧАР (у кнеж. Србији). Скупио г. Сима Бимбић професор зајечарске 
реалке: г. г. Тод. Огњановић окр. суда за сина Михаила учен. реалке, Иван М. 
Мрк.-Вуковић из В. села у Јадру судија окр. црнр. суда, Јован Игњатовић каз- 
начеј, Јован Филиповић љекар; г. г. писари: Михаило Михаиловић, Јелисије 
Томашевић; г. Хенрих Апел пивар; г. Вићентије Мркшић учитељ; г. г. трговци: 
Никола Лаловић, Живко Стевановић, Вељко Павловић за синове Алексу и Влади- 
мира учен. 2 књ., Милосав Н, Јагодинац; г. Сима Ј. Бимбић професор. 
Свега 14 књ. 
ЗЕМУН. Скупио г. А. Кузмановић учитељ: г. г. Др. Радојчић физикус, 
Павао Јовановић педагог, Арон Аршиновић учитељ, Одисеј Мавракис грч. 
16 


А 


242 


учитељ, Јов. Албрехт ц. к. аудитор, Јован Јовановић машиниста, В. П. Петровић 
учитељ, Петар Петровић сенатор, Тома Златић судски канцелиста, Вацлав Хореј- 
шек ликовођ, Феликс Шандор њем. учитељ, Јосиф Марке, Мита Ј. Јовановић кро- 
јач, А. Бахман, К. Звержина, П. Морен, 5. Бер, Ст. Андријевић; г, г. трговци: 
Јован П. Јовановић за свога јединца Јетту, Д. Јовановића син, Јов. Д. Петровић, 
Фрања Штрајхер, А. Вајнрихтер, Петар В. Вукомановић, Светозар Л. Јовановић, 
М. Навала, Павао Пачић, П. Димитријадес, ЈосиФ Полак. Свега 29 књ. 
— Скупно г. Ст. Л. Милашиновић учитељ ТУ. разреда: преч. г. г. пароси: Ди- 
митрије Руварац, Никола Савић: г. г. Др. Јаков Миланковић лечник, Мате Ивић, 
адвокат, Аца Ту. Солар штедионичин благајник; г. г. трговци; Лазар Русо, А. Д. 
Јовановић, Јован Петровић, Стева В. Вукомановић, Живко Ј. Лончаревић, Дими- 
трије Г. Антонијевић; г. г. кројачи: Ђорђе Илкић, Коста П. Петровић; г. г. Јован 
Милаковић гостионичар, Панта Барјактаровић сапунџија, Јован Смедеревац за 
кћер Марију; г. г. учитељи: Никола Брашован ЇЇ. разреда, Филип Т. Бугарски Т. 
разреда; гђице учитељице А. Дамјановића Ш. и Ш. разреда, Катица Ђорића І. 
разреда. Свега 21 књ. 
— Скупно Ф. Хајнрих књижар: т. г. пл, Бакић чиновник паробродског друштва; 
г. Ф. Хајнрих књижар; 100]. Напрзећи ·Врћоћћек; г. г. слагачи у штампарији 
Ј. Ц. Сопрона; Светолик М. Илић, Ет. Кай]; г. г. трговци: Јоан Петровић, В. Ва- 
сиљевић 2 књ. \ Свега 10 књ. 
— Преч. г. Јевто Вукадиновић протојереј; г. Лазар Јовановић угоститељ. Св. 2 књ. 
ИТЕБЕЈ. Скупио г. Миша Панић биљежник; г. г. Ту. Ф. Врнчић за сина 
Ивана, Нанчика Раић; Јелена Лонгиновићева члан ујед. омладине, Јелена Манојло 
Панић; преч. г. Георгије Михајловић; г. г. Младен Шротић, Пера Рацков за кћер 
Мину, Миша Панић. Свега 8 књ. 
ЈАРКОВАЦ. Скупкио Паја Телечки свећеник: г. г. Коста Михајловић 
трговац, Чедомиљ Шетровић учитељ мушки, Манојла Урошевић учитељ женски. 
Свега 3 књ. 


КАЛОЧА. Џтеди  уо „Випјеуасјић 1 Сокабић Жотіпа“ 1 књ. 
КАМЕНИЦА: г. Пера Борић учитељ. 2 књ. 
КАЊИЖА СТАРА: г. Мита Поповић. 1 књ. 


КАРАНОВАЦ (у кнеж. Србији) Преосвећени владика ужичко-крушевачке 
епархије господин Јанићије; г. предсједник конзисторије ужичко-крушевачке 
протојереј Радован Поповић, г. Јован Васић помоћник марвеног љекара при ЇЇ. брд- 
ској батерији. Свега 3 књ. 

КОВИН. Скупно г. Стојадиновић ц. к. учитељ на глав. школи у Панчеву: г. г. 
трговци: Јоца Николић за унука Јоцу, Паја Теодоровић за сина Александра; г. 


Иво Маршић ‘ц. к. учитељ. Свега 3 књ. 
КОСТАЈНИЦА : Преч. г. Јоцо Живковић парох српски костајнички. 
Свега 1 књ. 


РУЈЕВАЦ: Скупио преч. г. Никола Беговић прото: преч. г. Драгишић Перо 
српски прото; г. Јандрија Вуксан учитељ; преч. г. Кнежевић Дашо капелан. Св. З књ. 

КАРЛОВЦИ ГОРЊИ: Скупио преч, г. Никола Беговић прото: Библиотека 
ел. ц. к. крајишке Слуњске пуковније; преч. т. г. Ратаило Вуцелић плем. од Ра- 
дубој ц. кр. мајор, Др. Шимунић, Др. Гвоздановић; преч. г. г. Јово Жутић српски 
свјештеник, Јово Гредељ админрстратор · српске парохохије Блињске; „Српска 
школа“; г. г. Пајић Станко ц. к. пуковник, Барако В. Коста, Дане Бањанин за 


|| _ синовца Ђуру, Стево Еггић, Никола Славнић, Биљетина Пајо за сина Јоцу, Пе- 


243 


тровић Лука, Шкандалски Живко, Гавелла Тошо, Живковић Никола, Грбић Ма- 
нојло, Беговић Никола; г. Капитан Перо Стипановић; г. порезни чиновник Ле- 
тица. Свега 21 књ. 
— б. б. Уајеп па Мапдеје р1їтпал1]зК1 ргоѓезѕог, Реѓаг Ртетида Код стадв- 
Кога вида п Каџоуси, С)ого р]. Зипопејб дић. рошобтЕ апроуасји Код Каг- 
Јоуса. Свега 3 књ. 
КАРЛОВЦИ СРИЈЕМСНИ. Скупиог, Паја Себишановић богослов: преч. г. г. 
Ђорђе Војновић протосинђел, Иларион Руварац протосинђел, Самуило Пантелић 
архиђакон, Сава Орловић дворски капелан; благор. г. Др. Милош Раић нар. секре- 
тар; г. г. срп. нар. учитељи: Андрија Мирковић за сина Отеву, Јован Живковић 
Идворски, Милан Јовановић, Алекса Рајковић; г. г. грађани: А, П. Радовановић, 
Никола Чакић трговац, Милан Симеоновић Чокић трговац, Тома Кренајз диур- 
ниста, Јеладије Петковић канцелиста; г. г. богослови; Михаил Купусаровић, 
Светозар Лале Пантелић, Светозар Ј. Бољарић учитељ пјенија у ђимназији, Лаза 
Удицки, Вељко Ј. Радованчев Црепац, Божа Милошевић, Светолик Васиљевић, 
Мујо Падејац, Пера Путник, Млађан Белајчић, Пера Трбић Баранац, Драгутин 


Протић Бело-брдац, Велизар Тубић, Илија пл. Дошен Личанин, Млађан Матић; 


г. г. ђимназисте: Млађан Радуловић, Коста Радослав, Игњат Павловић, Јова 
Мудринић, Станоје Ивковић Перлежан, Љуба Ђурин црепајац, Дане Шарак 
оточанин, Стева Поповић, Влад. Лаза Николић, Васа Радотић, Никола Лемајић 
личанин, Тома Алагић личанин, Милан Димовић, Милош Д. Миклушевић, Јоца 
Петровић, Лаза Надбандић, Шера Микић, Шера Трбојевић, Мита Дроњак, Стева 
Петровић, Пера Живковић црепајац. Свега 50 књ. 
Скупио г. Драгољуб Живковић У. школац на карловачкој ђимназији род. 
из Срп. Бечеја: преч. г. г. Поповић Танасијепрота, Ђорђе Поповић свећеник; благ. 
г. Контић Ђорђе народни одвјетник; г. г. професори: Јосиф Житек, Никола Пек- 
лар; преп. братија г. г. отац Јустин Болић и отац Пахомије Дамјановић; г. 
Милош Радовић за синаИлију; „Књижница ђимназијске Омладине“; г. г. П. год. 
богослови: Ј. Јовичић, Јован Зрнић новосађанин, Доброта Велимир; УП. школци: 
Јован Милошевић, Радивој Чобанић; г. г. УТ. школци; Глиша Бакаловић, Та- 
насија Тошић, браћа Стеван и Глиша Ђорђевић; г. Миливо Маринковић У. 
школац; г. г. ТУ. школци: Љубомир Марковић гргуревчанин, Милош Ранковић; 
г. Стојан Б. Јанковић ШІ. школац; г. г. П. школци: Емилијан Михајловић из 
Ковиља, Томић Миливој из Иванде, Јерковић Богољуб, Кнежевић Милан, Мађа- 
ревић Урош, Степанац Бранко, Жупић Емануило, Кириловић Милан, Витас 
Стеван, Познановић Младен, Јовановић Милан, Милутиновић Каменко, Димитри- 
јевић Дмитар, Стеван Раданчевић; г. Петар Живковић І. школац из Црепаје; 
г. Јаков Марковић бирташ, 
Свега 37 књ. 
— Скупио Јован Живановић професор: Библиотека ђимназијека; г. Др. А. 
Тедић; г. г. професори: С. Лазић, М. Димитријевић, Л. Зима, Павле Кречаре- 
вић за своју кћер Евицу, С. Стојшић, С. Марковић; г. г. трговци; М. Клисарић, 
П. Геренчевић, Н. Сланкаменац, М. Суботић. С. Јовановић, К. Павловић, Ј. По- 
повић Зубан; г. г. ђимназисте: С. Ковачевић, Г. Ковачевић, М. Поповић, Ј. Ада- 
мовић, ђ. Магарашевић, Н. Николајевић, М. Завишић, Т. Костић, Н. Савковић, 
А. Угрин, Г. Кокотовић, С. Шовљански, Б. Ракиџић, Р. Теодосијевић, П. Стојић 
П. Котур, М. Раданчевић, С. Будисављевић, В. Спадијер, Т. Ђурашевић, Б, Ба- 
бић, С, Кнежевић, Е. Кнежевић, Пера Нинковић, Ту. Шајновић, Б. Сабовљевић, 
16 % | 


4 


Ђ. Јовановић, А. Гаји шумар, Љ. Марин, Ј. Пачариз ђимназиста, „Српска чи- 


таоница,“ Свега 47 књ. 
— Г. Г. Стеван Јовић учитељ, Душан Јорговић правник, Андрија Јовић зем- 
љедјелац. Свега З књ. 


КИҺИНДА ВЕЛИКА. Скупио г. Милан Павловић учитељ: г. г. учитељи; 
Аркадија Варађапин, Ника Николић, Стеван Петровић; г. Шетар Ши- 
бул трговац за себе и свога спомоћника 2 књ. ; г. г. мађистратски писари; 
Ђорђе Поповић, Коста Мрвичин; г. Радивој. Ајваз општ. писар; г. Милан 
Петровић мађ. биљежник; г. Лука Теодоровић срп, Кларијеки биљежник; г. г. 
Стеван Петровић (Ициг). Свега 11 књ. 

— Скупио г. Ђока Радак адвокат: г. г. Вел. Еикиндски сенатори: Васа Ар- 
новљевић, Никица Јоановић, Исидор Павловић, Мнхаил Сабовљевић; г. г. адво- 
кати: Петар Васић, Едуард Плех, Љубко Савић; преч. г. Сима Симић парох; г. 
Петар пл. Видак медицинар; г. Павел Кенђелац об. биљежник; г. Тома Доросло- 
вац 06. контролор. Свега 11 књ. 

КЛЕНАК: б. 15. Моб; г. Никола П. Томановић тргонац. 

Свега 2 књ. 

КЕНИН: о. о. рг. Гоуге Мопћ, Марк-Антоније Жеравица и Недиљко Нер- 


дина. Свега 2 књ. 
КОПРИВНИЦА: преч. г. Гервазије Јагазиновић намјестник у манастиру 
Ленавини; г. Шајо Матијевић ц. кр. поручник у Соколовцу. Свега 2 књ. 


КЊАЖЕВАЦ (у кнеж. Србији) Скупио г. Никола Шавловић трговац и 
управитељ читаоннце књажевачке: г. т. М. Ту. Стојћевић начелник окружни, 
П. Козељац секретар начелства, Др. Стеван Мача} окр. љекар, А. НШантелијћ те- 
леграфиста, Петар ћелић судија, Алоје Кумер срески љекар, Јов. Ст. Милисав- 
љевић казначеј, М. Л. Максимовић адвокат, Јован Предић писар суда, Димитрије 
Константиновић званич. нач. среског, Велимир М. Симић званич. начелства; г. г. 
поручници: Јоца Петровић, Јосиф Јаковљевић; преч. г. Манојло Стојановић про- 
тојереј; г. г, трговци: Михаило 1. Дудић, Никола, Павловић за сина Љубомира, 
Милоје Велимировић за сина Михаила, Милија Сибиновић за сина Стеву, Тодор 
Аранђеловић, Раднсав Симић из Новог Хана за кћер Драгињу, Јова Х. Илиђћ; 
г. г. Павле Андрејевић пушкар, Никола Цвјетковић учитељ новохански. 

Свега 23 књ. 

КРАГУЈЕВАЦ (у кнеж. Србији) Скупио г. Вуле Паштрмац професор гимн. 
Крагујевачке: г. Симо #ивковић директор гимназије крагујевачке; г. г. профе– 
сори: Јосиф Веселић, Радован Пејић, Таса Шоповић, Живко Недељковић; г. т. 
супленти: Живојин ћирић, Светозар Милосављевић, Кузман Паштровић; ,,Чи- 
таоница Крагујевачка“, „Библиотека гимн. Крагујечачке“. Свега 10 књ. 

КРУШЕВАЦ (у кнеж. Србији), Скупио г. Игњат Суботић супленат реалке 
Нрушевачке: „Библиотека реалке 2 књ.; г. г. Рака Раденковић из вел. Шиље- 
говца, М. Бушетић писар срески, М. Краљевачки јавни правозаступ- 
ник, „Библиотека Крушевачка“, А. М. Максић учитељ; г. г. практиканти 
суда: П. Перуничић, К. Б. Ђорђевић, Мића Јовановић; г. г. телеграфисте: Тодор 
Тодоровић, В. Здравковић; преч. г. С. Петровић свештеник; г. г. Коста Про- 
тић штаб. капетан, И. Ђукнић артиљер. капетан; г. г. Љ. Поповић учен. Ш. р. 
реалке, Д. Стевановић цртач реалке, В. Виторовић ученик реалке; г. г. трговци: 
М. Којић, Јеврем Приштевац, А. Т. Драгић из Јасике; г. г. Т. Пешић поштар, 
Д. Павловић бакалин, Д. Протић професор, Коста Петковић практ. начел., 


| 
| 
| 
| 
| 
| 


; 245 
П. Стевановић рачуновођа суда, П. В. Недељковић официр, Г. Протић у остав. 


казначеј, С. Игрошанац кмет, П. Радуловић учитељ варварин., Д. Недровић 
апотекар, И. Обрадовић кмет, Михаило Јанковић барутџија, Рибњинар љекар из 


Трет., Сретен Суботић учитељ у Сталаћу. Свега 35 књ. 
КРУШЕВИЦА ГОРЊА (у кнеж. Србији); г. Ђорђе Поповић учитељ у гор. 
Крушивици. 1 књ. 


ЕРЧМАР (у кнеж. Србији). Скупио г. Урош Шантић учитељ крчмарски: 
г. г. Рааило Ковачевић Свешт. крчм. за сина Светозара, Урош Пантић учитељ 
шк. крчм. за сина Душана; Гђа Пеладија Пантића за сина Михаила. 
Свега З књ. 
КУЗМИН: Преч. г. г. Паво Борић свештеник, Љубомир Руњанин парох. 
Свега 2 књ. 
ЛИПИСКА (у Саксонској): г. г. Јован Поповић, Светозар Гвоздић из По- 
жаревца, Ђорђе звекић из вел. Кикинде, Милан Стојановић из Пожаревца, Вук 
В. Бакић слушалац педагогије на ‘свеучилишту; књижара Шмалера н Шеха 


10 књ. у Свега 15 књ. 
ЉУБЉАНА: [уап ојаг е. Кт. оліп. ргоѓеѕог. 1 књ. 
МАРИБОР: б. Рт. бегпее; г. о. Пјасі УП. гаттеда: бітайіёеу Буојпит, Кеса 

бүо]шїт. Свега 3 књ. 
МАХАЛА СРПСКА (код Темишвара): г. Пера Стајић. 1 књ. 


МЕЛЕНЦИ. Скупио г. Ђена Петровић учитељ у име школске књижнице: 
преч. г. г. Љубомир Думић свећеник, Ђена Сарачев ђакон; г. г. Др. Милош 
Таназевић, Ранко Гранић правник, Мнлан Тесдоровић свр. правник; г. г. биљеж- 
ницн: Стеван Лончар, Коста Пејић; г. г. учитељи: Вељко Поповић, Мита ћосо- 
вац, Ђена Петровић, Свега 10 књ. 

МЕМИН: Преч. г. Лука Мандић парох мемински, _. 2 књ. 

МИЛАНОВАЦ ДОЉНИ (у кнеж. Србији) Скупио г. Саво Н. Танасковић 
учит. школе гор.-миланов. : високопреч, г. Вићентије архимандрит манастира Вра- 
ћевшнице; г. г. Божо Божовић преде. окр. рудн. суда, Алекса Јосић начелни: 
среза црногор. за кћер Милеву, Јован Мишковић генералштабни поручик, Коста 
Новаковић казначе) окружни, Милован Браловић секрет. окр. суда за сива Мику, 
Јосиф Лутман инжинир окруж. пудничког. Коста Голубовић писар бр. моравске“ 
Михаило Георгијевић љекар, Глигорије М. Гавриловић учит. за сина Алексу; 
г. г. прак. окр. суда рудн.: ТриФун Милошевић, Ђорђе Ш. Јовановић; г. Аврам 


Недић практ. ср. црног. за сина Душана. Свега 13 књ. 
МИЛАНОВАЦ ДОЛЊИ (у кнеж Србији): г. Др Х. Толцес предсједник 

друштва касине дол. милановачке. | књ. 
МИНХЕН: г. г. Васо А. Поповић 2 књ., г. Аксентије Мародић академијски 

сликар. Свега 3 књ. 
МИНХЕНГРЕЦ (манастир): 2. Јов. Юйт1еһ. 1 књ. 


МИТРОВИЦА. Скупио г. Павле Шанаотовић трговац у Митровици: 
„Српско грађанска читаоница у Митровици“, Штедионица Митровачка“, „Ц. кр, 
војена школа Митровачка“, „Реалка Митровачка“, Сатнија Митровачка“, „Оп- 
штина Митровачка“; високо преч. г. Урош Милутиновић прота; преч. г. Коста 
Змејановић помоћник протопрезв.; г. г. одвјетници: Др. Јован Ђурић, Младен 
Коларовић, Коста Трумић; г. Ђорђе Сретковић капетан-еудија; г. Фрања Гамир- 
шек дрвар; г. А. Деспотовић књиговођа; г. г. трговци: ћира пл. Милекић, Паја 
Болановић, Павле Панаотовић за сина ђоку, Лудвиг Харват за сина Драгутина, 


216 


Јаков Теуш и синови, Ђорђе Л. Костић, Јован Теодоровић, Трифун Димовић; г, г. 
професори: Зарија Грунћ, Симеон йаш: г. Емил Мајер економ; г. г. канце- 
листе у суду: Дамјан Угринов, Ј. Вечић; г. г. учитељи: Влада Марковић за сина 
Каменка, Јован Поповић за сина Пају; г. г. трговачки помоћници: Никола Сте- 
Фановић, Стева М. Ђукић, Стева С. Антонијевић, Никола Симуновић. 
Свега 32 књ. 
МОКРИН: преч. г, „Димитрија, Арновљевић нарох и конзисторијални са- 


вјетник; г. Днаковић посједник, 2 књ. 
МОШОРИН: преч. г. Васо Поповић српски свећеник; г. Илија Марковић 

учитељ. Свега 2 књ. 
НАДАЉ: г. Никола Максимовић учитељ Надаљски. 1 књ. 


НЕГОТИН (у кнеж. Србији). Скупио г. Љубомир Ковачевић супленат не- 
гот. полугимназије: преосвећени владика неготинске епархије г. Евгеније; г. 
Стеван Лукић начелн. окруж.; г. Стеван Велимировић поручик; г. Лаза Атанац- 
ковић адвокат; г. Лаза Првуловић секретар ; г. г. трговци: Стеван ђурић, Пера 
Станковић; г. Живко Стојиловић телегр.; г. г. учитељи: Ђорђе Угриновић, Јован 
Радојевић, Алекса Шушкаловић; г. г. ђока Гинић практикант, Светозар Нике- 
тић, Вића Малетић цртач; „Књижница ђимназијска“; г. г. ученици ТУ. раз, 
гим. : Михаило Марковић, Милета Митић, Андра Стојадиновић, Светозар Стоја- 
диновић, Петар Балцановић, Стеван Миханлљвић; г. г. ученици ШІ. раз. гимн.: 
Стеван Живковић, Ђорђе Ничић, Миладин Јовановић, Илија Јовановић, Светозар 
Булативић, Димитрије Димић, Сава Поповић; г. г. ученици ЇЇ. раз. Ђими.: Ђорђе 
Станојевић, Димитрије Мишић, Петар Коркоделовић, Светислав Стојановић, Коста 
Поповић, Јован Марковић, Михаило Јовановић, Станоје Пржић; г. г. ученици І. 
раз. ђимн: Живојин Димитријевић, Паун Димитријевић, Воислав Илијћ, Михаило 
Илијћ, Јован Анђелковић, Станоје Ђорђевић, Коста Радојевић, Крста Панић, Ми- 
лан Цајић, Петар Милојковић. Свега 46 књ. 

НОВИ САД. Скупила ђимназ. дружина „Вила“: г. Стеван Брановачки гра- 
доначелник; Госпођа Софија Пасковић ; г. г. Др. Данило Медаковић, Др. Мла- 
ден Јојкић, Димитријевић Миша вар. подбиљежник; Димитријевић Стева трговац; 
г. Вуковић ђурђе правник; г. Ђорђе Николић трг. помоћник; т. г. ђимназисте: 
Томић Јован УШ. раз; УП. разреда: Богољуб Станишић, Пачу Иван, Богојевић 
Лазар, Максимовић Коста, Шрајбер Тона, Ђорђевић Стеван, Грчић Јован, Жи- 
лић Ђорђе, Бастић Иса, Балта Танасија, Шајновић Михајило; УТ. разреда: Мач- 
вански Антоније, Илкић Коста; У. школци: Јовановић Мита, Шротић, Николић 
Мита; г. г. Живковић Радомир ТУ. и Јован Марић 11. школац. Свега 27 књ. 

@ Јов. Ђ. Грујић сураденик „Заставе“: Госпођица Марија Јеремић; 
г. г. Никола Форовић, Мита Кода, Имра Бала, Милутин Чакра, Др. Полит-Де- 
санчић, Алек. Дабижић за сина Кузмана, йун Чавић, Тодор Недељковић, Моја 
Костић, Сима Марковић, Миша Стефановић, Др. Јов. Туроман, Младен Поповић, 
Ј. П. Лакић за своју сестру Марију Радосављевић, Стева Живковић, Љуба Сте- 
Фановић, Јов. Бипарић, Стева Ратковић, Ђорђе ђ. Ракић, Петар Натошевић, Др. 
Лаза Костић, Панта Поповић, Владан Арсенијевић 2 књ,; „Матица српска“ 
2 књ.; г. г. Бранко Јовановић 2 књ., Ант. Хаџијћ, Коста Триковић, Арон Тапа- 
вица, Коста Новаковић, Дан. Медић, Јустин Милан Шимић, Сава Петровић, 
Јован Угљешић, Ђорђе Атанацковић, К. С. Бокшан, Паја Новић, Др. Јов. Јова- 
новић, Ј. ћурчић, Павао Михајловић, Ту. О. Милутиновић, Тодор Вуковић, 
ЂорђеРајковић, Јов. Малетић, Павао Миросављевић за своје синове, Тодор Бекић, 


җе 


241 


Лазар Илијћ, Радослав Хорват, Ђорђе Николић учен. У. гим. раз.; г. г. сла- 
гачи: Макс Розенбаум, Исак Јовановић, Богољуб Јакшић, Марко Костић; Гђица 
Кат. Триеунчева из Меленаца; г. Јов. Грујић из Футога; г. ђока Краљевачки 
из Каменице; г. Паја Арсенић из Илока за сина Косту. Свега 60 књ. 
— Скупио г. Јован К. Борјановић срп. нар. учитељ у Н. саду: г. Тодор Димић 
учитељ за сина Божу МІ. школца; г. т. срп. нар. учитељи: Арон Мијаиловић, 
Љубинко Мијаиловић, Јован К. Борјановић, Јован Калтнер учитељ у њемачкој 
главној школи, Свега 5 књ. 
— Скупно г. А. Гавриловић директор и професор ђимназије Н. садске: г. г. 
професори Ђимназијски: А. Гавриловић, Ф, Обркнежевић, Ј. Подградски, Др. Ј. 
Туроман, В. Пушибрк, Свет. Савковић, А. Сандић, В. Ђурђевић, Др. ђ. Дерра, Г. 
Барусковић, Ј. Поповић, Ст. Лекић; преч. т. Ст. Николић ђакон катедрални и 
конзистор. нотар; г. г. адвокати: Др. Ст. Шавловић, Н. Дракулић; г. Ил. Вуче- 
тић вар. биљежник; г. г. трговци: ћ. М. Поповић, П. Попадић, ђ. М. Поповић; 
г. г. ђимназијски ученици: Т. Балта У. раз., М. Татић У. раз.; Ј. Јоцић и 
Н. Угреновић ЇЇ. раз. Свега 23 књ. 
___— Преч. г. Петар Петровић парох; г. г. Коста Лазаревић бивши архивар 
књажеске канцеларије, Јован Илијћ за синове Вељка и Шандора, Петар Матић, 
Свега 4 књ. 
ОГУЛИН: бл. г. Біеѓап Зазје родрикоушк и Огшизкој 3. сташсатзкој 
рокотпјі 2 Кај.; ргеё. с. Мћајіо Войіќетіё Карејап 2 Кп). ,,Обсігѕка рірПіоѓека 
с. Кт. Овшіпѕке 3. отапбагѕке рикоушје“; ,„Оёќејѕка БрЛовека ОвиіпѕКке 


3. ртат1батвКе рикоушје. Свега 6 књ. 
ОРАВИЦА: г. 0. Ренер књижар. 2 књ. 
ОРАХОВИЦА: ргеё. р. Етапјо Ѕшќајѕ Карејап Огаћоут а. 1 књ. 


ОСИЈЕК. Схупно г. Јосиф Павец кр. гимн. професор у Осијеку; „Ет. уе- 
ћка дїшпазї}а п Оѕіеки“; в. Хлуко Үокавотіё слап. гатпаќе]ј; с. 6. кїшп. рго- 
їевог1: Јозтр Вејоук, Апага Кодте, Јоѕір 5. Ратес; о. 2. ЈоѕІр Јегаѕ Кт. шег- 
пік, Н. бећт 2 рошуёпік 18. рикоупе; о. к. пбеше! ҮШ. талтейа: М. Вагкот1ё, 
бјато Піе, б{ерап Киојет; с. с. пбешсе1 МІ. галгейа: Ојоп Магіпотіс, Јозір 
Сетпег; о. Веја Аапоуіс пёепік ТУ. гаттеда. Свега 13-књ, 

— Скупио г. Јован Муачевић одвјетни перовођа: г. г. трговци: Јоца Нико- 
лић, Арсенија Радовановић, Јован Мороквашић, Константин Девић, Пера По- 
чирски, Паја Радојчић, Милош Георгијевић; г. г. трговачки помоћници: Петар 
Саблица, Димитрије Цветковић; г. Фрањо Стражимир чиновник; г. г. ђимна- 
зисте ҰШ. разрдда: Адрија Милић, Јован Бајић Сријемац, Никола Поповић 
Сријемац; У. разреда: Светозар Дамјановић барањац, Богомиљ Ивошевић, Јосип 
Јанковић, Луцић Драгутин Јован Брандајс, Јосип Карловић; УЛ. раз.: Никола 
Вировац; ТУ. раз: Георг. Савић; П. раз.: Марко Песић; г. г. грађани: Тоша 
Сенић, Мита Баровић. | Свега 24 књ. 

— Скупио г. Милан Атінасијевић слав. жупаније вировитичке први под- 
биљежник: пресвијетли гостодин Мирослав плем. Краљевић слав. жупаније 
вировитичке велики Жупан; Његова, Преузвишеност господин Теодор Срета Ра- 
досављевић, витез од посавине ц. к. Фелдмаршал-лајтнант у мировини, властник 
реда ц. к. ауст. Леополдовог, & пруско-црвеног Орла, командер Сакеонског Ал- 
брехтовог, спаситељевог тт отоманског, меџидије и Крста за војене заслуге; 
Високородни господин Сава Дівидовац, ц. к. Обристлајтнант, властник крста за 
војене заслуге, и медаље за југачко одличје у рату; — Поглавита господа: Ла- 


248 


зар Давидовић, слав. жупаније вировитичке Поджупан; Никола Талер, слав. жу- 
паније вировитичке вел. Биљежник; Стефан ђурђевић, елаз. жупаније вирови- 
тичке средоточни велики судац котара осијечкога; Милош Миланковић, слав. жу- 
"паније вировитичке судац котара Ђаковачког ; Петар Георгијевић слав. жупаније 
вировитичке Благајник; Коста Крестић, слав. жупаније вировитичке ексактор; 
Ђока Стојаковић, слав. вировитичко-жупанијског краљ. судбеног стола .Савјет- 
ник; СтеФан Недељковић, одвјетник; Исидор Исајловић, одвјетник; Никола Вит- 
ковић, одвјетник;, Др. Пера Станковић, одвјетник; Никола Живковић, селоб. и 
краљ. града Осијека Судац-Начелник; Васа Атанасијевић, слоб. и краљ. града 
Осијека старешина; Анта Јовановић, слоб. и краљ. града Осијека велики биљеж- 
ник; Јован Нешковић, слоб. и краљ. града Осијека Благајник; — Шречасна 
господа; Лазар Шоповић, православне осечко-српске општине парох први, 
Јован Јаношевић парох други, Миша Велендераћ парох белобртски ; 
Младен Ђекић парох тењска; — Господари: Браћа Ђока и Стева Костићи гра- 
ђани и трговци; Паја Радоновић, трговац и градски заступник; Глиша Аргировић, 
трговац и градски заступник; Марко Аксентијевић, трговац и градски заступник ; 
Лука Месаровић, трговац; Васа Радановић, иконом; Станко Петровић гостионик ; 
— Господин Коста Недељковић јуриста; — Православна осијечко-ерпска општи- 
на за црквену библиотеку. Свега 32 књ. 
ПАКРАЦ. Скупио преч. г. Мирон Николић дјакон: Његово високопреосвеш- 
тенство г. владика Пакрачки Никанор Груић З књ.; преч. г. г. Стеган Бабић про- 
то воћински, консисторијални и апелаторијални присједник, Атанасије Меић про- 
то Сјеверински и кон. присједник, Димитрије Бабић парох Суботички, Лука По- 
повић Администратор Кусонски, Теофан Поповић воћински, Мирон Николић дја- 
кон, Никола Димић свештеник. Свега 10 књ. 
ПАЛАНКА. г. Никола Ивановић правник. н 1 кь. 
ПАНЧЕВО. Скупно Аврам Шајковић трг.: г. г. ћира Поповић за сина Пе- 
ру, Светозар Петровић за сина Шеру, Миша Илић за сина Перу, Арса Илијевић 
за кћер Софију, Нићнеор Писаровић за сина Тиму, Јоси» Ритингер кафеџија, 


Стефан Г. Бошковић, Кара Ристић чизмар; г. т. реалци: Јован Ранћ, 


Б. Бошковић, В. Петровић, Пера Николић, Стев. С. Давидовић, Светоз. М. Томић, 
Раса К. Рашковик, Младен Е. Пеић. Свега 16 књ. 
— Ссупно г. учитељ Матеић: г. Др. Пеичић Физик; преч. г. Васа Живковић 
прота; г. г. учитељи: Макса Марковић, Сава Будисављевић; г. г. трговачки 
помоћници: Никола Утвић, Јован Рацковић, Коста ћолні. Свега 7 књ. 
— Сава Рајковићчлан народ. позоришта за своје пренумеранте (Свега22књ. 
— Скупио Миливој Каракашевић члан ујед. омладине српске: г. г. трговачки 
помоћници: Васа Јовановић, Гавра Предраговић, Никола Матић, Светозар Дра- 
гомировић, Иван Је. Димитријевић; г. Миливој Кајакашевић члан ујед. омлад. 
српске. Свега 6 кь.. 
— преч. г. Бранко Рајић ђакон за своје пренумејанто. Свега 50 књ. 
— Скупно г. Стојадиновић ц. к. учитељ на главо) школи: г. г. ц. к. учите- 
љи; Јулнус Јулхер, Илија Вујасковић, Паја Стојадиновић 2 књ. ; Сава Петковић 
народ. учитељ; г. Евгенија Ановић ц. к. судејски «анцелиста; г. г. Јевта Марин- 
ковић дрвар. за сина Анцу, Миша Димитрјевић крчмар за сина Светозара, Андра 
Томић зидар за сина Косту, Анта Андрејевић алаз за сина Антона; г. г. трговци: 
Жика Јовановић за сина Васу, Тетко Драгичеви! за сина Лазу, Пера Петровић 
за сина Миму, Коста Георгијевић за сина Алексндра; т. Мита Столић ковач за 


249. 


сина Васу; г. Паја Предић крчмар за сина Тошу; г. Петар Миленковић казан- 
ција за сина Стефана; г. Захарија Атмовић ц. к. наредник. Свега 18 књ. 
— г. г. Бранко Бошковић, Радован Калиновић реалац у Панчеву. 
Свега 2 књ. 
— г. г. Каменко Ј. Јовановић 5 књ.; г. г. трговачки помоћници: Велислав 
Вишковић, Милан Глувић, Илија Мичин; г. Марко Ст. Георгијевић прак- 
тикант из Руме. Свега 9 књ. 

7 _ МАРДАН. Супио преч. г. Ђорђе Петровић парох: г. г. Вил. Богдановић од 
Појена спахија и посланик на угарском државном вијећу, бура Рац срески при- 
став, Јован Петровић срески љечник, Јован Шташик биљежник и поштар, Давид 
Поповић биљежвик Срп. Пардања, Јован Сладек трговац; преч. г. Ђорђе Петро- 


вић парох. Свега 7 књ. 
ПЕРЛЕЗ: г. Петар Ивковић. 1 књ. 
ПЕТРОВО СЕЛО: г. г. Урош Михајловић трговац, Др. Адолф Дајч медиц., 

Тима Слепчевић учитељ. Свега 3 књ. 


ПЕТРОГРАД (у Русији) „Учена Академија у Петрограду“ 5 књ.;г. Д. 
` Недељковић студент правосл. Духовне Академије С. П. Б. 2 књ. 
Свега 7 кь. 
ПЕТРИЊА. Скупно преч. г. Никола Беговић прото; преч. г. Врачаревић 
Светозар капелан; г. Јоцо Маргетић трговац; г. Велебит Илија ц. к. капитан за 
сина Јосипа; г. Матијевић Глишо трговац; г. Котур Јоцо постмајстор у Беднику; 
г. Муждека Адам срп. учитељ петрински; преч. г. г. Муждека Стево парох 
Драготински, Пајо Лебер капелан. Свега 9 књ. 
ПЕЋАНИ: Преч. г. Јован Б. Будисављевић српски свећеник. 
1 књ. 
ПЕШТА: г. г. Ђорђије Јерикоглу, Урош Девић благајник нар. школ. де- 
путације и прив. Текелијанума надзорник; г. г. словослачи: Алекса Јовановић 
код ,„„Минерве““, Никола В. Димитријевић у Хорњансковој штампарији. 
Свега 4 књ. 
— г. г. Матија Босанац конц. адјункт у министарству тргонине; Јован Теодо- 
ровић, Свега 2 књ. 
ПИСИН: Аврам Ђуркић ц. к. поручник. 1 књ. 
ПЛАШКИ: Преч. г. г. Герман Јовановић протосинђел 10 књ., рор. Јово 
ҮпКеПё п РІаѕкот; 2. рогиёпік Ме МіКкаёіпоу16 п Рјабкот. Свега 12 књ. 
ПЛОЧА : Преч. г. Михаил Лемаић српски свештеник. І књ. 
ПОЖАРЕВАЦ (у кнеж. Србији). Скупио г. Алекса Нешић писар окр. суда: 
г. г. судије: КостаНиколајевић за синове Божидара и Тодора 2 књ., Петар Селић, 
Алекса Грујић; г. Петар Томић писар судски; г. г. писари; Велимир Тодоровић, 
Милован Николић; г. г. практиканти: Живко Стојадиновић, Димитрије ђ. Уро- 
шевић, Стеван Поповић; г. г. адвокати: Ђорђе Берисављевић, Марко Вујичић; 
г. Михаило Николић писар адвокатски; г. г. Стеван Ј. Бресјанац, Аврам Аврамо- 
вић, Димитрије Ћирковић у оставци чиновн.; г. Димитрије ђ. Јовановић кафе- 


џија. Свега 17 књ. 
ПОНУН: г. г. ученици на ев. лицејуму: Миливоје Илијћ, Пера Радуловић, 

Пера Костић. Свега З књ. 
ПОПИНЦЕ : г. Константин Николић свршени осмошколац. 1 кь, 
ПОТПОРАЊ: Преч. г. Александар Стојадновић парох. 1 књ. 


ПРИЈЕЉИНА (у кнеж. Србији). Скупно г. Луко Поповић учит. прије- 


250 


љински: г. Луко Поповић учитељ за сина Ђорђа учен. І, раз. реалке; преч. г. 


Љубо Поповић свештеник; г. Васо Илијћ шлосер. Свега 3 књ. 
РЕКОВАЦ (у кнеж. Србији): г. Михаило Ковачевић учит. школе реко- 
вачке. 1 књ. 


РИЈЕКА. Скупио г. Таде Смичиклас гимн. професор: ргеб. р. Туап Ёїашїп 
Капошк па Бест; е. Мико Ртукоујб ргоѓеѕог па рошогѕкој акадепиј па Кіееі; 
г. Таде 5ш1ё1К1аз сішпаліја1рі ргоѓеѕог па Кіесі. Свега З књ. 

РИСАН; г. г. Ђорђе Бабић учичитељ, Никола Поповић за сина Илију. 

Свега 2 књ. 

РУМА: г. адв. Ђорђе Лазаревић; г. Урош Јанковић абаџија; г. Урош. 
Старчевић ерп. нар. учитељ. Свега 4 књ. 

САМОШ. Скупио г. Стојадиновић ц. к. учит. на глав. школи у Панчеву; 
г. Јоца Теодоровић трговац за сина Николу; г. Коста Топорашевић нар. учитељ 
за сина Николу. Свега 2 књ, 

СЕГЕДИН. Скупнло друштво „Слога“: бл. г. г. Стетан Петровић поджу- 
пан, Михаило Лефтер; преч. г. Исидор Зубановић парох; г. г. Пера Милић, 
Стева Лаушевић, Јован Хариш, Ђура Веселиновић правник; г. г. гимназисте: 
Мита Ђорђевић, Арманда Поповић, Емил Стефановић; г. Богдан Сремац реалац. 

Свега 11 књ. 
— г. Младен Веровац к. у. поште оФициал; г. Веселин Николајевић. уче- 


ник УП. раз. гимназијалног. Свела 2 књ- 
СЕНТА: г. Тодор Брановачки учитељ, и г. Сима Милошевић кројач за 
своје пренумеранте. Свега 5 књ. 


СЕНТ. АНДРИЈА: преч. г. Корнел Чупић саборне цркве ђакон. 1 књ. 
СЕНТОМАШ: г. Венцел Тахи, учитељ 6 књ.; г. Ђорђе Р. Стефановић; г. 
Трифун Каћански економ ; г. Владислав Каћански МІ. раз, гимназиста. 
Свега 9 књ. 
— Скупио преч. г. Сима Маински свештеник, преч. г. Сима Маински свеште- 
ник; т. г. српсконародни учитељи: Нестор пл. Миковић, Павле Дамјановић, Мла- 
ден Прве Стеван Ковачевић. Свега 5 књ. 
СЕЊ їйслао г. књижар Х. Лустер: с. о. Мптозјау ҮпКеПб, Ніегопішиѕ Таваг 
ргоѓеѕѕог, Јово Ме; ‚„б1їшпаз1а1па Ву  ојека“; г. Х. Лустер 6 књ. 
Свега 10 књ, 
СЕРБ. Скупно г. Стеван Торбица трговац Личке пуковније: о. Јадатефака 
рпрашик АЈекѕвапіег МіПепёїё; ст. фегсотав Әіеуап Тогріса ла 8уоје зіпоте 
АЈекѕапега 1 Біеүапа; с. роѕіш. Рата Ошё@Киз; г. Іалатеіѕкі роз1ййт1К Пауза 
Тогріса; 5. пагейпік Папе Тогђіса; р. пайёшпат Воўо Вар. Свега 6 књ. 
СИВАЦ. Скупио г. Алеке. Јовановић срп. нар. учитељ: преч. г. Максим 
Ранћ парох сивачки за сина Миту; г. г. Стева Теодоровић к. у. поште одправ- 


ник, Ал. Јовановић учитељ за сина Владимира. Свега З књ. 
СИБИЊ (у Славонији): ргеё. с. Апіш Ѕшо1јапоуіє Хпршк. 1 књ. 
СИСАК: Апша Мајјатес. 1 књ. 
СКРАДИН: г. г. Јово и Таде браћа Синобад посједници. 1 књ. 
СМИЉАН: Ђорђе ћунћ надпоручник управе у Смиљану |. Личке пуков- 

није. 1 књ. 


СОМБОР. Скупио г. Стеван Арсеновић учинтељ П. разреда главне школе 
сомборске: благород. г. г. Ђока Петровић катихета у учитељској школн, Паја 
Бељански катихета нар. школа сомборски; гђа Софија удов. Јорговића учитељка 


251 


І. и П. раз. женске школе; г. г. учитељи сомборски: Младен Средојевић Ш. 
раз., Стеван Арсеновић И. разреда, Јован Благојевић супленат ІУ. разреда, Сима 
Бркић супленат Ї. разреда, Спасоје Дедић супленат ПЇ. и ТУ. разреда жене. 
школе 2 књ. Алекса Ракић учитељ у предграђу Црвенци; г. Мита Јовановић 
трговац. Свега 11 књ. 
— По азбучном реду: г. г. Александар Деметровић варош. чиновник, Анто- 
није Јанковић трговац, Аркадије Глибоњски варош, чиновник, Аркадија Николић 
адвокат, Васа Бикар (старији) иконом, Вава Ноларић варош. судски биљежник, 
Гавра Дракулић жупан. суда приседник, Гедеон Леовић адвокат; преч. г. Дими- 
трије Поповић парох; г. Ђорђе Атанацковић варош. подбиљежник; преч, г. Ђорђе 
Бранковић прота; г. г. Живоин Кирјаковић адвокат, Игњат Николић за сина Тууру 
ђимназисту, Јован Јерасевић трговац, Јулије Марковић вар. грунтов. протоко- 
листа, Јустин Коњовић варошки мјерник, Константин Стојковић жуп. суда при- 
сједник, Коста Радуловић ђимназ. директор, Милан Бирвалски почасни жуп. под- 
биљежник, Др. Милутин Татић жупан, суда присједник, Младен Лугумерски ва- 
рош, чиновник, Др. ђорђе Максимовић варош. Физик, Никола Теодоровић трго- 
вац, Паја Станимировић трговац, Петар Бикар мјерник и вар. грунтов. актуар, 
Светозар Милетић приправник, Сима Бикар трговац, Сима Костић трговац, Сима 
Леовић адвокат, Павао Симић академ. живописац; ,, Читаоница Српска“; г, Трива 
Попалов; ,,Српска учитељска школа,“ Свега 33 књ. 
СПЉЕТ. Скупио г. Косто Војновић одвјетник: „Магодпа Оіаопіса, Коѕіо 
Үојпотуіё, Маћоу 1 бЈауш6; ,,біюпаліаіпа Кој са“: о. 2. Опко РоШео, Ѕішип 


Үпбейб, Мазко Рауйпоу1б. Свега 7 књ. 

— (4. Јодр В1роП глапагаи ргоѓеѕиг п 5рђјећи. 1 књ. 
СРБ-КЕР: т. г. Луцијан Теодоровић биљежник из Срб-кера, Бранко Па- 

вловић биљежник из Срб-кера. Свега 2 књ. 


СРПСКА НЕУЗИНА. Скупио преч. г. Паја Телечки свећеник; г. г. Арон 
Пешић ц. к. надпоручик, Милан Михајловић трговац и предсједник црквене 
општине у Јарковцу, Илија Судић биљежник у Срп. Боци; преч. г. Паја Телечки 
свећеник у Срп. Неузини. Свега 4 књ. 

СВ.: ПЕТАР СРПСКИ преч. г. Паја Н, Ивановић парох. 1 књ. 

СУБОТИЦА. Скупно г. ђуро Гојковић нар. учитељ: г. г. Милан Милосав- 
љевић, Шандор Станковић, Ђуро Манојловић одвјетник, Др. Плата Добровојевић 
љечник, Лаза Поповић шандорски учитељ за кћер Нанку, Јосиф Хаџић; г.г. кр. 
поштари: Божидар Вујић, Димитрије Јашо у Алмашу за кћер Даницу; г. г. Самко 
К. Манојловић трговац, Зака Тешић писар, Јован Т. Радић; „Општинска књиж- 
ница, “ 

Свега 12 књ. 


ТИСА СТ. МИКЛОШ: г. Рацко Бабић општински писар, 1 књ, 

ТИТЕЛ: г. Ту. Крестић. 1 књ. 

ТОПУСКО: 5. Огоё Ууџгде ја одђау еј) робје 1 Ђеглојауа п Ториѕкош; 
ргеё. 2. Реіат Уејер Карејап п ТоризКош. Свега 2 књ. 


ТАБОР (у Чешкој): г. г. Коста Таушановић, Рад. Бојић, Илија Селаковић; 

г. г. ученици ШІ. раз. реалке; Гаврил Филиповић, Михајнл Георгијевић бугарин. 
Свега 5 књ. 

ТЕМИШВАР. Скупио г. Др. Бр. Стевановић; високопреч. г. г. архиман- 

дрити: Стеван Михаловић, Теофан Живковић; г. г. Јован Дамаскин, Др. Тома 

Стевановић, Јован Шевић, Јован Ристић, Коста Влаховић, Алекса 


952 | | | : ! 


Стојић 2 књ., Ђорђе А. Пејић, Јевта Шой Никола Поповић, Васа о 
Светозар Димитријевић, А лекса Пути, Др. Бр. Стевавовић. Свега 16 књ. 
ТРСТ. Од г. Јована Димовића учитеља: преч. Господа: Саватија Кнеже- 
вић, духовник, Коста Матија Бастијан свештеник, ђакон; г. г. Коста Трифић, Пле-. 
тершник, Лубардић; сувише још 2 књ,; г. г. Милосав П. Куртовић шапчанин, 


Коста ТриФић књиговођа код Јове Шкуљевића. Свега 10 књ. 
ТУРНАШИЦА : ргеб. 5. ОПгасша Мтай« Каре!ап п Тштаёісі Ктај Уїто- 
ушее. 1 књ. 


УЖИЦЕ (у кнеж Србији). Скупие г. Коста Ивковић писар окр. суда: г. г. 
Др. Лаза Докић, Симо Симић писар, Илија Мојсиловић практ.; т. г. супленти: 
Марко Белизарић, Милан Радовановић; г. г. Новак Марковић учитељ цртања, 
Алекса Поповић правник, Дамјан Орловић трговац, Јован Живић брзојавник; 


„Бњижница ужичке реалке“; г. Јанићије Манојловић, Свега 11 књ. 
| УЗДИН: г. Ј. Михалић ц. к. капетан. 1 књ. 
УЛМА: преч. г. Панта Димитријевић парох. | І књ. 
УМЕТИЋ: о. Рајо бтиїлё е. К. рогоёпкЕ п што. 1 књ. 
ФЕЛДВАРАЦ: преч, г. Стеван Кирић парох Фелдварски, 1 књ. 


ЦАРИГРАД. Скупио у Цариграду г. Матија Б. Дунић: г. г. Митар Љуба- 
новић управитељ башта Царских за брата Марка, Матија Б. Дунић в плаши о 
Радо Ђаконовић надгледатељ путова за сина Александра, Стево В. В ћ од 
грађевине путова за брата Луку, Нико Рађеновић инџинир пута, Стијепо Ста- 
нишић за сина Јована, Иво Црногорац писар Стеве Вукотића. Свега 7 књ. 

ЦЕРЕНИЦА (у Крањској). Скупио г. Јосип Волк учитељ: преч. г. Антон 
Домицел; г. г. Јосип Волк учитељ, Даворин Павлович срењски тајник, Јанез Ја- 
нежич књиговез, Фрањо Гуршич подобар, Антон Краснович посестник. 

Свега 6 књ. 

ЦИРИХ (у Швајцарској): г. Мих. Прокић. 2 књ. 

ЧАКОВО. Скупио г. С. Д. Петровић: ,,Српска Ч. читаоница; Госпоја 
Е, Беницкова; г. Симо Д.. Петровец “л књ., Димитрије Поповић трговац. 

Свега 5 књ. 

ЧАЧАК (у кнеж, к. Србија): г. Милан М. Максимовић професор гимн. чач. 


реалке за своје уписнике. Свега 12 књ. 
ЧУРУГ; г. г. Вељко Константиновић учитељ, Васа Гавриловић трговац; 
„Српска шајкашка окружна књижница, ““ Свега З књ. 


ШАБАЦ (у кнеж. Србији): Преосвећени владика шабачке епархије г. 
Мојсије; г. г. предсједник конзист. протојереј Љубинко Поповић, Гродер Физи- 


кус окр. шабачког. Свега 8 књ. 
ШИД: Јован Мауковић биљежник Шидски, Ђура Костић биљежник Бер- 
касовачки, Светозар Кавраић богослов и учитељ. Свега 3 књ. 


ШИМАНОВЦИ ; преч. г. Јован Димитријевић парох за себе и уписнике 
своје З књ.; Ъ]. =. У/епл] Пизек е. К. пайрогпёшК п РеітотатадіазКкој 2. Кга- 
318. рје5. рокотпіў п Сипапоусипа. Свега 4 књ. 


+ 


~ 
‚ 
ли“ 
Ег 


е 222. Ты чк тс и ае | коны ич: о 


Мыл па е оз у Лу ТЕН Ге ЕН ч ге. сеч косыкшы === 228 агар, кин = == па - Ы
Internet Archive Audio

Featured

Top

Images

Featured

Top

Software

Featured

Top

Texts

Featured

Top

Video

Featured

Top

Mobile Apps

Browser Extensions

Archive-It Subscription

Save Page Now

Full text of "Deutsch-serbisches Wörterbuch"

See other formats
